Svima je poznato koliko je razdora izazvala informacija da Srbija ima znatne zalihe litijuma u okolini Loznice. Navodno, litijum je zlato 21. veka, čekaju nas ogromno bogatstvo, poboljšanje standarda, nova radna mesta, samo med i mleko.
Prema najnovijim informacijama, izgleda da dobijanje litijuma putem rudarenja polako odlazi u istoriju, a zanesenost pohlepnih multinacionalnih kompanija pokazuje se kao veliki promašaj.
Otkud ove konstatacije i na kojim činjenicama se zasnivaju?
ARHIVA PPNS RIO TINTO U OFANZIVI - U SRBIJI TRAŽI ODOBRENJE ZA EKSPLOATACIONO POLJE, U SVETU TRAGA ZA LITIJUMOM, UZ PODRŠKU MULTIMILIJARDERA
Cena litijuma na svetskoj berzi naglo pada i trenutno je na nivou od 13.200 dolara za tonu. To znači da za kilogram litijuma možemo kupiti litar dobre šljivovice, kilogram kajmaka, kilogram oraha, kilogram dobre kobasice, a za kilogram čvaraka ili dobre goveđe pršute potrebna su nam dva kilograma litijuma. Pa sad vidite šta je isplativije.
Osim toga, natrijum-jonske baterije polako ali sigurno potiskuju litijumske baterije. Natrijuma ima svuda po svetu u obliku soli – samo treba izvršiti elektrolizu. Baterije su znatno jeftinije, brže se pune, manje su zapaljive, bolje podnose niske temperature i, što je najvažnije, Kina počinje serijsku proizvodnju električnih vozila sa natrijum-jonskim baterijama, s autonomnom vožnjom do 250 kilometara (ove godine dostići će autonomiju vožnje do 500 kilometara).
U Nemačkoj su pronađena najveća nalazišta litijuma u Evropi, koji je dovoljan za proizvodnju 40 miliona elektro-automobila. Litijum se nalazi u slanim podzemnim geotermalnim vodama (na dubini od tri do pet kilometara), sa temperaturama od 120 do 200 stepeni Celzijusa. Voda se vadi na površinu, ide u geotermalne elektrane, gde se proizvodi zelena električna energija. Kad se temperatura vode spusti, onda se ona jonskim sitima filtrira i iz nje preuzima litijum, a voda vraća u zemlju.
Dobijanje litijuma rudarenjem pod zemljom u Srbiji ne može ni da se približi ekološki idealnoj i znatno jeftinijoj proizvodnji litijuma u Nemačkoj (nema bušenja, nema štetnih hemikalija, ne troši vodu, nema fosilnih goriva i još se proizvodi ekološka – zelena električna energija).
Navikli smo na fraze da rudarenje litijuma u Srbiji otvara radna mesta, a svedoci smo da nemamo radnu snagu ni za posao iznad zemlje, a kamoli za rad pod zemljom. Rešenje bi bilo – uvoz radne snage, pa je pitanje šta onda mi tu dobijamo.
Napretkom nauke i tehnologije, u prvi plan izbijaju natrijum-jonske baterije, koje će u skoroj budućnosti u potpunosti potisnuti litijumske baterije u automobilskoj industriji, posebno one za koje se litijum dobija rudarenjem. Proizvodnja litijuma putem filtriranja ili isparavanja vode sigurno će se održati.
I tako, džaba smo se svađali i etiketirali oko rudarenja litijuma u Srbiji, jer je teško poverovati da će investitor ulaziti u rizik da proizvodi litijum koji nema plasman zbog visoke cene njegovog dobijanja rudarenjem.
Zato bi trebalo, uz državnu finansijsku pomoć, forsirati (seoski) turizam na teritoriji gde je bilo predviđeno rudarenje, izgraditi potrebnu infrastrukturu i zadržati lokalno stanovništvo, koje će svojom proizvodnjom zdrave hrane hraniti turiste, po cenama daleko profitabilnijim od cene litijuma dobijenog rudarenjem.
ARHIVA PPNS STAUSHOLM, RIO TINTO: KLONIĆEMO SE VELIKIH AKVIZICIJA ZA RAST POSLOVANJA SA LITIJUMOM; ANTONIJEVIĆ ZAGOVARA DIJALOG O PROJEKTU JADAR, KAO ZAPOSLEN U AGENCIJI ČIJI JE KLIJENT RIO TINTO
Iz arhive: Nije baš sve na prodaju (2021)
Sve su češće polemike u javnosti oko angažovanja englesko-australijske kompanije „Rio Tinto”, preko svoje kompanije registrovane u Srbiji „Rio Sava eksplorejšen”, na otvaranju rudnika litijuma Jadar u okolini Loznice. Argumenti koje naša nadležna ministarstva iznose u javnost su ili žestoka verbalna podržavanja ili – ćutanje.
