Predstavljajući Projekat "Jadar" kao "jedan od najvećih grinfild projekata za eksploataciju litijuma na svetu", korporacija Rio Tinto objavila je na sajtu Rio Tinto Srbija pet propagandnih brošura:
- Procena ekonomskog uticaja Projekta Jadar
- Snabdevanje industrija boratima - strateškim mineralnim sirovinama
- Izgradnja sigurnih i održivih lanaca snabdevanja litijumom
- Održiva eksploatacija litijuma
- Prednosti predloženog podzemnog rudnika
"Nezavisna" studija grupe čiji je klijent Rio Tinto
Prva je najobimnija, sadrži deset stranica (ostale imaju po jednu), a prati je priložena studija ekonomskog uticaja Projekta "Jadar" (66 stranica) koju je izradila Ergo Strategy grupa iz Londona, sa kancelarijama u Peruu, Švedskoj i Gvineiji.
U portfoliju grupe, pored ostalog, naveden je rudnik Oju Tolgoi u Mongoliji, predstavljen i na matičnom sajtu Rio Tinta kao jedno od najvećih svetskih nalazišta bakra i zlata.
Podsećamo da je ovaj rudnik predmet zaduživanja Rio Tinta od pre desetak godina. EBRD je tada obezbedila zajam od 1,2 milijarde dolara kompaniji Oyu Tolgoi LLC, kao deo paketa od ukupno 4,4 milijarde dolara namenjenih investitoru, koji je u zajedničkom vlasništvu firmi Turquoise Hill (jedna od firmi Rio Tinta) i Erdenes Oyu Tolgoi (u vlasništvu države Mongolije), pisao je Forbs.
ARHIVA PPNS RIO TINTO TRAŽIO FINANSIJSKU PODRŠKU SVETSKE BANKE I EBRD-A ZA PROJEKAT JADAR I ISKOPAVANJE LITIJUMA - OTKRIVA FORBES
Ove godine rudnik u Mongoliji je osvanuo u vestima povodom smanjenja plata za 80 odsto, što je država omogućila izmenama zakona o radu, pa se Rio Tinto suočio sa štrajkom radnika, pisao je Rojters.
Radnici su tražili da plate u ovom rudniku budu na nivou plata za iste poslove u drugim rudnicima ove kompanije, tvrdeći da su plaćeni "bednih 1.596 dolara mesečno za rad daleko od kuće", dok je prosečna rudarska plata u Australiji 6.919 dolara.
Takođe posdećamo da se taj rudnik našao i među projektima Rio Tinta kojima je nedostajala transparentnost, ali i odgovornost u pogledu korišćenja vode i kvaliteta vode, jer je prouzrokovao curenje jalovišta i zagađenje.
Ovo su podaci objavljeni uoči generalne skupštine Rio Tinta održane u Londonu 4. aprila, a javnosti su ih predstavili aktivisti iz Mongolije, Madagaskara, SAD, Srbije, Gvineje i Bugenvila-Papue Nove Gvineje okupljeni oko "Londonske rudarske mreže". Oni su ukazali da 23 miliona ljudi širom sveta pati od uticaja postojeće kontaminacije zemljišta i vode kao posledica rudarske jalovine i otpadnih voda iz rudnika.
ARHIVA PPNS RIO TINTO UGROŽAVA VODE ŠIROM SVETA - UKAZUJU MEĐUNARODNI AKTIVISTI
PRILOG PPNS COUNTRY BRIEFING PAPERS - TO SUPPORT THE CALL FOR: INDEPENDENT WATER IMPACT ASSESSMENTS AND REMEDIATION FOR RIO TINTO MINES
Objavljujemo sadržaje Rio Tinta u celini, kao uvod u ekonomsku analizu koja sledi.
Procena ekonomskog uticaja projekta litijuma i borata „Jadar“: Kako bi „Jadar“ uticao na ekonomsku sliku Loznice
Razvoj Projekta „Jadar“ doneo bi konkretne i vidljive ekonomske koristi, kako nacionalnoj tako i lokalnoj privredi, između ostalog, kroz takse, poreze i doprinose, kroz potražnju za lokalnim proizvodima i uslugama, i stvaranjem novih radnih mesta.
- 1.300 novih, višegeneracijskih stalnih radnih mesta
- 1.100€ prosečna mesečna neto zarada
- 5 miliona € godišnje za razvojni fond
- 300 miliona € godišnje za snabdevanje
- 25 miliona € prihoda od poreza opštini Loznica
Vraćanje industrijske snage Loznici
Razvoj Projekta „Jadar“ bi dodatno podržao novi zamah lokalne ekonomije, uključujući i zapošljavanje visokokvalifikovanih radnika i poslovne prilike za mala i srednja preduzeća. Procenjeni radni vek „Jadra“ doneo bi korist za više generacija u decenijama koje dolaze.
Prilike za zapošljavanje
Projekat ima potencijal da bude jedan od najvećih poslodavaca u regionu Loznice. Rio Tinto procenjuje da bi stalni broj zaposlenih u fazi rada rudnika bio oko 1.300. Od ovog ukupnog broja, procenjeno je da bi bilo 205 rukovodećih pozicija, preko 735 specijalizovanih pozicija koje zahtevaju tehničku obuku i 360 operatera.
Povećanje prihoda od poreza u Loznici
Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje. Ukupno se može očekivati da će direktni doprinosi lokalnim, lozničkim vlastima udvostručiti godišnji budžet. Sa povećanim budžetom, Loznica bi bila u mogućnosti da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih stanovnika.
Poboljšanja javne infrastrukture
Rudarsko-industrijske grinfild projekte prati razvoj javne infrastukture i komunalnih usluga, što pomaže privatnim investicijama i uvećava krajnji ekonomski efekat. To obično uključuje razvoj puteva, železnice, vodovoda, elektro-mreže i gasovoda, koje bi koristili i projekat i lokalne zajednice.
Poljoprivredna proizvodnja
Podzemni rudnici, kao što je Jadar, maksimalno smanjuju površinu koju zauzimaju kao i uticaj na životnu sredinu. To omogućava da se neometano nastave poljoprivredne aktivnosti na površini. Moderne tehnologije omogućavaju preradu rude tako da se obezbedi usklađenost sa propisima za kvalitet vode, emisije gasova i drugim ekološkim standardima.
Obrazovanje
Višedecenijski projekat kao što je „Jadar“ doprineo bi ulaganjima u mlade generacije. Saradnja sa univerzitetima, tehničkim fakultetima i srednjim školama i prihvatanje najsavremenijih tehnologija bila bi dugoročna vrednost, kako za buduće generacije zaposlenih tako i za kompaniju i dobavljače i izvođače koji sarađuju sa njom.
Nove poslovne prilike
Projekat bi stvorio nove poslovne prilike. Na proizvode i usluge, projekat bi trošio 300 miliona evra svake godine.
„Jadar“ - razvojni fond
Pored ekonomske vrednosti koju bi „Jadar“ stvorio, naša kompanija će osnovati dugoročni fond za finansiranje inicijativa u neposrednoj zoni projekta „Jadar“. „Jadar“ - razvojni fond, će izdvajati 5 miliona evra godišnje, u trajanju od najmanje 10 godina, za podršku inicijativama koje su u skladu sa strategijama lokalnog ekonomskog razvoja i težnjama zajednice. Rio Sava Exploration je predložila da se fond usmeri na zelene i održive ekonomske inicijative, pre svega u opštinama Loznica i Krupanj. Očekuje se da će fokus biti i na sektorima poput poljoprivrede, turizma, industrije i konzervacije.
Ekonomske koristi za državu
Sa procenjenom investicijom od najmanje 2,55 milijardi evra, Projekat „Jadar“ bi bio najveća direktna strana investicija u modernoj istoriji Srbije. Ovo ulaganje je dodatan iznos na 475 miliona evra koliko je do danas uloženo na razvoj projekta.
- Zaposlenje: „Jadar“ će otvoriti 1.300 stalnih radnih mesta, a tokom faze izgradnje do 3.500 radnih mesta na određeno vreme. Kada se uzmu u obzir multiplikativni efekti, biće otvoreno još 3.265 radnih mesta širom Srbije.
