FT: EU traži više litijuma; Ministarstvo: Litijum osnova zelenog privrednog razvoja; SEOS: Ne pristajemo na žrtvovanje svoje zemlje

EU traži više litijuma, kobalta i grafita u cilju zelene energije - naslov je članka Fajnenšl tajmsa (FT) objavljenog 16. avgusta u kojem se ističe da "Brisel planira da smanji regulatorne barijere za iskopavanje sirovina potrebnih za vetroelektrane i električna vozila".

Evropska komisija želi da poveća proizvodnju sopstvenih sirovina potrebnih za zelenu energiju. Njeni planovi, koji su još u povoju, smanjili bi regulatorne barijere za rudarstvo i proizvodnju kritičnih materijala kao što su litijum, kobalt i grafit, potrebnih za vetroelektrane, solarne panele i električna vozila, piše FT.

Do 2030. potražnja EU za retkim zemljanim materijalima za vetroturbine će se povećati pet puta, prema Evropskoj komisiji, ali se predviđa da će se globalna ponuda samo udvostručiti. Potražnja za litijumom će, piše dalje FT, verovatno biti skoro 60 puta veća od trenutne potrošnje do 2050. godine, prema Zajedničkom istraživačkom centru EU. Potreba za kobaltom i grafitom mogla bi biti skoro 15 puta veća.

U nastavku članka naglašava se da napori da se iskopaju velike rezerve litijuma u Portugalu sugerišu koliko će EU biti teško da postigne svoj cilj.

Očekivalo se da će rudnik Barozo u severoistočnom Portugalu, potencijalni kamen temeljac evropske tranzicije zelene energije, početi da proizvodi litijum za baterije za električna vozila 2020. godine. Ali, Savannah Resources, vlasnik na londonskoj berzi, bio je primoran da pomeri datum početka nekoliko puta, čekajući ekološka odobrenja. U julu je portugalski regulator produžio proces, zbog čega je početak proizvodnje pomeren na 2026. godinu.

Kako stvari stoje, ističe FT, Evropa proizvodi manje od jedan odsto svetskih litijum-jonskih ćelija u poređenju sa 66 odsto u Kini, prema Evropsko istraživačkom centru (JRC).

Valdis Dombrovskis, komesar EU za trgovinu, rekao je u julu da geopolitički pritisci "pomeraju našu perspektivu o trgovinskoj politici" i da blok treba da sklopi više poslova sa "partnerima istomišljenicima" kako bi ojačao svoju ekonomsku otpornost. Cljevi uključuju dogovor sa Čileom, ključnim izvorom litijuma, pre kraja godine, i sporazum sa Australijom, u prvoj polovini 2023. godini, objavio je, pored ostalog, FT.

Detaljno: EU DIGS FOR MORE LITHIUM, COBALT AND GRAPHITE IN GREEN ENERGY PUSH

Dan nakon objave FT (17. avgusta), na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, u odeljku Vesti, objavljen je članak pod naslovom Litijum osnova zelenog privrednog razvoja, održive ekonomije i društvenog prosperiteta. Sadržaj prenosimo u celini.

"Teško da postoji ijedna tema koja je toliko zatrpana neistinama, dezinformacijama, poluinformacijama i spekulacijama kao što je to litijum. Kao da sama reč litijum treba da bude zabranjena, jer će se naći neki kojima smeta da se o tome uopšte govori i koji će odmah reagovati i ovu temu preseliti tamo gde im najviše odgovara - u domen politike.

Jedino što ne dozvoljavaju to je da se o litijumu govori na osnovu činjenica, nauke, struke, i da taj razgovor ne bude razgovor istomišljenika koji imaju unapred formiran stav koji svaki pokušaj rasprave čini izlišnim. Zato je trebalo da sačekamo studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a upravo je trebalo da svi oni koji su kritikovali traže da se urade studije, jer je to jedini način da imamo debatu zasnovanu na činjenicama.

