ODGOVOR AKADEMIKA BOGDANA ŠOLAJE NA REAGOVANJE RIO TINTA
- Bilo bi interesantno da Rio Tinto navede gde se to još u svetu nalazi rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, uključujući i svu prateću opremu, i deponija jalovine zajedno i to u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti. Ukoliko postoji, molim ih da navedu gde tako nešto postoji
- I prilikom istražnih bušenja dolazilo je neretko do iscurivanja podzemnih voda, pa i nanošenja štete pojedinim poljoprivrednicima, a nekima je Rio Tinto platio i odštetu. Da li da očekujemo da prilikom pune eksploatacije jadarita neće dolaziti (doći) do mešanja vodonosnih slojeva? Ja to Rio Tintu ne verujem
- Dobro je da se 50 odsto otpada, koji nije nastao mešanjem opasnog sa neopasnim otpadom, koristi za zaptivanje podzemnih kanala. Bilo bi, međutim, dobro da je projektovano odlaganje otpada Backfill Mining metodom, jer tada verovatno ne bi ni bilo deponija za njegovo odlaganje
- Nabrajajući privredne grane koje bi mogle da se razviju na bazi rudnika litijuma, iz Rio Tinta su u svom reagovanju izostavili ponuđenu (predviđenu?) reciklažu akumulatorskih baterija, za šta se koristi vrlo prljava tehnologija. Tom poslu svakako ne bi trebalo pristupiti u Srbiji
- S obzirom na tvrdnju da će „projekat Jadar ukoliko se bude razvijao, angažovati dominantno visoko kvalifikovanu radnu snagu“, Rio Tinto bi trebalo da nam odgovori da li će „dominantno visoko kvalifikovana radna snaga“ biti iz Srbije ili iz inostranstva
- Ni iz Vlade, ni iz Rio Tinta niko se nije javio u vezi s Zbornikom Projekat Jadar – šta je poznato?, u kome su, pored autorizovanih izlaganja učesnika, saopštena i mišljenja na pojedine radove, a štampani su i dopisi organizatora skupa i stručnjaka pojedinim ministarstvima i Vladi Srbije. Propuštena je prilika da se razgovara o činjenicama, tri godine je prošlo od tada
Da su u kompaniji Rio Tinto pažljivo čitali moj tekst O otvaranju rudnika u Jadru i posledicama objavljen u Radaru, zaključili bi da nikog ne optužujem, pa ni Rio Tinto, već iznosim svoje mišljenje na osnovu čitanja Zbornika sa skupa Projekat Jadar – šta je poznato?, kao i drugih javno dostupnih dokumenata i javnih nastupa saradnika Rio Tinta. U tom kontekstu, čemu uopšte reagovanje Rio Tinta (Akademik Šolaja nije naveo nijedan naučni podatak ili dokaz za svoje tvrdnje), u kome se navodi da je kompanija „prinuđena da reaguje da bi odbacila neosnovane optužbe“.
Iako se u njihovom reagovanju navodi da „Nacrti studije uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, koji su javno dostupni, nedvosmisleno pokazuju da se projekat Jadar može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših standarda životne sredine“, u svom tekstu sam vrlo jasno naglasio da su rizici nedopustivo veliki, jer su rudnik, prerada rude i deponije predviđeni da se nalaze u jednom od tri najvažnija vodonosna sistema u Srbiji. Bilo bi interesantno da Rio Tinto navede gde se to još u svetu nalaze rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, uključujući i svu prateću opremu, i deponija jalovine zajedno i to u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti. Ukoliko postoji, molim ih da navedu gde tako nešto postoji.
ARHIVA PPNS BUDUĆNOST ZEMLJE PRIKAZUJE MAPA VOĆNE SRBIJE ILI KARTA MINERALNIH SIROVINA SRBIJE?
U „demantiju“ Rio Tinto ništa ne demantuje, već potvrđuje sumnje u projekat Jadar
Pažnju svakako zaslužuje i to što u svom reagovanju Rio Tinto citira moje reči da „do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“. I to je činjenica, koju u svom „demantiju“ Rio Tinto ne demantuje.
U opširnom odgovoru kompanija navodi da je u okviru projekta Jadar „planirana izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda“ i da bi sva voda „bila prečišćena prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi EU pre ispuštanja u reku Jadar“. To je, međutim, samo obećanje i ništa više. Pretpostavljam da je Rio Tinto već obavio eksperimente na više tona prerađene rude i da je već prečišćavao otpadne vode „prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi EU“. Pretpostavljam da će onda i rezultati tih eksperimenata biti dostupni javnosti i da oni dokazuju da Rio Tinto ispunjava svoja obećanja.
