EKOLOŠKA KATASTROFA I NEODRŽIVOST RAZVOJA, KAO POSLEDICE BOMBARDOVANJA REPUBLIKE SRBIJE

Prof. dr Dragan Bataveljić Pravni fakultet Univerzitet u Kragujevcu
Doktorand Dejan Logarušić Opština Šid

Rezime: Autori u radu ukazuju na ekološku katastrofu koja je izazvana bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, čija je članica bila Republika Srbija. Protivno svim međunarodnim pravilno, napadi su bili usmereni na nezaštićene građane, što je imalo za posledicu veliki broj stradalih civila. Od strane eminentnih stručnjaka i brojnih medicinskih ustanova, utvrđen je porast brojnih malignih oboljenja, pre svega, leukemije i limfoma. Porast novoobolelih i umrlih od najtežih bolesti se, naročito, beleži od 2006. godine, pa sve do danas. Autori smatraju da Republika Srbija mora mnogo više napora da uloži u obaveštavanje javnosti o zagađenosti životne sredine. Takođe, neophodno je da se traži odšteta za ugrožavanje zdravlja i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Ključne reči: NATO agresija, bombardovanje, Republika Srbija, ekologija, održivi razvoj, zdravlje, karcinom, ljudska prava

ECOLOGICAL DISASTERS AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT, AS A RESULT OF THE BOMBING OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract: The authors in the paper point to the environmental disaster caused by the bombing of the Federal Republic of Yugoslavia, whose member was the Republic of Serbia. Contrary to all international rules, attacks were directed at defenceless citizens, which resulted with a large number of civilian casualties. Eminent specialists and numerous medical facilities, indicated to increase in a number of malignancies, especially leukaemia and lymphoma. The increase of new patients and deaths from severe illnesses, in particular, recorded from 2006 until today. The authors believe that the Republic of Serbia must a lot more effort to invest in informing the public about environmental pollution. Also, it is necessary to seek compensation for damage to health and the violation of basic human rights.

Key words: NATO aggression, bombing, Republic of Serbia, ecology, sustainable development, health, cancer, human rights

Posle punih 16 godina od NATO bombardovanja, Republika Srbija (posebno njeni stanovnici) trpi stravične posledice. Na to su nas stručnjaci upozoravali još prilikom protivpravne i zločinačke agresije 1999. godine, ali mnogi nisu mogli u to da poveruju. Međutim, činjenica je da su se te sumorne prognoze ljudi od struke ostvarile, tako da nas taj "Milosrdni anđeo" u poslednjih nekoliko godina, polako ali sigurno, ubija. Stravične posledice koje su prouzrokovane bacanjem 300.000 projektila sa 15.000 tona municije sa osiromašenim uranijumom, tokom navedene akcije koja je trajala punih 78 dana, sastoje se, pre svega, u drastičnom povećanju obolelih od karcinoma u našoj zemlji. To se, posebno, odnosi na pojedina područja koja su bila više izložena bombardovanju NATO aviona, tako da je na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije (na primer, okolina Vranja), učestalost oboljevanja od karcinoma povećana čak za 60%, pri čemu najviše stradaju nevina i nedužna bića - deca¹.

Iako je to opšte-poznata stvar, na koju su još tokom samog bombardovanja ukazivali svi dobronamerni ljudi, predstavnici zemalja koje su učestvovale u ovom zločinu (pre svega, najvećih i najmoćnijih), negirali su ovakve optužbe govoreći da su tokom agresije korišćena samo dozvoljena sredstva bez osiromašenog uranijuma. Međutim, te njihove "stručne analize" i "objektivni izveštaji", vrlo brzo su pali u vodu, kada su počeli da oboljevaju i italijanski vojnici (oko 200 njih), koji su učestvovali u ratovima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji² (50-ak je umrlo posle veoma kratkog vremena od završetka rata)³. Međutim, prema navodima italijanskog Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, taj broj je mnogo veći, tako da podaci ovog Udruženja govore o preko 300 obolelih italijanskih vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa na Kosovu i Metohiji, a koji su, do sada, umrli od raznih vrsta tumora, pre svega limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo. Kao što to obično biva, vlasti to odbijaju da priznaju, pa je takva situacija i sa Rimom, koji odbacuje ove tvrdnje navedenog Udruženja, pokušavajući na taj način da skine sa sebe bilo kakvu odgovornost. Naime, italijanske vlasti negiraju uzročnu vezu između pojave karcinoma među italijanskim vojnicima, koji su učestvovali u NATO agresiji na Srbiju i osiromašenog uranijuma. To čine i Amerikanci, negirajući vezu oboljenja njihovih vojnika od leukemije i bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom⁴, iako su njihovi vojnici, koji su učestvovali u bombardovanju tokom Zalivskog rata 1991. godine (procenjuje se oko 80.000) i imali kontakte sa municijom od osiromašenog uranijuma, zadobili radijacionu bolest. To je tzv. "zalivski sindrom", koji izaziva različite genetske poremećaje, leukemiju, karcinom u brojnim vidovima i slično.

