Naomi Klajn, kanadski novinar i kolumnista, autor jedne od najprodavanijih knjiga pod naslovom "Doktrina šoka"
Radila sam Älanak za Harpers magazin, koji se odnosi na to kako su šok i strah nakon napada na Irak namerno iskorišÄ‡eni od strane Bušovog tima da bi se pogurala ekonomska šok terapija. Znamo to po ruskom modelu, u kome je veoma brza transformacija iz zatvorenog komunistiÄkog tržišta ka nekoj vrsti slobodnog tržišta preko noći, u sluÄaju Rusije, dovela do vrste oligarhijskog, a možda i mafijaškog kapitalizma. Pokušavala sam da razumem znaÄenje ove razliÄite vrste šokova: ratnih, ekonomskih, šokova primenjenih na telo, korišÄ‡enje torture.
Naomi Klajn je nagraÄ‘ivani novinar, kolumnista i autor meÄ‘unarodno najprodavanije knjige i bestselera Njujork Tajmsa, „Doktrina šoka“. Širom sveta knjiga je objavljena 2007. godine, prevedena je na dvadeset pet jezika, odštampana u preko milion kopija. RejÄel Medou rekla je za ovu knjigu da je „jedina knjiga u prethodnoj godini, za koju moram reći da je obavezna za Äitanje!“.
Njena prva knjiga „Ne logo“ takoÄ‘e je postigla zavidan meÄ‘unarodni uspeh, i ona je prevedena na preko dvadeset pet jezika u više od milion kopija; širom sveta je na desetogodišnjicu izdavanja 2009. izašao primerak knjige. The Literary Review of Canada je nazvao jednom od sto najznaÄajnijih knjiga ikada objavljenih u Kanadi. Njena kolekcija „Fences and Windows: Dispatches from the Front Lines of the Globalization Debate“ objavljena je 2002.
Godine 2007. šestominutni film „Doktrina šoka“, režiran od strane Alfonsa Kvarona, ušao je u oficijelni izbor Vencijanskog bijenala, internacionalnih filmskih festivala u Torontu i San Sebastijanu. „Doktrina šoka“ je takoÄ‘e adaptirana u dokumentarac nagraÄ‘ivanog režisera Majkla Vinterbotoma, koji je premijerno prikazan na Sandens filmskom festivalu 2010.
Naomi je saradnik Harper’s-a i reporter za Rolling Stone i piše redovnu kolumnu za The Nation i The Guardian koji je povezan sa sindikatom The New York Times-a. Pisala je za The New York Times, The Washington Post, Newsweek, The Los Angeles Times, The Globe and Mail, El Pais, L’Espresso and The New Statesman, izmeÄ‘u ostalih.
Ako nemate ništa protiv, na poÄetku bih proÄitao nekoliko pasusa iz Vikipedije o Vama, pa bih Vas zamolio da to prokomentarišete.
- U redu.
Naomi Klajn, roÄ‘ena 8. maja 1970. u Montrealu, kanadski je novinar, pisac i aktivista, poznata po svojoj politiÄkoj analizi i kritiÄkom odnosu prema korporativnoj globalizaciji. Dopada li Vam se takav uvod?
- Mislim da je to u redu; da, sigurno, s tim što je ne nazivam globalizacijom.
Kako je zovete?
- Pa, kritiÄar sam korporativne moći, bilo lokalne, bilo globalne. Sam termin globalizacija ne smatram da je od pomoći. Ali dobro je da su stavili „korporativna“ ispred.
Naomi Klajn odrasla je u jevrejskoj porodici, sa istorijom leviÄarskog aktivizma. Njeni roditelji su se u Kanadu preselili nakon 1967. godine iz SAD, kao protivnici rata u Vijetnamu. Njena majka, Šer Klajn, poznata je po dokumentarnim filmovima, od kojih je najpoznatiji antipornografski film „Not a Love Story“. Njen otac, Majkl Klajn, lekar je i Älan Društva lekara za društvenu odgovornost. Brat Set Klajn, direktor je Britanske Kolumbije, kancelarije kanadskog Centra za politiÄke alternative.
