Otvoreno pismo rektora Beogradskog univerziteta povodom predloga da se zakonom omogući dolazak stranih univerziteta u Srbiju

Na dnevnom redu četvrdesete sednice Vlade Srbije održane 7. novembra našlo se četvrdeset tačaka, a jedna od njih na koju je javnost, kako akademska, tako i šira, najburnije odreagovala je predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju.

Na kraju članka je predlog na 14 stranica koji je javno dostupan na sajtu Narodne skupštine.

Univerzitet u Beogradu je najpre 15. novembra objavio saopštenje za javnost povodom predloga zakona o dopuni zakona o visokom obrazovanju, koje je potpisao predsednik Konferencije univerziteta Srbije prof. dr Vladan Đokić^*, rektor Univerziteta u Beogradu. Sadržaj prenosimo u celini.

Povodom predloga Zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 88/17, 27/18-dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 – dr. zakoni, 11/21 – autentično tumačenje, 67/21, 67/21 – dr. zakon i 76/23), kojom se članom 52a. daje mogućnost inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma i dozvole za rad koju izdaje Ministarstvo prosvete, izražavamo duboku zabrinutost i protivljenje tim povodom.

Iz navedene dopune Zakona proizilazi da će inostrana visokoškolska ustanova poslovati na teritoriji Republike Srbije bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije, što tumačimo kao krajnje diskriminišuću odredbu prema domaćim univerzitetima. Bez adekvatnog procesa akreditacije, ne postoji mogućnost da adekvatna tela, a pre svega Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, u konrektnom slučaju proceni da li takva visokoškolska ustanova ispunjava sve neophodne uslove i da li poseduje odgovarajući kvalitet u pogledu nastavnog osoblja i studijskih programa.

Takođe, u situaciji kada se radi na novom modelu finansiranja u visokom obrazovanju, konstatujemo da odredba po kojoj bi se inostrana visokoškolska ustanova finansirala iz sredstava budžeta dovodi u pitanje dosadašnje napore preduzete u tom smislu. Ovakva dopuna se predlaže u krajnje nepovoljnom trenutku, kada se rešava suštinski jedno od najvažnijih pitanja za visokoškolske ustanove u Srbiji, a to je upravo finansiranje.

Imajući u vidu da je predložena dopuna sačinjena bez adekvatne procedure, javnog uvida i rasprave sa predstavnicima državnih institucija u oblasti visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova, apelujemo da se ista povuče iz skupštinske rasprave, dok ne bude na odgovarajući način analizirana i u formalnom i u suštinskom smislu.

S poštovanjem,
predsednik KONUS-a prof. dr Vladan Đokić,
rektor Univerziteta u Beogradu

Potom je prof. Đokić uputio otvoreno pismo članovima Odbora za obrazovanje i nauku, koji danas raspravlja o predloženim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se otvara put za dolazak stranih univerziteta u Srbiju.

I ovaj sadržaj prenosimo u celosti.

Poštovani članovi Odbora,

Obraćam vam se povodom Predloga Zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju koji se nalazi na Dnevnom redu sednice Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, zakazanoj za 18. 11. 2024. godine.

Obaveštavam vas da je celokupna akademska zajednica duboko zabrinuta, izrazito uznemirena i apsolutno protiv ovakvog predloga, kako u pogledu njegove suštine, tako i u pogledu načina na koji je inicijativa netransparentno pokrenuta i sprovedena.

Predlogom se daje mogućnost inostranoj visokoškolskoj ustanovi izvođenje studijskih programa na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete, iz čega proizilazi da će inostrana visokoškolska ustanova poslovati na teritoriji Republike Srbije bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije, što je krajnje opasno i diskriminišuće prema domaćim univerzitetima.

Takođe, u situaciji kada se radi na novom modelu finansiranja u visokom obrazovanju, odredba po kojoj bi se inostrana visokoškolska ustanova finansirala iz sredstava budžeta Republike Srbije dovodi u pitanje dosadašnje napore preduzete u tom smislu.

Ovakva dopuna predlaže se u krajnje nepovoljnom trenutku, kada se rešava suštinski jedno od najvažnijih pitanja za visokoškolske ustanove u Srbiji, a to je upravo finansiranje.