Italijanski vojnici KFOR-a ne odustaju u svojim nastojanjima da ovu vezu pokažu, tako da je aprila 2013. godine, italijansko tužilaštvo pokrenulo istragu zbog sve većeg oboljevanja vojnika od karcinoma posle učešća u takvim "mirovnim misijama". Slična situacija je bila i u nekim drugim zemljama, čiji su vojnici bili angažovani u navedenim vojnim operacijama, kao što su Belgija, Španija i Holandija. Naravno, najteža je situacija na prostoru Republike Srbije, tako da se slobodno može reći da karcinom (rak) "hara" našom zemljom, o čemu svedoče brojni primeri, pre svega, iz medicinske struke (na primer, lekari su zabeležili slučajeve devojčica koje su već u 14. godini dobile rak dojke). Posebno zabrinjava situacija da su i mnoge bebe rođene sa teškim deformitetima, dok je karcinom štitne žlezde i pluća postao masovna pojava⁵. Zato, pojedini stručnjaci nazivaju Kosovo i Metohiju "malom Hirošimom", jer je na ovim prostorima porast malignih oboljenja u neposrednoj vezi sa radioaktivnim uranijumom, kojim je zatrovana naša zemlja. Zatrovan je i vazduh koji udišu stanovnici na ovim kriznim područjima, tako da se zbog udisanja radioaktivnih supstanci, koje su korišćene u NATO agresiji, pojavljuje sve veći broj obolelih⁶.

Ako bismo želeli da prikažemo složenost situacije i ekološke katastrofe koja je pogodila Republiku Srbiju, možda najslikovitije o tome govore brojke, koje ukazuju da je 112 lokacija bombardovano osiromašenim uranijumom (vreme njegovog poluraspada je "samo" 4,5 milijardi godina), da je 2.500 civila izgubilo život tokom navedene agresije i da je od toga 89 dece. Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se o toj tragičnoj istini, koju prati navedeno povećanje maligniteta u Srbiji, i dan-danas ćuti?! Zbog "eksplozije" karcinoma, u našoj zemlji je od 1999. godine do danas, više nego duplo povećan broj umrlih od navedene opake bolesti. Ova "srpska katastrofa" se može predstaviti brojkama, tako što će, prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, u našoj zemlji broj obolelih u 2015. godini na milion stanovnika biti preko 5.500. Navedeno bombardovanje je dovelo do velikog oštećenja ozonskog omotoča, zagađenja vode, vazduha i zemlje, što je prouzrokovalo maligna oboljenja, povećanje steriliteta kod oba pola, psihološke tegobe i što je posebno teško i opasno, do genetskih poremećaja i rađanje dece sa deformitetima. Zbog toga se Srbija, nažalost, nalazi na prvom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih od karcinoma⁷. Pored toga, posledice bombardovanja mogu da prouzrokuju poremećaj centralnog nervnog sistema, probavne smetnje, poremećaje prirodne ravnoteže životne sredine, uništavanje flore i faune, genetske poremećaje i mutacije i slično.

