„Prvo da dokažu da je nešto netačno“: Profesorka Dragana Đorđević oštro reagovala na zahtev naučnika Rio Tinta o povlačenju naučnog rada
Na dopis profesora Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i glavnog naučnika kompanije Rio Tinto, naučnom časopisu Nature – Scientific Reports, reagovala je profesorka Dragana Đorđević.
Oni su tražili ispravku ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, a profesorka je za Nova.rs izjavila da je „ovaj rad sada problem za globalnu inteligenciju, jer je izašao iz okvira Srbije, a da će na njihove primedbe autori rada odgovoriti“.
Naime, pojedini profesori iz BU, zajedno sa naučnikom Rio Tinta dr Najdželom Stjuardom, ukazuju na veliki broj nedostataka, nedosledno primenjenu naučnu metodologiju i manipulaciju činjenicama i referencama, na osnovu kojih su, kako tvrde, autori rada izvukli pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.
U ovom dopisu, oni, naime ocenjuju da na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu.
„Sve ovo što se priča unutar Srbije o kopanju litijuma, ostaje u Srbiji. Međutim, ovaj rad je iznenadio i izašao na globalnom nivou. Sada ga čita globalna inteligencija i za njih je to problem“, kaže za Nova.rs prof. dr Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Ona navodi da nije sve tako crno-belo i da postoje procedure koje se moraju poštovati.
„Njihovi stavovi će ići na recenziju, a mi ćemo potom na njih odmah odgovoriti, pa će časopis doneti odluku. Ne mogu oni tek tako da traže da se članak povuče ili izmeni, moraju prethodno časopisu da dokažu šta je netačno u našem radu i na koji način”, naglašava prof. dr Đorđević.
Moralne i stručne razlike
Prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora ovog naučnog rada, smatra da je najvažnije utvrditi stručnost onih koji su pisali članak naspram ovih koji sad šalju dopise i podnose zahteve za povlačenje teksta u naučnom časopisu.
“Bilo bi dobro da se utvrdi koje su naučne reference Najdžela Stjuarda u odnosu na pisce rada. Svi potpisnici dopisa rade za Rio Tinto i sasvim je logično i prirodno da brane interes kompanije, a mi koji smo pisali članak nemamo nikakve veze sa ovom korporacijom. Između nas postoji jedna nepremostiva moralna razlika, a bilo bi vrlo zanimljivo utvrditi i stručnu razliku”, kaže za Nova.rs prof. dr Ristić.
On navodi da ga ne bi iznenadilo da Rio Tinto pokuša da izvrši pritisak na uredništvo časopisa.
“Kao druga najveća rudarska korporacija u svetu, Rio Tinto ima određene korupcionaške afere po kojima su poznati. Ne bi me uopšte iznenadilo da pokušaju da izvrše pritisak na uredništvo časopisa, a možda i obezbede nepristojnu ponudu koja se ne odbija, u vidu neverovatne donacije. Ipak, očekujem da jedan takav naučni časopis ima snage da očuva svoj stručni i naučni integritet, uprkos svemu”, naglašava Ristić.
Osim dr Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina Nature – Scientific Reports potpisuju i tri profesora Beogradskog univerziteta, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar: redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu“.
ARHIVA PPNS
Izvod iz Studije izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar
Studiju je izradio Rudarsko-geološki fakultet (Univerziteta u Beogradu) novembra 2020, investitor je bila ćerka-firma Rio Tinta u Srbiji "Rio Sava eksploreišn" sa sedištem u Beogradu, na osnovu ugovora (naručilac broj: 463 od 20. avgusta 2020. godine; izvršilac broj: 14/80-20 od 25. juna 2020. godine).
