Suočen sa kritikama da podstiče humanitarnu krizu, Brisel nastoji da razjasni ciljeve koji stoje iza sporazuma o mineralima sa Kigalijem.
Prelivanje genocida u susednoj Ruandi pre 30 godina, jedna je od najgorih humanitarnih kriza na svetu. | Alekis Huguet/AFP preko Getti Images
Glad Evrope za mineralima za njene električne automobile i mikročipove izaziva optužbe da raspiruje sukob u istočnom Kongu, jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu u kojoj je u poslednjih decenija umrlo šest miliona ljudi.
Bes je izazvao strateški sporazum o mineralima koji je Evropska komisija sklopila 19. februara sa Ruandom, koja se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo. Za EU — uhvaćenu u trci sa Kinom za resursno bogatstvo Centralne Afrike — sporazum je prilika da dobije pristup sirovinama koji su joj potrebni za njene „zelene i čiste energetske ciljeve“.
Kritičari EU su uzvratili da će pakt stvoriti dimnu zavesu za krijumčarenje „krvavih minerala“ iz istočnog Konga — ne samo zato što je Ruanda optužena da je igrala odlučujuću ulogu u ratu s druge strane granice svojom podrškom pobunjeničkoj grupi pod nazivom M23.
Predsednik Konga Feliks Čisekedi, čije se snage bore protiv milicije M23, osudio je sporazum EU i Ruande za kao „provokaciju veoma lošeg ukusa“.
Otkako je ugovor potpisan, borci M23 povezani sa Ruandom proširili su svoju vlast nad mineralnim resursima istočnog Konga. Krajem aprila — baš kada je francuski predsednik Emanuel Makron zamolio Ruandu da prestane da podržava M23 — pobunjenici su zauzeli Rubaju, žarište rudarstva u blizini granice u istočnom Kongu.
Portparol M23 je brzo demantovao da žudi za bogatim rezervama rude koltana u ovoj oblasti - izvora sastojaka koji se koriste za pravljenje pametnih telefona i automobila.
Ali ti obilni mineralni resursi i njihovo krijumčarenje često pomažu u finansiranju oružanih grupa u istočnom Kongu, podstičući spiralu nasilja i kršenja ljudskih prava u višedecenijskom sukobu koji je, pored miliona ubijenih, raseljavao još sedam miliona.
*Sporazum šalje poruku da „EU, pošto joj je potreban pristup mineralima, može da prevaziđe principe ljudskih prava“, rekao je Emanuel Umpula Nkumba. | Alekis Huguet//AFP preko Getti Images
Izvan ljudskih prava
EU je uputila pozive za deeskalaciju nasilja i obećala da će povećati humanitarnu pomoć, ali sporazum o mineralima sa Ruandom predstavlja opasnost da se pogorša sukob, a ne da se smanji, tvrde regionalni stručnjaci.
Sporazum šalje poruku da „EU, pošto joj je potreban pristup mineralima, može da prevaziđe principe ljudskih prava“, rekao je Emanuel Umpula Nkumba, izvršni direktor organizacije African Natural Resources Vatch, telefonom iz Lubumbašija na jugoistoku Konga.
Veliki problem je što je Ruanda jedna od glavnih destinacija za koltan i druge minerale koji se krijumčare preko istočne granice Konga. Ruanda izvozi više minerala za preradu i proizvodnju nego što iskopava, saopštio je ovog meseca američki Stejt department, pozivajući se na podatke UN.
Region Velikih jezera je od strateškog interesa za globalne sile jer traže minerale i metale potrebne za vetroturbine, solarne panele i potrošačku elektroniku. On je izvor polovine svetske količine tantala, koji se ekstrahuje iz rude metala koltana i koristi u elektronskim komponentama.
Suočavajući se sa snažnim odbijanjem nakon potpisivanja sporazuma, izvršna vlast EU je pokušala da razjasni svoje namere, otkrio je Politiko u razgovorima sa zvaničnicima, aktivistima i istraživačima — tvrdeći da je sporazum usklađen sa njegovom agendom o ljudskim pravima pomažući da se izvrši pritisak na Ruandu da ima održive lance snabdevanja.
„Dogovor nije potpisan, pre svega, da bi se dobio pristup mineralima, već da bi se podstakla promena na terenu“, rekao je jedan zvaničnik EU, kome je data anonimnost jer nisu bili ovlašćeni da govore javno.
Rudarske loakcije
Kongo je jedna od zemalja sa najbogatijim resursima na svetu – ali eksploatacija minerala, loše upravljanje, korupcija i šverc znače da veći deo bogatstva ne koristi stanovništvu zemlje.
Područje uticaja od 15. maja 2024. Granice ne treba tumačiti kao fiksne linije fronta, već kao grubu indikaciju oblasti na koje utiče M23.