- Snabdevanje: Očekuje se da će projekat godišnje trošiti preko 300 miliona evra na snabdevanje, od čega bi 70 odsto bilo iz Srbije. To je prilika za razvoj domaćeg lanca snabdevanja.
- Doprinosi vladi: U punom kapacitetu poslovanja, „Jadar“ će biti jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji. Porezi i takse se procenjuju na preko 180 miliona evra godišnje – što je oko 1% prihoda državnog budžeta (BDP) Srbije.
Osim ovih mogućnosti, poslovanje „Jadra“ će stvoriti priliku za saradnju sa privrednim subjektima širom Srbije, podržavajući druge aktivnosti kroz indirektne i indukovane ekonomske efekte svog poslovanja. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od 3% trenutnog BDP-a Srbije.
Pogled u budućnost – nova era ekonomije mogla bi da počne sa „Jadrom”
Mogući razvoj podzemnog rudnika i postrojenja za preradu i proizvodnju litijuma su samo početak.
Sa kapacitetom mineralnih resursa za višedecenijsko poslovanje, Jadar bi mogao da pozicionira Srbiju kao globalno važnog proizvođača litijum karbonata za baterije kao i borne kiseline. Zahvaljujući tome Srbija bi mogla da zauzme ključnu poziciju u svetskoj, i posebno evropskoj energetskoj tranziciji.
Revolucija elektromobilnosti otvara Srbiji višestruke i vredne mogućnosti. Srbija bi mogla da pokrene regionalni centar e-mobilnosti koji bi mogao da obuhvati razvoj katodnih materijala, baterija, proizvodnju električnih vozila i reciklažu.
Srbija je dobro pozicionirana da privuče dalje investicije, jer Evropa želi da razvije nove izvore snabdevanja na svom kontinentu.
Sa predviđanim globalnim investicijama od preko 1 trilion evra samo u sektor e-mobilnosti do 2030. godine, globalna revolucija u transportu nudi Srbiji izuzetnu priliku da privuče deo tog globalnog ulaganja u proizvodni lanac e-mobilnosti putem vertikalne integracije sa projektom „Jadar“.
Analize sugerišu da bi vertikalna integracija u ekosistem e-mobilnosti mogla višestruko da poveća vrednost direktnih stranih investicija, u odnosu na pojedinačnu investiciju Projekta „Jadar“ i da ima dalekosežnije uticaje na otvaranje novih radnih mesta:
- 6,2 milijarde evra novih Direktnih stranih investicija
- >21.000 novih visoko kvalifikovanih, visoko plaćenih poslova
Zašto je „Jadar“ jedinstvena prilika
Ekonomije širom sveta postaju zelenije i čistije, a u srcu ove transformacije leži ključni metal – litijum.
Litijum-jonske baterije dominiraju tehnologijama za skladištenje energije.
- Efikasno - mogu da skladište energiju, bolje od drugih elemenata
- Mala težina baterija - s obzirom na to da je litijum najlakši metal u periodnom sistemu elemenata
- Punjive su - što je ključni uslov za baterije za električna vozila
Po čemu se Projekat „Jadar“ izdvaja?
- Jedinstven: Jadarit je jedinstven mineralni resurs koji se ne može naći nigde drugde u svetu. Ležište Jadar je velikog obima, kvalitetno i strateški locirano.
- Konkurentan: Projekat „Jadar“ je dobro pozicioniran da uspe na sve konkurentnijim tržištima litijuma i bora. Ima potencijal da proizvede međunarodno značajne količine litijum-karbonata i borne kiseline, zadovoljavajući značajan deo globalnih potreba.
- Održiv: Projekat „Jadar“ bi proizveo ključne komponente za ostvarenje energetski efikasne budućnosti, uz primenu najviših standarda zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG), tokom i nakon životnog veka rudnika.
Potražnja za litijumom je podstaknuta revolucijom e-mobilnosti
Predviđa se da će u naredne dve decenije potražnja za električnim vozilima nadmašiti potražnju za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na nekoliko kritičnih tržišta.
Svesni smo da ekonomski rast ne može da se ostvari na uštrb životne sredine i društvene odgovornosti. Odgovorno, moderno rudarstvo uključuje mere za smanjenje potencijalnih štetnih uticaja na ekosistem i lokalno stanovništvo.
Za nas će uvek biti od ključnog značaja da obezbedimo rigorozne mere zaštite životne sredine i društvene zajednice.
Procena ekonomskog uticaja Projekta litijuma i bora „Jadar“, izrađena je na zahtev kompanije Rio Tinto kako bi procenio njegov potencijalni doprinos ekonomiji Srbije. Procena ne razmatra samo stvorenu vrednost, generisana radna mesta i poreze koje treba da plati sam projekat – već se bavi i dodatnim ekonomskim aktivnostima koje proizilaze iz lanca snabdevanja i povećanih prihoda domaćinstava. Ovaj izveštaj je pripremila Ergo Strategy Group, nezavisna konsultanstka firma za strategiju. Dok Ergo Strategy Group pristupa prognozi i predviđanjima sa dužnom pažnjom, priroda ekonomskog modeliranja je neodvojivo zavisna od niza pretpostavki koje unose određeni stepen neizvesnosti. Konkretno, plaćanja poreza i taksi – i njihov vremenski rok – će u velikoj meri zavisiti od mnogih faktora, uključujući cene roba, kurseve valuta, kapitalne troškove za razvoj projekta, raspored projekta, operativne troškove i finansijske aranžmane.
U slučaju litijum-karbonata, za ovu procenu korišćen je prosek dugoročnih prognoza analitičara tržišta litijuma – zasnovan na ceni od 15 hiljada dolara/t LC. Za bornu kiselinu, cene su izvedene na osnovu vrednosti iz istorijskih trendova.
Iznos CAPEX-a od preko 2,55 milijardi evra utvrđena je 2021. godine.
Sve finansijske vrednosti su iskazane u evrima. Tamo gde je bilo potrebno, američki dolari su pretvoreni u evre po kursu od 1 dolar = 0,95 evra.
Studija ekonomskog uticaja
Pogledajte kompletnu studiju ekonomskog uticaja Projekta „Jadar“:
PRILOG PPNS PROCENA EKONOMSKOG UTICAJA PROJEKTA LITIJUMA I BORATA „JADAR“ (JADAR ECONOMIC IMPACT ASSESSMENT SEP23) - ERGO STRATEGY GROUP
Izvori: Rio Tinto; Ergo Strategy Group
Čak i ukoliko Republika Srbija dobije 20 odsto kapitala Projekta „Jadar“, ona bi i dalje imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evra po glavi stanovnika godišnje, navodi se u analizi ekonomskih stručnjaka: Danice Popović, Boška Mijatovića, Zorana Drakulića i Dejana Šoškića. Zaključak je isti kao i u prvobitno objavljenoj analizi: "Na osnovu raspoloživih informacija može se zaključiti da su ekonomski efekti Projekta Jadar za Republiku Srbiju krajnje neizvesni, dok su u najpovoljnijem scenariju ravni nuli. Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba ga obustaviti".
Analizu prenosimo u celosti.
Debata oko Projekta „Jadar“ sa pravom je prevashodno fokusirana na ekološke aspekte projekta.
Međutim, kompanija „Rio Tinto“, Predsednik Republike Srbije, kao i Vlada Republike Srbije često ističu navodne enormne pozitivne ekonomske efekte projekta za Srbiju. Ovaj članak analizira i pokazuje, na bazi raspoloživih činjenica, da bi Projekat „Jadar“, čiji su negativni ekološki efekti sve jasniji širokoj domaćoj i međunarodnoj javnosti, imao neizvesne i u najboljem slučaju zanemarljive ekonomske efekte za Srbiju, dok bi prouzorkovao značajne izdatke za budžet države, kao i višedecenijske finansijske i ostale rizike.