Rukovodilac izrade studije bio je prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, a na spisku projektanata nalaze se:
- geološki deo: prof. dr Radule Tošović, dipl. inž. geologije, mr Zoran Draško, dipl. inž. geologije
- rudarski deo: prof. dr Zoran Gligorić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Aleksandar Milutinović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Branko Gluščević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Čebešek, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Rade Tokalić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Vladimir Milisavljević, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Ivica Ristović, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Božo Kolonja, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Dejan Stevanović, dipl. inž. rudarstva, Veljko Rupar, master inž. rudarstva, Luka Crnogorac, master inž. rudarstva, Petar Marković, master inž. rudarstva
- priprema mineralnih sirovina: prof. dr Dinko Knežević, dipl. inž. rudarstva
- elektro deo: Zoran Đorđević, dipl. inž. elektrotehnike
- građevinski deo: Slobodan Kostić, dipl. inž. građevinarstva
- zaštita životne sredine: prof. dr Aleksandar Cvjetić, dipl. inž. rudarstva, prof. dr Nikola Lilić, dipl. inž. rudarstva, Uroš Pantelić, master inž. zašt. živ. sred, Milena Lekić, master inž. šumarstva
- ekonomski deo: prof. dr Čedomir Beljić, dipl. inž. rudarstva
PROJEKAT JADAR: PRIKAZ ZONE RUDARSKIH AKTIVNOSTI SA POTENCIJALNIM MESTIMA UTICAJA
Šta piše u članku časopisa Nature – Scientific Reports
Podsetimo, osam autora naučnog tima, u svom istraživanju “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, koji je objavljen u časopisu Nature – Scientific Reports, utvrdili su teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na našu zemlju.
U ovom radu se, između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu takođe piše i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.
Ana Marković
Izvor: Nova S
ARHIVA PPNS UTICAJ ISTRAŽNIH AKTIVNOSTI POTENCIJALNOG RUDNIKA LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU U ZAPADNOJ SRBIJI (AUTORIZOVAN PREVOD NAUČNOG RADA)
Sanja Sakan o rudarenju jadarita: Niko ne može garantovati da u toku procesa neće doći do oslobađanja bora i arsena
Naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Sanja Sakan koja je došla, ne svojom željom, u centar pažnje javnosti nakon što je u Malom Zvorniku predsednika Aleksandra Vučića, upozorila na problem rudarenja litijuma, izjavila je da su najveći problemi u iskopavanju te rude tehnologija ekstrakcije, otpadna jalovišta i transport.
Već su i istražne bušotine povećale nivo toksičnih elemenata u okolnom zemljištu i vodi, pogotovo arsena, koji je iznad granice dozvoljenog u zemljištu, a tu je i bor. Sve ovo pričam kao naučnik, ali i patriota kome je pre svega stalo do nauke i naroda, rekla je Sakan za novi broj nedeljnika NIN.
Sanja Sakan je naglasila da stoji iza svega što je rekla i na protestnom skupu i pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jer je njeno mišljenje bazirano na ozbiljnom naučnom istraživanju.
Neverovatno je da su naši naučnici pre 40-50 godina znali da koncentracije bora treba da budu regulisane, kada se mnogo manje znalo o toksičnosti elemenata, a da toga danas u zakonu nema. Ono što je najvažnije, rezultati su pokazali da oko istražnih bušotina koje su puštale vodu nema rastinja i da su povećani sadržaji bora i arsena, ukazala je ona.
Sakan je objasnila da, kada se bilo šta dešava u prirodi, vi remetite prirodni tok, i ako su povećane koncentracije tokom istražnih radnji, ne može garantovati da u toku svih tih procesa neće doći do oslobađanja i bora i arsena.
Ovde je problem jer je jadarit jako specifičan mineral, silikatna je njegova struktura, a velika je nepoznanica ceo tehnološki proces i mi ne možemo da garantujemo da neće doći do zagađivanja životne sredine. Ali, ono što sigurno znamo je da će se koristiti ogromne količine sumporne kiseline, velike količine vode, znamo da će se oslobađati velika količina ugljen-dioksida, a veliki problem je i ono što će ostati u otpadnom materijalu i njegovo odlaganje na jalovište, naglasila je ona.
Sakan je upozorila da će, ako se otvori rudnik, doći do promene na lokaciji
„Mi ćemo da poremetimo prirodne procese, pošto ćemo nešto veštački da napravimo“, naglasila je ona.
Upozorila je, takođe, da će se pokrenuti i podzemne vode i doći će do promena u celokupnom hidrosistemu.
„To ne može niko da ospori. Najbolje bi bilo kada mi ništa ne bismo dirali, pa imali tu neku vodu kao rezervoar, pa zlu ne trebalo. Pa ako nam zatreba, možemo da uradimo ispitivanja, koliko god to bilo teško, i da vidimo da li tu vodu možemo da iskoristimo. Ali, ako dodamo to zagađenje, sigurno ne možemo prirodi da napravimo ništa dobro, jer smo narušili njen sistem“, objasnila je Sanja Sakan.
Ona je ukazala da je jedan od najvećih problema koji se pominju – jalovište, pošto će jalovine biti u velikim količinama, jer je procenat litijuma u jadaritu oko sedam odsto, „što znači da ako se iskoristi 15 odsto za sve što je korisno, od 100 kilograma rude, ostaje 85 kilograma, plus sve ono što će se dodati tokom tehnološkog procesa.
