Nacrt Programa zaštite životne sredine Kragujevca (2023-2033) na javnoj raspravi samo deset radnih dana, do 12. juna

Gradsko veće Kragujevca je na 283. sednici održanoj u petak 26. maja donelo Zaključak o organizovanju javne rasprave o Nacrtu programa zaštite životne sredine na teritoriji grada Kragujevca (2023-2033) koja traje do 12. juna u 12 časova.

To je praktično deset radnih dana, izuzimajući prvi i poslednji navedeni dan - kada je donet zaključak i kada će se održati javni sastanak.

Nacrt je istaknut na zvaničnom sajtu grada Kragujevca - u odeljku Javne rasprave (tokom izrade pominjan je Javni uvid), kao i na oglasnoj tabli Gradske uprave.

Ovaj zaključak, sa potpisom gradonačelnika Nikole Dašića, sadrži poziv svim zainteresovanim institucijama, organizacijama i pojedincima da uzmu učešće u javnoj raspravi o Nacrtu, kao i da svoje primedbe i predloge dostave na jedan od sledećih načina:

na i-mejl javnaraspravakg@kg.org.rs ili ekologija@kg.org.rs
lično u Odeljenju za zaštitu životne sredine, kancelarija broj 10, na adresi ul. Nikole Pašića 6/2, 34000 Kragujevac.

Otvoreni sastanak biće organizovan u ponedeljak 12. juna od 9 do 11 časova, u sali 105 zgrade Grada (Trg slobode 3, prvi sprat), gde sva zainteresovana lica mogu lično da izvrše uvid u Nacrt, a predstavnici Grada i Stručne radne grupe za izradu Programa pružaće dodatna objašnjenja, ističe Grad.

U zaključku stoji i da je "za primedbe i sugestije sačinjen obrazac koji je dostupan na linku: https://kragujevac.ls.gov.rs/tekst/2219/javne-rasprave.php". Međutim, na ovoj stranici u trenutku objave članka obrazac nije dostupan kao zaseban dokument.

Predlagač je dužan da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici, pre podnošenja nadležnom donosiocu na razmatranje i usvajanje, stoji u Zaključku. U ovom slučaju to mora da se desi od 12. juna posle 12 časova do ranog jutra 16. juna, pre sednice Skupštine koja još nije zakazana (objašnjenje u nastavku).

U pozadini Javne rasprave

Javni uvid u Nacrt najavljen je u emisiji "Mozaik" TV Kragujevac navedenog 26. maja, ali je rečeno da se očekuje da će "sledeće nedelje Program biti istaknut na sajtu grada". To je ipak učinjeno istog dana, a da o tome sem šire javnosti nije obaveštena ni 19-očlana Radna grupa obrazovana u oktobru prošle godine za pripremu, konsultacije i praćenje izrade ovog programa.

Kao jedno od tri udruženja, PRVI PRVI NA SKALI je deo te Radne grupe, pa je Gradu uputilo dva pitanja u sredu 31. maja:

Zašto kao članovi Radne grupe nismo obavešteni o datumu objave Nacrta?
Zašto se Javna rasprava organizuje svega 11 radnih dana?

Uz dostavljen materijal (Nacrt i Zaključak), u toku dana, dakle tri dana nakon donošenja Zaključka, dobili smo odgovor da "zbog službenog odsustva" članovi Radne grupe nisu ranije obavešteni o organizovanju javne rasprave.

Dalje nam je odgovoreno da "iz administativnih razloga, upućivanja Nacrta Programa zaštite životne sredine na teritoriji grada Kragujevca 2023 -2033. godine na Skupštinu grada Kragujevca koja je planirana da se održi 16. juna 2023. godine, nije mogla da se produži javna rasprava. U suprotnom morali bi da čekamo jesen kada se planira novo zasedanje Skupštine grada".

"Skraćeni" rok za Javnu raspravu je daleko od dobre prakse (30 dana) o kojoj je bilo reči u više navrata na sastancima Radne grupe. Ovakvom Javnom raspravom samo je zadovoljena forma, ispoštovan je minimum od 10 dana iz gradske Odluke o javnim raspravama. Međutim, ovaj postupak nije u skladu ni sa tzv. Modelom odluke o javnim raspravama Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) koji predviđa da javna rasprava traje najmanje 20 dana. Kragujevac je član SKGO od 2011. godine.

Uz najavu da ćemo, kao registrovani za obaveštavanje, o dostupnosti Nacrta da obavestimo stručne saradnike, kao i širu zainteresovanu javnost, u obraćanju Gradu naveli smo da bi, s obzirom na značaj desetogodišnjeg Programa, korektnije bilo da je uvid omogućen 30 dana, utoliko pre što završnica ovog procesa zalazi u period godišnjih odmora, pa je potrebno još pažljivije planiranje vremena svih učesnika.

Napominjemo da je učešće javnosti u donošenju odluka, uz dostupnost informacijama i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, zagarantovano i međunarodnom Arhuskom konvencijom, koju je Srbija potvrdila 2009. godine. Za valjano učešće javnosti, stručne i šire, potrebno je znatno više od pukog "formalnog karaktera" gradskog akta.

Iz sadržaja Nacrta: 5.0 Privredni sektori i njihov uticaj na životnu sredinu - 5.4. Rudarstvo

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI ukazuje javnosti da je izrađivač Programa, preduzeće Ecologica Urbo, predvideo čitavo poglavlje o rudarstvu, čega nije bilo u prethodnom strateškom dokumentu Grada u ovoj oblasti - Lokalnom ekološkom akcionom planu (2010-2014) koji je sadržao samo pobrojane mineralne potencijale. Sada, međutim, u Nacrtu piše:

"Područje grada Kragujevca karakteriše složen i vrlo raznovrstan geološki sastav, sa pojavama i nalazištima raznovrsnih ruda. Karakteristika područja su izražena nalazišta azbesta, kao i pojave retkih metala olova, cinka i žive u pobrđu Rudnika. Manje poznate i manje ispitane su naslage gipsa-anhidrita kod Goločela i ležište mermernih breča u Ramaći. U atarima sela Ramaća i Vlača, identifikovana su rudište gvožđa a u Kamenici velike količine krečnih breča. Na jugozapadnom delu brda Stolice ima pojava manganskih ruda. Sve pojave navedenih i ostalih ruda ne daju osnovu za eksploataciju bez daljih detaljnih istraživanja, na osnovu kojih bi se dobili precizniji podaci o količinama i ekonomičnosti eksploatacije.

Jedini način da se prostor štiti od nekontrolisane eksploatacije mineralnih resursa i neplanske degradacije prostora je planska i urbanistička dokumentacija koja, u skladu sa zakonskom regulativom predstavlja uslov i planski osnov za dalje postupanje.

U cilju zaštite prostora, prirodnih karakteristika i životne sredine područja grada Kragujevca od otvaranja eksploatacionih i ostalih rudarskih površina bilo kog resursa, obavezna mera je definisanje prostorno-planskom i urbanističkom dokumentacijom.

Programom zaštite životne sredine grada Kragujevca za period od 2023. do 2033. godine, nije dozvoljena degradacija prostora otvaranjem novih eksploatacionih površina prirodnih resursa.

Za postojeće eksploatacione zone i površine obavezne su mere sanacije, rekultivacije i monitoring".

Na sastanku Radne grupe izneli smo stav da bi poslednja rečenica prvog pasusa trebalo da glasi: Sve pojave navedenih i ostalih ruda ne daju osnovu za eksploataciju bez daljih detaljnih istraživanja, na osnovu kojih bi se dobili precizniji podaci o količinama i ekonomičnosti eksploatacije - dakle da se izostavi nastavak rečenice. Isto se odnosi na opis prirodnih resursa (strana 11) unutar tačke 2.3 Prirodne karakteristike i resursi.

Potenciranje istraživanja, a naročito eventualne eksploatacije ruda na teritoriji Kragujevca sa 90,93 odsto obradivog zemljišta, kosi se sa suštinom ovog dokumenta u nastajanju - zaštitom životne sredine, kao i ulogom većine članova Radne grupe - zaštitnika životne sredine.

Kada je reč o trećem pasusu i navedenoj prostorno-planskoj i urbanističkoj dokumentaciji, podsećamo javnost na pethodnu aktivnost udruženja - početkom ove godine dostavili smo primedbe na Generalni urbanistički plan Kragujevac povodom navedene eksploatacije mineralnih sirovina. Primedba je usvojena, uz komentar nadležne komisije:

"Iz tekstualnog dela (odeljak 1.2.4. „Dokumentacija od značaja za izradu GUP-a“), u celosti izbaciti izvod iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021-2035.godine (radna verzija), s obzirom da ovaj planski dokument još uvek nije donet, a svakako neće ni biti donet u verziji iz koje je dat izvod u tekstu GUP-a, i u kojoj se i nalazi sporni stav o privremenoj promeni namene zemljišta usled eksploatacije mineralnih sirovina (što se svakako i neće dešavati na području GUP-a)".

Tada smo u obrazloženju naveli, pored ostalog, da osnov za primedbu pronalazimo i u radu Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije - Službe za nauku i znanje, koji je objavio Tehnički izveštaj, studiju u kojoj piše da rudarska industrija predstavlja glavni izvor zagađenja zemljišta u zemljama Zapadnog Balkana, a da se na teritoriji Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, nalazi 1.586+709 rizičnih lokacija, ukupno 2.259 ili 83,9 odsto.

Zagađenje zemljišta ugrožava hranu, vodu i kvalitet vazduha. Zagađivači ulaze u zemljište i raspršuju se kroz delove životne sredine, šteteći životnoj sredini i javnom zdravlju, nabrajaju autori Izveštaja.

Detaljno: PRIMEDBA UDRUŽENJA PRVI PRVI NA SKALI POVODOM ’EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA’ U NACRTU GUP "KRAGUJEVAC 2030"

Primedba udruženja PRVI PRVI NA SKALI povodom ’eksploatacije mineralnih sirovina’ u Nacrtu GUP ’Kragujevac 2030’
Treba li rudarenje Šumadiji, Levču, Jadru...?

Motive za ovakav pristup, udruženje PRVI PRVI NA SKALI pronalazi u tri slučaja koja povezuju kontroverzni rudarski projekti u čijem je središtu litijum, uz prateće elemente.

Litijum je istraživan na teritoriji Kragujevca od 2011. do 2015. godine, a da šira javnost o tome nije bila obaveštavana, uključujući podatke o mogućim posledicama, iako su gradski organi, kao povezana strana, a shodno zakonu, sve vreme imali uvid u potrebnu dokumentaciju; na osnovu zvanične dokumentacije u koju smo imali uvid, poznato je da je poljoprivredno gazdinstvo "Đorđe Marković" na lokalitetu "Blaznava" tražilo od države i dobilo da se izuzme iz predmetnih istraživanja.
U obuhvatu Prostornog plana opštine Rekovac zabranjeno je istraživanje i ekspolatacija litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata - jedna je od pet posebnih mera zaštite prirodnih dobara koje sadrži Nacrt izmena i dopuna ovog planskog plana (ovo je rezultat masovnog protivljenja lokalne zajednice projektima rudarskih kompanija na teritoriji Levča, koja zagovara razvoj poljoprivrede i turizma, pre svega).
Vlada Republike Srbije ukinula je Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit od 13. februara 2020. godine ("Projekat Jadar" korporacije Rio Tinto); Srpska akademija nauka i umetnosti je nakon naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" objavila Zbornik čiji je jedan od zaključaka: "U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu".

Iz arhive PPNS ZABRANJENO JE ISTRAŽIVANJE I EKSPLOATACIJA LITIJUMA U OBUHVATU PROSTORNOG PLANA REKOVCA - PIŠE U NACRTU KOJI JE NA JAVNOM UVIDU DO 30. MAJA

Iako su donosioci odluka u Kragujevcu nametnuli "skraćeni" rok, pozivamo zainteresovanu stručnu i širu javnost da aktivno učestvuje u već započetoj Javnoj raspravi, da blagovremeno dostavi svoje predloge, primedbe ili sugestije, a zatim i da prisustvuje javnom sastanku 12. juna.

Nacrt u celini nalazi se u prilogu.

PRILOZI PPNS

Nacrt Programa zaštite životne sredine Kragujevca (2023-2033)