Jednom kad je projekat „Jadar“ obustavljen, kao da su bili ljuti jer im je uskraćena mogućnost da vode kampanju u kojoj će oni tobože brinuti o zdravoj životnoj sredini, zdravoj hrani, temama kojima se nepogrešivo bave samo onda kad se pomene litijum, kao da inače samo mineral koji se nalazi pod zemljom i nije u eksploataciji stoji na putu ostvarenja svih “zelenih” ciljeva.

Ali, to samo govori o tome koliko smo daleko od razgovora na osnovu činjenica i koliko oni koji o litijumu najviše govore dobro paze da se od buke i besa ne dođe do činjenica.

A činjenica je da je litijum kritična mineralna sirovina na globalnom nivou, da je to mogla da bude velika razvojna šansa za Srbiju, jer imamo jedinstveno nalazište minerala sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona.

Činjenica je da rast potražnje u svetu za litijumom pokazuje da ova mineralna sirovina predstavlja osnovu zelenog, održivog rasta i da bez litijuma nema privrednog razvoja, nema zelene agende, nema novih tehnologija, nema stabilnog i bezbednog energetskog sistema. Energetika, zaštita životne sredine i ekonomija baziraju se na korišćenju resursa koji će Srbiji obezbediti strateško mesto u Evropi i omogućiti održivi privredni rast i razvoj.

Klimatski poremećaji planetarnog obima nisu buduća pretnja, već životna stvarnost, a jedan od načina da se protiv njih borimo jeste novi model rasta, korišćenje inovativnih tehnologija koje se razvijaju samo uz kritične mineralne sirovine, a litijum je jedna od njih, što pokazuje rast tražnje koji nastaje upravo iz potrebe da se obezbedi klimatski neutralan razvoj.

Činjenica je da bi sa rudnikom, fabrikom baterija i fabrikom električnih automobila naši inženjeri, geolozi, naši ekonomisti, dobili visoko plaćene poslove u podzemnom rudniku, potpuno digitalizovanom, sa najnovijim tehnologijama i visoko sofisticiranom opremom.

Takođe je činjenica da je jadarit potpuno nov i jedinstven mineral u svetu, pa je i tehnologija prerade inovativna i nije ranije postojala ni u Srbiji, ni u regionu, ni u svetu.

Kao što je činjenica da ako hoćemo da zadržimo ljude ovde i da stvorimo uslove da se oni koji su otišli vrate, ne smemo da dozvolimo da se zbog neznanja, straha i zbog političkog profita odreknemo prirodnog bogatstva i ostanemo bez visoko plaćenih radnih mesta i najnovijih tehnologija.

U momentima kada se čitav svet menja, kada se suočavamo sa promenama na globalnom geopolitičkom, ekonomskom, energetskom planu, potreban nam je jedinstven i zajednički stav o tome kakvu ćemo Srbiju ostaviti generacijama koje dolaze posle nas.

Od toga da li ćemo odluke koje donosimo danas zasnivati na znanju, činjenicama, struci i inovacijama zavisi koliko će u narednim godinama i decenijama naša država biti nezavisna i bezbedna, u kojoj će svi građani i građanke imati bolji životni standard i koja će stvoriti uslove za napredak i prosperitet čitavog društva".

Dan nakon ove vesti Ministarstva (18. avgusta), na sadržaj je odreagovao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) objavom saopštenja pod naslovom Početak nasilne kampa - evo ko oživljava projekat Jadar i zašto. I ovaj sadržaj objavljujemo u celini.

"Dok domaći zagovornici rudnika litijuma (najviši predstavnici vlasti i njihovi razni glasnogovornici) poslednjih dana u glas govore o nafti 21. veka, tj. litijumu, i idiotima zbog kojih propuštamo neviđenu šansu da napredujemo (narod koji ne želi da se naša plodna zemlja trajno uništi, a stanovnici Srbije budu ekološke izbeglice), Fajnenšel tajms objavljuje tekst pod naslovom "EU traži više litijuma, kobalta i grafita u cilju zelene energije - Brisel planira da smanji regulatorne barijere za iskopavanje sirovina potrebnih za vetroelektrane i električna vozila".