Gde god da bude to jalovište, mi govorimo o kraju koji je bogat vodom. Vi ne možete znati šta će biti za 20-30 godina. Tu u okolini je bio rudnik Stolice, pa se posle toliko godina pojavio veliki problem kada je pukla brana na jalovištu. Imamo iskustvo da to može da se desi. U prirodi vi nemate hermetizovano zatvoreni sistem. Imate podzemne i površinske vode, mikroorganizme i niko ne može da garantuje da će kroz određeni broj godina sve to da bude sigurno. Ja pričam kao naučnik, naglasila je ona.
ARHIVA PPNS
Koga je Rio Tinto angažovao za izradu nacrta?
Prvi nacrt izradio je Rudarsko-geološki fakultet, a rukovodilac "izrade studije" bio je prof. dr Nikola Lilić, diplomirani inženjer rudarstva.
Drugi nacrt radili su u sadejstvu Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurski fakultet i Enacta DOO, a projektom je rukovodio prof. dr Aleksandar Jovović, diplomirani inženjer mašinstva.
Treći nacrt delo je Mašinskog fakulteta, Rudarsko-geološkog fakulteta i Tehnološko-metalurskog fakulteta Univerzitata u Beogradu, a rukovodilac i ovog projekta bio je prof. dr Aleksandar Jovović.
REAGOVANJA NAKON OBJAVE RADNOG NACRTA STUDIJE RIO TINTA
O razlozima pojavljivanja na Vučićevom skupu u Malom Zvorniku
Naučnica dr Sanja Sakan, koja je govorila u Malom Zvorniku o štetnosti ne samo rudarenja litijuma, već i istraživanja koje mu prethodi i tom prilikom naljutila predsednika države Aleksandra Vučića, za Nova.rs kaže da, iako joj ne prija medijska pažnja, sve bi opet ponovila, jer je to njena dužnost.
Ona navodi i da joj je jedini cilj da građani znaju kakve posledice bi iskopavanje ostavilo po našu zemlju i zdravlje ljudi.
Tokom izlaganja u Malom Zvorniku dr Sakan, koja je naučna savetica zaposlena u Centru izuzetnih vrednosti životne sredine, koji pripada Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, detaljno je predsedniku države i široj javnosti objasnila zašto je pogubno kopanje litijuma, ali i ispitivanje zemljišta, nakon čega ju je Vučić pozvao da se pridruži ekspertskom timu Vlade.
Za razliku od organizatora protesta protiv Rio Tinta i kopanja litijuma, koji su odbili poziv predsednika na skup, na tribinu je došla dr Sakan, koja je bila i među govornicima na pomenutom protestu.
“Moja dužnost kao naučnice, ali i nekoga ko je odrastao u tom kraju, nalaže mi da govorim. Poreklom sam iz krajeva u kojima se planira kopanje litijuma i normalno je da me je ta tema zainteresovala. Bila sam tamo i kad je održan protest protiv rudarenja, a kad sam čula da su građani pozvani na sastanak sa predsednikom, odlučila sam da prisustvujem i da iznesem svoje mišljenje, kako bi svi čuli i razumeli šta rudnik predstavlja”, priča za Nova.rs dr Sakan.
Očekivali zatvoreni skup
Sve što je izgovorila, kaže, ponovila bi ako je potrebno.
“Obaveza svakog naučnika čija je ovo oblast rada je da se oglasi, da ljudi koji se ne razumeju u ovu tematiku čuju i saznaju više. Kao neko ko zna nešto o ovoj temi i kao neko ko je iz tih krajeva, kome rodbina živi na toj zemlji, stojim iza svega što sam izgovorila pred građanima i predsednikom”, naglašava Sakan.
Na sastanak sa Vučićem pozvani su inače žitelji sela, ali niko nije očekivao prisustvo medija.
“Bila sam iznenađena kamerama i novinarima, koji su se okupili. Očekivala sam da će to biti jedan zatvoreni skup na kojem ćemo razgovarati o gorućem pitanju sa predsednikom. Ipak, drago mi je što su me ljudi čuli, iako mi ni malo ne prija ova medijska pažnja, jer nisam na to navikla i to ne želim. Međutim, ne kajem se što sam govorila jer stojim iza svake reči”, kaže ona.
Govor naučnice Sakan širi se društvenim mrežama, pa podrška stiže i iz inostranstva.