Osnovni nalazi analize su sledeći:
- Republika Srbija bi, po projekcijama kompanije „Rio Tinto“, imala zanemarljive prihode od Projekta „Jadar“ po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje, što predstavlja 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje;
- U korist kompanije „Rio Tinto“, Republika Srbija bi sama finansirala celokupnu infrastrukturu Projekta „Jadar“, po procenama vrednu nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd);
- Republika Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu Projekta „Jadar“ i kompanija „Rio Tinto“ u potpunosti bi raspolagala iskopanim litijumom; čak ukoliko Republika Srbija dobije 20 odsto kapitala Projekta „Jadar“, ona bi i dalje imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evra po glavi stanovnika godišnje;
- U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd) Republika Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju (potencijalno stotine miliona evra) morala da plati sama;
- Vlada Republike Srbije planira da dodeli i 419 miliona evra subvencija, netransparentno i bez ikakvih garancija, za izgradnju fabrike električnih baterija malo poznatoj slovačkoj firmi „InoBat“, koja za akcionara ima kompaniju „Rio Tinto“, iako ista nema ni dan iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija.
Samim tim, na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo sprovođenje, Projekat „Jadar“ nije opravdan i treba ga obustaviti.
Zanemarljiv ekonomski efekat za Srbiju
Jedina raspoloživa procena ekonomskog efekta Projekta „Jadar“ (dalje „Projekat“) od strane investitora, kompanije „Rio Tinto“, nalazi se na sajtu „Rio Tinta Serbia“ i poziva se, kao i svi zvaničnici kompanije, Predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, na studiju (dalje „Studija“) koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji „Ergo Strategy Group“.
Očigledno da je cilj investitora bio da kroz Studiju prikaže da je doprinos projekta srpskoj ekonomiji i državnim javnim finansijama značajan. Međutim, sama Studija pokazuje da su ti efekti minimalni i da bi jedini potencijalni dobitnik rudarenja litijuma mogla biti kompanija „Rio Tinto“.
Naime, na strani 45 Studije pominje se procena od 1 milijarde evra godišnjih prihoda celokupnog projekta. Dalje se navodi da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate. Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije i ostalo, bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju.
Posle odbijanja troškova za dobra i usluge od ukupnih prihoda, Studija predstavlja raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra. Od te sume kompanija „Rio Tinto“ u Studiji predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta „Jadar“.
Iako Studija nigde ne predstavlja internu stopu prinosa kapitala za ovaj projekat, na grafikonu, na strani 54, prikazuje se „cash flow“ investitora, to jest finansijski tokovi novca kompanije „Rio Tinto“ na Projektu „Jadar“ (pogledati Prilog ovom radu, za analizu finansijskih tokova za kompaniju „Rio Tinto“ i Republiku Srbiju, koji je sačinjen na bazi spomenutog grafikona).
Tokom prvih pet godina Projekta kompanija „Rio Tinto“ predviđa da investira oko 2,45 milijardi evra, 9 a potom očekuje pokretanje proizvodnje, te i prihode od ukupno 13,95 milijardi evra (od 6. do 37. godine Projekta), što je pet i po puta više od uloženog kapitala. Tokom poslednje tri godine Projekta, troškovi zatvaranja rudnika od oko 250 miliona evra najverovatnije će biti isplaćeni iz finansijskih rezervi realizovanih tokom Projekta, koje pominje Studija. Kompanija „Rio Tinto“, dakle, planira čistu zaradu, bez diskontovanja finansijskih tokova, 10 od 11,5 milijardi evra (€13,95-€2,45).
Povraćaj uloženih 2,45 milijardi evra iziskivao bi, bez diskontovanja finansijskih tokova, samo pet godina, jer od 6. do 10. godine Projekta kompanija „Rio Tinto“ očekuje prihode od oko 2,55 milijardi evra. Samim tim, kompanija bi u potpunosti pokrila sopstveni rizik posle manje od četvrtine života Projekta, te ostvarila profite od jedanaeste godine Projekta i tokom preostalih trideset godina trajanja Projekta.
Sve navedene karakteristike Projekta predstavljaju izuzetno pozitivan ishod za kompaniju „Rio Tinto“ kao investitora. Premda subvencija od deset hiljada evra po zaposlenom u principu ne može biti isplaćena rudarskim kompanijama, moguće je da kompanija „Rio Tinto“ kvalifikuje određena povezana preduzeća, a samim tim i deo od 1.300 zaposlenih i/ili 3.265 privremeno zaposlenih tokom izgradnje rudnika,za te subvencije.
Koliko bi Srbija dobila od Projekta „Jadar“?
Iskustvo kompanije „Zijin“ u Boru, gde se, zbog manjka domaće radne snage, masovno zapošljavaju građani NR Kine, pokazuje da se ne može očekivati značajnije zapošljavanje domaće radne snage na izgradnji ili tokom funkcionisanja rudnika. Mada Studija predviđa 30 miliona evra godišnje za bruto plate, ne može se očekivati da će to predstavljati značajan dobitak za Srbiju. Što se tiče prihoda za javne finansije Republike Srbije, oni se svode prema Studiji na 184,5 miliona evra godišnje, što je izuzetno malo za Projekat ovog obima i, pre svega, ovakvog ekološkog rizika.
Treba imati u vidu da čak i tako skromna cifra drastično preuveličava realne budžetske prihode koje bi Srbija zapravo mogla da očekuje od Projekta. Mnogo se govori o rudnoj renti i raznim naknadama, ali one ukupno ne predstavlju, prema Studiji, više od 40 miliona evra godišnje (24 miliona evra na nacionalnom i 16 miliona evra na lokalnom nivou i to u momentu maksimalne proizvodnje, dakle tek posle desete godine rada rudnika). Uz to, kao što je bio slučaj sa kompanijom „Zijin“ u Boru i Majdanpeku, sasvim je moguće da Vlada Republike Srbije odluči da smanji stopu rente, tako da bi i taj mali prihod stečen od bespovratnog vađenja neobnovljivih resursa zemlje, bio dodatno smanjen.
Najveći predviđeni prihod zapravo bi bio porez na dobit preduzeća, na godišnjem nivou od 85 miliona evra. Ovo potvđuje da kompanija „Rio Tinto“ predviđa godišnji profit pre poreza od 567 miliona evra (uz stopu poreza od 15%), uz isplatu dividendi od 333 miliona evra godišnje (stopa poreza od 15% za naplaćenih 50 miliona evra, koji bi predstavljao drugu najveću stavku potencijalnih prihoda Republike Srbije od Projekta).
Međutim, kompanija „Rio Tinto“ porez na dobit ne bi plaćala tokom prvih pet podina projekta, tokom kojih bi gomilala gubitke tokom izgradnje, kao ni tokom poslednje tri godine zatvaranja rudnika. Uz to, porezi na dobit i dividendu bili bi, prema grafikonu na strani 54, minimalni od 33. do 37. godine Projekta, kada bi i prihodi Projekta bili manji, a troškovi i dalje prisutni. Sve to znači da ne bi bilo oporezivanja dobiti, niti poreza od dividende, tokom 13 godina Projekta. Dodatno i veoma bitno, kompanija „Rio Tinto“, u skladu sa srpskim poreskim propisima, ne bi plaćala porez na dobit ni od 6. do 10. godine trajanja Projekta, usled prenosa gubitaka koje će praviti tokom prvih pet godina. Nakon toga bi, sasvim sigurno, kompanija tražiila i (po osnovu kapitalnih ulaganja i zapošljavanja) dobila ukidanje poreza na dobit, u skladu sa srpskim propisma tokom sledećih, profitabilnih, deset godina Projekta, tj. od 11. do 20. godine.
Sve ovo u praksi znači da bi kompanija „Rio Tinto“ plaćala porez na dobit samo tokom 12 godina od ukupno 40 godina Projekta (od 21. do 32. godine Projekta), dok bi ubirala godišnje dividende tokom 27, od ukupno 40 godina Projekta. Treba napomenuti da Studija pokazuje to da bi celokupna dividenda išla kompaniji „Rio Tinto“, to jest, da Republika Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad Projektom. Ovo je još jedna od mnogih veoma zabrinjavajućh činjenica, koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa i od strane kompanije „Rio Tinto“. Na primer, u manjem litijumskom projektu u Ruandi, kompanija „Rio Tinto“ moraće da investira, da bi na kraju dostigla 75% vlasništva . Dodatno, kompanija je prihvatila da bez ikakvog ulaganja Republika Gvineja dobije 15% kapitala projekta „Simandu“, a Madagaskar 20% projekta „Fort Dofan“ . To znači da su u Gvineji i Madagaskaru države, to jest poreski obveznici, bez ulaganja postali suvlasnici projekta, što u našem slučaju nije predviđeno. Sve u svemu, ukupni prihodi budžeta Republike Srbije tokom 40 godina Projekta predstavljali bi ukupno 3,8 milijardi evra, bez diskontovanja finansijskih tokova, što je tri puta manje od neto dobiti kompanije „Rio Tinto“.
