Pre ravno 17 godina došlo je do stravičnog zločina nad nedužnim narodom Savezne Republike Jugoslavije. Nažalost, mnogi su to nesrećno vreme, tih stravičnih 78 dana bombardovanja brzo zaboravili i zbog toga je neophodno da se svake godine, u svim mestima koja su doživela razaranja od strane "Milosrdnog anđela", održavaju tribine pod nazivom "Sećanjem protiv amnezije" (kao što su to uradili Užičani u organizaciji njihovog Društva istoričara). Na tim skupovima, potrebno je obeležavati godišnjice biološko-hemijskog genocida nad narodom Srbije od strane 19 zemalja NATO saveza, udruženom zločinačkom poduhvatu protiv civilnog stanovništva. Ono što je posebno potrebno stalno naglašavati i ukazivati na to, jeste činjenica da se posledice ove zločinačke agresije osećaju i dan-danas i da će se osećati hiljadama godina u budućnosti (bolje reći, zauvek). Zato je potrebno ovu agresiju osuditi i štetu (koliko-toliko) nadoknaditi, jer je nemoguće vratiti nevine žrtve. Po svim pravilima međunarodnog prava, agresori moraju da nadoknade materijalnu i nematerijalnu štetu nevinim žrtvama, pre svega, zbog činjenice da su, posle samo nekoliko godina od ovog zločina, najviši predstavnici pojedinih zemalja koje su učestvovale u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, izjavili da je to bio pogrešan čin. To priznanje protivpravnosti NATO bombardovanja naše zemlje predstavlja veliku opomenu Srbiji da ovakav zločin ne sme nikada da zaboravi i da ona mora da traži nadoknadu učinjene štete, koja se sada najviše sastoji u tome što će vek poluraspada uranijuma, kojim su nas bombardovali, trajati preko 4,5 milijardi godina?!
Prema tome, 1999. godina, nažalost, nije prošlost, jer ekološke promene, zagađivanje životne sredine, uništavanje biodiverziteta, zdravstveni problemi i povećano oboljevanje stanovništva (pre svega, od kancera) traju još uvek i trajaće u nedogled5. Sve se to ogleda na našem zdravlju i na "zdravlju" okoline koja nas okružuje. Takođe, kada je reč o ekološkoj, hemijskoj i radiološkoj katastrofi na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, posebno južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, treba ukazati da je drastičan porast obolelih od karcinoma direktna posledica upotrebe municije "obogaćene" osiromašenim uranijumom. Predstavnici NATO alijanse, pre svega, zvaničnici SAD-a, pa čak i Ujedinjenih nacija, pokušavali su, najpre, da sakriju takve poražavajuće podatke, ali je istina, ubrzo, izašla na videlo, jer su sami vojnici koji su ušli na Kosovo i Metohiju posle zaključenog Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu (tzv. Kumanovski sporazum od 9. juna 1999. godine) i piloti koji su učestvovali u bombardovanju o tome progovorili. Neki su to učinili, jer su se kod jednog broja vrlo brzo pokazali simptomi različitih bolesti (pre svega, karcinoma pojedinih organa), dok je kod drugih proradila savest i nisu mogli da ćute o zločinima koje su, samo par godina pre toga, učinili nad nedužnim stanovništvom. Naime, sami italijanski vojnici, već dugi niz godina, pokušavaju da ukažu javnosti na dešavanja tokom NATO bombardovanja SRJ i da dokažu da je njihovo narušeno zdravlje posledica upotrebe osiromašenog uranijuma prilikom te zločinačke akcije. Takođe, veoma šokantno deluje i svedočenje jednog španskog pilota, koji je učestvovao u bombardovanju SRJ svojim borbenim avionom F-18, prema kome su vlade zemalja NATO alijanse izvršile agresiju na jednu suverenu zemlju i pritom šire lažne vesti o karakteru, toku i posledicama rata. On je u svom intervjuu posvedočio da stradanje civilnog stanovništva "nije bila greška, nego plan", kao i da "nema ni jednog novinara koji zna šta se tačno dešavalo u Jugoslaviji, jer se uništavala zemlja, bombardovanjem novim oružjem, otrovnim nervnim gasovima, uranskim bombama, napalmom, sterilišućim hemijskim supstancama, herbicidima koji truju useve i slično".
