Zlatko Kokanović je gledao kako komšije prodaju svoju zemlju Rio Tintu u dolini Jadra u Srbiji
To je idilična scena: valovita zelena brda plodnog poljoprivrednog zemljišta isprekidana bujnim džepovima šume i prepoznatljivim kućama sa glinenim krovovima.
Ali u dolini Jadra u Srbiji stvari se komplikuju ispod zemlje.
Britansko-australijski rudarski gigant Rio Tinto pronašao je najveće i najvrednije nalazište litijuma u Evropi — minerala za kojim je velika potražnja da je postao poznat kao „belo zlato“.
U zavisnosti od toga sa kim razgovarate, rudnik koji Rio Tinto želi da izgradi je ekonomska, politička i zelena energetska prilika ili ekološka i poljoprivredna katastrofa.
Rio Tinto i srpska vlada proveravaju mogućnosti, ali hiljade građana i nekoliko naučnika strahuju da će voda, zemljište i divlji svet u dolini Jadra biti uništeni.
Dalje, neke moćne sile takođe kruže.
Nemačka vlada, Evropska unija i veliki proizvođači automobila će imati koristi ako se rudnik izgradi jer je litijum kritična komponenta baterija koje napajaju električna vozila.
U međuvremenu, SAD navode da Rusija seje dezinformacije među protivnicima.
Sada, dok rudarski gigant traži vladina odobrenja, u igri su zemlja, priroda, novac, moć i sredstva za život.
Male zgrade vidljive u daljini, preko valovitih zelenih brda
Neki ljudi u dolini Jadra u Srbiji zabrinuti su da bi rudnik mogao da promeni pogled na ovaj način.
Kako svet prelazi na vozila sa nultom emisijom, na baterije, litijum je veoma tražen.
Rio Tinto veruje da bi mogao da izvuče 2,3 miliona tona toga ispod doline Jadra, ili dovoljno da napravi baterije za milion električnih vozila godišnje tokom nekoliko decenija.
„Imamo dovoljno za najmanje 40 godina rudarenja, a to bi bilo najveće, najdugotrajnije i najkvalitetnije nalazište u celoj Evropi“, rekao je za ABC generalni direktor projekta Jadar kompanije Rio Tinto Čed Bluit.
Kompanija tvrdi da će podzemni rudnik za koji se nada da će izgraditi "omogućiti da se poljoprivreda nastavi iznad".
„Nema velike rupe u zemlji kao kod otvorenog kopa“, rekao je gospodin Blevitt.
„Podzemno rudarstvo takođe omogućava veoma minimalan uticaj na životnu sredinu i omogućava nam da saniramo za 40 ili 50 godina u budućnosti, tako da pejzaž izgleda skoro potpuno isto kao što je bio pre.
Čed Bluit kaže da bi rudnik ispunjavao ekološke standarde
Srbi sumnjičavi prema Rio Tintu
Mnogi Srbi su sumnjičavi prema planovima Rio Tinta i veruju da bi šume i farme u dolini Jadra bili ugroženi ako se rudnik izgradi.
Porodica mlekara Zlatka Kokanovića ovde već sedam generacija živi na zemlji.
Rio Tinto je kupio 50 obližnjih imanja koje se nalaze u njegovom predloženom rudniku od 220 hektara, a kompanija želi i njegovu.
„Nemam nameru da prodajem svoju imovinu“, rekao je otac petoro dece.
„Živim ovde sa porodicom, ovde sam napravio posao i nemam nameru da se iselim.
Ova zemlja je za mene sveta. Ona nema nikakvu novčanu vrednost".
Rio Tinto je kupovao više imanja u dolini Jadar, nadajući se da će dobiti odobrenje za rudnik
Kokanović (48) je postao jedan od vođa velikog protestnog pokreta koji se protivi rudniku.
On je za Ej-Bi-Si rekao da je dva puta hapšen zbog tog razloga — jednom optužen za napad na policiju na masovnom protestu, a drugi put na protestu protiv blokade železnice.