Sa diskontovanjem finansijskih tokova, po godišnjoj stopi od 10%, koja predstavlja trenutno procenjeni nivo WACC ili „Weighted Average Cost of Capital“ – prosečne cene kapitala za Republiku Srbiju – Srbija, u najboljem slučaju, po svim osnovama i na svim nivoima, tokom perioda od 40 godina, koliko je trajanje celog projekta, mogla bi da ukupno inkasira oko 696 miliona evra u današnjim evrima, ili u proseku svega 17,4 miliona evra ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje. Prihodi ostaju zanemarljivi i u slučaju da kompanija „Rio Tinto“ ne iskoristi nijednu poresku olakšicu: Srbija bi onda dobila 27,4 milona evra godišnje, što predstavlja 4 evra po glavi stanovnika godišnje.
Ukoliko, kao što je najavio Predsednik Srbije, zemlja „dobije“ deo kapitala Projekta, na primer 20% (samim tim i 20% isplaćenih dividendi), njeni prihodi bi i dalje bili zanemarljivi: 27 miliona evra godišnje, što predstavlja 4,1 evra po glavi stanovnika godišnje. U slučaju da kompanija „Rio Tinto“ ne iskoristi nijednu poresku olakšicu a Srbija ima 20% projekta, ona bi dobila 37 milona evra godišnje, što predstavlja 5,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
Međutim, ni te veoma skromne cifre i dalje ne pokazuje istinitu finansijsku sliku sa stanovišta Srbije, jer treba imati na umu da Studija nigde ne prikazuje troškove obimnih infrastrukturnih radova, korisnih samo Projektu „Jadar“,za koje se očekuje da će ih u potpunosti finansirati Republika Srbija. Realnost je da, kada se odbije trošak namenskih investicija za Projekat „Jadar“, u korist Rio Tinta i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika bila bi ravna nuli.
Finansiranje infrastrukture i subvencije iz budžeta Srbije
Da bi se Projekat „Jadar“ realizovao, kompanija „Rio Tinto“, po nekom osnovu, očekuje da Republika Srbija pokrije troškove svih pripremnih infrastrukturnih radova na teret srpskih poreskih obveznika. Po svemu sudeći, Kompanija „Rio Tinto“ nigde na svetu nije dobila slične povlastice kao u Republici Srbiji. Na primer, na projektu Simandu u Gvineji, kompanija „Rio Tinto“ obavezala se jula 2024. godine da će iz sopstvenih sredstava platiti 3,5 milijardi dolara, od ukupnih 6,5 milijardi dolara, za nužnu infrastrukturu (železnička pruga od 670 km, luka, itd).
U Kvebeku, četvrtom svetskom proizvođaču aluminijuma, kompanija „Rio Tinto“ je 2023. godine krenula u investiciju od 1 miljarde evra, gde će objedinjeno učešće kanadskih vlasti biti 100 miliona evra. U Australiji, kompanija „Rio Tinto“ je 2023. godine platila 395 miliona dolara na ime postrojenja za desalinizaciju vode u Pilbara regionu za sopstvene potrebe, ali i potrebe tamošnjeg stanovništva. Nismo identifikovali nijedan projekat kompanije „Rio Tinto“ gde država pokriva većinu, a naročito ne sve troškove infrastrukture. Osim, po svemu sudeći, Republika Srbija za potrebe Projekat „Jadar“. Vlada Republike Srbije nigde nije jasno i transparentno predstavila i kvantifikovala troškove infrastrukturnih radova koje planira da sprovede u sklopu Projekta „Jadar“ u korist kompanije „Rio Tinto“.
Međutim, bitni elementi nalaze se u Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, naročito u delu 4.2.2. „Infrastrukturni sistemi“. Radi se o dokumentu koji je posle masovnih protesta u januaru 2022. stavljen van snage i koji je Vlada Republike Srbije, u dosluhu sa Ustavnim sudom, vratila na snagu.
Suprotno onome što kompanija „Rio Tinto“ i srpski zvaničnici ponavljaju, neophodne su ogromne namenske infrastrukturne investicije da bi se Projekat „Jadar“realizovao. Očigledno je da su sve one stavljene na teret Srbije, jer kompanija „Rio Tinto“ nigde nije spomenula, suprotno drugim projektima, bilo kakvo sopstveno učešče u njima.
Radi se o brojnim saobraćajnicama, kako bi se transportovala cela operativa radi izgradnje rudnika, te za ogroman promet kamiona prema jalovištu tokom eksploatacije, po jedan šleper na sedam minuta. Ogromne količine sumporne kiseline, u obimu od dva olimpijska bazena na tri dana, transportovale bi se železnicom koja se mora izgraditi samo za tu namenu. Neophodne bi bile i ogromne količine vode, te bi se u te svrhe gradio i cevovod od Drine do rudnika. Posledične otpadne vode iziskivale bi novu, mnogo gabaritniju kanalizacionu mrežu i postrojenje za njihovu preradu pre odbacivanja u reku Jadar. Velika potrošnja električne energije iziskivala bi izgradnju novih dalekovoda, trafo stanica i mreže lokalne distribucije. Predviđa se i poseban krak gasovoda, sa pojasom šire zaštite od 400 m (strana 106, Prostornog plana Jadar).
Vlada Republike Srbije bi morala izneti procene troškova ovolikog broja raznovrsnih, namenskih infrastrukturnih realizacija, kao i pratećih troškova eksproprijacije. Sasvim sigurno, njihov teret po budžet Srbije iznosio bi nekoliko stotina miliona evra. Primera radi, postoje indicije da će gasovod koštati oko 75 miliona evra, a jedna od saobraćajnica 76 miliona evra. Ostalo je na Vladi Republike Srbije i drugim državnim organima da napokon izađu sa raznim procenama, radi dalje analize.
Prema tome, ukoliko bi se u kalkulaciju uključila ulaganja u infrastrukturu, Republika Srbija od Projekta „Jadar“ zapravo ne bi imala nikakvu finansijsku korist. Sigurni troškovi za izgradnju neophodne infrastrukture iz budžeta tokom prvih godina Projekta verovatno bi prevazišli čak i hipotetičkih, ukupnih i maksimalnih 696 miliona evra, koje bi Srbija prihodovala tokom dugih 40 godina.
Nažalost, celokupna finansijska realnost je po Republiku Srbiju još nepovoljnija od ovog prikaza, pošto Vlada Republike Srbije namerava da dodeli ogromne subvencije dodatnim, veoma rizičnim projektima u ostatku sektora električne mobilnosti. Naime, Vlada Republike Srbije odlučila je u septembru 2023. godine da odobri rekordne subvencije u iznosu od 419 miliona evra malo poznatoj slovačkoj kompaniji InoBat mada ona nema nijedan dan iskustva u masovnoj proizvodnji električnih baterija.
Koje garancije dobija Republika Srbija od vlasnika te kompanije, pa i slovačke vlade i kompanije „Rio Tinto“, koji su njeni akcionari, da će se novac srpskih poreskih obveznika povratiti ukoliko InoBat bankrotira ili upadne u ozbiljne probleme? Kompanija InoBat je nedavno ugovorila podizanje fabrike baterija u Slovačkoj sa kineskim „Gotion“-om, koji bi dao know how. Da li to znači da bi fabrika u Srbiji samo reciklirala baterije? Ovo pitanje uopšte nije teorijsko, u trenutku kada se neki od najvećih proizvođača električnih baterija, poput švedskog „Nothvolt“-a, nalaze i sami na ivici bankrota.
Kako i sama Studija priznaje na strani 13, rudarenje litijuma nikako ne daje komparativnu prednost u proizvodnji baterija ili električnih automobila. Da citiramo: „Konkurentska prednost Srbije kao proizvođača litijuma je sadržana u kvalitenom resursu jadarita. Međutim, uspeh u daljem lancu vrednosti, na primer u električnim baterijima ili vozilima, zahteva sasvim drugačiji skup konkurentskih prednosti, poput kvalifikovane radne snage, jeftine i idealno obnovljive energije i efikasne infrastrukture.