Izvor: Međunarodna služba za informacije o miru
Imućnost Ruande od bogatstva Konga
Brisel želi ne samo da sustigne Kinu, već i da uradi bolji posao očuvanja visokih ekoloških i društvenih standarda i zadržavanja vrednosti u rudarskim zemljama. U regionu, Peking već održava bliske veze sa Kongom i kontroliše ogromne delove rudarskog sektora.
Evropska komisija naziva Ruandu „glavnim igračem u svetskom vađenju tantala“, ukazujući na njenu proizvodnju kalaja, volframa, zlata i niobijuma. Ruanda, navodi se, ima potencijal da postane „središte za dodatnu vrednost u sektoru minerala“, predviđajući da će rudarska industrija ove godine povećati prihode od izvoza na 1,5 milijardi dolara, sa 373 miliona dolara u 2017.
To "podiže obrve" posmatračima.
„Svi znaju da samo delić, nedefinisana proporcija izvoza Ruande dolazi iz same Ruande — a veći deo dolazi iz Konga“, rekao je Erik Kenes, viši naučni saradnik u Afričkom programu na Institutu Egmont. Kenes je tvrdio da sporazum „opravdava... i formalizuje“ nezakonitu trgovinu.
ARHIVA PPNS SARADNICI RIO TINTA TRAŽE POVLAČENJE NAUČNOG RADA O PROJEKTU JADAR; DRAGANA ĐORĐEVIĆ: PRVO DA DOKAŽU DA JE NEŠTO NETAČNO; RATKO RISTIĆ: SVI POTPISNICI DOPISA RADE ZA RIO TINTO; SANJA SAKAN: POREMETIĆEMO PRIRODNE PROCESE
Kagameova uloga
Predsednik Ruande Pol Kagame, koji je na vlasti od 2000. i ponovo je izabran za četvrti mandat ovog meseca — obezbeđujući 99 odsto podrške na visoko kontrolisanim izborima — priznao je da je njegova zemlja postala tranzitna ruta za zanatski i poluindustrijski iskopane minerale iz Kongo.
Ovaj 66-godišnjak je proglašen za garanta povratka stabilnosti nakon razornog genocida 1994. godine, u kojem je ubijeno 800.000 etničkih Tutsija i umjerenih Huta. Ali, Kagamea su takođe optužile Ujedinjene nacije da direktno podržava M23, etničke Tutsi pobunjenike koji su počeli da se naoružavaju pre tri godine i sada kontrolišu delove teritorije u istočnom Kongu. Kigali je više puta demantovao vezu.
Pola Kagamea su Ujedinjene nacije optužile i za direktnu podršku M23, etničkoj pobunjeničkoj grupi Tutsi koja je počela da se naoružava pre tri godine i sada kontroliše delove teritorije u istočnom Kongu. | Andrev Esiebo/Getti Images za Global Citizen
Dok se interesi M23 ne mogu svesti na komercijalnu dobit, izvoz minerala iz Ruande kao što su zlato i koltan porastao je poslednjih godina. Kigali, koji ne otkriva podatke o domaćoj proizvodnji, tvrdi da Kongu nedostaje politička volja da okonča krizu na svom istoku, koja je uplela Kongoansku nacionalnu vojsku, etničke Hutu pobunjenike, susede i regionalne sile, uključujući vojsku Ruande.
M23, zauzvrat, negira bilo kakvu umešanost u krijumčarenje, tvrdeći da se bori isključivo za zaštitu etničke populacije Tutsija u Kongu. Vili Ngoma, portparol grupe, rekao je za Politiko u glasovnoj poruci da M23 „nije u ovoj revoluciji za minerale“, dodajući da je „stanovništvo slobodno da trguje“.
"Krvavi minerali"
Juta Urpilainen, komesarka EU za međunarodna partnerstva, i bivši ministar spoljnih poslova Ruande Vinsent Biruta izazvali su diplomatski gnev kada su potpisali sporazum u februaru — baš kada su se sukobi u istočnom Kongu intenzivirali.
Pored toga što je sporazum sa EU nazvao provokacijom, predsednik Konga Čisekedi je rekao da je to „kao da Evropska unija vodi rat protiv nas putem punomoćja“.
U poseti Belgiji krajem februara, Čisekedi je otkazao sastanke sa zvaničnicima Komisije, umesto toga sastao se sa belgijskim premijerom Aleksandrom De Kruom, koji se pridružio Čisekediju u odbacivanju sporazuma i pozivanju na sankcije Ruandi. Kongo je od tada pozvao na međunarodni embargo na izvoz ruandskih minerala i zapretio da će izvesti tehnološkog giganta Epl na sud zbog korišćenja krijumčarenih „krvavih minerala“ iz konfliktnih područja u Kongu. Upitan za komentar, Epl je ukazao na kodeks ponašanja dobavljača i izveštaj o napretku u rešavanju društvenih i ekoloških pitanja u svom lancu snabdevanja.