Agresija NATO alijanse na Srbiju 1999. godine je prouzrokovala pogoršanje ekološke situacije i umanjenje kvaliteta životne sredine i to, kako na lokalnom i regionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Najveće posledice su u ljudskim gubicima, ali su veoma značajne ekološke i ekonomske posledice, koje će u dugom periodu, koji je pred nama, biti glavni razlog ugroženosti zdravlja stanovništva⁸. One će se posebno odnositi na kancerogene, teratogene i mutagene promene, povećanje morbiditeta, maligniteta i mortaliteta stanovništva⁹. To je samo nastavak scenarija agresije i terorizma, ekonomskog i ekološkog rata protiv drugih naroda, započet od strane Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika, još polovinom XX veka. Ekonomski rat se sastoji u nametanju sankcija, osiromašenju jednog naroda, uništavanju njegovog stanovništva, koje se vremenom pretvara u stravičan genocid¹⁰. Naime, velike sile ove svoje akcije nazivaju licemerno "preventivom rata", "humanitarnom intervencijom" i slično, a one ustvari dovode do razaranja ekonomske infrastrukture zemalja kojima se takve sankcije uvode i protiv kojih se navedene "humanitarne" akcije sprovode. Ono što je još drastičnije, jeste korišćenje razarajućih nedozvoljenih sredstava (kasetnih bombi, municije sa osiromašenim uranijumom i slično), koja trajno zagađuju životnu sredinu i povećavaju stopu morbiditeta, izazivaju ugrožavanje biodiverziteta i okoline koja nas okružuje. Tako je, tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, pored narušavanja suvereniteta i povrede međunarodnog prava, ekološki posmatrano stanovništvu ove države oduzeto i prirodno pravo na zdravu životnu sredinu. Tog, 24. marta 1999. godine, svet je bio svedok (još) jednog krvavog zločina protiv Srba, kada je započela oružana agresija NATO-a u suprotnosti sa svim moralnim načelima, zakonom i pravdom, u kojoj su sila i pesnica bili glavni argumenti u razgovoru sa narodom. Ta agresija se nalazi u neposrednoj vezi sa strategijom tzv. "novog svetskog poretka", čiji su ciljevi i interesi globalnog karaktera i daleko prevazilaze prostor na kome živimo. SAD i njihovi zapadni saveznici su, pritom, zaobišli i ignorisali sve tada postojeće međunarodno-pravne akte i institucije, a u zverskom bombardovanju naše zemlje, koje je započelo šifrovanom naredbom "Rock&Roll", učestvovale su udružene vazduhoplovne i raketne snage 19 država zemalja članica NATO-a. Tako nešto može da smisli samo bolesni zločinački zapadnjački um!?

Kada je reč o ekološkom ratu (ekocid), treba reći da postoje brojni oblici i sredstva ove vrste rata, kao i da ne postoji jedinstvena tipologija takvog ratovanja. U dosadašnjoj praksi su postojali, prema kriterijumu otvorenosti neprijateljstava - otvoreni i tajni ekološki rat. Ova, druga vrsta ekološkog ratovanja može da se upotrebi kao realno sredstvo specijalnog rata, kao i subverzivnih aktivnosti, pod kojima se podrazumevaju aktivnosti razvijenih i moćnih zemalja da svoju prljavu tehnologiju štetnu po okolinu prebace, tj. "izvezu" u druge zemlje sveta (pre svega, u siromašne zemlje i zemlje u razvoju). To je tzv. "ekološka subverzija", koja se sastoji i u odlaganju opasnih vrsta otpada, kao što su nuklearni otpad, medicinski otpad, razni otpadi hemijske i naftne industrije i druge vrste otpada koji su veoma opasni. Posebno su opasne ratne aktivnosti namenjene menjanju abiotičke sredine. To je tzv. geofizički rat ili geofizičko (meteorološko) oružje, koje može da se odnosi na sva tri zemljina omotača. Ono što je bitno naglasiti jeste da se ekološki rat može podjednako voditi konvencionalnim, nuklearnim, hemijskim i biološkim borbenim sredstvima (oružjima). Životna sredina Republike Srbije je do 1999. godine bila relativno dobro očuvana i manje ugrožena, nego što je to bio slučaj u većini zemalja Evrope¹¹. Međutim, ratna dejstva tokom 1999. godine, koja su se sastojala u bombardovanju i razaranju hemijskih i energetskih kompleksa, znatno su ugrozili životnu sredinu i umanjili kvalitet života, negirajući pritom osnovna ljudska prava na bezbednu i zdravu životnu sredinu,zagarantovanu najvišim opštim pravnim aktom Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine i Ustavom SRJ iz 1992. godine.

Ono što je nesporno, jeste da su SAD priznale da je za 78 dana bombardovanja bačeno 11.000 tona municije sa osiromašenim uranijumom (pretpostavlja se da je ta količina veća i da iznosi oko 15.000 tona), nepoznata količina plutonijuma i 25.000 tona baruta. Od ukupno 2.300 vazdušnih napada, u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine, nisu se birali ciljevi, tako da su bombardovani, ne samo vojni, nego i civilni objekti: aerodromi, bolnice, mostovi, putevi, petrohemijska postrojenja, skladišta naftnih derivata, toplane, fabrike automobila, železničke kompozicije sa civilnim stanovništvom, brojna postrojenja u cilju oslobađanja toksičnih hemikalija, PTT, centrale, trafo stanice, sredstva drumskog, železničkog, rečnog i avio-saobraćaja, porodične kuće, bolnice i slično. Pre toga su, od strane Saveta bezbednosti, prema Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedene sankcije, koje su imale za cilj uništavanje njenih privrednih potencijala i svega onoga što predstavlja osnovu ekonomskog razvoja zemlje. To je bio ekonomski rat, koji se kasnije pretvorio u vojnu akciju neviđenih razmera od strane 19 zemalja NATO pakta, protiv jedne usamljene i osiromašene države. Sve je to činjeno iz istih ili sličnih razloga, koji se navode bilo gde drugde u svetu: u ime "humanih razloga", "moralnih obaveza", "borbe civilizacije protiv zla" i slično¹².