„Branićemo se svim legalnim i nelegalnim sredstvima“, rekao je on.
"Neustrašiv sam. Ne plašim se smrti. Ima nas mnogo koji će braniti ovu stvar svojim životima".
Među onima koji se protive minu je i Ljiljana Tomović sa Univerziteta u Beogradu.
Ljiljana Tomović, sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan je od nekoliko naučnika protiv rudnika.
„Ovo je jedan od najlepših predela u Srbiji“, rekao je profesor Tomović.
„I lokalno stanovništvo i naučnici su veoma zabrinuti da će deo ovog pejzaža biti neizbežno uništen mnogo, mnogo godina… Čak i nakon što se rudnik zatvori, neće biti isto.
"Ne možete imati i rudarska i biodiverzitetska staništa i pejzaže. To je nemoguće."
Profesorka Tomović je rekla da loša ekološka dostignuća rudarskih kompanija širom sveta, uključujući i Rio Tinto, takođe zabrinjava mnoge građane Srbije.
Bluit priznaje da postoji „definitivno legitimna zabrinutost“ u vezi sa istorijskim praksama rudarstva, ali je „uveren“ u nacrt studije o uticaju na životnu sredinu koju kompanija ima za ovaj projekat.
„Ovde mora postojati društveni izbor. Da, biće uticaja na životnu sredinu, ali oni će biti ispod standarda životne sredine Srbije i EU“, rekao je Bluit.
„Mislim da će transparentnost biti ključna, posebno u doba društvenih medija. Više ništa ne možete sakriti“.
Porodica Zlatka Kokanovića se sedam generacija bavi zemljoradnjom u dolini Jadra
Vlada vidi "veliku priliku" za Srbiju
Kritičari rudnika u dolini Jadra ostaju sumnjičavi. Oni su to već jednom zaustavili i odlučni su da to urade ponovo.
Posle masovnih demonstracija širom Srbije uoči opštih izbora 2022, vlada je odlučila da obustavi projekat.
Ali u julu ove godine, Ustavni sud Srbije poništio je tu odluku, rekavši da je neustavna i nezakonita.
Manje od nedelju dana kasnije, vlada je objavila da bi projekat mogao da se nastavi, u skladu sa ekološkim, regulatornim i zakonskim uslovima.
Dva dana nakon toga, predsednik Aleksandar Vučić, nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar za energetiku Maroš Šefčović potpisali su u Beogradu sporazum kojim se proizvođačima automobila iz EU daje pristup sirovinama koje se kopaju u Srbiji, uključujući litijum.
Nemačka je dom najveće evropske industrije za proizvodnju automobila, a proizvodnja je ključna za njenu ekonomiju.
EU — trgovinski blok čiji je Srbija kandidat za članstvo — pozdravila je to kao „istorijski dan“, sa sporazumom koji ima za cilj smanjenje zavisnosti Unije od uvoza iz Amerike i Azije.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je za ABC da je rudnik "velika prilika".
"To bi imalo značajan uticaj na privredu. To bi zaista imalo uticaja, ne samo u regionu zapadne Srbije gde su ta nalazišta, već i na celu zemlju", rekla je ona.
„To bi bila najveća grinfild investicija u Srbiji do sada, s jedne strane, a sa druge, naravno, stvorila bi mogućnost za nova radna mesta.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, kaže da bi rudnik mogao da bude "velika prilika za Srbiju"
Rio Tinto procenjuje da će tokom izgradnje rudnika biti otvoreno 3.500 radnih mesta i 1.300 stalnih radnih mesta kada bude počeo da radi.
Očekuje se da će ostvareni prihod iznositi 1,5 milijardi dolara godišnje, a porezi i honorari koji se plaćaju Srbiji biti 292 miliona dolara godišnje.
Uprkos tome, gospođa Đedović Handanović insistira da rudnik nije svršen čin.
Ona je rekla da njeno odobrenje projekta nije zagarantovano jer Rio Tinto još uvek ima uslove koje treba da ispuni — za koji se očekuje da će proces trajati oko dve godine.
