Meštani Kaseresa u Španiji protiv rudnika litijuma

Evropska unija hoće veću nezavisnost od izvora sirovina poput litijuma i podstiče eksploataciju u Evropi. Da li aktivisti poput onih u španskom gradu Kaseresu mogu da stanu na put ovom novom rudarskom talasu?

Nije to bila topla dobrodošlica za glamurozno odevene goste koji su pristizali na filmski festival u Kaseresu. „Ne rudniku! Da životu!“ „Kaseres nije na prodaju!“, „Sramota!“ – skandiralo je nekoliko stotina demonstranata duž ulice koja vodi do Velikog teatra. A kakve veze ima lokalni filmski festival sa rudnikom?

Radi se sponzoru, Extremadura New Energies, kompaniji koja planira da u narednih 26 godina proizvede 467.000 tona litijum-hidroksida. Ruda bi trebalo da se vadi samo nekoliko kilometara od Velikog Teatra.

Kompanija se nada da će takvi gestovi, finansirani od strane njene fondacije, uveriti lokalnu zajednicu u njene časne namere. Aktivisti protiv rudnika litijuma iz platforme „Sačuvajmo planine Kaseresa“ vide to kao jeftin trik.

^{Protesti građana tokom filmskog festivalaFoto: Ella Joyner/DW}

Kaseres je uspavani grad od 100.000 stanovnika, popularan među turistima zbog starog grada pod zaštitom Unesko. Nalazi se u ruralnoj i često zanemarenoj Ekstremaduri, najsiromašnijem regionu Španije, na granici sa Portugalijom.

Pre nekih šest godina, Kasares se pridružo sve dužoj listi mesta u Evropi koja su se našla u geopolitički obojenoj trci za resurse.

Trka za „belo zlato“ u Evropi

Litijum je metal koji se koristi u baterijama visokih performansi, ključan za tehnologije za smanjenje emisije ugljen-dioksida kao što su solarni paneli i električna vozila, plus pametni telefoni i laptopovi.

ARHIVA PPNS EKSPLOATACIJA LITIJUMA UZROKUJE ENORMNO UNIŠTAVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
Australija, Čile i Kina su najveći svetski proizvođači sa 90 odsto tržišnog udela, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma. Eksploatacija litijuma, posebno u južnoameričkim slanim jezerima, povezana je sa uništavanjem životne sredine, nedostatkom vode i – u Boliviji – žestokim političkim reakcijama.

Poslednjih godina, EU je preduzela korake da se oslobodi zavisnosti od uvoza takozvanih kritičnih sirovina potrebnih za tehnologiju budućnosti, delimično i povećanjem eksploatacije domaćih sirovina kao što je litijum.

Za i protiv rudnika u Kaseresu

Montanja Čaves, portparolka organizatora protesta, kaže da ih „veoma brine“ novi plan EU.

Aktivisti se brinu zbog bezbroj stvari: pritisak na lokalno vodosnabdevanje – nijedna reka ne teče kroz Kaseres – zagađenje vazduha usled povećanog saobraćaja na putevima, kontaminacija vode i zemljišta hemikalijama koje se koriste u rudarstvu i rafiniranju, prašina, buka, pa je tu čak i potencijal destabilizacije tla upotrebom eksploziva.

Planina Sijera de la Moska, koja se nalazi između grada i budućeg rudnika, ima veliki značaj za Čaves. Kao mnoge žene u okolini, i ona je dobila ime po toj planini, tačnije po zaštitnici Kaseresa, Bogorodici sa planine.

^{Predeo u kojem bi trebalo da nastane rudnikFoto: Ella Joyner/DW}

„Od malena sam imala jaku vezu sa ovim krajem“, rekla je za DW, zbog čega se ona i drugi meštani godinama bore protiv rudnika.

Ipak, čini se da ne misle svi isto. „To je fantastično“, rekao je o budućem rudniku 76-godišnji Hoze-Antonio, penzionisani agronom. „Kaseres je grad penzionera, ništa drugo.“ On smatra da su gradu potrebna radna mesta.

U šetnji krivudavom trgovačkom ulicom bio je i Ugo Galjeano, 23-godišnji student turizma. On stvari vidi slično: „Ovde nema industrije. Samo turizam nije dovoljan, gradu je potreban ekonomski motor.“

Potražnju za litijumom u EU u velikoj meri pokreće automobilska industrija. Ovaj sektor čini sedam odsto ekonomske proizvodnje, a EU planira da do 2035. postepeno ukine prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao deo šireg plana do 2050.

ARHIVA PPNS ZABRINJAVAJUĆI PROJEKTI SPRAM "RUŽIČASTE PREZENTACIJE ISKUSTAVA RIO TINTA U SVETU" - IZ PREDAVANJA PROF. DR RATKA RISTIĆA U SANU (6. MAJ 2021)

Rudnik litijuma, druga runda

S obzirom na politički i ekonomski značaj tih projekata, moglo bi se pomisliti da aktivisti protiv rudnika u Kaseresu nemaju šansi. Ali 2017. su već ostvarili pobedu mobilišući gradsko stanovništvo protiv prvobitnih planova za rudnik.

Pošto se lokalna vlada takođe usprotivila, Extremadura New Energies je morala da napravi novi projekat i sada je plan da to bude – podzemni rudnik sa dodatnim postrojenjima i objektima u blizini.

Gradonačelnik Luis Salaja iz Socijalističke partije levog centra usprotivio se prvobitnom planu, ali je otvoreniji za novi predlog, koji je zvanično podnet krajem prošle godine i lokalne vlasti ga još uvek razmatraju.

Ramon Himenez, direktor Extremadura New Energies, veruje da se raspoloženje u Kaseresu sada promenilo:

„Kada sam objasnio da je rudnik pod zemljom, da nećemo koristiti sumpornu kiselinu ili prirodni gas, da ćemo proces zagrevati korišćenjem zelenog vodonika koji ćemo dobijati solarnom energijom, da ćemo koristiti vodu iz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – ljudi su shvatili da je uticaj na životnu sredinu smanjen na najmanju moguću meru i videli moguće koristi“, rekao je on za DW.

Rudnik bi trebalo da stvori nekoliko stotina dugoročnih radnih mesta, i da državne kase napuni poreskim prihodima, rekao je Himenez.

On tvrdi da se litijum mora negde eksploatisati, pa je bolje da se to uradi u EU, gde postoje stroži zakoni o zaštiti životne sredine. Rafinisani litijum bi se prodavao automobilskim kompanijama u Španiji i EU, umesto da stiže iz Kine.

^{Kaseres poznat po svom starom gradskom jezgruFoto: Ella Joyner/DW}

Rudarske firme „obično teraju po svom“

Gevin Mad, profesor ekološkog inženjerstva sa Univerziteta RMIT u Australiji, smatra da postoji mnogo nesigurnosti oko dugotrajnog uticaja eksploatacije litijuma.

Teoretski, to što obećava Extremadura New Energies tehnički je moguće, ali postoje i mnoge opasnosti koje pominju aktivisti. Na kraju krajeva, to zavisi od konkretnog rudnika, rekao je Mad.

Rudarska industrija u Španiji ima lošu reputaciju, i to s pravom, primetio je on, ukazujući na zagađenja na jugozapadu zemlje.

„Rudarske firme nisu navikle da im se govori šta smeju, a šta ne smeju da rade. Oni obično teraju po svom“, rekao je Mad i dodao da bi lokalne zajednice trebalo da budu u mogućnosti da kažu „ne“ rudniku, ali je uspešan otpor retkost.

U Srbiji i Portugaliji je otpor bio uspešan

Jedan od tih retkih primera je dolina Jadra u Srbiji gde je trebalo da nastane najveći rudnik litijuma u Evropi. Ali, zbog protesta javnosti, anglo-australijskom rudarskom gigantu Rio Tinto prošle godine je uskraćen prilagođeni prostorni plan. Ostaje da se vidi da li je ta odluka konačna.

Planovi za rudnik Mina do Baroso u severnoj Portugaliji takođe su naišli na žestok otpor.

Direktor Extremadura New Energies Ramon Himenez je uveren da će Kaseres odobirti rudnik i da će početi s radom već naredne godine.

Ta firma je već bacila oko i na druge potencijalne lokacije – koje su „ekološki i ekonomski održive“.

„Neke su u Španiji, neke u Evropi, neke u Australiji“, rekao je on, ne otkrivajući gde očekuje da će njegova frima eksploatisati „belo zlato“.

Bez obzira da li će Kaseres na kraju imati rudnik, malo je verovatno da će potražnja za litijumom uskoro nestati. Evropska komisija je procenila da će do 2030. biti potrebno do 18 puta više litijuma nego sada, a do 2050. čak 60 puta više – da bi EU ispunila svoje klimatske ciljeve.

Litijum: koliko su vađenje rude i prodaja održivi?

Prodaja električnih automobila cveta, ali širom sveta nedostaje litijum koji je neophodan za proizvodnju baterija. Koliko su metode vađenja rude i prodaja baterija održivi?

Za jedan električni automobil zapravo nije potrebno mnogo litijuma. U 300 kilograma teškoj bateriji (50 kWh) automobila srednje klase nalazi se samo oko osam kilograma litijuma.

Veliki problem je, međutim, globalna nestašica tog metala. Elektro-mobilnost se razvija brže nego što su mnogi očekivali, a sa njom i potražnja za tim srebrno-belim, lakim metalom za baterije. Pritom je potrebno nekoliko godina da se razviju projekti za vađenje litijuma. Sve to ujedno prate protesti, jer može biti ugroženo vodosnabdevanje, a površinski kopovi uništavaju prirodu.

Prema podacima Nemačke agencije za sirovine (DERA), 2016. godine je širom sveta proizvedeno 43.000 tona litijuma. Trostruko više je proizvedeno 2022. (130.000 tona), a do 2030. obim iskopavanja bi mogao da se učetvorostruči, procenjuje DERA.

„Kako na održiv način možemo da proizvedemo dovoljno litijuma za baterije, kako bismo zadovoljili potražnju? Na tržištu trenutno vlada dinamika kakvu u industriji sirovina nisam video u poslednjih dvanaest godina“, kaže za DW stručnjak za litijum Mihael Šmit iz agencije DERA.

Litijuma u zemljinoj kori ima mnogo, ali je veoma fino raspoređen. Istraživači procenjuju da u svetskim okeanima ima oko 200 milijardi tona litijuma. Naslage litijuma u stenama i slanim jezerima se procenjuju na oko 98 miliona tona, od čega oko 26 miliona može da se iskoristi u narednim decenijama.

Oko 47 procenata globalne potražnje za litijumom 2022. godine je namireno eksploatacijom čvrstih stena u australijskim rudnicima, 35 odsto je dobijeno iz južnoameričkih slanih jezera, 15 procenata iz Kine i nešto manje od jednog procenta iz Zimbabvea, Portugalije i Severne Amerike.

1. Litijum iz slanih jezera

Najveća svetska nalazišta litijuma nalaze se u podzemnim slanim jezerima Bolivije, Argentine i Čilea – kako se procenjuje, oko 42 miliona tona. Prema podacima Geološkog zavoda SAD, tamo je 2022. godine iskopano oko 45.000 tona litijuma.

Veoma slani rastvor se pumpa iz dubine u velike bazene i u roku od dve godine isparava na suncu. Koncentrovani slani rastvor se zatim filtrira i hemijski koristi za dobijanje litijum-karbonata, sirovine za proizvodnju baterija. Kod takvog metoda ekstrakcije emisije ugljen dioksida relativno su niske – 50 do 100 kilograma CO2 za jednu automobilsku bateriju, podaci su Švedskog instituta za istraživanje životne sredine.

Takav način proizvodnje litijuma može biti problem za vodu za piće. Ispumpavanje slanog rastvora dovodi do pada nivoa podzemnih voda, reke i močvare mogu da presuše i u nekim regionima može da dođe do nestašice vode za poljoprivredu.

^{„Ne litijumu. Da vodi i životu u našim krajevima.“ Protestna poruka u argentinskoj slanoj pustinjiFoto: Alzar Raldes/AFP}

2. Litijum iz čvrstih stena

Najveća količina litijuma trenutno se dobija iz čvrstih stena (pegmatita) površinskom eksploatacijom u Australiji. Procenjuje se da je tamo 2022. godine proizvedeno 61.000 tona litijuma. Ukupna nalazišta litijuma u Australiji trenutno se procenjuju na 6,2 miliona tona.

Litijumska ruda se vadi bušenjem i miniranjem. Komadi se usitnjavaju uz pomoć mašina za drobljenje, a nakon toga se litijum odvaja primenom hemijskih i metalurških procesa.

Litijum zatim brodom odlazi u Kinu, gde se rafiniše i prerađuje u baterijske ćelije. Prema studiji američke nacionalne laboratorije Argone (Argonne National Laboratory), ekstrakcija litijuma iz rude zahteva oko šest puta više energije od ekstrakcije iz slanih jezera i zato je štetnija za životnu sredinu.

Prema podacima američke studije, prilikom ekstrakcije litijuma iz ruda koristi se oko dva puta više slatke vode nego ekstrakcijom iz slanih jezera. Veliki rudnik Grinbušis nalazi se u jugozapadnoj Australiji, u regionu koji je veoma vlažan. Prema izveštaju o održivosti Nemačkog instituta za geologiju i prirodne resurse (BGR), potrošnja vode je stoga „prilično neproblematična“. Međutim, u prilično suvom rudarskom regionu Pilbara, u severnoj Australiji, snabdevanje vodom je „veći izazov“.

^{Ekstrakcija litijuma iz čvrste stene u australijskom površinskom kopu: Australija je najveći svetski izvoznik litijuma Foto: Fleet Space Technologies/AAP/dpa/picture alliance}

3. Litijum uz pomoć geotermalne energije

Cene litijuma su u međuvremenu veoma visoke i da bi se namirila brzorastuća potražnja za automobilskim baterijama i u Evropi se sada pokreće nekoliko projekata. Rudarski projekti postoje u Finskoj, Irskoj, Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Srbiji, Španiji i Portugaliji.

Slično kao u Australiji, litijum bi tamo trebalo da se vadi iz čvrstih stena u otvorenim kopovima i podzemnim rudnicima. Svi projekti se smatraju profitabilnim.

S druge strane, projekti za ekstrakciju litijuma iz termalne vode razvijaju se u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Geotermalni sistemi pumpaju vodu temperature do 200 stepeni sa dubine do 5.000 metara i toplotu koriste za proizvodnju električne energije i za toplotne mreže. Ohlađena voda se zatim potiskuje nazad pod zemlju.

U nekim slučajevima ispumpana voda sadrži litijum, koji direktno može da se odvoji korišćenjem moderne tehnologije ekstrakcije litijuma (DLE). Za sada nema takvih sistema za ekstrakciju u velikim industrijskim razmerama.

Nemačko-australijska kompanija „Vulkan enerdži“ (Vulcan Energie) želi da započne komercijalnu eksploataciju u južnoj Nemačkoj. U prvoj fazi, od 2025. godine tamo bi trebalo da se proizvodi 4.000 tona litijuma.

Prednost takvog načina ekstrakcije je manji uticaj na životnu sredinu. Proces ekstrakcije uz pomoć duboke geotermalne energije klimatski je neutralan i tako dobijen litijum više ne mora da se transportuje preko okeana za potrebe evropske proizvodnje baterija.

4. Ušteda litijuma kroz reciklažu i prodaju

Za nekoliko decenija litijum bi takođe mogao da se dobije i kao nusproizvod iz postrojenja za desalinizaciju vode, čime bi se nadoknadili nedostaci u snabdevanju. Trenutno se čini da taj metod ekstrakcije nije profitabilan.

U budućnosti će biti važna i proizvodnja litijuma iz starih baterija. Prema oceni Nemačke agencije za sirovine (DERA), reciklaža će 2030-ih pokriti deo potražnje za litijumom.

Stručnjaci za sirovine, poput Mihaela Šmita iz agencije DERA, kao i ekološke organizacije, pozivaju na što efikasnije korišćenje litijuma i baterija: izgradnja teških električnih automobila s najvećim mogućim baterijama stoga nije održiva.

Umesto toga, prioritet bi trebalo da budu lakša vozila s baterijama i ta vozila bi trebalo da koristi što više ljudi. Važno je i širenje ponuda za javni prevoz i zajedničko korišćenje automobila. Time bi se smanjio broj ljudi kojima je potreban vlastiti električni automobil, a tako bi se i smanjila potražnja za takozvanim „belim zlatom“.

Autori: Ela Džojner Kaseres; Gero Riter
Izvor: Dojče vele, 24. i 25. 3. 2023.

DODATAK PPNS

U tekstu nije navedeno da je kompanija Extremadura New Energies (ENE), španska podružnica australijske korporacije Infinity Lithium (što piše na njenom zvaničnom sajtu), španska verzija odnosa ćerke firme Rio Sava eksplorejšn i osnivača, korporacije Rio Tinto. Stvorena je da razvije industrijski projekat fabrike za preradu litijuma.

U drugoj polovini 2021. godine nastao je lokalni otpor koji je zaustavio projekat ove korporacije u Španiji. Infiniti je morao da "redizajnira" svoj plan, pa je prešao sa otvorenog kopa na podzemni, uz "ozelenjavanje" procesa prerade. Međutim, ni to nije razuverilo skeptičnu špansku zajednicu.

Infiniti nije jedini australijski ambiciozni proizvođač litijuma u Evropi, i nije jedini kome je teško upravljati tamošnjom politikom rudarstva, pisao je Australijski fajnenšl rivju (AFR) prošlog februara.

Ovaj medij je tada ukazao da su Rio Tintu poništene dozvole za rudarstvo u Srbiji nakon velikih javnih demonstracija protiv predloženog rudnika vrednog 3,3 milijarde dolara u blizini grada Loznice u zapadnoj dolini Jadra.

Uz to, i Vulkan enerdži je pauzirao zahtev za dobijanje dozvole zbog upitne lokalne podrške za svoje predložene operacije u nemačkoj dolini Gornje Rajne.

"Malo je licemerno"

Evropski kontinent ima ogromnu automobilsku industriju koja juri ka budućnosti baterija i električne energije, što znači potencijalno ogromnu potražnju za litijumom.

U isto vreme, kompanije treba da stignu tamo na način koji je kompatibilan sa ambicioznim evropskim ciljevima, a kontinent želi da smanji svoju rizičnu zavisnost od kineske ponude.

Ali, još uvek je moguće naići na oštro lokalno protivljenje.

"Malo je licemerno", kaže jedan iskusni posmatrač. "U Evropi kao celini, oni su voljni da troše velike količine metala za baterije, ali niko ne želi rudnike u svom dvorištu", pisao je AFR.