Ovo objašnjava zašto u ovim industrijama glavnu reč vode zemlje poput Kine, Koreje, Japana, kao i nekih evropskih zemalja.“ Davanje ogromnih subvencija neiskusnoj, nedokazanoj slovačkoj kompaniji u surovoj industriji električnih baterija, nikako ne predstavlja uverljivu strategiju za prelazak sa rudarenja ka baterijama, imajući uz to u vidu da bi kompanija „Rio Tinto“, a ne Republika Srbija, bila vlasnik svih proizvoda rudarenja i sama odlučivala gde da ih plasira.
Ako se govori o električnm automobilima, prisustvo Mercedesa na skupu o kritičnim sirovinama u Beogradu u julu 2024. godine je još jedan paradoks, s obzirom na to da Fijat, koji planira proizvodnju električne verzije Pande u Kragujevcu, za istu neće čekati na litijum iz Projekta. Ovim se slikovito pokazuje da ne postoji industrijska veza litijum-električno vozilo, a to je čest narativ promotera projekta.
Surova realnost je da Vlada Republike Srbija planira da potroši najverovatnije oko milijardu evra srpskih poreskih obeznika u sledećih pet godina, zarad, u najboljem slučaju, nulte neto zarade tokom narednih trideset pet godina Projekta. Međutim, ako se uzmu u obzir ogromni ekološki i klimatski rizici, kao i rizici i troškovi upravljanja ogromnim količinama rudnog otpada i opasnih sirovina za preradu rude, realnost po Srbiju mogla bi biti mnogo gora.
Značajni finansijski i ostali rizici za Srbiju
Ključna pretpostavka Studije, koja opravdava Projekat „Jadar“, je da će litijum karbonat biti prodavan po prosečnoj ceni od 15.600 dolara po toni tokom života Projekta, što je veoma optimistično. Naime, cena osnovne sirovine, litijum karbonata, od koje zavisi isplativost celog Projekta (videti grafikon u juanima), je pala za 81% za samo dve godine i iznosio je 10.049 dolara 23.10.2024 godine.
Uzroci pada cene litijum karbonata su višestruki, a tri su glavna: 1) pad tražnje za električnim automobilima, koji su još uvek znatno skuplji od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem; 2) obilna ponuda litijum karbonata sa otvaranjem novih rudnika u Južnoj Americi, gde se i nalaze najveća ležišta (vidi grafikon na sledećoj strani), a trošak proizvodnje je najatraktivniji, npr. 2.100 dolara po toni u Čileu; 3) smanjenje učešća litijuma u baterijama sa pojavom supstituta, poput natrijum- jonskih baterija, koje su ekonomičnije, dugotrajnije i manje toksične od litijumskih. Upravo zbog toga je veliki broj litijumskih projekata ili ukinut ili je proizvodnja značajno smanjena. Čak je i najveći svetski proizvođač litijumskih baterija, kineski „CATL“ nedavno odlučio da zatvori najveći rudnik litijuma u Kini, u Jiangsi provinciji, koji je trebao da pokrije 20% kineske, ili pak 5% svetske proizvodnje litijuma.
Sveukupno, Kina je zatvorila tri od ukupno šest njenih litijumskih rudnika i trenutno raspolaže sa zalihama koje predstavljaju dve godine svetske potrošnje litijuma. Republika Srbija, sa 1,2 miliona metričkih tona rezervi litijuma predstavlja samo 1,3% ukupnih identifikovanih litijumskih rezervi sveta i to učešće se dodatno smanjuje sa ogromnim novim otkrićima, pa se može očekivati da će Republika Srbija biti marginalni igrač na posve neizvesnom svetskom tržištu litijuma.
Naime, unutar tržišta litijuma situacija može biti značajno lošija za jadarit i druge forme vađenja litijuma iz stene. Takva forma eksploatacije je već strukturno manje atraktivna od proizvodnje litijuma iz slanih voda. U Kini se smatra da se 85% litijumskog potencijala zemlje nalazi u slanim vodama, ne u rudi. Poslednje otkriće Smackover u Arkanzasu (SAD) predstavlja između 5 i 19 miliona metričkih tona litijuma iz slanih voda i moglo bi pokriti celokupnu svetsku potražnju.
Kompanija „Rio Tinto“, sa kupovinom Arcadium Lithium za $6,7 milijardi prevashodno zbog njene DLE tehnologije za slane vode28 (videti stranicu 14 prezentacije te transakcije gde Kompanija „Rio Tinto“ neshvatljivo predstavlja Jadar kao već odobren projekat gde imaju 100% vlasništva), pa i mnogi drugi akteri se prevashodno okreću toj formi proizvodnje. Ona nosi mnogo veće količine litijuma sa drastično manjim ekološkim rizicima.
Dakle, postoji realan rizik da, čak i ako se litijum generalno pokaže kao perspektivan, dolina Jadra bude bespotrebno razorena i napuštena, a da gigantske subvencije plaćene od strane građana Srbije budu trajno izgubljene, jer bi se kompanija povukla i prešla na neki perspektivniji projekat.
Pritisci koji dolaze iz EU, prevashodno iz Nemačke, imaju za cilj da povećaju nezavisnost Evrope u nabavci litijuma u sklopu lanca električne mobilnosti. U surovom nadmetanju na tržištu elektičnih vozila Evropa i SAD se trenutno suočavaju sa jakim napretkom Kine. Na to ukazuje najnovija mera EU30 da se od 31. oktobra 2024. godine uvede carina na kineske električne automobile koje mogu porasti i do 45%.
Međutim, ovim povodom EU je već duboko podeljena: Nemačka, koja najviše želi srpski litijum je upravo glasala protiv uvođenja carina na kineska vozila, jer želi da izbegne eventualne kineske kontramere koje bi pogodile njenu razvijenu automobilsku industriju. Ukoliko bi kineski automobili, koji su trenutno dvostruko jeftiniji dobili trku sa EU, ili EU i Kina se dogovore oko podele tržišta električnih automobila, što je realnije, Projekat „Jadar“ bi postao nepotreban. Gubitak prihoda od Projekta zapravo nije najveći rizik. Viševekovne ekološke posledice Projekta bi ostale, bilo da se rudnik eksploatiše do kraja ili brzo zatvori. Kao što su pokazale poplave u dolini Jadra 2022. godine, klimatske promene donose velike, nove rizike za sve rudarske projekte.
Na primer, ukoliko bi došlo do popuštanja deponije jalovine, zagađenja voda i drugih ekoloških katastrofa, Srbija bi snosila višedecenijske katastrofalne finansijske posledice koje bi iziskivale stotine miliona evra samo za sanaciju. Rudarske kompanije, druge države ili Evropska unija nikada ne bi prihvatile da snose finansijske posledice bilo kakve katastrofe u Srbiji. Srbija bi finansijski ostala sama, kao što se uostalom i videlo u izjavama stranih zvaničnika koji su došli jula 2024. godine u Beograd. Sve u svemu, Projekat „Jadar“ se svodi na sledeće: litijum i infrastrukturu obezbedila bi Republika Srbija, Rio Tinto bi pokupio celokpuni profit, dok bi Republika Srbija snosila potpunu finansijsku odgovornost za sve prateće rizike.
Iskusna rudarska zemlja, poput Čilea, odlučila je da prvo razradi nacionalnu strategiju za litijum, formira odgovarajuća javna preduzeća (kao i Bolivija), obezbedi sopstvene stručne kapacitete da proceni valjanost raznih projekata, pa tek onda, po sopstvenim standardima i uslovima, raspiše tendere za odgovarajuće industrijske i finansijske partnere.
Zaključak
Na osnovu raspoloživih informacija može se zaključiti da su ekonomski efekti Projekta „Jadar“ za Republiku Srbiju krajnje neizvesni, dok su u najpovoljnijem scenariju ravni nuli. Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat „Jadar“ nije opravdan i treba ga obustaviti.
ARHIVA PPNS RIO TINTO ŽELI SRPSKO ’BELO ZLATO’, ALI NJEGOVI PLANOVI DA GA ISKOPA IZAZVALI SU MEĐUNARODNU SAGU
Prva objava
Studija srpskih stručnjaka: Ekonomski efekti projekta Jadar - Od litijuma svakom stanovniku po 2,6 evra godišnje
Dodatni problem je sto bi Srbija sama finansirala gradnju infrastrukture vredne nekoliko stotina miliona evra, upozoravaju autori studije, biznismen Zoran Drakulić i ekonomisti Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić
- Srbija bi uz to sama finansirala, u korist Rio Tinta, celokupnu infrastrukturu Projekta Jadar vrednu po procenama nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.)
- Srbija ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu Projekta Jadar i Rio Tinto bi u potpunosti raspolagao sa iskopanim litijumom
- U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd.) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama
- U Ruandi, Gvineji i Madagaskaru države, to jest poreski obveznici, su bez ulaganja postali suvlasnici projekta, što u našem slučaju nije predviđeno
- Vlada planira da dodeli i 419 miliona evra subvencija, netransparentno i bez ikakvih garancija, za izgradnju fabrike električnih baterija malo poznatoj slovačkoj firmi InoBat koja nema ni dan iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija
Debata oko projekta Jadar je s pravom prevashodno fokusirana na ekološke aspekte. Međutim, Rio Tinto, predsednik i Vlada Republike Srbije često ističu navodne ogromne pozitivne ekonomske efekte projekta za Srbiju. Ovaj članak analizira i pokazuje, na bazi raspoloživih činjenica, da bi Projekat Jadar, čiji su negativni ekološki efekti sve jasniji širokoj domaćoj i međunarodnoj javnosti, imao neizvesne i u najboljem slučaju zanemarljive ekonomske efekte za Srbiju, dok bi prouzrokovao značajne izdatke za budžet zemlje, kao i višedecenijske finansijske i ostale rizike.
Samim tim, na osnovu ekonomske i finansijske analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba biti obustavljen.
Zanemarljiv ekonomski efekat za Srbiju
Jedina raspoloživa procena ekonomskog efekta Projekta Jadar (dalje „Projekat“) od strane investitora, Rio Tinta, se nalazi na sajtu Rio Tinta Serbia i poziva se, kao i svi zvaničnici kompanije, predsednik i Vlada Republike Srbije na studiju (dalje „Studija“) koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji, Ergo Strategy Group.
Očigledno da je cilj investitora bio da kroz Studiju prikaže da je doprinos projekta srpskoj ekonomiji i državnim javnim finansijama značajan. Međutim, sama Studija pokazuje da su ti efekti minimalni i da bi jedini potencijalni dobitnik rudarenja litijuma mogao biti Rio Tinto.
Naime, na strani 45 Studije se pominje procena od jedne milijarde evra godišnjih prihoda celokupnog projekta. Dalje se navodi da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate. Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije, itd., bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju.
Posle odbijanja troškova za dobra i usluge od ukupnih prihoda, Studija predstavlja raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra. Od te sume Rio Tinto u Studiji predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta Jadar.
Mada Studija nigde ne predstavlja internu stopu prinosa kapitala za ovaj projekat, na grafikonu na strani 54 se prikazuje cash flow investitora, to jest finansijski tokovi novca Rio Tinta na Projektu Jadar.
Tokom prvih pet godina Projekta Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijarde evra (cifra od 2,55 milijardi evra nije obrazložena, pa je stoga sporna. Drugim rečima, stvarno ulaganje će biti možda manje), potom očekuje pokretanje proizvodnje te i prihode od ukupno 13,95 milijarde evra (od šeste do trideset sedme godine Projekta), što je skoro pet i po puta više od uloženog kapitala. Tokom poslednje tri godine Projekta, troškovi zatvaranja rudnika od oko 250 miliona evra će najverovatnije biti isplaćeni iz finansijskih rezervi realizovanih tokom Projekta koje pominje Studija. Kompanija Rio Tinto dakle planira čistu zaradu, bez aktualizacije finansijskih tokova od 11,4 milijardi evra (13,95 milijardi evra minus 2,55 milijardi evra) (Aktualizacija finansijskih tokova prepoznaje činjenicu da vrednost novca zavisi of momenta kada se on prihoduje: jedan evro danas vredi više nego jedan evro kroz jednu godinu. Razlika je u kamatnoj stopi koja se može dobiti ukoliko se novac oroči tokom tih godinu dana. Pošto su privredni projekti rizičniji od depozita u banci, stopa kojom se oni aktualizuju je značajnije viša i trenutno se u Srbiji procenjuje na oko 10% godišnje (WACC ili prosečna cena kapitala)).
Povraćaj uloženih 2,55 milijardi evra bi iziskivao – bez aktualizacije finansijskih tokova – samo pet godina jer od šeste do desete godine Projekta Rio Tinto očekuje prihode od oko 2,55 milijarde evra.
Samim tim, Rio Tinto bi u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života Projekta, te ostvarivao profite od jedanaeste godine Projekta i tokom preostalih trideset godina njegovog trajanja.
Sve pomenute karakteristike Projekta predstavljaju izuzetno pozitivan ishod za Rio Tinto kao investitora.
Pride, mada subvencija od deset hiljada evra po zaposlenom u principu ne može biti isplaćena rudarskim kompanijama, moguće je da Rio Tinto kvalifikuje određena povezana preduzeća a samim tim, i deo od 1.300 zaposlenih, i/ili 3.265 privremeno zaposlenih tokom izgradnje rudnika, za te subvencije.
Koliko bi Srbija dobila od Projekta Jadar?
Iskustvo Ziđina u Boru gde se – zbog manjka domaće radne snage – masovno zapošljavaju građani NR Kine, pokazuje da se ne može očekivati značajnije zapošljavanje domaće radne snage na izgradnji ili tokom funkcionisanja rudnika. Mada Studija predviđa 30 miliona evra godišnje za bruto plate, ne može se očekivati da će to predstavljati značajan dobitak za Srbiju.
Što se tiče prihoda za budžet Republike Srbije, oni se svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je izuzetno malo za Projekat ovog obima i, pre svega, ovakvog ekološkog rizika. Treba imati u vidu da čak i tako skromna cifra predviđena Studijom drastično preuveličava realne budžetske prihode koje bi Srbija zapravo mogla da očekuje od Projekta.
Mnogo se priča o rudnoj renti i raznim naknadama, ali one ukupno ne predstavljaju, prema Studiji, više od 40 miliona evra godišnje (24 miliona evra na nacionalnom i 16 miliona evra na lokalnom nivou i to u momentu maksimalne proizvodnje, dakle tek posle desete godine rada rudnika). Uz to, kao što je bio slučaj sa Ziđinom u Boru i Majdanpeku, sasvim je moguće da vlada odluči da smanji stopu rente, tako da bi i taj mali prihod stečen od bespovratnog vađenja neobnovljivih resursa zemlje, bio dodatno smanjen.
Najveći predviđeni prihod bi zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra. To potvrđuje da Rio Tinto predviđa godišnji profit pre poreza od 567 miliona evra (uz stopu poreza od 15%), uz isplatu dividendi od 333 miliona evra godišnje (stopa poreza od 15% za naplaćenih 50 miliona evra koji bi predstavljao drugu najveću stavku potencijalnih prihoda Srbije od Projekta).
Međutim, porez na dobit Rio Tinto ne bi plaćao tokom prvih pet godina projekta kada bi gomilao gubitke tokom izgradnje, niti tokom poslednje tri godine zatvaranja rudnika. Uz to, porezi na dobit i dividendu bi bili, prema grafikonu na strani 54, minimalni od trideset treće do trideset sedme godine Projekta, kada bi i prihodi Projekta bili manji, a troškovi i dalje prisutni. To znači da ne bi bilo oporezivanja dobiti, niti poreza od dividende, tokom trinaest godina Projekta.
Dodatno, i veoma bitno, Rio Tinto, u skladu sa srpskim poreskim propisima, ne bi plaćao porez na dobit ni od šeste do desete godine trajanja Projekta, zbog prenosa gubitaka koje će praviti tokom prvih pet godina. A onda bi posve sigurno tražio i dobio – po osnovu kapitalnih ulaganja i zapošljavanja – ukidanje poreza na dobit u skladu sa srpskim propisima tokom sledećih, profitabilnih, deset godina Projekta, tj. od jedanaeste do dvadesete godine.