- Da, svi u mojoj porodici su pravi buntovnici. Ljudi zapravo nemaju kontrolu nad Vikipedijinim sajtovima; nalazim tu opsednutost mojom porodicom pomalo bizarnom, ja nisam autobiografski pisac, već pišem o kulturi i politici.
Koga najviše ljuti Vaše pisanje?
- Pa, obožavaoci Miltona Fridmana su priliÄno ljuti, jer je „Doktrina šoka“ priliÄno kritiÄna prema njemu. „Doktrina šoka“ je alternativna istorija toga kako smo završili sa tržišnom ekonomijom kakva je ova naša današnja. I to je širom sveta globalizovano. To je priliÄno fundamentalistiÄka verzija prema kojoj bi sve trebalo da bude privatizovano, manija za deregulacijom, a rezultate smo mogli da vidimo na Vol stritu. Moja knjiga govori o tome kako smo tu dospeli. Milton Fridman je u priÄi imao važnu ulogu, uglavnom jer je bio prvi populizator pokreta, a ne jer su mu ideje bile originalne; bio je deo Äikaške tradicije, i tu je tradiciju preneo masama, bio je mnogim vladama politiÄki savetnik. Fokus u knjizi, ipak, nije toliko na njemu, koliko na ÄŒikaškom univerzitetu i naroÄitoj ulozi koju je Univerzitet imao, u meÄ‘unarodnom smislu. Ta uloga je bio veoma agresivan program privlaÄenja studenata iz celog sveta, a uglavnom su bili iz Južne Amerike. To sve i nije imalo toliko veze sa Miltonom Fridmanom, niti je to bila njegova ideja. Bila je to odluka Stejt departmenta, bilo je mnogo zabrinutosti oko Äinjenice da se oko pedesetih godina 20. veka Latinska Amerika okretala levici sve više, što je svakako bio trend i tokom šezdesetih i sedamdesetih godina.
Ova ideja bila je zakuvana od strane ekonomskog dela ÄŒikaškog univerziteta i glavešina Äileanskog programa, onog što je postalo USAID, da će dovesti Äileanske studente na ovaj Univerzitet, ekonomski deo, upravo zbog njegove konzervativnosti. U to vreme, pedesetih godina, ovo nije bilo u glavnim tokovima jer je ameriÄki ekonomski kurs bio pod stavovima kejnsijanizma. Harvard, Jejl... Svi su bili kejnsijanci.
Ipak, Univerzitet u ÄŒikagu bio je drugaÄiji. Imali su taj program po kojem je trebalo da dovedu stotine latinoameriÄkih studenata koji bi studirali u programu Miltona i njegovih kolega. To je imalo neverovatan uticaj na politiku Latinske Amerike, jer su, kada je došlo do serije vojnih puÄeva sedamdesetih, stvoreni timovi ekonomista spremni da rade sa vojnim vladama koje nisu imale ekspertizu u ekonomiji. Tako da su nastali svojevrsni savezi ili partnerstva vojske i ovih ekonomista, obuÄavanih na pomenutom Univerzitetu.
Kako ste otkrili Äileansku vezu?
- Mnogo sam istraživala tamo. To istraživanje je zapravo proisteklo iz Äinjenice da sam skoro dve godine živela u Argentini. Suprug i ja smo snimili film „The Take“ o ekonomskoj krizi koja je Argentinu pogodila 2001. O ÄŒileu sam nauÄila i kroz vojni puÄ koji ga je pogodio.
„Doktrina šoka“ izašla je 2007. godine. Dajte nam suštinu.
- Knjiga govori o razliÄitim vrstama šokova. Zbog toga je i naziv takav. MeÄ‘utim, tu se radi o politiÄkom korišÄ‡enju šoka. Proistekla je iz mog izveštavanja za Harpers magazin u Iraku 2004.
