Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) održala je prvi sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Sava 18. novembra u prostorijama Mašinskog fakulteta u Beogradu, navedeno je u beleškama objavljenim sa sajtu AINS-a.
Kako je objavio AINS, bila su dva predmeta razgovora.
Najpre se razgovaralo o stavu Međuodeljenskog odbora za zaštitu životne sredine AINS o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita Jadar, usvojenom na Predsedništvu AINS-a 4. novembra ove godine.
Podsećamo, AINS je tada izrazio "veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji". Strateškoj odluci Vlade Srbije o podršci realizaciji projekta iz 2017. nisu prethodile odgovarajuće, nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou, naglasio je AINS.
"Istovremeno, država je predvidela da u podršku projektu uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta Jadar će, na pomenutoj lokaciji, u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora, izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu", upozorio je AINS početkom novembra.
Projekat Jadar nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, bili su izričiti u Akademiji.
AINS je još istakao da "realizacija projekta Jadar potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija. Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja prostornog plana posebne namene projekta Jadar".
"Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta Jadar, upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovan i transparentan način, uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhuske konvencije, koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća", takođe je stav AINS-a koji je usvojilo Predsedništvo.
Povodom stavova AINS-a o projektu Jadar, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da ove "tvrdnje nisu zasnovane na činjenicama i studijama, kao i da država neće doneti nijednu odluku u vezi s projektom Jadar koja bi za posledicu imala narušavanje životne sredine i zdravlja ljudi", navedeno je, između ostalog, u pismu koje je uputila Mihajlovićeva kao odgovor na stavove AINS-a, a prenelo je Ministarstvo.
U njenom pismu od 8. novembra istaknuto je da se ležište litijuma i bora Jadar i ležište urana Ribarice (na Ceru) nalaze u istom sedimentnom basenu, ali su lokalizovana u potpuno različitim litološkim članovima basena, i nalaze se na različitim visinskim nivoima. Nisu nastala u istom genetskom procesu i nemaju direktan, fizički kontakt. Dosadašnja geološka istraživanja, strukturno-tektonska i hidrogeološka istraživanja nisu ukazala na njihovu prostornu vezu i međusobni uticaj.
U nastavku sastanka AINS-а i Rio Save čuli su se i komentari iz kompanije na stavove Akademje, ali nisu javno dostupni.
AINS je još saopštio da je "u razgovoru postignuta saglasnost da se radni timovi AINS i kompanije Rio Sava Exploration d.o.o. susretnu nakon što se članovi Međuodeljenjskog odbora za zaštitu životne sredine i zainteresovani članovi AINS upoznaju sa dokumentom", a sve "u cilju otklanjanja nesporazuma, pribižavanja stavova i sagledavanja pravaca moguće saradnje".
U svojstvu domaćina, sastanku su prisustvovali: prof. dr Branko Kovačević, predsednik; prof. dr Miroljub Adžić zamenik predsednika; prof. dr Aleksandar Gajić, generalni sekretar i prof. dr Branimir Grgur, član Međuodeljenskog odbora za zaštitu životne sredine AINS-a.
Goste je predvodila Vesna Prodanović, generalni direktor, a uz nju su bili Srđan Gavrilović, rukovodilac komercijalne strategije i Margareta Milosavljević, glavni savetnik za zaštitu životne sredine.
Kao sagovornica RTS-a u emisiji "Oko", Milosavljević je postala prepoznatljiva po izjavi:
- Dvadeset godina se bavim isključivo industrijskom ekologijom. Ovu priču sam čula i kad su cementare došle, pa sam od dve hiljade i nešto BPM-a otišla sa jednim BPM-om, odnosno jednim miligramom metrom kubnim u životnu sredinu. Ja sam neko ko vrlo voli svoju državu, znači volim svoj narod, ja nemam rezervnu državu, ovo je jedino mesto gde mogu da živim. Da lično mislim da ovo može da utiče na takav način nikada ne bih bila deo ovog projekta.
Sa druge strane stola bio je prof. dr Branimir Grgur, angažovan na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na stručno-naučnom skupu u SANU "Projekat Jadar - šta je poznato" (kompletan snimak je OVDE) održao je predavanje "Litijum u energetskim tehnologijama", a jedan od zaključaka bio je - nužan je razvoj alternatnih tehnologija zbog ograničenih rezervi litijuma, sigurnosti i više drugih faktora.
- Već 2070. godine litijum iz Srbije će učestvovati sa 0,5% do 1% u svetskoj proizvodnji svih litijumskih sistema. Cena litijuma će drastično da opada. Litijum je ograničenog veka trajanja, dok se ne nađu neka rešenja za reciklažu, on neće moći da se koristi nakon 50-ak godina, objasnio je Grgur.