To praktično znači da bi Rio Tinto plaćao porez na dobit samo tokom dvanaest godina od ukupno 40 godina Projekta (od dvadeset prve do trideset druge godine), dok bi ubirao godišnje dividende za svoje akcionare tokom 27 godina od ukupno 40 godina Projekta.
Treba napomenuti da Studija pokazuje da bi celokupna dividenda išla Rio Tintu, to jest da Republika Srbija ne bi imala nikakvo vlasništvo nad Projektom. To je još jedna veoma zabrinjavajuća činjenica koja odudara od dogovora koji su postignuti u mnogim rudarskim projektima, pa i od strane Rio Tinta. Na primer, u manjem litijumskom projektu u Ruandi, Rio Tinto će morati da investira da bi na kraju dostigao 75% vlasništva. Dodatno, Rio Tinto je prihvatio da bez ikakvog ulaganja Republika Gvineja dobije15% kapitala projekta Simandu, a Madagaskar 20% projekta Fort Dofan. To znači da u Gvineji i Madagaskaru države, to jest poreski obveznici, su bez ulaganja postali suvlasnici projekta, što u našem slučaju nije predviđeno.
Sve u svemu, ukupni prihodi budžeta Srbije tokom 40 godina Projekta predstavljali bi ukupno 3,8 milijarde evra bez aktualizacije finansijskih tokova, što je tri puta manje od neto dobiti Rio Tinta.
Sa aktualizacijom finansijskih tokova po godišnjoj stopi od 10%, koja predstavlja trenutno procenjeni nivo WACC ili „Weighted Average Cost of Capital“ – prosečne cene kapitala za Srbiju – Srbija, u najboljem slučaju, po svim osnovama i na svim nivoima za vreme celokupnog projekta od 40 godina bi mogla da ukupno inkasira oko 696 miliona u današnjim evrima, ili u proseku svega 17,4 miliona evra ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
Međutim, ni ta veoma skromna cifra i dalje ne pokazuje istinitu finansijsku sliku sa stanovištva Srbije, jer treba imati na umu da Studija nigde ne prikazuje troškove obimnih infrastrukturnih radova korisnih samo Projektu Jadar, a za koje se očekuje da će ih u potpunosti finansirati Republika Srbija.
Realnost je da, kada se odbije trošak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika.
Finansiranje projekta iz budžeta Srbije i subvencije
Da bi se projekat uopšte realizovao, Rio Tinto po nekom osnovu očekuje da Srbija pokrije troškove svih pripremnih infrastrukturnih radova na teret srpskih poreskih obveznika. RioTinto, po svemu sudeći, nigde na svetu nije dobio slične povlastice kao u Srbiji.
Na primer, na projektu Simandu u Gvineji, Rio Tinto se obavezao jula 2024. godine da će platiti iz sopstvenih sredstava 3,5 milijardi evra od ukupnih 6,5 milijardi evra za nužnu infrastrukturu (železnička pruga od 670 km, luka, itd.). U Kvebeku, četvrtom svetskom proizvođaču aluminijuma, Rio Tinto je 2023. godine krenuo u investiciju od milijardu evra gde će objedinjeno učešće kanadskih vlasti biti 100 miliona evra. U Australiji, Rio Tinto je 2023. odlučio da plati 395 miliona evra za postrojenje za desalinizaciju vode u Pilbara regionu za sopstvene, ali i potrebe tamošnjeg stanovništva. Nismo identifikovali nijedan projekat Rio Tinta gde većinu, a naročito sve troškove infrastrukture, pokriva država. Osim, po svemu sudeći, Republika Srbija za Projekat Jadar.
Vlada Republike Srbije nigde nije jasno i transparentno predstavila i kvantifikovala troškove infrastrukturnih radova koje planira da sprovede u sklopu Projekta Jadar u korist Rio Tinta.
Međutim bitni elementi se nalaze u Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar, odnosno eksploatacije i prerade minerala jadarita, naročito u delu 4.2.2. „Infrastrukturni sistemi“. Radi se o dokumentu koji je stavljen van snage posle masovnih protesta u januaru 2022. i koji je vlada – u dosluhu sa Ustavnim sudom – vratila na snagu.
Suprotno onome što Rio Tinto i srpski zvaničnici ponavljaju, potrebne su ogromne namenske infrastrukturne investicije da bi se Projekat Jadar realizovao. Očigledno je da su sve one na teret Srbije, jer Rio Tinto nigde nije pomenuo, suprotno drugim projektima, bilo kakvo sopstveno učešće u njima.
Radi se o brojnim saobraćajnicama, da bi se transportovala cela operativa radi izgradnje rudnika, te za ogroman promet kamiona prema jalovištu tokom eksploatacije, po jedan šleper na sedam minuta. Ogromne količine sumporne kiseline, u obimu od dva olimpijska bazena na tri dana, bi se transportovale železnicom koja se mora izgraditi samo za tu namenu. Bile bi potrebne i ogromne količine vode, te bi se gradio i cevovod od Drine do rudnika.
Posledične otpadne vode bi iziskivale novu, mnogo gabaritniju kanalizacionu mrežu i postrojenje za njihovu preradu pre odbacivanja u reku Jadar. Velika potrošnja električne energije bi iziskivala izgradnju novih dalekovoda, trafo stanica i mreže lokalne distribucije. Predviđa se i poseban krak gasovoda, sa pojasom šire zaštite od 400 metara (strana 106. Prostornog plana Jadar).
Vlada Republike Srbije bi morala izneti procene troškova ovolikog broja raznovrsnih, namenskih infrastrukturnih realizacija. Posve sigurno, njihov trošak po budžet Srbije bi iznosio nekoliko stotina miliona evra. Postoje, primera radi, indicije da će gasovod koštati oko 75 miliona evra, a jedna od saobraćajnica 76 miliona evra. Na vladi i drugim državnim organima je da napokon izađu za raznim procenama radi dalje analize.
Prema tome, ukoliko bi se u kalkulaciju uključila ulaganja u infrastrukturu, od Projekta Jadar Srbija zapravo ne bi imala nikakvu finansijsku korist. Troškovi za izgradnju neophodne infrastrukture i subvencije Rio Tintu iz budžeta bi višestruko prevazišli čak i hipotetičkih ukupnih 696 miliona evra koji bi se prihodovali tokom dugih 40 godina.
Na žalost, celokupna finansijska realnost je još nepovoljnija po Srbiju od ovog prikaza, jer Vlada Republike Srbije namerava da dodeli ogromne subvencije dodatnim veoma rizičnim projektima u ostatku sektora električne mobilnosti.
Naime, Vlada Republike Srbije je odlučila u septembru 2023. da odobri rekordne subvencije u iznosu od 419 miliona evra malo poznatoj slovačkoj kompaniji InoBat mada ona nema nijedan dan iskustva u masovnoj proizvodnji električnih baterija.
Koje garancije dobija Srbija od vlasnika te kompanije, pa i slovačke vlade koja je njen akcionar, da će se novac srpskih poreskih obveznika povratiti ukoliko InoBat bankrotira ili upadne u ozbiljne teškoće? Kompanija InoBat je nedavno ugovorila podizanje fabrike baterija sa kineskim Gotionom, koji bi dao know how i postavlja se pitanje koja od fabrika će imati prioritet.
Ovo pitanje uopšte nije teorijsko u momentu kada neki od najvećih proizvođača električnih baterija pout švedskog Nothvolta se nalaze i sami na ivici bankrota.
A kako i sama Studija priznaje na strani 13, rudarenje litijuma nikako ne daje komparativnu prednost u proizvodnji baterija ili električnih automobila. Da citiramo: „Konkurentska prednost Srbije kao proizvođača litijuma je sadržana u kvalitenom resursu jadarita. Međutim, uspeh u daljem lancu vrednosti, na primer u električnim baterijima ili vozilima, zahteva sasvim drugačiji skup konkurentskih prednosti, poput kvalifikovane radne snage, jeftine i idealno obnovljive energije i efikasne infrastrukture. Ovo objašnjava zašto u ovim industrijama glavnu reč vode zemlje poput Kine, Koreje, Japana kao i nekih evropskih zemalja.“
Davanje ogromnih subvencija neiskusnoj, nedokazanoj slovačkoj kompaniji u surovoj industriji električnih baterija nikako ne predstavlja uverljivu strategiju za prelazak sa rudarenja ka baterijama, imajući uz to uvid da bi kompanija Rio Tinto, a ne Republika Srbija, bila vlasnik svih proizvoda rudarenja i sama odlučivala gde da ih plasira.
A što se tiče električnih automobila, prisustvo Mercedesa na skupu o kritičnom sirovinama u Beogradu u julu 2024. godine je još jedan paradoks s obzirom da Fijat, koji planira proizvodnju električne verzije „pande“ u Kragujevcu, za istu neće čekati na litijum iz Projekta, što slikovito pokazuje da ne postoji industrijska veza litijum-električno vozilo, a što je čest narativ promotera projekta.
Realnost je da Vlada Republike Srbija planira da potroši najverovatnije oko milijardu evra srpskih poreskih obveznika u sledećih pet godina zarad, u najboljem slučaju, nulte neto zarade tokom narednih trideset pet godina Projekta. Međutim, ako se uzmu u obzir ogromni ekološki i klimatski rizici, kao i rizici i troškovi upravljanja ogromnim količinama rudnog otpada i opasnih sirovina za preradu rude, realnost po Srbiju bi mogla biti mnogo gora.
Značajni finansijski i ostali rizici za Srbiju
Ključna pretpostavka Studije, koja opravdava Projekat Jadar, je da će litijum-karbonat biti prodavan po prosečnoj ceni od 15.600 dolara po toni tokom života Projekta, što je veoma optimistično. Naime cena osnovne sirovine, litijum-karbonata, od koje zavisi isplativost celog Projekta (videti grafikon), je pala za 81% za samo dve godine i iznosi 10.300 dolara u oktobru 2024. godine.
Uzroci pada cene litijum karbonata su višestruki, a tri su glavna: 1) pad tražnje za električnim automobilima, koji su i dalje znatno skuplji od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem; 2) obilna ponuda litijum-karbonata sa otvaranjem novih rudnika u Južnoj Americi, gde se i nalaze najveća ležišta (vidi grafikon na sledećoj strani), a trošak proizvodnje je najatraktivniji, npr. 2.100 dolara po toni u Čileu; 3) smanjenje učešća litijuma u baterijama sa pojavom supstituta, poput natrijum-jonskih baterija, koje su ekonomičnije, dugotrajnije i manje toksične od litijumskih.
Zbog toga je veliki broj litijumskih projekata ili ukinut ili je proizvodnja značajno smanjena. Čak je i najveći svetski proizvođač litijumskih baterija, kineski CATL nedavno odlučio da zatvori najveći rudnik litijuma u Kini, u Jiangsi provinciji, koji je trebalo da pokrije 20% kineske, ili pak pet odsto svetske proizvodnje litijuma. Sveukupno, Kina je zatvorila tri od ukupno šest njenih litijumskih rudnika i trenutno rasposlaže sa zalihama koje predstavljaju dve godine svetske potrošnje litijuma.
Srbija, sa 1,2 miliona metričkih tona rezervi litijuma predstavlja samo 1,3% ukupnih identifikovanih litijumskih rezervi sveta (videti mapu sa 13 zemalja koje imaju najveće depozite litijuma), i to učešće će se dodatno smanjivati sa novim otkrićima, pa se može očekivati da će Srbija biti marginalni igrač na posve neizvesnom svetskom tržištu litijuma.
Naime, unutar tržišta litijuma situacija može biti značajno lošija za jadarit i druge forme vađenja litijuma iz stene. Takva forma eksploatacije je već strukturno manje atraktivna od proizvodnje litijuma iz slanih voda. U Kini se smatra da se 85% litijumskog potencijala zemlje nalazi u slanim vodama, ne u rudi. Rio Tinto kao i mnogi drugi akteri se prevashodno okreću toj formi proizvodnje. Ona nosi mnogo veće količine litijuma sa drastično manjim ekološkim rizicima.
Postoji dakle realan rizik da, čak i ako se litijum generalno pokaže kao perspektivan, dolina Jadra bude bespotrebno razorena i napuštena, a da gigantske subvencije plaćene od strane građana Srbije budu trajno izgubljene jer bi se kompanija povukla i prešla na neki perspektivniji projekat.
Pritisci koji dolaze iz EU, prevashodno iz Nemačke, imaju za cilj da povećaju nezavisnost Evrope u nabavci litijuma u sklopu lanca električne mobilnosti. U surovom nadmetanju na tržištu električnih vozila Evropa i SAD se trenutno suočavaju sa jakim napretkom Kine. Na to ukazuje najnovija mera EU da od 31. oktobra 2024. godine uvede carine na kineske električne automobile koje mogu porasti i do 45%.
Međutim, EU je već duboko podeljena ovim povodom: Nemačka, koja najviše želi srpski litijum je upravo glasala protiv uvođenja carina na kineska vozila jer želi da izbegne eventualne kineske kontra mere koje bi pogodile njenu razvijenu auto industriju. Ukoliko bi kineski automobili, koji su trenutno dvostruko jeftiniji dobili trku sa EU, Projekat Jadar bi postao nepotreban.
Međutim, gubitak prihoda nije najveći rizik. Viševekovne ekološke posledice Projekta bi ostale, bilo da se rudnik eksploatiše do kraja ili brzo zatvori. Kao što su pokazale poplave u dolini Jadra 2022. godine, klimatske promene donose velike, nove rizike za sve rudarske projekte. Na primer, ukoliko bi došlo do popuštanja deponije jalovine, zagađenja voda i drugih ekoloških katastrofa, Srbija bi snosila višedecenijske katastrofalne finansijske posledice koje bi iziskivale stotine miliona evra samo za sanaciju.
Rudarske kompanije, druge države ili Evropska unija nikada ne bi prihvatile da snose finansijske posledice bilo kakve katastrofe u Srbiji. Srbija bi finansijski ostala sama, kao što se uostalom i videlo u izjavama stranih zvaničnika koji su došli jula 2024. godine u Beograd. Litijum za Projekat Jadar bi obezbedila Srbija, Rio Tinto bi pokupio profit, a Srbija bi snosila potpunu odgovornost za sve prateće rizike.
Iz tog razloga, iskusna rudarska zemlja, poput Čilea, odlučila je da prvo razradi nacionalnu strategiju za litijum, formira odgovarajuća javna preduzeća (kao i Bolivija), obezbedi sopstvene stručne kapacitete da proceni valjanost raznih projekata i tek onda, po sopstvenim standardima i uslovima, raspiše tendere za odgovarajuće industrijske i finansijske partnere.
Zaključak
Na osnovu raspoloživih informacija, može se zaključiti da su ekonomski efekti Projekta Jadar za Srbiju krajnje neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.
Na osnovu ekonomske i finansijske analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba biti obustavljen.
Studiju potpisuju:
Zoran Drakulić: Osnivač Point Group Int d.o.o., sa višedecenijskim iskustvom u rudarstvu
Boško Mijatović: Osnivač Centra za Liberalno-demokratske studije
Danica Popović: Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji
Dejan Šoškić: Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bivši guverner Narodne banke Srbije
Naslovna ilustracija: Prikaz predloženog kompleksa Jadar - Rio Tinto
- Vodosabirnik voda sa odlagališta otpadnog stenskog materijala
- Vodosabirnik atmosferskih voda sa nadzemnog dela rudnika
- Odlagalište otpadnog stenskog materijala
- Vodosabirnik procesne vode
- Postrojenje za prečšćavanje voda
- Postrojenje za preradu
- Izvozno okno
- Ventilaciono okno
- Zvučne barijere
- Vodosabirnik atmosferskih voda iz zone postrojenja za preradu
- Glavni ulaz
- Ulaz u oblast rudnika
- Ulaz u postrojenje za preradu (severni ulaz)
- Postrojenje za sušenje i upravljanje ostatkom iz procesa prerade
- Postrojenje za preradu - administrativna zgrada
- Administrativna zgrada rudnika
- Depo rudničkog materijala
- Železnički industrijski kolosek
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0