Radila sam Älanak za Harpers magazin pod nazivom „Bagdad godina nulta: PljaÄkanje Iraka u potrazi za neokonzervativnom utopijom“. I taj Älanak se odnosi na to kako su šok i strah nakon napada na Irak namerno iskorišÄ‡eni od strane Bušovog tima koji je došao nakon invazije, civilnog tima CPA, da bi se pogurala, kako je ekonomisti nazivaju, ekonomska šok terapija, što je kao brza vatra transformacija ka slobodnom tržišnom sistemu. Znamo to po ruskom modelu, u kome je veoma brza transformacija iz zatvorenog komunistiÄkog tržišta ka nekoj vrsti slobodnog tržišta preko noći, u sluÄaju Rusije, dovela do vrste oligarhijskog, a možda i mafijaškog kapitalizma. Džozef Štiglic je rekao da je ono što je Pol Bremer pokušao da uradi neposredno posle šokantne i zastrašujuće invazije bila još ekstremnija verzija šok terapije, nego ona koja je praktikovana u Sovjetskom Savezu.
Bila sam u Iraku za vreme pojave prvog skandala vezanog za muÄenja, kada je izbio skandal vezan za Abu Ghariba. Ovim sam i završila Harpersov Älanak, pokušavajući da razumem znaÄenje ove razliÄite vrste šokova; šokantni, zastrašujući napadi, praćeni ekonomskom šok terapijom. Sad odjednom evo i ovih, ne-metaforiÄkih šokova u svim vestima, šokovi primenjeni na telo, korišÄ‡enje torture.
Tada sam poÄela da Äitam dokumenta CIA-e sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, zapravo neku vrstu priruÄnika o tome kako ispitivati one koje nazivaju „otpornim izvorima“ - ljude koji ne žele da govore sa vama. I sve o Äemu ti priruÄnici govore je potreba da se zatvorenici dovedu u stanje šoka, i onda kada su potpuno dezorijentisani, tada postaju savitljivi. Dolazi do regresije i oni ulaze u stanje poput deteta, kada je mnogo verovatnije da će komunicirati, saraÄ‘ivati sa onim koji ih ispituju.
Kada sam to proÄitala, mislila sam da je to na neki naÄin opis onoga Äega sam bila svedok u Iraku, da je ideja bila i ratna strategija, a ovo je i citat iz knjige RiÄarda Armitaža, da će IraÄani biti u toj meri šokirani i prestrašeni da će tada lako ići iz taÄke A u taÄku B. TaÄka B je u viziji Bušove administracije bila da će Irak biti savršen model za privrede slobodnog tržišta.
Ako se osvrnemo na 2003. i prvo leto iraÄke okupacije, sve je bilo u ekonomskim reformama. Pol Brener je prosleÄ‘ivao zakone. Znate, izgleda da se svaki dan pojavljivao neki novi koji je stranim investitorima dozvoljavao da koriste 100% iraÄkih sredstava. Objavio je privatizaciju dvesta iraÄkih državnih firmi. Donald Ramsfeld je izjavio kako ima jednu od najprosvećenijih poreskih politika u svetu.
Dakle, sve ovo je uraÄ‘eno u klasiÄnom šok-terapijskom stilu. Nije bilo iraÄke vlade. Nije bilo potrebe za pregovorima. Sve je uraÄ‘eno veoma brzo.
Kao u priruÄniku za ispitivanje, ova država je dovedena u stanje šoka, i pokušali su da je podvrgnu volji okupatora. Ali, nije uspelo, napad je uzvraćen. To je razlog što sam poÄela sa pisanjem knjige o ženi koja je podvrgnuta ekstremnoj terapiji elektrošokovima, koji su predstavljali deo užasnih eksperimenata CIA-e u pedesetim godinama, kao deo MK-ULTRA programa.
Primeri doktrine
U najhaotiÄnijem trenutku graÄ‘anskog rata u Iraku, usvojen je novi zakon koji omogućava Šelu i BP da prisvoje ogromne koliÄine iraÄkih naftnih rezervi... Nakon što je cunami opustošio obale jugoistoÄne Azije, netaknute plaže su ponuÄ‘ene na aukcijama za turistiÄka odmarališta... Stanovnici Nju Orleansa, rasejani nakon uragana Katrina, došli su do saznanja da njihove javne ustanove, bolnice i škole nikada neće biti ponovo otvorene... Ovi dogaÄ‘aji su primeri „doktrine šoka“: korišÄ‡enjem dezorijentacije javnosti nastale masivnim kolektivnim šokovima – ratovima, teroristiÄkim napadima ili prirodnim katastrofama – stiÄe se kontrola nametanjem ekonomske šok terapije. Ponekad, kada prva dva šoka ne uspeju da slome otpor, treći šok se primenjuje: elektrode po zatvorskim ćelijama, ili Taser pištolj na ulicama.
„Doktrina šoka“ prati primenu ovih ideja kroz našu savremenu istoriju, pokazujući do najsitnijih detalja kako su, dobro poznati, dogaÄ‘aji iz nedavne prošlosti korišÄ‡eni kao smišljene, aktivne pozornice za šok-doktrinu; meÄ‘u njima su PinoÄeov puÄ u ÄŒileu 1973, Folklandski rat iz 1982, masakr na trgu Tijanmen 1989, raspad Sovjetskog Saveza 1991, azijska finansijska kriza iz 1997. i uragan MiÄ iz 1998. godine.
(transkript intervjua 29. novembra 2009. Brajan Lamb, „C-SPAN“)
Pozivajući se na sve uticajniji Vašingtonski konsenzus i tvrdeći da postoji samo jedan naÄin voÄ‘enja ekonomije, prva strategija kljuÄne sektore ekonomskog odluÄivanja - tgovinsku politiku i rad središnje banke, prikazivala je kao "tehniÄke" ili "administrativne". Zatim se poslužila širokom lepezom politiÄkog oružja - meÄ‘unarodnim trgovinskim sporazumima, inovacijama u ustavnom zakonu i programima strukturnog prilagoÄ‘avanja - da nadzor nad centrima moći u ruke preda navodno nepristranim struÄnjacima, ekonomistima i Äinovnicima MMF-a, Svetske banke, Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (GATT) i Nacionalne stranke - svima samo ne borcima za slobodu iz ANC-a (AfriÄkog nacionalnog kongresa). Bila je to strategija balkanizacije, iako ne geografkse (što je de Klerk pokušavao u poÄetku), nego ekonomska.
* * *
Godine 1995. dok je Klinton sedeo u Beloj kući, Halibarton je za novog šefa angažovao Dika ÄŒejnija. Iako je Hallibartonova filijala Brown and Root dotad već godinama ugovorno saraÄ‘ivala s vojskom Sjedinjenih Država, pod ÄŒejnijevim voÄ‘stvom saradnja s Halibartonom porašÄ‡e do tolike mere da će preobraziti i sam karakter savremenog ratovanja. Zahvaljujući labavo sastavljenom ugovoru koji su Halibarton i ÄŒejni sklopili tokom njegovog mandata u Pentagonu, kompanija je mogla da razvlaÄi i proširuje pojam "logistiÄke podrške", sve dok Halibarton nije postao odgovoran za stvaranje celokupne operativne infrastrukture ameriÄkog vojnog delovanja u inostranstvu. Od vojske se tražilo da osigura vojnike i oružje - na neki naÄin, vojska se pretvorila u dobavljaÄa sredstava, dok je Halibarton režirao celu predstavu.
Takav rezultat, koji je prvi put ugledao svetlo dana na Balkanu, bio je neka vrsta instant vojnog iskustva u kojem je razmeštanje snaga u inostranstvu podsećalo na izlet s teškim naoružanjem i punom opremom.
...ÄŒejni nije video nikakav razlog zašto se rat ne bi pretvorio u vodeći deo ameriÄke, ionako izuzetno profitabilne uslužne ekonomije - invazije sa smeškom.