Prihodi države Srbije od rudnika potiču samo od rudne rente (najniže u Evropi), koja će se utrošiti za remedijaciju zemljišta po prestanku rada rudnika, pa se može reći da od rudnika Jadar država neće imati baš nikakve koristi, a dugoročno će imati i gubitak.
Nema informacija o tehnologiji i načinu eksploatacije litijuma u rudniku Jadar – da li će se litijum ekstrahovati pirometalurškim ili hidrometalurškim procesima – sem da će biti „najsavremeniji”. A što je manje (stručnih) informacija, to lakša manipulacija javnim mnjenjem.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne daje u javnost nikakve podatke o ugrožavanju životne sredine (na prostoru budućeg rudnika nalazi se 145 strogo zaštićenih vrsta biljaka i životinja), ministarstvo za turizam ne pruža nikakve podatke o uticaju rudnika na razvoj turizma u tom području i gubicima prihoda od turizma u narednim decenijama, ministarstvo zdravlja ne daje analize uticaja otvaranja rudnika na zdravlje stanovništva, kao i troškova lečenja eventualno obolelih, a ministarstvo poljoprivrede se ne izjašnjava o uticaju rudnika na proizvodnju zdrave hrane. Zašto svi ćute?
Grenland, danska autonomna teritorija, poseduje izuzetno vredno rudno blago, koje se sastoji od 17 retkih metala, pretežno iz grupe lantanoida, bez kojih nema baterija za električne automobile i tehnološkog napretka u 21. veku. Aktuelni premijer Grenlanda, koji čvrsto stoji uz svoj narod, izjavio je: „Imamo nešto što se parama ne može kupiti”, a stanovnici Grenlanda će učiniti sve da spreče otvaranje rudnika. Tamo, gde na 40 kilometara kvadratnih pod snegom i ledom živi jedan stanovnik, ne dozvoljavaju otvaranje rudnika, a kod nas se agituje za otvaranje rudnika na gusto naseljenom i prelepom prostoru, na području grada Loznice, sa 138 ljudi po kvadratnom kilometru, na plodnoj zemlji, gde postoje sve predispozicije za razvoj turizma i poljoprivrede.
ARHIVA PPNS EU ŽRTVUJE PREHRAMBENI SUVERENITET ZBOG UVOZA LITIJUMA IZ LATINSKE AMERIKE
Pre nekoliko godina imali smo sličnu kampanju za otvaranje rudnika nikla u oblasti Mokre Gore, koja nije realizovana zahvaljujući otporu lokalnog stanovništva. Danas na Mokroj Gori nema rudnika, ali su tu svetske turističke atrakcije: „ćira” i Šarganska osmica, turističko naselje Drvengrad i desetak hotela, s mnogo uposlenog lokalnog stanovništva.
Otvaranjem rudnika ubijamo turizam, zdravu hranu, poljoprivredu, cvrkut ptica, bistre reke, zdravlje i budućnost naših potomaka.
Sada su kockice odlično složene za „Rio Sava eksplorejšen”, koji preuzima ofanzivu i poteže najjače adute, što se vidi po informacijama iz medija: „Rio Tinto” opredelio 2,4 milijarde dolara za realizaciju projekta „Jadar”, američki Stejt department pohvaljuje našu vladu i dobru klimu za investicije u oblasti rudarstva, ambasadorka Australije pozdravlja projekat „Rio Tinta” i ostalih rudarskih kompanija iz Australije u Srbiji, a jedna od najmoćnijih investicionih banaka na svetu iz SAD najavljuje investicije u Srbiji.
„Zeleni” rudnici su samo lepa priča, jer oni ne postoje. Otvaranje rudnika nije u interesu Srbije i njenih stanovnika.
Odluka naše vlade o rudniku navodno zavisi od zaključaka iz dugo očekivane studije procene uticaja na životnu sredinu, koju će uraditi i platiti – „Rio Tinto”. Studija može biti validna samo ako je na zahtev naše vlade (trebalo je to odavno uraditi), uradi neutralna i nezainteresovana strana, recimo neka merodavna institucija iz Norveške, Švedske ili neke druge zemlje koja ima visoke ekološke standarde.
Dipl. inž. metalurgije Dragan Kragić,
metalurški analitičar, Vršac
Foto: Rio Tinto; Ne damo Jadar
Izvor: Politika, 13. 3. 2024; 25. 8. 2021.
Komentara: 0