Srbi protiv projekta kažu da veruju da je vlada videla potencijalnu injekciju gotovine i da je već odlučila.
U avgustu su se desetine hiljada ljudi vratile na ulice u znak protesta, a od tada je bilo i drugih velikih demonstracija.
Ovog meseca ABC je prisustvovao mitingu u Loznici, gradu najbližem dolini Jadra, gde se okupilo oko 800 ljudi da se suprotstave rudniku.
Neki su držali plakate i natpise sa parolama poput „Rio Tinto nećeš kopati“, i „Nećemo odustati od Jadra“.
Ljudi u masi rekli su da imaju veliki strah za životnu sredinu ako se projekat nastavi i da ne veruju u uveravanja Rio Tinta ili vlade svoje zemlje.
Mnogi meštani takođe tvrde da bi njihovom seoskom načinu života mogle nepopravljivo naštetiti stvari kao što su povećan saobraćaj i zagađenje bukom.
ARHIVA PPNS ODRŽAN TREĆI SEOS SABOR: BORBA SE NASTAVLJA! (AUDIO, 30:17)
’Dezinformacije’ podstiču opoziciju
Protesti nisu uznemirili Bluita, koji kaže da ih podstiče "talas dezinformacija oko projekta".
Srpska ministarka rudarstva je takođe naveo „dezinformacije“.
„Postojala je zaista jaka plima negativnih kampanja o projektu u proteklih nekoliko godina i to je stvorilo lažne informacije o projektu“, rekla je Đedović Handanović.
Ona je dodala da veruje da dezinformacije dolaze od lokalnih protivnika, kao i od „interesa protiv projekta, verovatno van Srbije“.
Uzorci jadarita, koji sadrže litijum, izvadio je Rio Tinto iz doline Jadar
Globalni centar za angažovanje američkog Stejt departmenta, čija je nadležnost da se bori protiv dezinformacija u inostranstvu, rekao je za ABC da sumnja da bi Rusija mogla biti umešana u pokušaje da se zabije klin između Srbije i Zapada.
„Centar je sproveo opsežno istraživanje kroz dostupne materijale otvorenog koda i razvio proverljiv vremenski okvir povezanih događaja“, rekao je portparol Stejt departmenta.
„Na osnovu toga, tim ruskih eksperata za dezinformacije Globalnog centra za angažovanje smatra da je vrlo verovatno da je Kremlj odigrao ulogu u širenju ove dezinformacije.
Profesorka Tomović je rekla da veruje da je rusko mešanje u ovo pitanje „teorija zavere“ i rekla je da će oni koji iznose optužbe o dezinformacijama imati veliki profit ako se projekat nastavi.
„Kao naučnik, nije moj posao da plašim ljude. Naš posao je da govorimo istinu, prema našim studijama [i] informacijama koje dobijamo istraživanjem“, rekla je ona.
„I ako je rudnik previše rizičan za ljudske zajednice, zemljište, zagađenje vazduha ili zalihe vode i biodiverzitet, naš je posao da kažemo: ’Ovo je previše rizično. Morate prestati jer je ovo kockanje sa budućim generacijama.’ To je naš posao“.
Foto: Adrian Vilson
Izvor: ABC, 27. 10. 2024.
DODATAK PPNS
O Rio Tintu i projektu Jadar u arhivi Globalnog centra za angažovanje američkog Stejt departmenta
Obraćanje novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem: Hoze V. Fernandez, podsekretar za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu, 10. 10. 2024.
...Takođe smo razgovarali, a ja sam o tome razgovarao pre dve nedelje na Partnerskom forumu za bezbednost minerala, i o projektu Jadar ovde u Srbiji. Mi veoma pozdravljamo javnu debatu koja se dešava i želeli bismo da vidimo kako SAD mogu da doprinesu toj debati. To je debata koja bi trebalo da se zasniva na nauci, trebalo bi da bude zasnovana na činjenicama. To je važno. Verujemo da ulaganje u kritične minerale — i zato smo osnovali Partnerski forum za bezbednost minerala — ulaganje u kritične minerale širom sveta mora da koristi zajednicama, mora da prati visoke standarde životne sredine, mora da uključuje društvene zagovornike zajednica. I to je nešto za šta verujemo da će, ako se uradi kako treba, pomoći zemljama u ovim industrijama.