Na Balkanu, gde je Klinton razmestio devetnaest hiljada vojnika, ameriÄke baze nicale su kao minijaturni Halibartonovi gradovi - uredna, ograÄ‘ena predgraÄ‘a koja je kompanija u potpunosti izgradila i njima upravljala. Halibarton je jedinicama pružao sve udobnosti doma - restorane sa brzom hranom, supermarkete, bioskopske dvorane i savremene teretane. Neki viši oficiri pitali su se kako će sva ta raskoš da deluje na vojniÄku disciplinu - ali su i oni uživali u povlasticama. "Sve Halibartonovo dolazilo je na zlatnom poslužavniku", rekao mi je jedan od njih. "Dakle, nismo se žalili". A kad je u pitanju bio Halibarton, održati kupca srećnim znaÄilo je obaviti dobar posao - to je garantovalo nove ugovore, a budući da se profit izraÄunavao kao procenat troškova, što viši troškovi - to veći profit. "Ne brinite, sve to ide u troškove", bila je teorema koja je postala legendarna u bagdadskoj Zelenoj zoni, ali troškovi rata de luxe nastaju za vreme Klintonovog mandata.
* * *
U meÄ‘uvremenu se model koji je ÄŒejni sa Halibartonom prvi put sproveo na Balkanu, gde su se baze preobražavale u minijaturne Halibartonove gradove, sprovodio u daleko većim razmerima. Osim Halibartonovih poslova na izgradnji i upravljanju vojnim bazama širom države, Zelena zona je od samog poÄetka bila grad-država kojom je vladao Halibarton (kompanija je bila doslovce zadužena za sve - od održavanja puteva i deratizacije do izgradnje bioskopa i programa disko-klubova).
Privremenoj vlasti nedostajao je povelik broj ljudi da bi mogla da nadzire sve ugovorne saradnike - uostalom, Bušova administracija je takav nadzor smatrala manje važnom funkcijom koja može da se prenese na ugovorne...
THE SHOCK DOCTRINE (2009.) RENEGADE PICTURES, REVOLUTION FILMS
Režija: Mat Whitecross, Michael Winterbottom Uloge: Ewen Cameron, Janine Huard, Naomi Klei Scenario: Naomi Klein Producent: Andrew Eaton Zemlja: Velika Britanija
Dokumentarna ekranizacija knjige Naomi Klein koja istiÄe vezu izmeÄ‘u šok taktike i nametanja neoliberalnog eksploatativnog sistema.
Angažovani dokumentarac snimljen prema kultnoj knjizi Naomi Klein razotkriva kako današnji kapitalizam deluje na cele nacije i njihovo osiromašivanje. U knjizi ’Doktrina šoka’ Naomi Klein analizirajući vojni puÄ u ÄŒileu, ulazak Fridmanovih savetnik u vlade Brazila, Urugvaja, puÄ u Argentini, propagandni rat TaÄerove na Foklandskim ostrvima, neoliberalne vojno-ekonomske doktrine šoka sprovedene u zemljama istoÄne Evrope, ukljuÄujući Jugoslaviju i Rumuniju, "teroristiÄke napade" u USA, rat u Iraku i "finansijsku krizu", otkriva kako ameriÄki i ostali politiÄki moćnici koriste ratove i prirodne katastrofe da bi svim zemljama nametnuli neoliberalni ekonomski sistem u kojem se uz pomoć, privatizacije i kresanja socijalnih prava ekonomski uništavaju, potÄinjavaju i izrabljuju društva i pojedinci širom sveta.
Ono po Äemu je knjiga specifiÄna je po tome da povlaÄi paralelu izmeÄ‘u ’šok taktike’ kod muÄenja i šok taktike u ekonomskoj politici. Za to su dobar primer eksperimenti CIA-e s elektroškovima, uskraćivanjem sna i i izolacijom osumnjiÄenika, jer takva istraživanja dobro pokazuju kako se šokovima slama otpor zarobljenika i potÄinjava tuÄ‘oj volji.
I kao što je posle muÄenja pojedinac ’spreman’ na saradnju, tako je i društvo nakon ratova, prirodnih katastrofa i teroristiÄkih prijetnji podložno manipulaciji. Moćnici onda mogu nametnuti svoje šok mere kojima se privatizuju javna dobra, otpuštaju ljudi, smenjuju nadnice i davanja i sliÄno.