Ova ubilačka agresija, u kojoj je učestvovalo preko 1.200 bombardera i drugih aviona različitih tipova i namena, nazivana je u zapadnim krugovima jednim benignim, bolje reći, nežnim imenom - "vazdušna kampanja", iz čega se može zaključiti da se radi o nekom humanom (lekovitom, mirnodopskom) karakteru ovog zločina. Iako je na početku ove agresije naša i svetska javnost ubeđivana da će se ova "kampanja" ograničiti samo na vojsku SRJ i njeno onesposobljavanje, NATO bombarderi su imali najviše uspeha u uništavanju civilnih objekata. Razoreno je ili oštećeno skoro 200 škola i univerzitetskih ustanova, dvadesetak bolnica i klinika, porušeno 60 mostova, onesposobljeno za upotrebu 5 aerodroma, uništeni su proizvodni pogoni preko 300 fabrika, bombardovane su rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu (što je izazvalo ogromno zagađenje vazduha), a najveća i nenadoknadiva šteta se sastojala u stradanju stanovništva. Naime, meta napada su bila i stambena naselja, porodične kuće, bolnice, zdravstvene i dečije ustanove, domovi za zabrinjavanje starih lica, turistički centri, verski i drugi objekti, kolone izbeglica u kojima su stradali civili, među kojima je najveći broj žena, dece, nemoćnih i starih lica.

Nesporna je činjenica, potvrđena od strane najeminentnijih stručnjaka i medicinskih ustanova da je za veliki porast broja obolelih i umrlih od karcinoma u Republici Srbiji, najveći krivac osiromašeni uranijum, kojim je teritorija naše zemlje bombardovana tokom NATO agresije¹³. Na brojnim naučnim konferencijama posvećenim ovoj izuzetno važnoj i osetljivoj temi, iznet je podatak da je Srbija, po broju smrtnosti od raka prva zemlja u Evropi, s tim što godišnje ta stopa raste u proseku 2,5%. Upravo ova činjenica ukazuje na to da je problem malignih tumora kod nas veoma ozbiljan, na šta ukazuju zvanični izveštaji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2011. i 2012. godine. Naime, u navedenim izveštajima pod nazivom "Incidencija i mortalitet od raka u Centralnoj Srbiji" se upoznaje javnost da je tokom 2011. godine, broj novoobolelih iznosio 26.709, dok je umrlo 14.924 lica. Prema izveštaju istog Instituta iz 2012. godine, broj novoobolelih je bio 26.218, dok je broj umrlih iznosio 15.231 lice¹⁴. Naravno, treba napomenuti da za povećanje broja obolelih od karcinoma u Srbiji nije jedini razlog osiromašeni uranijum¹⁵, ali je činjenica da spoljašnji faktori utiču na pojavu ove bolesti najmanje 90%, a često i više od toga. Pre svega, za to su "zaslužni" tehnološki razvoj i napredak civilizacije u XX i XXI veku, što nije bio slučaj ranije: alkohol, pesticidi, cigarete, izduvni gasovi automobila, jonizujuće zračenje, radio talasi, mobilna telefonija i slično, predstavljaju veoma značajne faktore rizika za nastanak karcinoma. Pretvaranje zdrave u kancerogenu ćeliju, do koga dovode ovi faktori, naziva se kancerogenezom, koja dugo traje (po nekoliko godina ili, čak, decenija) i taj period se zove "latentni period".