Imajući u vidu da je predložena dopuna sačinjena bez adekvatne procedure, javnog uvida i rasprave sa predstavnicima državnih institucija u oblasti visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova, predlažem da se rasprava i odlučivanje po ovoj tački dnevnog reda Odbora odloži, dok ne bude na odgovarajući način analizirana i u formalnom i u suštinskom smislu.

Ukoliko smatrate potrebnim, predstavnici akademske zajednice bi se sa zadovoljstvom odazvali pozivu da na narednoj sednici Odbora detaljnije obrazlože svoje stavove i ukažu da je ovakav predlog u potpunoj suprotnosti sa interesima visokoškolskih ustanova Republike Srbije.

Odlaganju razmatranja ovog predloga ide u prilog i činjenica da je za utorak 19. novembra 2024. godine zakazan sastanak predstavnika Konferencije Univerziteta Srbije sa ministarkom prosvete i predstavnicima kabineta predsednika Vlade Republike Srbije, po ovom pitanju.

S poštovanjem,

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić

*Redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, Departmana za urbanizam, redovan član Odeljenja građevinskih nauka, član međuodeljenskog odbora za obrazovanje Akademije inženjerski nauka Srbije

Deo ključnih pitanja i statistike

Među ključnim pitanjima za utvrđivanje ciljeva piše da je "osnovni cilj podudaran sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja u smislu da visoko obrazovanje treba da direktno doprinese održivom razvoju pravednog društva, zasnovanog na znanju i inovacijama, razvoju kulture, tehnologije i kritičkog mišljenja, kao i negovanju kulturne raznolikosti. S obzirom na značaj obrazovanja za celokupni privredni i društveni razvoj, i na relativno nepovoljnu obrazovnu strukturu stanovništva, i dalje je potrebno sprovoditi aktivnosti kojima se doprinosi povećanju broja visokoobrazovanih građana".

Prema podacima o školskoj spremi koje je objavio Republički zavod za statistiku u okviru rezultata Popisa stanovništva 2022. godine, utvrđeno je da stanovništva starog 15 i više godina ima 5.691.551, od toga:

6,3%, 357.406 - bez školske spreme, sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem
17,8%, 1.013.067 - sa osnovnim obrazovanjem
53,1%, 3.020.958 - sa srednjim obrazovanjem
22,4%, 1.277.396 - sa višim i visokim obrazovanjem
22.724 - nepoznato

Izvod iz predloga zakona

Član 1.

U Zakonu o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 – dr. zakoni, 11/21 – autentično tumačenje, 67/21, 67/21 – dr. zakon i 76/23), posle člana 52. dodaje se novi član 52a koji glasi:

„Član 52a

Izuzetno od člana 52. ovog zakona, Ministarstvo može izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom.

Sporazum iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži elemente kojima se uređuju pitanja koja se odnose na organizaciju rada inostrane visokoškolske ustanove, način finansiranja rada inostrane visokoškolske ustanove, angažovanje nastavnog osoblja, režim studija, upis studenata i način organizovanja nastave, pitanje načina plaćanja naknada studenata za školarinu i druge troškove kao i druga pitanja od značaja za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija.

U cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, za naknadu školarine odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata državljana Republike Srbije koji upišu studije na visokoškolskoj ustanovi koja ima dozvolu za rad izdatu u skladu sa stavom 1. ovog člana, sredstva mogu biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.

Uslov za izdavanje dozvole za rad iz stava 1. ovog člana je da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište.

Inostrana visokoškolska ustanova delatnost obavlja u predstavništvu koje se navodi u dozvoli za rad.

Inostrana visokoškolska ustanova vodi evidencije i izdaje javne isprave prema propisima države u kojoj je akreditovana.

Javne isprave izdate od strane inostrane visokoškolske ustanove koja obavlja delatnost u Republici Srbiji smatraju se stranim visokoškolskim ispravama.

Dozvola za rad izdata u skladu sa ovim članom se obnavlja na svakih sedam godina pod uslovima definisanim ovim članom”.

D. M. M. - PPNS

PRILOG PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE