Svetska organizacija za prirodu (WWF) je u maju objavila izveštaj koji je pokazao da bi čovečanstvo iscrpelo sve prirodne resurse Zemlje već 10. maja ove godine, kada bi svi stanovnici sveta živeli poput stanovnika Evropske unije. Izveštaj je nosio naziv "Dan ekološkog duga Evropske unije: Život iznad granica prirode", a nastao je u saradnji sa Mrežom za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network).
Zavisimo od prirode zbog svega što nam pruža: hranu, vodu, obradive i površine za gradnju, i povrh svega apsorbuje ugljenik. Ipak, kada bi svi ljudi na svetu delili stil života stanovnika Evropske unije, već danas bismo potrošili sve dostupne resurse koje Zemlja može da obnovi u jednoj godini. To znači da bi stanovnicima Evropske unije, umesto jedne, bila neophodna 2,8 planeta kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Prošle godine je svetski Dan ekološkog duga pao na 1. avgust. Taj datum obeležava dan kada smo iskoristili sve prirodne resurse koje planeta može da obnovi u jednoj godini. Ostatak godine iscrpljujemo prirodni kapital koji se ne može obnoviti, a to prekoračenje se naziva ekološkim dugom. U Srbiji je Dan ekološkog duga prošle godine bio 30. jula.
Posledice tog prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa uzrokuju gubitak šuma i biološke raznovrsnosti, naglo opadanje ribljih fondova, nestašicu vode, eroziju zemljišta, zagađenje vazduha i izraženije klimatske promene. Zbog toga su sve češće ekstremne vremenske pojave poput suša, poplava i divljih požara, koje dovode do brojnih konflikata i pogoršavaju globalne nejednakosti među ljudima.
Izveštaj naglašava brojne razlike između ekološkog otiska država članica Evropske unije i ostalih zemalja sveta. Takođe, pokazuje da ni jedna država članica EU ne deluje na ekološki održivi način.
Izveštaj je objavljen dve nedelje uoči izbora za Evropski parlament i ponovio je podatke izveštaja Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), te dao preporuke za hitne promene nužne kako bi se evropski Dan ekološkog duga odgodio. Navedene promene uključuju akcije neophodne da bi Evropa do 2030. godine omogućila prirodi oporavak i zaštitu, a do 2040. neutralisala klimatske promene.
- Evropski dan ekološkog duga je samo podsetnik o količini našeg preteranog iskorišćavanja prirodnih resursa, koje dovodi do sve bržeg Zemljinog ekološkog i klimatskog kolapsa. To nije samo neodgovorno, nego i krajnje opasno, te zahteva hitne akcije. Evropski čelnici se moraju osloniti i na svoju političku moć kako bi tretirali postojeću ekološku situaciju kao hitnu i na taj način postavili put ka održivoj budućnosti Evrope. WWF poziva države članice da u središte svih svojih odljuka stave UN-ove ciljeve održivog razvoja, te potpišu Evropski pakt za održivost (European Sustainability Pact) nakon evropskih izbora. Na taj način treba da se obavežu na preduzimanje konkretnih akcija u vezi sa prirodom i klimom, što je od izuzetne važnosti za sve nas, istakla je Ester Asin, direktorka ureda WWF za evropske politike.
Evropski pakt za održivost sastoji se od sveobuhvatnih ciljeva i akcija koje je neophodno preduzeti u narednih pet godina kako bi se uticalo na klimaske promene, zaštitila priroda i podstaknuo održivi razvoj. WWF je pozvao Evropski parlament, Evropsku komisiju i Evropski savet da podrže navedene akcije nakon evropski izbora, što će doprineti znatnom smanjenju evropskog ekološkog otiska, te omogućiti Evropi da nastavi sa sprovođenjem međunarodnih obaveza propisanih Pariskim sporazumom i UN-ovim ciljevima održivog razvoja. Osim toga, time će omogućiti Evropi da zaštiti dugoročnu stabilnost, sigurnost i blagostanje.
Svet ove godine 29. jula ulazi u ekološki dug. Do danas smo potrošili više nego što ekosistemi planete Zemlje mogu u godini dana da obnove.
Dan ekološkog duga ove godine obeležava se najranije otkako se sprovode merenja, navode ekolozi, i još jednom upozoravaju na važnost očuvanja prirodne sredine.
Organizacija Global Footprint Network svake godine izračunava dan prekoračenja. Prošle godine smo u dug ušli 1. avgusta. Unutar "budžeta" zemljinih prirodnih resursa smo bili sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga Zemlje bio 23. decembar.
Za deset godina, 1980. godine, u dug smo u ušli šest nedelja ranije, a naredne to je bio 13. oktobar. Godine 2000. u dug smo ušli 4. oktobra, da bismo do 2010. godine došli do 28. avgusta. Sada, devet godina kasnije, opet smo oborili neslavni rekord.
Izvor: RTS, 29. 7. 2019.
PPNS DREN: EKOLOGIJA
SMEĆE OD LJUDI (PRIMERI IZ SRBIJE I RUMUNIJE)
SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU
PARKOVI ZA PRIRODU I LJUDE: ĐERDAP
VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
Komentara: 0