AINS je bio aktivаn u pregovaranju i prošle nedelje, tada je potpisao sporazum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.
MinistarkaMihajlović ovoga puta nije bila prekorna, izjavila je da je "nemoguće raditi na strateškim dokumentima, razvoju energetike i investicionim poduhvatima bez saradnje sa ljudima koji imaju dovoljno znanja i iskustva".
- Mislim da će sporazum doneti kvalitet na izradi strateških i normativnih dokumenata koje Ministarstvo sprema i da ćemo zajedno raditi na definisanju i realizaciji planova i projekata koji su ključni za razvoj energetike u Srbiji. Pred Srbijom je veliki investicioni poduhvat koji je nemoguće sprovesti bez struke i ljudi koji imaju dovoljno i znanja i iskustva. Verujem da će znanje kojem Akademija raspolaže i koje će ponuditi Vladi, odnosno državi, biti veoma korisno i da će sve što radimo u oblasti rudarstva i energetike biti kvalitetnije. Tu mislim i na učešće članova Akademije u izradi strateških dokumenata, Strategije razvoja energetike i Nacionalnog integrisanog plana za klimu i energetiku, ali i na učešće u definisanju svih energetski održivih planova i projekata koje ćemo u narednim decenijama realizovati sa ciljem da ostanemo energetski bezbedni, rekla je Mihajlovićeva.
Ovo je praktično nastavak saradnje AINS-a sa potpredsednicom Vlade jer postoji sličan sporazum iz perioda kada je vodila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objavljeno je na sajtu Ministarstva.
- Saradnju u oblasti rudarstva i energetike vidimo kao ključnu kada govorimo o razvoju ovih sektora u Srbiji jer mislimo da možemo da pomognemo, imajući u vidu da je energija strateški resurs. Želimo da razgovaramo o svim temama i o svim izvorima energije, posebno o OIE i nuklearnoj energiji koja je ponovo aktuelna, kao i o pametnim mrežama za povezivanje potrošača. Imamo sve profile inženjera, i za gas i naftu i za elektroenergetiku. Verujem da će saradnja doprineti i Akademiji i Ministarstvu, i u krajnjem slučaju da će doneti mnogo toga dobrog državi, pored ostalog je rekao prof. dr Branko Kovačević, predsednik AINS-a.
Sporazumom je predviđeno da Ministarstvo i Akademija sarađuju u pripremi i sprovođenju strateških dokumenata, planova i projekata od zajedničkog interesa kroz razmenu informacija i podataka, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti rudarstva, transporta i skladištenja energenata, proizvodnje i distribucije električne energije.
Takođe, saradnja se odnosi i na borbu sa klimatskim promenama i zaštitu životne sredine, kao i veće korišćenje OIE, te učešće predstavnika Ministarstva u odborima Akademije, i učešće članova AINS u radnim grupama Ministarstva, objavljeno je 25. novembra.
Podsećamo još da je uoči pomenutog skupa, SANU objavila apstrakt prof. Grgura u kojem je navedeno da sistemi na bazi litijuma imaju izuzetne električne karakteristike, ali da imaju i niz nedostataka. Jedan od bitnijih je visoka cena usled rasprostranjenosti rezervi litijuma, koje se procenjuju na 10-12 Mt, i kobalta, čije su realno isplative rezerve oko 7Mt. Za pogon automobila neophodno je ~0,16kg Li po kW. Prema studiji Rio Tinta da ležište kod Loznice može dati oko 60kt Li2CO3 ili ~5,7kt Li godišnje, jednostavnom računicom se može dobiti broj automobila (100–50 kWh) od oko 700–350 hiljada godišnje ili od 28,5 do 14,2 miliona tokom 40-godišnje eksploatacije. Kao primer može poslužiti činjenica da je godišnja proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem reda 100 miliona, piše u apstraktu.
Kao alternativa litijum-jonskim, mogu se razmatrati natrijum-jonski akumulatori, sa nešto lošijim karakteristikama, ali daleko nižom cenom. S obzirom na to da razvoj litijum-jonskih akumulatora traje već 50 godina sa ogromnim ulaganjima, natrijum-jonski sistemi bi mogli u skorijoj budućnosti da postanu ozbiljna alternativa litijum-jonskim akumulatorima. Takođe, cink-jon, gorivni galvanski spregovi, protočni redoks-akumulatori i punjivi sistemi na bazi metal-vazduha se mogu razmatrati kao alternative litijum-jonskim akumulatorima, smatra prof. Grgur.