Ovaj latentni period, koji traje od trenutka dejstva kancerogene materije, pa sve do kliničke manifestacije tumora predstavlja suštinu problema kada govorimo o osiromašenom uranijumu u Republici Srbiji. Trajanje ovog perioda je različito, tako da za tzv. "solidne tumore"¹⁶, koji čine 95% svih malignih tumora, ovaj period iznosi 10-20 godina. Prognoze date odmah posle bombardovanja 1999. godine su se, nažalost, obistinile, tako da je ova nehumana i protivzakonita akcija NATO-a, vrlo brzo počela da uzima svoj danak, a posebno posle proteka od 15 godina. Međutim, treba reći da nije samo Srbija ugrožena, već da se vazdušnim strujama raznose čestice uranijuma mnogo šire, tj. i na druge zemlje Balkana, tako da je broj obolelih povećan i u Grčkoj, Bugarskoj i drugim zemljama. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" je pratio kretanje broja obolelih i umrlih od raka u periodu od 2001. do 2010. godine, tako da je na kraju 2010. godine broj novoobolelih na 100.000 stanovnika porastao 20%, što znači u proseku 2% godišnje (tzv. stopa incidencije)¹⁷. Ovaj izveštaj je prihvatila i Svetska zdravstvena organizacija, u kome se vidi da stopa smrtnosti raste brže nego stopa novoobolelih. Istraživanje koje je izvršio prof. dr Slobodan Čikarić, ukazala su da smo u Srbiji do 2005. godine imali promene u povećanju učestalosti leukemija i limfoma¹⁸ 2-3% godišnje, u 2006. godini ova stopa je skočila na 18,4%, 2007. godine na 27%, a 2011. godine je ova stopa iznosila, čak, 26%! To su sve činjenice koje ukazuju da od 2006. godine, kontinuirano raste broj ovih sistemskih malignih oboljenja usled dejstva spoljašnjeg faktora, tj. osiromašenog uranijuma, koji je prekrio celu Srbiju.

Razlozi što se o ovako drastičnim podacima i dramatičnoj situaciji po zdravlje stanovništva u Srbiji malo piše su brojni, ali se mogu svesti na nekoliko najvažnijih: 1) oni koji su nas bombardovali neće i ne žele da priznaju ove posledice, iako su to nepobitne činjenice, dokazane na najeminentnijim naučnim skupovima i proverene u najopremljenijim medicinskim ustanovama; 2) razilaženje u stavovima pojedinih onkologa oko zvaničnih podataka; 3) pokušaj da se ne dođe do uzbunjivanja javnosti; 4) nezameranje članicama Evropske unije, koje su nas bombardovale i drugi. Suprotno ovakvim stavovima, autori ovog rada smatraju da treba biti mnogo aktivniji na ovom planu, ukazivati na prave posledice bombardovanja, istinu dokumentovati odgovarajućim dokazima i, što je posebno značajno, tražiti odštetu za ugrožavanje i kršenje osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije – prava na zdravlje i prava na zdravu životnu sredinu¹⁹. Za tako nešto mora da odgovara onaj koji je protivpravno, bez objave rata, bez saglasnosti Saveta bezbednosti, suprotno svim normama međunarodnog prava i usvojenim konvencijama²⁰, ugrozio tuđe zdravlje i prouzrokovao smrt hiljada ljudi. Što je najgore, posledice bombardovanja se još uvek osećaju i niko ne može sa sigurnošću da kaže kada će navedena stopa novoobolelih i umrlih, bar da počne da se smanjuje. Pravni osnov za utvrđivanje (ili isključivanje) odgovornosti NATO-a za štete koje su nanete prilikom agresije na Republiku Srbiju (kao i na širem području) 1999. godine, može se naći u pravilima međunarodnog javnog prava ili unutrašnjeg prava zemlje suda, kombinovanom primenom jednih i drugih izvora.

Imajući sve ovo u vidu što smo napred naveli, ukazaćemo na činjenicu da su pojmovi održivosti i održivog razvoja novi u naučnoj literaturi i da u vezi njih postoje različita, često suprotna shvatanja. Međutim, činjenica je da globalni ekološki problemi predstavljaju probleme održivosti života na zemlji, odnosno ukoliko se ovi problemi ne prevaziđu i saniraju, onda se ovi globalni ekološki problemi pretvaraju u probleme neodrživoti. Naime, treba shvatiti i biti svestan činjenice da neodrživost razvoja nije samo pretnja, već i moguća realnost! To znači da se pred savremenom ljudskom civilizacijom postavlja najznačajnije pitanje – da li će planeta Zemlja opstati ili ne, da li će pobediti život ili smrt? Činjenica je da su napredak nauke, nezapamćeni tehnološki razvoj poslednjih 100 godina i prevelika težnja za profitom, većim životnim standardom i bogatstvom, prouzrokovali veće uništavanje resursa, nego što je to učinjeno tokom celokupne istorije ljudske civilizacije. Stvoreni su mnogobrojni ekološki rizici i problemi održivog razvoja, tako da se sve više govori o tome da razvoj čovečanstva postaje neodrživ²¹. Naime, održivi razvoj se definiše kao koncept razvoja koji je zasnovan na umerenom ("uzdržanom") korišćenju prirodnih resursa, koji omogućavaju i budućim generacijama isti nivo korišćenja. To znači da mora da se napravi ravnoteža između uzimanja i davanja, tj. potrošnje i obnavljanja resursa. Upravo, zbog toga, neodrživi razvoj predstavlja oznaku za takav ekonomski razvoj, koji dovodi do ugrožavanja prirodnih resursa i života na zemlji²². Ekološko održivi razvoj odražava, ustvari, zdravlje ekosistema²³.