REPUBLIKA SRBIJA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE POSLOVNO IME: HALLIBURTON BALKANS LIMITED DRUŠTVO SA OGRANIÄŒENOM ODGOVORNOŠÄ†U BEOGRAD Šifra delatnosti: 0910 Naziv delatnosti: Uslužne delatnosti u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa Zakonski zastupnici: Alen Milković - Hrvatska Vlasnik: HALLIBURTON B.V. - Holandija (udeo: 100%) Upisani novÄani kapital: 500 EUR Uplaćeni novÄani kapital: 52.541,35 RSD 24. 01. 2012.
The United States Environmental Protection Agency (EPA) reconfirmed in recent guidance that drilling operators are prohibited from injecting diesel fuels to hydraulically fracture oil and gas wells unless authorized by a Safe Drinking Water Act permit. An Environmental Integrity Project (EIP) investigation into the industry’s compliance with this mandate identified 351 unpermitted wells fracked with diesel fuels between 2010 and July 2014 by 33 different companies across 12 states, with Texas, Colorado, and North Dakota indicating the highest volumes injected. EIP’s identification and analysis of these wells was based on data submitted by the industry to the fracking chemical disclosure registry, FracFocus, and EPA public records.
In 2005, Congress stripped EPA of its authority under the Safe Drinking Water Act to regulate injection of fracking fluids, except diesel fuels, as part as what is known as the “Halliburton Loophole” Congress left intact EPA’s authority to regulate diesel fuels because they contain high levels of benzene, ethylbenzene, toluene or xylene (known as BTEX), chemicals that are highly mobile in groundwater and that are known to cause cancer or other significant health effects. In the past decade, and as recently as February 2014, the industry repeatedly has asserted that the use of diesel fuels in fracking no longer occurs...
FRACKING BEYOND THE LAW Despite Industry Denials, Investigation Reveals Continued Use of Diesel Fuels in Hydraulic Fracturing EMBARGOED FOR RELEASE 1PM EST, AUGUST 13, 2014
Private Interests and the Public’s Health
The Energy Policy Act requires Safe Drinking Water Act permits for the injection of diesel fuels into hydraulically-fractured wells because of diesel’s high concentration of benzene and ethylbenzene, but the law eliminates those safeguards for fluids that contain much higher concentrations of the same contaminants. The limited information available through FracFocus, Material Safety Data Sheets, and state agency websites indicate that these carcinogens are pouring through the Halliburton loophole and into fracked oil and gas wells, although trade secret claims and data limitations make it impossible to determine the full impact.
Some companies have made efforts to reduce benzene and other BTEX compounds in petroleum products to help customers meet other regulatory needs (e.g., for low-emitting fuels), or to avoid the stigma associated with carcinogens. For example, Halliburton markets an “Ultra-Clean” line of fracturing gels that contain no benzene or other BTEX compounds, which the company acknowledges, “are discouraged in injected water.” That did not, however, stop Halliburton from supplying Discovery Operating oil and gas company with Xylene Still Bottoms containing up to 947 gallons of benzene in 2013 and 2014. That transaction is a reminder that we cannot depend upon private economic interests to address public health concerns.
Conclusions and Recommendations
Congress should reverse its 2005 mistake and repeal the Halliburton Loophole by authorizing EPA to require Safe Drinking Water Act safeguards for the injection of any fracking fluids that contain significant quantities of benzene, ethylbenzene, and other toxic pollutants. Such action would not “ban” fracking or even the use of these toxic chemicals, but would establish sensible safeguards to keep them from leaking into drinking water supplies...
FRACKING’S TOXIC LOOPHOLE Thanks to the “Halliburton Loophole”, Hydraulic Fracturing Companies Are Injecting Chemicals More Toxic than Diesel EMBARGOED FOR RELEASE 1 PM EST OCTOBER 22, 2014
Izvor: Environmental Integrity Project
* * *
Na pitanja internacionalnog izdanja NIS-a, magazina „Energize“ odgovarao je zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora OAD „Gasprom njeft“, predsednik Odbora direktora NIS-a Vadim Jakovljev
. . .
Koliko su nove tehnologije važne u proizvodnji i istraživanju „Gasprom njefta”?