Uprkos tvrdnji da nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar „pokazuju da bi svi parametri u svim fazama njegove realizacije bili u skladu sa utvrđenim standardima kako to propisuje zakonodavstvo Republike Srbije i EU“. Standardi su postavljeni na određenim vrednostima upravo zbog zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
Na moju tvrdnju da „postoji nedopustivo veliki rizik postojećeg projekta po zdravlje stanovnika Jadra, kao posledica prodiranja opasnih supstanci u vodotokove i mešanja podzemnih voda prilikom vađenja i eksploatacije rude“, u odgovoru Rio Tinta se navodi da nacrtistudija (čak ni studije!) ukazuju da će sve biti u redu, u skladu sa zakonima Srbije i EU. Iz tog odgovora moglo bi se zaključiti da se to iznosi na osnovu iskustva. Međutim, prilikom istražnih bušenja dolazilo je neretko do iscurivanja podzemnih voda, pa i nanošenje štete pojedinim poljoprivrednicima, a nekima je Rio Tinto platio i odštetu. Da li da očekujemo da prilikom pune eksploatacije jadarita do toga neće dolaziti? Da neće dolaziti (doći) do mešanja vodonosnih slojeva? Ja to Rio Tintu ne verujem.
Deponija rudarskog otpada ostaće zauvek u Srbiji, a ne samo 30 godina
U reagovanju se navodi i da projekat Jadar „neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode, zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja“. Upravo je u tome stvar: „neće znatno uticati… na infiltraciju u površinske vode“. Suština je u tome da, kada se na tom terenu projektuje kompleksan rudarsko-tehnološki sistem, vrlo je velika verovatnoća da će doći do pomenutog akcidenta tokom godina rada. Tada bi se moja bojazan obistinila.
Rio Tinto navodi i da je „unapređenim tehnološki inovativnim rešenjima predviđeno da se i do 50 odsto otpada reciklira i koristi za zaptivanje podzemnih kanala u okviru podzemne eksploatacije, što bi za isti procenat smanjilo količinu otpada koji bi se odlagao na bezbedan i ekološki prihvatljiv način“. Dobro je da se 50 odsto otpada, koji nije nastao mešanjem opasnog sa neopasnim otpadom, koristi za zaptivanje podzemnih kanala. Bilo bi, međutim, dobro da je projektovano odlaganje otpada Backfill Mining metodom, jer tada verovatno ne bi ni bilo deponija za njegovo odlaganje.
Pri tome deponije rudarskog otpada ostaju zauvek, neće tu biti samo 30 godina, a sam Rio Tinto u svom odgovoru navodi da je „dužan da obezbedi praćenje i kontrolu procednih voda sa deponije još najmanje 30 godina od zatvaranja postrojenja, a po potrebi i duže“. A da li iko misli da pored deponija stanovništvo može da se bavi poljoprivredom? Imajući u vidu mogućnost i razmeru štete, da li investitor i Vlada Srbije nameravaju da obezbede finansijske instrumente, garancije, čime bi se bezuslovno i nedvosmisleno obezbedila naplata štete pričinjene stanovništvu Jadra i Rađevine?
I studija Instituta „Jaroslav Černi“ pokazuje da rudnik nije zaštićen od bujičnih poplava
Za razliku od Rio Tinta, koji navodi da „sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar“, mene brinu podaci iz javnog dokumenta Projekat Jadar hidrotehnička studija – sintezni izveštaj Instituta „Jaroslav Černi“. Taj izveštaj ukazuje da sam rudnik nije adekvatno zaštićen od ekstremno velike vode Korenite, jer pri pojavi PMF (Probable Maximum Flood), verovatno maksimalnih velikih voda na obe reke, Koreniti i Jadru, dolazi do prelivanja obodnog nasipa i plavljenja pojedinih objekata rudnika, koji se nalaze na nižim kotama terena, konkretno objekata 19 (Contractors Yard), 27 (Explosives Magazine) i 29 (Waste Ore Stockpile Catchment Pond). Prelivanje nasipa počinje na uzvodnom delu, iz pravca Korenite, u zoni platoa objekta 19, na kome nasip ni sam plato nemaju dovoljnu visinu, što se vidi i u Prilogu 8.20. U toj zoni bi najkritičnija deonica obodnog nasipa bila prelivena sa mlazom visine 0,8-0,9 metara, a takođe bi došlo do prelivanja pristupnog puta.
Kako se u ovakvoj situaciji braniti od visokih voda? Zaključak onih koji se razumeju u oblast je – nikako. Kako će to uticati na rudnik jalovine u vodoplavnom zemljištu, kako na vode nizvodno? Građenjem ovakvog objekta na planiranoj poziciji izaziva se ovaj scenario.
Ko investira u infrastrukturu i hoće li na kraju i država Srbija biti finansijer rudnika
U delu u kojem se navode ekonomski parametri projekta, iz kompanije poručuju i da „treba imati u vidu brojne benefite“. A kad već pominju „benefite“, bilo bi dobro da odgovore i ko investira u infrastrukturu? Dodatno, koliko je meni poznato, investitor otvaranja rudnika je Rio Sava Exploration d.o.o. Da li ta „ćerka firma“ Rio Sava ima sopstvena sredstva ili će morati novac da pozajmi od „majke“, Rio Tinta? A ako se zaduži, da li će vraćanje duga Rio Tintu umanjiti dobit Rio Save, a shodno tome i prihode države po osnovu rudne rente i poreza na dobit? I da li će država Srbija, kroz tako umanjen prihod od rudne rente, u stvari biti finansijer otvaranja rudnika?