Čuli smo i čitali u planovima za projekat Jadar da će, kada projekat bude, obezbediti baterije za električna vozila do milion automobila, više od milion automobila godišnje. To će dodati 1-3% BDP Srbije. A u isto vreme, to će pomoći svetu dok pokušavamo da se pozabavimo egzistencijalnim pitanjem našeg vremena, klimatskim promenama. Dakle, ovo je prilika, verujemo, da Srbija iskoristi generacijski izazov i da iskoristi priliku koja se ne pruža često. A to je, sada smo u poziciji u kojoj je svetu potrebna 42 puta veća količina litijuma, biće nam potrebna 42 puta veća količina litijuma do 2050. godine, ako želimo da postignemo naše ciljeve čiste energije. To je istovremeno izazov za naše klimatske i energetske ciljeve, ali je i prilika.
A ako se to uradi kako treba, to će doneti korist i Srbiji i zemljama koje se suočavaju sa globalnim klimatskim promenama. Ovde nemamo američku kompaniju — ovde se radi o tome da podržavamo napore Srbije da razvije svoju ekonomiju i takođe podržavamo svetske ciljeve čiste energije.
Dakle, veoma pozdravljam priliku da se ovde sretnem sa vladinim zvaničnicima. Veoma sam počastvovan što me je predsednik dočekao i radujem se nastavku razgovora o tome kako možemo dalje da razvijamo naše ekonomske odnose, kako na strani kritičnih minerala, tako i na strani telekomunikacija i drugim oblastima. Ovo je zaista dobar trenutak za Srbiju i Sjedinjene Države i počastvovan sam što sam danas dočekao dobrodošlicu.
U celini OVDE
Izjave pomoćnika sekretara Džefrija Pajata na Forumu o budućim mineralima, 10. 1. 2024.
...Pomozite mi da poželim dobrodošlicu Njegovoj Ekselenciji Halidu Al-Falihu, ministru investicija u Saudijskoj Arabiji; Njegova Ekselencija Pol Kabusve, ministar rudarstva i razvoja minerala u Zambiji; ambasador Džefri Pajat koji je pomoćnik sekretara za energetske resurse u Stejt departmentu SAD; Mutlak Al-Morished, član odbora i izvršni direktor TASNEE-a; Eduardo Bartolomeo koji je izvršni direktor kompanije VALE; i na kraju, ali svakako ne najmanje važno, Dominik Barton koji je predsednik Rio Tinto.
U celini OVDE
Izjave o investicionoj klimi 2024: Srbija
...Vlada je izazvala zabrinutost zbog svoje posvećenosti zaštiti prava stranih investitora 2022. godine kada je zaustavila projekat rudarenja litijum-borata koji je obećao da će postati najveća direktna strana investicija u zemlji. U julu 2021. godine, multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto posvetila je 2,4 milijarde dolara razvoju rudnika i postrojenja za preradu litijuma u ležištu Jadar u zapadnoj Srbiji, koji bi potencijalno mogao da obezbedi do 10% svetske potražnje litijuma. Međutim, projekat je postao gromobran za kritike aktivista za zaštitu životne sredine, što je rezultiralo višemesečnim javnim protestima usmerenim na Rio Tinto u periodu pre nacionalnih izbora u Srbiji u aprilu 2022. Vlada je reagovala tako što je prvo odložila dodatne dozvole, a zatim, u januaru 2022, povukla prostorni plan i oduzimanje postojećih dozvola za izradu projekta.
