U prvom satu agresije, oko 20 časova i 35 minuta pogođena je kasarna „Milan Blagojević“ u Kragujevcu. Građani Kragujevca bili su pod vazdušnom opasnošću ukupno 40 dana, šest sati i 33 minuta. Oko 200 građana zadobilo je lakše i teške povrede, a industrija je praktično uništena.
Već te 1999, Program UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centar UN za civilna naselja objavljuju da su ekološka „žarišta“ pronađena u četiri grada Jugoslavije - uz Pančevo, Novi Sad i Bor, tzv. hot spot bio i Kragujevac. Radna grupa za Balkan utvrdila je da je potrebna hitna akcija kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu - zvanični su podaci UNEP-a (UN: SUKOB NA KOSOVU - POSLEDICE NA ŽIVOTNU SREDINU I CIVILNA NASELJA).
Tribina "Zaborav je novi zločin" predstavlja prvu fazu zajedničkog poduhvata vrsnih fotografa i njihovih saradnika u čijem je središtu pažnje bombardovanje ’99. U narednoj će biti priređena foto-izložba (tokom leta), a kao završni "čin" predviđena je fotomonografija (planirana za jesen).
Rasvetljavamo kontekst agresije, podsećamo na hronologiju i predočavamo neke neobjavljene fotografije iz tih ratnih dana.
Miodrag Stojilović, novinar i publicista, rezervni oficir, komandir Voda za psihološko-propagandna dejstva pri komandi Kragujevačkog korpusa tokom agresije te godine;
Branko Jovanović, tokom ’99. angažovan u gradskom Štabu civilne zaštite Kragujevca, obavljao je dužnost načelnika Štaba civilne zaštite Šumadijskog okruga.
Moderator: Dejan Milošević, producent TV Kragujevac u vreme agresije.
U uvodnim minutima je video materijal izrađen u produkciji agencije Duo digital medija. Fotografije je odabrao Predrag Mihajlović-Cile. Zajedno su u ovom timu protiv zaborava.
UOČI NAREDNE TRIBINE - O POSLEDICAMA NATO AGRESIJE 1999.
Komisija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju predložila je da se čak i ne otvori istraga o bombardovanju, niti o incidentima do kojih je došlo, ostalo je zabeleženo u Konačnom izveštaju koji je tužiocu podnela Komisija osnovana da razmotri kampanju bombardovanja NATO-a protiv SRJ.
Prilikom bombardovanja "Zastave", pored opšte štete (koja se procenjuje na milijardu dolara) napravljena je i ogromna šteta sa aspekta životne sredine. Samo jedno mesto kontaminirano piralenskim uljem - "Namenska proizvodnja" (gde je pogođen transformator) nije bilo uključeno u projekte remedijacije. Sav otpad izvezen je u Švajcarsku i spaljen, stoji u dokumentu grada STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA GRADA KRAGUJEVCA 2013-2018.
Bombardovanje je imalo karakteristike ekološkog rata. Sa aspekta domaćeg i međunarodnog prava, ratnim dejstvima prekršene su sve pravne norme i konvencije iz oblasti zaštite prirode - stoji u Izveštaju Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i životnu sredinu iz 2000. Sa tim nasleđem svih vlasti ovih 20 godina, javnost i dalje s pravom očekuje odgovore nadležnih na sva pitanja o posledicama.
Oči građana naše zemlje uprte su i u Koordinaciono telo koje je država formirala da se bavi posledicama NATO agresije 1999. Član tog tima, poslednji učesnik tribine - indirektno, ali jednako upečatljivo, prošle godine u Kragujevcu, prof. dr Danica Grujičić je na pitanje - šta se desilo ’99. odgovorila: "Desila se ekološka katastrofa regionalnih razmera".
Fondacija "Osiromašeni uranijum" i UG "Pljačkovica 1999" iniciraju tužbe protiv zemalja članica NATO, a profesor prava dr Sreto Nogo pominje slučaj Kragujevčanke koja je živela pored fabrike "Zastava", a obolela je od karcinoma mutacije gena posle bombardovanja fabrike.
Izvor sumnje - šta je sve urađeno, i briga - koje su posledice, nije u srpskoj zaveri ili paranoji već u zvaničnom dokumentu UN (citirane su reči generalnog sekretara NATO-a Džordž Robertson upućene generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija početkom februara 2000): "Mogu da potvrdim da je OSIROMAŠENI URANIJUM KORIŠĆEN tokom tih operacija".
GALERIJA PPNS
Autori fotografija: Nebojša Radosavljević-Raus i Zoran Petrović Odabir fotografija: Predrag Mihajlović-Cile Produkcija: Duo digital media
Komentara: 0