ZAKLJUČAK
Na osnovu svega rečenog, koautori ovog rada smatraju da je neophodno pokrenuti postupak za naknadu štete prouzrokovane oružanom akcijom NATO alijanse u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1999. godine i da je to potrebno učiniti što pre (bez obzira što ratni zločin ne zastareva), jer se protekom vremena, nažalost, zaboravljaju stravične scene nedozvoljenog, protivzakonitog delovanja ove vojne organizacije, koja je često puta koristila nedozvoljenu municiju, svesna činjenice kakve posledice u budućnosti takvo oružje ostavlja na stanovništvo i generacije koje dolaze. To još više povećava odgovornost samog NATO-a, kao i svih država članica ovog saveza, jer su bili svesni svojih postupaka i potpuno upućeni u katastrofalne posledice po život i zdravlje ljudi, kako svojih vojnika koji su tu privremeno boravili, tako i stanovništva koje ostaje da živi na bombardovanim teritorijama. Srbija ne treba da razmišlja da li da pokrene ovaj postupak ili ne. To je njena dužnost prema svojim građanima, jer je ova oružana akcija samo jedna u nizu, koja je razlog tragične sudbine jednog nedužnog naroda suverene zemlje Jugoistočne Evrope. Naša zemlja ima kapacitete neophodne za pokretanje takve kampanje, realizaciju postupka naknade štete i ispravljanje nepravde koja je naneta Srbiji i srpskom narodu. Naravno, stručnjaci različitih orijentacija i profesija, pre svega pravnici, treba da se opredele i izaberu onaj put koji je najkraći i najefikasniji, a izbor treba tražiti, ili u primeni pravila međunarodnog javnog prava, ili u primeni pravila pojedinih nacionalnih pravnih sistema (tu mislimo, pre svega, na pravila ustavnog, građanskog, privrednog i drugih grana prava).
PRAVNI I EKOLOŠKI ASPEKTI NATO AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU - DRAGAN BATAVELJIĆ, MITAR LUTOVAC
Šreder je prvi nemački kancelar posle Adolfa Hitlera koji je poslao nemačku vojsku u inostrani rat, u sklopu napada NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Ovu odluku je opravdao na sledeći način: "Na genocid u Jugoslaviji ne može se odgovoriti pacifizmom i Nemačka mora da stane iza etničkih Albanaca, žrtava proterivanja, silovanja i ubijanja".
Gerhard Šreder, bivši kancelar Savezne Republike Nemačke (1998-2005) je 9. marta 2014. na jednoj manifestaciji nemačkog nedeljnika Die Zeit priznao da je bombardovanje Srbije 1999. godine bilo protivzakonito.
- Naravno je ono što se na Krimu desilo, nešto što nije u skladu sa međunarodnim pravom. Ali, znate li zašto sam ja oprezan prilikom upiranja prsta? To ću vam sada objasniti: Zato što sam tako nešto i ja sam uradio!
Šta ste uradili?
- Prekršaj protiv međunarodnog prava napravio! Kad se radilo o pitanju kako se odvija stanje u Jugoslaviji, odnosno u ratu na Kosovu i Metohiji, mi smo tada naše vojne avione, Tornada, poslali u Srbiju. Mi smo zajedno sa NATO-om bombardovali jednu suverenu državu, bez saglasnosti saveta bezbednosti.
ARHIVA PPNS: BOMBARDOVANJE 1999
Ratne priče sa Košara (RTS)
Tribina: Zaborav je novi zločin - NATO agresija 1999 (Kragujevac, 25. mart 2019)
Besmrtni heroji - posvećeno borcima Košara
Veličković: To je bila prilika da oni koji su nas bomdardovali vide sav užas koji je njihov pohod ostavio
Nataša Pejin: Poniženje Srbije u Srpskom kulturnom centru u Parizu - bez mene!
Komentara: 0