Raznovrsnost običaja i trpeze su neka od najvećih bogatstava Srbije. Znamo da zdrava hrana može doći samo iz čiste i nezagađene zemlje, a najukusnija je upravo po našim selima. Zato sam odlučio da svog prijatelja iz Irske Marka Kitinga, čiji sam gost bio pre nekoliko godina, provedem po većem delu Srbije kako bi probao što više tradicionalnih jela.
Naša gastronomska tura započela je na severu Srbije u Kelebiji, pa preko Bačke i Beograda nastavila na istok do Negotina, Knjaževca i Pirota, pa na jug do Vranja i Štrpca podno Brezovice na Kosovu, a onda na zapad do Novog Pazara i Zlakuse, da bismo završili u Vukovom rodnom kraju, u Tršiću.
Probali smo široko poznata tradicionalna jela i proizvode kao što su paprikaš od petla i pirotski sir, ali i ona za koja je malo ko čuo kao što su samsa, madžun i flija. Moj gost iz inostranstva uživao je u svakom zalogaju, ali i u razgovoru sa ljudima koji su nas dočekivali kao rođene. Svaku trpezu pratilo je dosta smeha, muzike, zanimljivih, ali i ozbiljnih tema kao što je opstanak malog čoveka na selu i njegovo pravo na zemlju, vodu i vazduh.
Ovaj serijal treba da nas podseti da mi ovde još uvek jedemo zdravu hranu, što je privilegija u današnjem svetu. Takođe, treba da nas podseti da nam je zemlja bogata, a da su njeno najveće bogatstvu upravo ljudi, oni koji se drže svoje okućnice i svoje tradicije.
PRVI DEO
DRUGI DEO
TREĆI DEO
Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo. Još uvek ovde u našoj zemlji, priroda je na našoj strani. Onda, ne idite protiv nje.