Iz Rio Tinta nas ubeđuju da se sa „indirektnim“ efektima projekta Jadar, „očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana procenjuje na 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto trenutnog BDP-a Srbije“. Time se ne negira moja tvrdnja da je za proizvodnju 100.000 električnih automobila u Srbiji neophodno oko sedam odsto predviđene godišnje proizvodnje litijum-karbonata u planiranom rudniku. S druge strane, navodeći moguće grane koje bi se razvijale, izostavili ste ponuđenu (predviđenu?) reciklažu akumulatorskih baterija, za šta se koristi vrlo prljava tehnologija. Tom poslu svakako ne bi trebalo pristupiti u Srbiji.
S obzirom na tvrdnju da će „projekat Jadar ukoliko se bude razvijao, angažovati dominantno visoko kvalifikovanu radnu snagu“, Rio Tinto bi trebalo da nam odgovori da li će „dominantno visoko kvalifikovana radna snaga“ biti iz Srbije ili iz inostranstva?
Navodeći da je reč o podzemnom rudniku, iz kompanije navode da bi „poljoprivreda mogla neometano da se odvija, paralelno sa rudarskim aktivnostima, što su potvrdile i preliminarne studije o proceni uticaja na životnu sredinu“. Opet se navode preliminarne studije! Umesto toga, trebalo bi da se dobro proanaliziraju tekstovi iz Zbornika SANU, pokojnog akademika Vladimira Stevanovića, prof. Ratka Ristića i saradnika, a posebno prof. Imre Krizmanića i saradnika, kao i drugih kolega biologa, botaničara i šumara na tu temu. Sva njihova mišljenja su suprotna navodima o „idiličnoj“ koegzistenciji rudničkog kompleksa sa poljoprivrednom aktivnošću, a posebno sa zaštitom okoline.
ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Ko bi zaista trebalo da odgovara za „širenje netačnih informacija“
Iz Rio Tinta poručuju da ih „posebno zabrinjava ocena da ’poziv na javnu raspravu o privatnim spisima Rio Tinta predstavlja klasičnu zamenu teza, jer se učesnici, oponenti stavljaju u položaj saradnika te kompanije’“. U tekstu za Radar već sam napisao da se niko, ni iz Vlade Srbije, ni iz jednog ministarstva, niti iz Rio Tinta nije javio u vezi s Zbornikom sa skupa Projekat Jadar – šta je poznato?, čak ni da samo potvrdi da im je Zbornik stigao. A u njemu su, pored autorizovanih izlaganja učesnika, saopštena i mišljenja na pojedine radove, a štampani su i dopisi organizatora skupa i stručnjaka pojedinim ministarstvima i Vladi Srbije. Kako jedan kolega reče, propuštena je prilika da se razgovara o činjenicama, tri godine je prošlo od tada!
Sada se Rio Tinto pojavio sa internim spisima, za koje sâm navodi da se „nijedna izjava, niti garancija ne daje, eksplicitno ili implicitno, u vezi sa sadržajem ovog nacrta uključujući, ali ne ograničavajući se na tačnost, adekvatnost, vreme, potpunost i/ili pouzdanost sadržaja predstavljenog u ovom nacrtu“, u koje, iz evidentnih razloga, imam veliko nepoverenje.
Što se tiče poruke: „Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije“, samo ću da podsetim da je direktorka Rio Tinta Vesna Prodanović 2021. obavestila učesnike skupa u SANU da je „tehnologija osvojena, patentirana i publikovana“. Ispostavilo se da je Rio Tinto tada imao samo patentnu prijavu (iz 2018), a patent je dobio (EPO) tri godine kasnije, 5. jula 2024. Ko bi onda trebalo da odgovara za „širenje netačnih informacija“?
Konačno, Rio Tinto u Zborniku ne navodi naučni rad Obradović J, Vasić N, Kašanin-Grubin M, Grubin N. – Neogene lacustrine sediments and autillgenic minerals geochemical characteristics. Ann. Geol. Penins. Balk. 63, 135-154 iz 1999. Navođenjem ove reference ukazalo bi se na prethodno znanje iz ove oblasti o visokim koncentracijama litijuma, zajedno sa borom, u uzorcima u Jadru. To naučno istraživanje opisano u radu finansiralo je Ministarstva nauke Srbije. Letimični pogled na interne spise Rio Tinta ukazuje da je ova referenca opet izostavljena, što ukazuje na moguću akademsku nesolidnost, koja možda ima i neke druge razloge.
Bogdan Šolaja, redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka Srpske akademije nauka i umetnosti
Foto: Nebojša Raus/Prviprvinaskali.com
Izvor: Radar
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0