“Posle sastanka ljudi su mi prilazili sa podrškom, zahvalni na objašnjenju koje sam iznela. Podržali su me prijatelji, komšije, porodica, kolege, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva. Nisam očekivala sve ovo što se sada dešava, ali drago mi je što me je mnogo ljudi čulo jer svi zaslužuju da znaju”.
„Želim samo u svoju malu laboratoriju“
Kada je završila sa izlaganjem, predsednik joj je ponudio mesto u “ekspertskom timu Vlade”, a njen odgovor ga je naljutio.
“Ne bih se više izjašnjavala o pristupanju državnom timu jer ja već radim u naučnoj instituciji i to su za mene krupne odluke, o kojima ne želim da pričam. Samo čekam da se vratim u svoju malu laboratoriju i bavim se onim što je moj posao. Ja sam jedan mali naučnik, a ima dosta ljudi koji o ovoj temi znaju više od mene. Ipak, javila sam se za reč jer sam lično, privatno pogođna planiranim projektima o iskopavanju”, objašnjava naučnica.
Sakan je potanko objasnila Vučiću da bi možda pristupila “državnom timu” ako bi tu odluku podržale njene kolege koje znaju, kako je rekla, “mnogo više od nje”, da od njih zavisi i da ona, kao i svi, na poslu koji radi, ima svog šefa, koji donosi odluke.
“Nisam u tom sistemu, ne bavim se medijima i javnim poslom. Sve ovo što radim i što sam govorila je iz domena nauke, a to mi je osnovna stvar u životu. Kao naučnik, koji se bavi životnom sredinom, ovo istraživanje mi je veoma važno i značajno sa šireg aspekta života ljudi. Govoriti o tome u javnosti, na način na koji sam ja to učinila, nije baš zgodno, moram da priznam, ali ponavljam, naša je dužnost kao naučnika, da se oglasimo”, zaključuje dr Sakan.
ARHIVA PPNS
Jedan od stručnih saradnika portala PRVI PRVI NA SKALI dr Ivana Radović, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iznela je stav da Rio Tinto koristi na manipulativan i neadekvatan način terminologiju iz nauke, kao što je izraz "naučno potvrđena studija".
Da bi studija ili rad bili naučno potvrđeni, nije dovoljno da ih izradi naučnik/ekspert za datu oblast, već je neophodno da se rad pošalje u relevantni naučni međunarodni časopis, svetskog ugleda, i da pre objavljivanja bude recenziran od strane nezavisnih naučnika iz sveta, koji se usko bave datom temom. U suprotnom bi svako od naučnika mogao da piše šta želi, bez bilo kakve kontrole i preispitivanja, naglašava dr Radović.
STUDIJA O PROCENI RIZIKA PO VODENI EKOSISTEM REKE JADAR U ODNOSU NA USLOVE EKSPLOATACIJE BORA I LITIJUMA U PROJEKTU ’JADAR’
Oko bušotina nema više rastinja
Podsetimo, dr Sanja Sakan jedna je od osam autora naučnog tima koji je u svom istraživanju utvrdio teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na Srbiju. U ovom radu se, između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemlišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu piše i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.
“Pokazali smo već koliko su toksični ti elementi i mnogo nakon zatvaranja nekih rudnika. Tu je i čuvena sumporna kiselina koju treba dovesti, transportovati do tog mesta. Samo probna istraživanja su napravila veliku štetu. Bili smo na terenu i oko bušotina nema kukuruza, nema rastinja. Klip kukuruza je bio tri centimetra. Možete li da zamislite, ako dođe do otvaranja rudnika, do kakvih će problema dovesti”, rekla je između ostalog dr Sakan u Malom Zvorniku”.
Naučnica Sakan je član Srpskog hemijskog društva, ima profesionalno iskustvo u Centru za hemiju, a 2001. dobila je drugu nagradu “Young scientist awards of B.EN.A.”. Citirana je više od 200 puta i objavila je niz naučnih radova. Magistrirala je i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta sedimenta i vode teškim metalima, a kako je sama navela, počevši od Tise, pa onda i reke, stari rudnici Istočne Srbije i ceo rečni sistem u Srbiji.
Izvor: FoNet/Danas
Foto: Nebojša Raus/Prviprvinaskali.com;
LinledIn; Medija centar; RGF; RTS
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Studija o proceni rizika po vodeni ekosistem reke Jadar u odnosu na uslove eksploatacije bora i litijuma u projektu ’Jadar’
Komentara: 1
Slobodan Vracar
NECE KOPATI