- Pitajte Komisiju i ona će vam reći da je sporazum upravo ono što će pomoći da se stane na kraj takvoj praksi. Dogovor ima za cilj da "podrži održiv i odgovoran izvor, proizvodnju i preradu sirovina", rekao je portparol. „Cilj je povećanje sledljivosti i transparentnosti i jačanje borbe protiv ilegalne trgovine mineralima.
Kritičari se, međutim, plaše da pakt odražava spremnost EU da žrtvuje svoje principe na oltaru geopolitike: Brisel sve više pribegava takvim sporazumima o saradnji — koji nemaju obavezujuće trgovinske implikacije, ali ih je lakše zaključiti od tradicionalnih trgovinskih sporazuma. Njegov cilj je da diverzifikuje svoje zalihe ključnih minerala i da se suprotstavi inicijativi Pekinga "Pojas i put", globalnom programu razvoja infrastrukture, sa sopstvenom strategijom, Global Gateway. To je kurs za koji je šefica Komisije Ursula fon der Lajen obećala da će ostati u svom drugom mandatu.
„Postoji sva ova konkurencija sa Kinom oko ekonomskog uticaja... i mislim da [EU] zanemaruje određeni broj [aspekata] kao što su suverenitet, demokratija“, rekao je Erik Kajemba, šef Observatoire Gouvernance et Paik, nevladine organizacije iz Konga.
Kurs pomirenja
Brisel je pokušao da razjasni namere iza svog sporazuma o mineralima sa Ruandom, koja je tek nakon intenzivne debate dobila zeleno svetlo od zemalja članica EU.
Sporazum je, rekao je portparol Komisije, u skladu sa širem strategijom Brisela za mir u regionu Velikih jezera. Samo prošle godine, blok je takođe zaključio sporazum o mineralima sa Kongom sa ciljem „jačanja upravljanja, dužne pažnje i sledljivosti, i saradnje u borbi protiv ilegalne međunarodne trgovine sirovinama“.
U dokumentu o svojoj regionalnoj strategiji, koji je prosleđen zemljama članicama u junu i koji je Politiko video, izvršna vlast EU je tvrdila da je „osiguranje transparentnosti i sledljivosti ’konfliktnih minerala’ (tj. kalaja, tantala, volframa i zlata) ... fundamentalno, pa da kontrola nad ovim i drugim resursima ne podstiče sukobe, posebno kroz nezakonite finansijske tokove i povezane povrede ljudskih prava”.
U okviru svog dogovora o mineralima sa blokom, od Ruande je zatraženo da pristupi Inicijativi za transparentnost ekstraktivnih industrija, globalnom standardu koji je razvila istoimena organizacija sa sedištem u Norveškoj koji ima za cilj da „promoviše otvoreno i odgovorno upravljanje naftom, gasa i mineralnih sirovina“.
Aktivisti i istraživači ukazuju na efikasnije načine na koje bi EU mogla da izvrši pritisak na Ruandu, kao što je uskraćivanje razvojne pomoći — EU je jedan od većih donatora u zemlji. | Alekis Huguet/AFP preko Getti Images
Brisel takođe želi da obezbedi mapu svih rudnika iz kojih nabavlja minerale i da koristi naučne alate za proveru porekla minerala. Ukoliko Ruanda ne ispuni ove uslove, neće biti moguće potpisati mapu puta u kojoj su navedeni sledeći koraci u naredne dve godine, prema zvaničnicima.
Upitan o napretku koji je po ovim tačkama postignut od februara, portparol Komisije nije dao više detalja. Vlada Ruande nije odgovorila na zahteve za komentar.
Aktivisti i istraživači pozdravljaju ove korake, ali ukazuju na efikasnije načine na koje bi EU mogla da izvrši pritisak na Ruandu, kao što je uskraćivanje razvojne pomoći — EU je jedan od većih donatora u zemlji.
„Zanimljivo je pronaći nove načine da se utiče na region“, rekao je Gijom de Brier, istraživač iz Međunarodne službe za informacije o miru koji se fokusira na analizu sukoba i prirodne resurse u istočnoj Africi.
„Ali, do sada su EU i Zapad pokušavali da utiču putem regulative — kao što su zakoni o takozvanim konfliktnim mineralima — i nema većih obaveza, kao što je mirovni proces koji bi mogao da se uspostavi".
Antonia Zimmermann
Izvor: Politiko, 25. 7 2024.
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0