Kada je Josif Pančić davne 1874. godine baš na Metinom brdu, svojevrsnom vidikovcu na desnoj obali Lepenice, pronašao i opisao kragujevački slez, verovatno nije ni slutio da će gotovo 150 godina kasnije morati da se pokrene čitavo naselje kako bi se baš odatle uklonile prave pravcate divlje deponije.
Srećom, junaci naše priče imali su dovoljno strpljenja i volje, kao i podršku zajednice, te su u svojoj nameri uspeli. Oni su neformalna grupa okupljena pod nazivom "Četverac sa Metinog brda’", koju čine: Dejan Milošević, Goran Ilić, Saša Miladinović i Bojan Nikolić i nosioci su uspešno realizovanog projekta iz naslova.
VIDEO STAZA U NASTAJANJU
Talas dobre energije
Kako to izgleda kada se voli svoj grad i naselje u kojem ste odrasli, najbolje svedoči ovaj četverac sastavljen od drugova iz kraja. Nemar mnogih pretvorili su u nešto dobro. U više pojedinačnih akcija, najpre je uklonjeno oko šest i po tona smeća, postavljen je video nadzor, koji treba da spreči ponovno formiranje divljih deponija, zatim je prokrčeno šetalište i pokrenuta inicijativa da ovaj istorijski lokalitet postane mesto stalnog okupljanja svih generacija. Građanski aktivizam na delu! Međutim, nije uvek bilo lako.
- Sporadično je bilo neuverenosti među malobrojnim pojedincima da je zalud čišćenje jer će neko ponovo da baci. Nismo odustali. Najbitnije je da postoji kritičan broj ljudi koji je oran i voljan da menja na bolje svoje najneposrednije okruženje. Sve posle toga je talas pozitivne energije koji ne zaustavlja nikakva malodušnost, bezvoljnost ili bezidejnost, kaže Dejan Milošević, koordinator aktivnosti u Četvercu.
Uspešno su animirali najpre sopstveni komšiluk, potom čitavo naselje, a onda i javne službe, medije i donatore.
- Animiranje zajednice postigli smo neposrednim kontaktom sa komšijama, širenjem poziva preko medija i društvenih mreža. Ostalo je rezultat rada na terenu i fizičkog rada celog Četverca, uticaja na donosioce odluka, koordinacije sa JКP, angažovanja izvođača radova, zahvaljujući sredstvima koja su obezbeđena ovim projektom. Neposredni kontakti su bili presudni, odaziv je efekat višedecenijskog poverenja u kraju gde živimo, a šira podrška je proizašla iz našeg prisustva u medijima i na mrežama, što su pomagala i za naše druge aktivnosti.
Krajnji rezultat nadmašio je očekivanja i u svemu tome jedna stvar ističe se kao najvažnija:
- Niko sa strane neće da dođe i reši naš problem, bilo da nastaje u našoj kući, ulici ili državi. Ako je, pak, građanstvo voljno, ono ne samo da rešava svoj problem, nego i utiče da se pokrenu drugi ljudi iz šire zajednice. Istovremeno, donosiocima odluka ukazuje da isprave greške, ako ih čine, ili da poboljšavaju kvalitet života u zajednici, ako to ne čine, ističe Milošević.
VIDEO DOBRODOŠLI - AVGUST
Samo nebo je granica
Plan je da se u narednom periodu već formirana "Staza Josifa Pančića" nađe u turističkoj ponudi grada Кragujevca, kroz saradnju sa Gradskom turističkom organizacijom i nadležnim stručnim službama u gradu, kao i to da se prostor Metinog brda sve više unapređuje, kroz organizaciju kulturno-zabavnih sadržaja.
Milošević i njegov Četverac sa Metinog brda čvrsto veruju da građani imaju istinsku moć da stvari menjaju na bolje, a sopstvenim primerom su to i pokazali:
- Potrebni su samo pokretači, ali kada postoji zajedništvo, usmeravanje je najmanja prepreka. Zato, pre svega, treba raditi na zajedništvu. To može da bude formalno, osnivanjem udruženja građana, a može i ovako neformalno. Zajedno smo jači ‒ bilo je i biće. Iz zajedništva posle izvire sva snaga za sprovođenje ideja koje pojedincima mogu da deluju kao nemoguća misija na početku, ali kada su ljudi okupljeni oko pozitivne ideje ‒ samo je nebo granica.
Kragujevačkog sleza odavno nema, ali Metino brdo i dalje ponosno stoji baš onde gde je i bilo, samo mnogo lepše i čistije, sve zahvaljujući grupi građana koja je želela da uradi nešto dobro za sve.
Četverac sa Metinog brda kao neformalna grupa građana postoji od 2023. godine. Njeni članovi i nezavisno od ove grupe već godinama insistiraju na čistijoj i zdravijoj sredini, boreći se za uspostavljanje odgovarajućeg sistema vrednosti u društvu. Uzajamno su povezani i van ulice u kojoj žive sa svojim porodicama. Odrastali su "na brdu" i u zajedništvu su još od sredine 70-ih godina prošlog veka.
VIDEO DOBRODOŠLI - SEPTEMBAR
Sa info table
"Naš čuveni botaničar i akademik Josif Pančić je 1874. godine na Metinom brdu pronašao i opisao kragujevački slez. Širenjem gradskog područja Kragujevca staništa ove vrste su uništena, a samim tim je i ona iščezla. Kragujevački slez i brojne biljne i životinjske vrste netragom nestaju sa naše planete Zemlje pod pritiskom sve jačeg i beskrupuloznijeg dejstva i uticaja čoveka..."
O Metinom brdu
Metino brdo se nalazi na 250 metara nadmorske visine i predstavlja krajnji ogranak planine Crni vrh, koja se prostire između Kragujevca i Jagodine. Od centra grada udaljeno je nešto više od dva kilometra i pruža neverovatan panoramski pogled na grad, naročito uz zalazak sunca. Metino brdo je poznato i po istorijskim događajima. Tu su podignuti Spomenik Radoju-Raki Ljutovcu, koji je prvi u svetu topom oborio neprijateljski avion, u Prvom svetskom ratu, kao i Spomenik "Talac", kao sećanje na streljane logoraše u Drugom svetskom ratu. Metino brdo predstavlja i tromeđu velikih kragujevačkih naselja: Pivara, NH Filip Kljajić i Beloševac.
Ljupka Simović
*Tekst je sastavni deo publikacije "Snaga lokalnih građanskih inicijativa: Uspešne priče" koju je objavio Razvojni biznis centar iz Kragujevca
Komentara: 0