Treći milenijum je započeo sa brojnim problemima, ali ono što je za opstanak ljudske civilizacije najznačajnije, jeste postojanje brojnih globalnih ekoloških problema, koji mogu dovesti do uništenja života na planeti, kao što su veliko oštećenje biosfere, globalne promene klime, nezajažljivo iscrpljivanje prirodnih resursa, svakodnevno umnožavanje otpada, oštećenje ekosistema, narušavanje zdravlja ljudi i slično. Upravo, zbog toga je koncept razvoja postao neodrživ, pa je zato potrebno prihvatiti i razvijati koncept održivog razvoja, koji podrazumeva sveukupnu promenu odnosa čoveka prema svetu u kome živi, prema svojoj okolini, vrednostima, resursima i svom opstanku. Ukoliko do toga ne dođe, razvoj neće biti moguć, jer je savremeni svet podvrgnut globalnom programu, koji "nemilosrdno potčinjava sve ekološke, društvene i, zapravo, moralne obzire maksimiziranja trgovine"²⁴.

Pojam održivi razvoj se poslednjih decenija koristi ne samo u naučnoj, nego i u široj upotrebi (počev od 1987. godine), posebno od Konferencije Ujedinjenih nacija o održivom razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine, na kojoj su doneti veoma značajni dokumenti, kojima je određeno da se međunarodna zajednica zalaže za održivi (društveno odgovoran i usklađen) razvoj, koji je zasnovan na ekološkim principima²⁵. Pored toga, jedan od glavnih zaključaka navedene Konferencije je bio da rat destruktivno deluje na održivi razvoj, da države moraju da donesu efikasno zakonodavstvo o životnoj sredini i da sarađuju u stvaranju takvog međunarodnog ekonomskog poretka, koji će da vodi održivom razvoju²⁶. Održivost se i mora tako shvatiti da predstavlja jednu međunarodnu "stvar" (bolje reći, obavezu), koja se zasniva na uzajamnom delovanju vlada, međunarodnih kompanija i svetskog civilnog društva. Ukoliko do toga ne dođe, tj. ukoliko se ne uspostavi koncept održivosti i održivog razvoja, preovladaće faktori koji ugrožavaju opstanak savremene civilizacije i koji se manifestuju kao indikatori neodrživog razvoja. Tu spadaju, pre svega, nuklearne havarije, nezaposlenost, siromaštvo, savremene bolesti, socijalna nejednakost, ratovi, nasilje i terorizam svih oblika, nepoštovanje ljudskih prava, ekološki kriminalitet i slično.

Zaključak

Kada je reč o posledicama NATO bombardovanja Republike Srbije, treba reći da je ono prouzrokovalo emisiju izuzetno velikih količina štetnih gasova i opasnih materija, koje su izvršile globalne promene i ugrožavanje biodiverziteta, slabljenje ozonskog omotača, stvaranja efekta staklene bašte, pojavu kiselih kiša, promenu klime i slično²⁷. SAD su, zajedno sa svojim zapadnim saveznicima, protiv svih normi međunarodnog prava, tokom bombardovanja Srbije koristile nedozvoljeno oružje, prouzrokujući nesagledive posledice, pre svega, za civilno stanovništvo, kome su nanete velike patnje. Tu mislimo na biološke efekte zračenja, koji se ispoljavaju, kako u somatskom, tako i u genetskom pogledu. Naime, posle 1999. godine zapažen je veliki porast maligniteta i to se posebno odnosi na karcinome pluća i jajnika, a veoma je zapaženo i prevremeno rađanje dece. Veoma je pogoršano ekološko stanje, ugrožen je ekonomski razvoj, usporen demografski rast stanovništva i oštećeno zdravlje ljudi koji žive na bombardovanim prostorima. Otuda je doveden u pitanje ekonomski, socijalni i civilizacijski razvoj Republike Srbije, jer je srpskom narodu uskraćeno, pored prava na samoopredeljenje i pravo na razvoj, kao i pravo na bezbednu i zdravu životnu sredinu. Otuda se sve češće čuje stav da razvoj naše zemlje nije održiv. Treba naglasiti da su u navedenim ratnim dejstvima prekršene međunarodne pravne norme, kao i konvencije o zabrani korišćenja određenih vrsta oružja, konvencije o zaštiti prirode i druge.