- Konstantno razvijamo iskustvo u primeni novih tehnologija i implementiramo ga u naše nove projekte. Na osnovu prošlogodišnjih rezultata s punim pravom mogu nazvati „Gasprom njeft” tehnološkim liderom ruske naftne i gasne industrije, pre svega prema obimu izvedenih visokotehnoloških operacija. Ni za koga nije tajna da je epoha “lake” nafte završena, zbog toga rad sa teško pridobivim i nekonvencionalni rezervama sve više dobija na aktuelnosti. Upravo nam primena inovacija omogućava da realizujemo takve projekte i postignemo njihovu ekonomsku efikasnost. U tome i leži razlog zašto je „Gasprom njeft“ za poslednje dve godine povećao udeo visokotehnoloških bušotina, u opštem obimu bušenja, sa Äetiri na 35 odsto. Imamo saradnju sa vodećim servisnim kompanijama kao što su Schlumberger i Halliburton. One nam pomažu u geološkom modeliranju i izradi bušotina ovog tipa. MeÄ‘utim ove kompetencije sve više razvijamo i unutar Kompanije.
Nakon uspešne implementacije inovacija na svojim poljima, steÄeno iskustvo koristimo i na drugim aktivima. Kao primer, prošle godine smo izbušili preko 230 horizontalnih bušotina, što je tri puta više od pokazatelja iz 2012. godine. Jedan od takvih projekata je i horizontalna bušotina koja je uspešno izbušena u Srbiji - na polju „Kikinda Varoš“.
Prema prognozama, do 2020. godine preko 50 odsto ukupne naše nafte proizvodiće se uz primenu novih tehnologija. OÄigledno je da inovacije povećavaju efikasnost biznisa, pružaju opipljive konkurentne prednosti, omogućavaju nam realizaciju projekata koji su nam se svega nekoliko godina unazad Äinili neostvarivim.
Kompanija Halliburtonsklopila je partnerstvo sa Microsoft-om, radi digitalizacije naftne industrije. Partnerstvo ove dve kompanije daće za rezultat Ävrsto integrisana energetska rešenja koja će digitalizovati naftnu industriju.
- Što se tiÄe ekološkog aspekta, primena metode je u potpunosti bezbedna, uz obavezno testiranje hermetiÄnosti bušotine pre sprovoÄ‘enja frakturiranja, što eliminiše moguće dotoke nafte u vodotoke. Neophodno je naglasiti da se operacije hidrauliÄkog frakturiranja u Srbiji sprovode od strane najvećih svetskih servisnih kompanija ’Schlumberger’ i ’Halliburton’, koje koriste najnovije efikasne i bezbedne tehnologije, navodi se u saopštenju NIS-a.
Pobeda Zlatka Kokanovića nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
U ÄŒumiću novo smeće na zgarištu starog
Staza smeća i zaraze izmeÄ‘u kulturnih dobara - Abraševića (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
Zmije otrovnice i prva pomoć u sluÄaju ujeda
Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin MilÄanović
Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
Crna knjiga: SluÄaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povređeno
MART 2022
Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivaÄa iz RaÄe
Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne poÄinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da Äeka
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
Danas javlja: KragujevÄani Äekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
Od zagaÄ‘enja do uništenja - Äovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Algoritam zasnovan na ponašanju pÄela pomaže istraživaÄima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
Aerozagađenje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
Gama zraÄenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u VinÄi (Beograd) 111nsv
Akvarijum: Metode nauÄnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
ZakljuÄak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada
FEBRUAR 2022
Šumska pedagogija u Šumadiji
Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
SEOS i Kreni-promeni: Potpisima građana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za DojÄe vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem raÄuna gde, šta i kako govorim
Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, OseÄina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒaÄak (VIDEO)
Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
Radni doruÄak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priÄa nije završena
SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
NauÄnici i struÄnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
"Srpski Amazon" saÄuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci
JANUAR 2022
Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
Advokat Sreten ÄorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
Brnabić: LiÄno ću se ukljuÄiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ÄorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
VuÄić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oÄi dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa VuÄićem i u izjavama A. Brnabić
Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
Rio Tinto kao metafora: BDP i statistiÄke iluzije
Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ÄorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ÄorÄ‘ević
Budimo pametni, saÄuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i VuÄića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
Komentara: 0