FOTO: Dva drvoreda u kragujevačkoj ulici postaju urbani raritet

Foto: Prviprvinaskali.com

ARHIVA PPNS

...Ultimativno treba da se štite zelene površine u urbanim sredinama. Ne postoji nikakav koncept razvoja, nikakvo opravdanje koje može da objasni da je dobro seći drveće u gradovima, koji su inače prenaseljeni, da bi se nešto pravilo. Konkretno, u Beogradu bi trebalo usporiti ili zaustaviti urbanizaciju centralnih gradskih opština. To kvalitenim urbanističkim planiranjem treba preusmeriti na rubne delove grada, a ovde u centru više ništa ne seći.

Treba raditi na obnovi zelenih koridora u centralnim beogradskim opštinama. Bili smo bahati, nije postojao urbanistički red, nije postojao komunalni red. Mnogo nas je, mnogo autobila, mnogo zagađenja. Beograd sada ima tri puta više automobila nego devedesetih godina, a ulice su ostale gotovo iste..."

* * *

"Na teritoriji grada Beograda imamo po glavi stanovnika oko 14kvm zelenila, a evropski standardi su 20-40kvm. Na Vračaru imamo manje od 2kvm zelenila po glavi stanovnika. Naše gradske vlasti se često hvale kako imamo ubrzan proces izdavanja građevinskih dozvola. To u praksi znači da se ruše male zgrade i prave se objekti visoke spratnosti. Praktično se dodatno urbanizuje već urbanizovan prostor. Hiljade novopodignutih objekata su sprečile normalnu cirkulaciju vazduha kakva je bila pre 30-40 godina, pa kad se stvore neke specifične klimatske okolnosti na ovim nižim delovima teritorije Beograda više nema strujanja vazduha, emisija svih vrsta zagađenja iz svih izvora je maksimalna i onda imate situaciju da je Beograd najzagađeniji grad na svetu u nekim danima ili u nekim periodima dana. Niko se ne bavi pitanjem šta donosi tako intenzivna urbanizacija, da li nam je potrebna i šta mi radimo sa kvalitetom života?"

Prof. dr Ratko Ristić

Prof. Ratko Ristić o politici, Rio Tintu i tome čiji je čovek
"VRATI DAH PRIRODI – POSADI DRVO" - PREDLOG AKCIJE GRADA KRAGUJEVCA