Literatura

1. Bataveljić, D., Pravni aspekti informisanja u eko-bezbednosti u Srbiji, u: Bezbednost u postmodernom ambijentu, Knjiga 4, Beograd, 2009.
2. Biočanin, R., Totić, I., Kostić, M., Misterija o osiromašenom uranijumu u NATO projektilima, u: Rizici i eko-bezbednost u postmodernom ambijentu, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar.
3. Galjak, M., Obrazovanje, životna sredina i vanredne situacije, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2007.
4. Goldsmit, E., Globalna trgovina i životna sredina, u: Globalizacija: argumenti protiv, Clio, Beograd, 2003.
5. Đurić, Ž., Modernizacija i društvene promene, Ogledi iz savremene sociologije, Institut za političke studije, Beograd, 2004.
6. Ilić, M., Quo vadis, svete, Filip Višnjić, Beograd, 2000.
7. Jovanović, V., Petković, S., Čikarić, S., Zločin u ratu, genocid u miru, Službeni glasnik/Društvo za borbu protiv raka, Beograd, 2012.
8. Kovačević, B., Rat i ekologija, Defendologija centar za bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja, Banja Luka, 2011.
9. Kovačević, B., Knežević, M., Ekologija i ekološka kriza, Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka, 2009.
10. Kovačević, I., Ekologija i održivi razvoj, Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja, Banja Luka, 2011.
11. Marten, G.G., Human Ecology (Basic Concepts for Sustainable Development, S.1, 2007
12. Milošević, Z., Politička modernizacija, Institut za političke studije, Beograd, 2010.
13. Mićović, V., Globalizacija i novi svetski poredak, Beograd, 2001.
14. Čikarić, S., Za porast broja umrlih i obolelih od raka u Srbiji kriv je NATO, Intervju od 6. aprila 2015. godine, Srpske brze internet novine – SRBIN.INFO, dostupno na: http://srbin.info/2015/04/06/profesor-dr-slobodan-cikaric-za-porast-broja- umrlih, zadnji put posećeno: 6.11.2015. godine.

PREPORUKA PPNS

TRIBINA: POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA 1999
(Kragujevac, 5. mart 2020) AUDIO 1:02:55

TRIBINA: ZABORAV JE NOVI ZLOČIN - NATO AGRESIJA 1999
(Kragujevac, 25. mart 2019) VIDEO 1:40:27

ARHIVA PPNS

NATO ANANU 1999: ISPALJENO 31.000 GRANATA SA OSIROMAŠENIM URANIJUMOM, NA PROSTORU SRJ



MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM 



HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ



UNEP: PROCENA EKOLOŠKIH ŽARIŠTA - KRAGUJEVAC (OD SUKOBA DO ODRŽIVOG RAZVOJA)

ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999

IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)

POSLEDICE NATO AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU - PROF. DR LJUBO PEJANOVIĆ

Šreder je prvi nemački kancelar posle Adolfa Hitlera koji je poslao nemačku vojsku u inostrani rat, u sklopu napada NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Ovu odluku je opravdao na sledeći način: "Na genocid u Jugoslaviji ne može se odgovoriti pacifizmom i Nemačka mora da stane iza etničkih Albanaca, žrtava proterivanja, silovanja i ubijanja".

Izvor: Vikipedia  

Gerhard Šreder, bivši kancelar Savezne Republike Nemačke (1998-2005) je 9. marta 2014. na jednoj manifestaciji nemačkog nedeljnika Die Zeit priznao da je bombardovanje Srbije 1999. godine bilo protivzakonito.

 - Naravno je ono što se na Krimu desilo, nešto što nije u skladu sa međunarodnim pravom. Ali, znate li zašto sam ja oprezan prilikom upiranja prsta? To ću vam sada objasniti: Zato što sam tako nešto i ja sam uradio! 

Šta ste uradili?

- Prekršaj protiv međunarodnog prava napravio! Kad se radilo o pitanju kako se odvija stanje u Jugoslaviji, odnosno u ratu na Kosovu i Metohiji, mi smo tada naše vojne avione, Tornada, poslali u Srbiju. Mi smo zajedno sa NATO-om bombardovali jednu suverenu državu, bez saglasnosti saveta bezbednosti.

ARHIVA PPNS: BOMBARDOVANJE 1999

• Ratne priče sa Košara (RTS)
• Tribina: Zaborav je novi zločin - NATO agresija 1999 (Kragujevac, 25. mart 2019)
• Besmrtni heroji - posvećeno borcima Košara
• Veličković: To je bila prilika da oni koji su nas bomdardovali vide sav užas koji je njihov pohod ostavio
• Nataša Pejin: Poniženje Srbije u Srpskom kulturnom centru u Parizu - bez mene!

