Te, sada već daleke 1996. godine na srpskoj političkoj sceni dogodilo se nešto posebno. Do tada neprikosnoven Slobodan Milošević poražen je na lokalnim izborima. Poraz se nije odnosio na celu teritoriju Srbije, ali jeste na većinu velikih gradova i većinu beogradskih opština. Njegov režim, tačnije režim kojim su upravljali on i njegova supruga negirao je rezultate izbora. Oni su saopštili neke svoje rezultate i svima jasno stavili do znanja da ne žele da predaju vlast. Pripadnici "Koalicije Zajedno" u kojoj su glavnu reč vodili: Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Građanski savez Srbije, pozvali su građane na protest. Protest je prvo krenuo polako, nije bio mnogo masovan. Ljudi su se skupljali u 15 časova na početku Knez Mihailove ulice. Sa balkona "Palata Albanija" obraćali su im se politički lideri i drugi ugledni građani.
Kasnije, 22. novembra zvanično je započeo i studentski protest. Tog 22. bio je petak i na platou ispred Filozofskog fakulteta nije bilo mnogo studenata. Ipak to je bio početak, a novo okupljanje najavljeno je za ponedeljak 25. novembar.
Ovog puta odziv je bio mnogo veći. Bilo nas je zaista mnogo. Nakon obraćanja vođa protesta i jednog profesora krenuli smo u šetnju. Išli smo Vasinom ulicom, pa dalje Terazijskom, ulicom Srpskih Vladara, Takovskom, Svetogorskom, Makedonskom i završetak je bio na platou.
Naša kolona bila nepregledna, pištaljkama smo probudili grad, jajima smo zasuli i zgradu RTSa i zgradu Politike. Ljudi su izlazili na balkone da nas pozdrave, svima je bilo jasno da mladost Srbije hoće nešto novo. Naša šetnja bila je završena oko 14 ćasova. Dogovor je bio da se skupljamo svakog dana. Pozvali smo kolege da započnu bojkot nastave, ali i profesore da nas podrže.
U 15 časova na početku Knez Mihailove počeo je miting pristalica Koalicije Zajedno. Energija koju smo probudili prelila se na sve generacije. I ovaj skup je postao ogroman. I oni su krenuli u šetnju. Mnogo nas koji smo bili na studentskom protestu, pridružili smo se njima.
Diktatorski režim bio je ozbiljno uzdrman, ali nije popuštao ni jedog trenutka. Na sve načine pokušavali su da nas uplaše, obezvrede, ponize, umore...
Na kartu umora najviše su igrali, mislili su da će nas iscrpiti. Ipak mi smo bili nepokolebljivi. Svaki dan u 12 časova žurili smo na plato. Posle toga u 15 časova na novi skup i tako danima. Nismo svi bili svaki dan ali trudili smo se da imamo što manje izostanaka. Podrška je bila sve veća i veća. Podržalo nas je zaista mnogo naših profesora, većina fakulteta zvanično je bila deo protesta. Dalje mnogo javnih ličnosti, sportista, muzičara, akademika, naučnika, glumaca...
Postalo je moderno biti uz studente.
Milošević je pokušao sa brojnim represivnim merama. Policajci u civilu su nadgledali skupove, po studentskim domovima pojavili su se doušnici koji su prebrojavali članove protesta. Bilo je i naručenih batinaša. Ipak, mi nismo odustajali.
Tražili smo jako malo! Samo da se ispoštuje izborna volja građana.
Dani su prolazili, a nas je državna televizija nazivala svakakvim imenima. Fašisti, izdajnici, šaka plaćenika...
Miloševićev RTS je nastojao da uvek naglasi da nas je jako malo. I naravno da on ima više pristalica. Sećam se 19. decembra kolona je bila nikad veća, procenjivalo se da je u šetnji bilo između 300 i 500 hiljada ljudi. Međutim mediji su govorili o nekoliko desetina hiljada.
Samo nekoliko dana kasnije Milošević je svoje pristalice pozvao na skup i to na mestu gde su se skupljale pristalice Koalicije Zajedno. I to u 15 časova. Taj miting je zakazan za 24. decembar.
Svi su se pitali šta on to hoće? Vođe studentskog protesta pozvale su nas da u 12 časova i tog dana budemo na platou. Radio b92 preneo je poziv opozicionih političara. Oni su takođe govorili da odustajanja nema. Kako će se održati 2 skupa na istom mestu u isto vreme? Kako će proteći naš skup? Hoćemo li ići u šetnju?
Koliko će Miloševićevih pristalica biti na ulicama?
Narednih nekoliko dana pred nam je bilo mnogo zagonetki...
Komentara: 0