U celini OVDE
Izjave o investicionoj klimi 2023: Srbija
...Vlada je izazvala zabrinutost zbog svoje posvećenosti zaštiti prava stranih investitora 2022. godine kada je zaustavila projekat rudarenja litijum-borata koji je obećao da će postati najveća direktna strana investicija u zemlji. U julu 2021. godine, multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto posvetila je 2,4 milijarde dolara razvoju rudnika i fabrike za preradu na ležištu Jadar u zapadnoj Srbiji, koja bi potencijalno mogla da obezbedi do 10% svetske potražnje litijuma. Međutim, projekat je postao gromobran za kritike aktivista za zaštitu životne sredine, što je rezultiralo višemesečnim javnim protestima usmerenim na Rio Tinto u periodu pre nacionalnih izbora u Srbiji u aprilu 2022. Vlada je reagovala tako što je prvo odložila dodatne dozvole, a zatim, u januaru 2022, povukla prostorni plan i oduzimanje postojećih dozvola za izradu projekta.
U celini OVDE
Koalicija prvih pokretača najavljuje proširenje, 9. 11. 2022.
... Specijalni predsednički izaslanik za klimu Džon Keri najavio je veliko proširenje Koalicije prvih pokretača, javno-privatnog partnerstva za komercijalizaciju čistih tehnologija kroz obaveze kupovine unapred, na prvu godišnjicu inicijative. Koalicija prvih pokretača, koju je pokrenuo predsednik Bajden u partnerstvu sa Svetskim ekonomskim forumom na COP26, proširila se na 65 kompanija, koje predstavljaju više od 10 procenata globalnog Fortune 2000 po tržišnoj vrednosti, kao i deset vladinih partnera. Novi korporativni članovi uključuju General Motors, PepsiCo i Rio Tinto.
U celini OVDE
Izjave o investicionoj klimi 2022: Srbija
...Vlada je izazvala zabrinutost zbog svoje posvećenosti zaštiti prava stranih investitora 2022. godine kada je zaustavila projekat rudarenja litijum-borata koji je obećao da će postati najveća direktna strana investicija u zemlji. U julu 2021. godine, multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto posvetila je 2,4 milijarde dolara razvoju rudnika i fabrike za preradu na ležištu Jadar u zapadnoj Srbiji, koja bi potencijalno mogla da obezbedi do 10% svetske potražnje litijuma. Međutim, projekat je postao gromobran za kritike aktivista za zaštitu životne sredine, što je rezultiralo višemesečnim javnim protestima usmerenim na Rio Tinto u periodu pre nacionalnih izbora u Srbiji u aprilu 2022. Vlada je reagovala tako što je prvo odložila dodatne dozvole, a zatim, u januaru 2022, povukla prostorni plan i oduzimanje postojećih dozvola za izradu projekta.
U celini OVDE
Izjave o investicionoj klimi - Izvodi prilagođenog izveštaja: Gvineja, 5. 9. 2021.
...Većinu boksita iz zemlje izvozila je Compagnie des Baukite de Guinee - CBG (Kompanija boksita Gvineje, zajedničko preduzeće između vlade Gvineje, američke kompanije Alcoa, anglo-australijske firme Rio Tinto i Dadco Investments Kanalskih ostrva.
Tranziciona vlada je u martu 2022. postigla ambiciozan sporazum sa Rio Tintom i Konzorcijumom o razvoju železničke i lučke infrastrukture za dovođenje rude iz Simandua na tržište do početka 2025.
U celini OVDE
Dobrovoljni principi o bezbednosti i ljudskim pravima, 2016.
...Osnovani 2000. godine, Dobrovoljni principi o bezbednosti i ljudskim pravima su inicijativa sa više zainteresovanih strana koje uključuju vlade, kompanije i nevladine organizacije koja promoviše primenu skupa principa poslovanja sa naftom, gasom i rudarskih kompanija o obezbeđenju njihovog poslovanja na način koji poštuje ljudska prava. Konkretno, Dobrovoljni principi vode kompanije u sprovođenju sveobuhvatne procene rizika za ljudska prava u njihovom angažovanju sa javnim i privatnim pružaocima obezbeđenja kako bi se poštovala ljudska prava, uz zaštitu objekata i prostorija kompanije.
Učesnici: Korporacije: Rio Tinto
U celini OVDE
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0