ARHIVA PPNS LITIJUM JE NAFTA 21. VEKA - ZORANA MIHAJLOVIĆ (2. 12. 2021; 15. 8. 2022)

U tekstu se govori o tome da Evropa traži načine da okonča svoju potrebu za ruskom naftom i gasom, a da se zvaničnici u Briselu nadaju da neki od odgovora leže na domaćem tlu — ili, bolje rečeno, ispod njega. Evropska komisija želi da poveća proizvodnju domaćih sirovina potrebnih za zelenu energiju, tj da smanji regulatorne barijere za rudarstvo i proizvodnju kritičnih materijala kao što su litijum, kobalt i grafit, potrebnih za vetroelektrane, solarne panele i električna vozila. EU želi da naglo poveća upotrebu obnovljivih izvora energije i smatra se da će potražnja za litijumom verovatno biti skoro 60 puta veća od trenutne potrošnje do 2050. godine. U prevodu, zbog potražnje koja dramatično raste zbog digitalne i zelene tranzicije EU ne želi da u potpunosti zavisi od uvoza pomenutih sirovina, već promenom zakonskih regulativa želi da pospeši njihovo istraživanje i eksploataciju na tlu Evrope.

A ima li pogodnije zemlje da joj se za male pare otmu resursi i iskoristi jeftina radna snaga od Srbije koja nema nikakav plan i strategiju razvoja i zaštite svojih prirodnih dobara i interesa i zdravlja svojih građana. Katastrofalnom politikom uništena je poljoprivreda, pripremljeno je tlo da strane kompanije potpomognute eksponentima vlasti, započnu masakr nad Srbijom kako bi Evropa ostvarila svoju zelenu agendu. U tekstu se navodi da su za to planirane teritorije u Portugalu i na Balkanu.

ARHIVA PPNS NALED, KANADA FOND, BREAKTHROUGH D.O.O - INICIJATORI UBRZANOG DONOŠENJA NOVOG ZAKONA O RUDARSTVU (2014)

U isto vreme, kao da je sinhronizovano, Ministarstvo rudarstva i energetike je objavilo saopštenje na temu rudarenja litijuma u Srbiji. Dok predsednik Srbije samo žali za litijumom kao propuštenom šansom, sa sajta Ministarstva rudarstva i energetike poslata je jasna poruka: litijum će spasti Srbiju i planetu.

Tvrdi se da "strah" od litijuma i protivljenje otvaranju rudnika počivaju na neznanju, emocijama i politici, a ne na naučnim činjenicama. Kao da nikada nije bilo naučnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao da nikada nije štampan zbornik sa tog skupa, kao da naši vrhunski stručnjaci nisu izneli utemeljene stavove o štetnosti ovakvih planova.

ARHIVA PPNS SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (VIDEO)

Politika više s tim nema ništa. Izbori su okončani i sada je jasno da je tvrdnjom o obustavljanju projekta Jadar izvršena privremena utvrda biračkog tela. Odmah posle izbora, dok još nemamo formiranu Vladu, Ministarstvo objavljuje hvalospev rudarenju litijuma.

U saopštenju se proglašavaju građani Srbije političkim neprijateljima vlasti, a naši naučnici - opet neznalicama.

Govori se o visokoplaćenim radnim mestima u "potpuno digitalizovanim" rudnicima. Govori se o "zelenoj agendi" koja podrazumeva uništavanje najzelenijih predela Srbije. Ne govori se o tome šta ćemo žrtvovati i da nema čistih tehnologija u pogledu eksploatacije litijuma.

O dijalogu sada govore oni koji nisu nijednog trenutka dozvolili da stručnjaci, meštani, pa i političari, koji su protiv projekta, u nekoj debatnoj emisiji u udarnom terminu na RTS1 iznesu i brane svoje stavove.

Sada se jasno vidi ko zapravo oživljava projekat Jadar, i protežira istraživanja i na ostalim lokacijama.

Ne zanima nas šta je pojedincima dato i obećano da bi izdali i rasprodali svoju zemlju.

Naša deca i oni što pre nas braniše Srbiju nam ne dozvoljavaju da pristanemo na žrtvovanje svoje zemlje da bi EU, čija članica čak nismo, zaštitila svoje interese u globalnom rasporedu moći i resursa".