• Miodrag Stojilović - Kontekst bombardovanja 1999: Bomba prva; Ljudi; Atmosfera
• Moramo dalje (Sećanje 1999-2019)
• Grujičić o posledicama NATO agresije: Neophodno ispitivanje lišeno svake politike
• UNEP: Procena ekoloških žarišta - Kragujevac (Od sukoba do održivog razvoja)
• Još nije kasno da NATO odgovara

• ’Humanitarni rat’ - priroda, karakter, dometi i posledice
• Ministar informisanja 1999: Agresor nas je smatrao svojim neprijateljem... Neka nas smatraju i ubuduće...
• Tramp 1999. o bombardovanju SRJ: ...Morate da pošaljete trupe dole
• Mapa NATO iz 1999. - gde je padao osiromašeni uranijum
• Zaborav je novi zločin - tribina o agresiji NATO na SRJ 1999.

• Prof. dr Danica Grujičić: NATO agresija - genocidna namera
• Protiv članstva Srbije u NATO 84% građana
• Grem Filips: Šta da NATO nije intervenisao 1999?
• NATO vodi višemilionski projekat u Kragujevcu
• Porast učestalosti malignih oboljenja kod dece - posledica NATO bombardovanja?

• Priznata veza između uranijuma i obolevanja italijanskih vojnika
• Henzel Stoltenbergu: Vređate srpski narod, ismevate njegove žrtve, prezirete zdrav ljudski razum!
• Činjenice o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom NATO agresije na SRJ 1999.
• Hronologija NATO bombardovanja SRJ
• O posledicama NATO bombardovanja SRJ - Danica Grujičić i Jelena Milić

• Italijanski vojnici iz misije na Kosovu žrtve osiromašenog uranijuma
• Prof. dr Danica Grujičić u Kragujevcu: Šta se desilo 1999. godine?
• Predavanje prof. dr Danice Grujičić u Kragujevcu
• Politički diskurs u parolama, sloganima i grafitima protesta protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. - Tamara Gruden, 2016.
• U pripremi film o bombardovanju SRJ 1999.

• Srbija-NATO: Logistička podrška i akcioni plan partnerstva
• Predavanje ’’O osiromašenom uranijumu i još po nešto’’
• Srbi su živi eksperiment - dr Danica Grujičić
• Svetlana Žunić - Rani i odloženi zdravstveni efekti osiromašenog uranijuma
• NATO plaća srpske naučnike za razvoj biogoriva

• Upitnik RTS - Tužba protiv zemalja NATO: Srbija plaća danak uranijumu?
• Posledice bombardovanja kragujevačke "Zastave"
• Smrtonosna prašina - osiromašeni uranijum i posledice (DOKUMENTARAC)
• Kragujevac 1999. - 11 puta pod bombama
• "Medna" u toku agresije NATO

• Monitoring radioaktivnosti životne sredine u Srbiji
• Država da potvrdi da je NATO bombardovanje bilo genocidna radnja

• Polinezija traži od Francuske milijardu dolara odštete za atomske probe
• Ministarka ćutala o uranijumu

• Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan Petković
• Stanje zagađenosti životne sredine u Kragujevcu kao posledica rada ’Grupe Zastava’ - Vesna Ilić
• Sakriveni izveštaj o bombardovanju osiromašenim uranijumom
• Vojna intervencija NATO i poljoprivredna proizvodnja u Srbiji - Branko Tešanović, Saša Jović
• Uranijumska republika Kosovo - Dejan M. Andrić
• Pun tanjir otrova
• NATO otrovao vode u Srbiji?
• Pretnja iz čaše
• Pravci kretanja polihrolovanih bifenila u vodama nakon NATO bombardovanja - doktorska disertacija Miljane Stojanović-Milosavljević
• Osiromašeni uranijum NATO u Srbiji 1999

• Osiromašeni uranijum kao produkt nuklerarne tehnologije
• Uticaj agresije NATO-a na agrobiznis u SR Jugoslaviji - Miladin M. Ševarlić, Zorica Vasiljević

DETALJNIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 






ARHIVA PPNS




DREN

• EKOLOGIJA
• SAVETI FIZIOTERAPEUTA
• SAVETI NUTRICIONISTA
• SAVETI VETERINARA
• ZAVISNOST

DOM

• DECA
• RODITELJI

POTROŠAČI

• OPREZ!
• ZAŠTITA POTROŠAČA

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić