Izvođenja geoloških istraživanja litijuma na teritoriji Kragujevca bila su odobrena preduzećima Ultra Balkans DOO 2011. i 2012. godine (prestala da važe 2015) i LithiumLi Balkan DOO 2011. i 2014. (zaključno sa 2014), na osnovu rešenja nadležnog ministarstva.

Rešenja je donosilo:

• Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja 2011.
• Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja 2012. i 2014.
• Ministarstvo rudarstva i energetike 2014. i 2015.

Ovo je utvrđeno uvidom udruženja PRVI PRVI NA SKALI u, kako nam je rečeno, "sva rešenja" ministarstva izdata za istraživanje litijuma na teritoriji Srbije. Obezbeđena su na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a nakon žalbe Povereniku, pošto je izostala pravovremena dostava podataka. U međuvremenu smo u dva navrata iz Ministarstva rudarstva i energetike dobili više od 550 stranica među kojima je i 126 rešenja za istraživanje litijuma (pored ostalih elemenata). Najveći broj rešenja odnosi se na odobravanje i produžavanje isstraživanja, jedan deo se tiče odbijanja, tj. prestanka važenja odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja, a ima i rešenja o proširenju istražnih prava, zadržavanju istražnih prava, kao i overi rezervi rude litijuma.

U narednim danima na portalu udruženja www.prviprvinaskali.com sledi sveobuhvatni članak o rešenjima za više desetina lokacija širom Srbije, biće navedena sva preduzeća kao nosioci istražnih prava, sva istražna polja, "podizvođači radova" za prateće izveštaje i potvrde - kao u slučaju Kragujevca.

ŠTA JE ISTRAŽIVANO NA TERITORIJI KRAGUJEVCA?

Ultra Balkans je dobio odobrenje da izvodi geološka istraživanja bora, litijuma i pratećih mineralnih sirovina na području Kragujevca na istražnom polju broj 1983, koje se nalazilo na teritoriji Kragujevca, Rače i Topole, sa prikazanim koordinatama:

Naznačeno je bilo da je najveća količina uzoraka koja se može uzeti u cilju ispitivanja kvaliteta sirovine iznosila 5m³. Za uzimanje mineralne sirovine za tehnološka ispitivanja u industrijskom obimu bilo je potrebno dostavljanje posebnog projekta.

Projekat za ovo istraživanje je uradilo preduzeće Geoprofesional iz Beograda. Izveštaj i potvrdu o tehničkoj kontroli overilo je preduzeće Georading iz Beograda.

Izvođač radova je bio dužan da radove prijavi nadležnom organu opštine 15 dana pre početka rada. Po završetku je imao obavezu da ministarstvu dostavi Elaborat o rezultatima geoloških istraživanja.

Ultra Balkans je priložio rešenja dobijena od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac sa utvrđenim uslovima za rad.

Ovo rešenje ministarstva sa potpisom državnog sekretara Bojana Đurića važilo je do 1. maja 2012. godine.

Drugo rešenje doneto je 12. septembra 2014. godine, odnosilo se na isti istražni prostor (sa istim tačkama, koordinatama), a ovoga puta bila je navedena i površina odobrenog istražnog prostora - 101,06km².

Opet je angažovan Geoprofesional, a zavodi su još jednom određivali uslove, svako u svom domenu.

Ovo rešenje važilo je do 12. septembra 2015. godine, a potpisao ga je ministar prof. dr Milan Bačević.

Trećim rešenje ministarstva od 24. aprila 2015. godine prestalo je da važi ono od 12. septembra 2012. kojim je bilo odobreno istraživanje litijuma i ostalih elemenata na teritoriji Kragujevca, Topole i Rače.

Obaveza preduzeća bila je da vrati u prvobitno stanje zemljište gde su izvedeni istražni radovi. Uz to, moralo je i da dostavi Završni izveštaj o rezultatima geoloških istraživanja u pisanoj i elektronskoj formi.

Ovo rešenje doneto je na zahtev Ultra Balkansa koji je obavestio ministarstvo da odustaje od daljih geoloških istraživanja na području "Kragujevac".

Sva rešenja bila su dostavljena preduzeću, lokalnim samoupravama Kragujevca, Rače i Topole, Sektoru rudarstva i geologije, Geološkoj inspekciji i arhivi Ministarstva.

LithiumLi Balkan je imao odobrenje za izvođenje geoloških istraživanja litijuma (uz B, Na, Sr, K) i prateće asocijacije elemenata na lokalitetu "Šatornja", na istražnom polju broj 2005, koje se nalazi na teritoriji Aranđelovca, Topole i Kragujevca - iz rešenja Ministarstva od 30. novembra 2011. godine.

Izveštaj i potvrdu o tehničkoj kontroli projekta uradilo je povezano preduzeće LithiumLi Exploration iz Beograda.

U najvećem delu sadržaj rešenja bio je kao za preduzeće Ultra Balkans, ali se ovde javila jedna specifičnost. Istraživanje litijuma i ostalih elemenata jednim delom se preklapalo sa istražnim poljem 1973 na kojem je privredno društvo Serbia Nickel imalo odobrenje za istraživanje nikla i kobalta, kao i prateće asocijacije elemenata (Fe, Cr) na područuju "Lipovac".

U rešenju ministarstva piše: "Kako se radi o genetski različitim mineralnim sirovinama koje se koncentrišu u bitno drugačijim-različitim geološkim uslovima (B i Li u formulaciji sedimentnih stena Mioničko-Belanovačkog neogenog basena, a Ni, Co, Fe i Cr - silikatne lateritske rude, kore raspadanja na kontaktu ultramafita - peridotita i formacija geološke struke, može se smatrati da postoje geološki uslovi za nesmetano istraživanje različitih mineralnih sirovina u okviru istog istražnog prostora, istovremeno od strane dva privredna društva (nosioca istraživanja)".

Prvo rešenje važilo je do 31. decembra 2012. godine, a potpisao ga je Bojan Đurić, državni sekretar.

Drugo je doneto 11. aprila 2014. godine. 

I u slučaju ovog preduzeća, drugim rešenjem je navedena površina odobrenog istražnog prostora, a to je 96,08km².

Iz odobrenog istražnog prostora se izuzimao deo terena koji se odnosio na hidrogeološko istraživanje vode sa izvorišta poljoprivrednog gazdinstva "Đorđe Marković" na lokalitetu "Blaznava". Ovo gazdinstvo je pre donošenja drugog rešenja, 12. aprila 2013. godine, dostavilo zahtev ministarstvu da se njihovo istražno polje na tom lokalitetu izuzme iz predmetnih istraživanja.

Izveštaj i potvrde i ovoga puta obradilo je preduzeće LithiumLi Exploration.

Rok važenja ovog rešenja bio je 11. april 2017. godine, a potpisao ga je ministar prof. dr Milan Bačević.

Treće rešenje za ovo preduzeće, a poslednje, šesto za teritoriju Kragujevca, doneto je 18. juna 2014. godine. Njime je prestalo da važi rešenje od 11. aprila 2014. godine jer je preduzeće odustalo od istraživanja na lokalitetu "Šatornja".

Istovremeno je konstatovano da LithiumLi Balkan nije prijavilo početak radova.

Sva rešenja dostavljena su povezanim stranama, uključujući grad Kragujevac.

Brisanje iz registra privrednih subjekata usledilo donošenjem rešenja 19. marta 2020. godine.

Uobičajeno za "(pod)izvođače radova" u ovoj oblasti, Ultra Balkans je imao sijaset izmena statusa u APR, od promene adrese, do menjanja zakonskih zastupnika. Tako je 6. novembra 2015. godine brisan Kanađanin Marc Roland Morin kao direktor, a upisan Kinez Zhao Jinshui čije je zastupanje firme bilo samostalno. Jinshui je podneo ostavku 31. oktobra 2016. godine, piše u rešenju APR-a kojim raspolažemo.

Rešenjem od 17. februara 2017. godine predočena je promena poslovnog imena - iz Ultra Balkans DOO Beograd (Vračar) u Ultra Balkans DOO Beograd (Savski Venac), zamenjeno je sedište ovog društva sa Vračara na Savski Venac, a novi zakonski zastupnik i direktor postala je Sofija Kopilović. I ona je samostalno zastupala kao Kinez prethodnik, a jednako je i završila saradnju - ostavkom, od 13. marta 2019. godine. Posle toga je pokrenut postupak prinudne likvidacije, a poslednje rešenje APR je o brisanju iz registra.

LithiumLi Balkan je preduzeće osnovano 24. maja 2010, a brisano 31. oktobra 2018. godine. Sedište firme bilo je na Novom Beogradu, a pretežna delatnost (7490) - ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti.

Kao stoprocentni osnivač i ovde se vodila kanadska kompanija, takođe iz Vankuvera - LithiumLi Holdings Inc. Poslednji novčani ulog bio je 2.057.022,60 dinara.

U zabeležbi APR-a od 19. decembra 2013. godine piše da je došlo do pripajanja LithiumLi Balkan DOO, "kao društva sticaoca", i PD Lithium Li Exploration, "kao društva koje prestaje pripajanjem". Usled ovog pripajanja došlo je do povećanja kapitala društva sticaoca u iznosu od 211.549,20 dinara na ime upisanog i uplaćenog novčanog kapitala, piše u ovom dokumentu.

Oglas o prinudnoj likvidaciji drugog preduzeća koje je istraživalo litijum delom i na teritoriji Kragujevca objavljen je 30. oktobra 2017. godine.

Ovo preduzeće bilo je ozbiljniji "igrač" u rudarstvu, pokazuju navedeni ulozi, ali i imena koja slede.

ZVUČNA IMENA POVEZANA (I) SA RIO TINTOM

Nakon promene uloga Kanađana 2013. godine, 4. novembra 2014. godine u APR-u je upisana promena ostalih zastupnika, pa je naveden Julian Richard Frank Bavin, državljanin Velike Britanije. Uz to je još ubeležena promena obima ovlašćenja zakonskih zastupnika koja se odnosila na Jovana Grubina. Zastupanje je ubuduće bilo zajedničko, a ne samostalno.

Braća Grubin, Jovan (1966) i Nenad (1967) su među zvučnijim imenima koja su uvezana sa poslovanjima rudarskih kompanija i "podizvođača", a naročito onih kojima je u fokusu litijum.

Privatni, javno dostupan profil na platformi Linkedin pokazuje da je Jovan Grubin direktor firme LithiumLi Balkan Exploration, još od 2010. godine. Međutim, Grubin je 20. juna 2015. godine dao neopozivu ostavku na funkciju zakonskog zastupnika ovog društva - podatak je merodavnog APR-a.

Jovan Grubin je, inače, 29. aprila 2015. kao član društva potpisao Odluku o osnivanju DOO GeoMin Consulting, sa upisanim novčanim ulogom od 1.000 dinara što je iznosilo "100% udela u ukupnom kapitalu društva", piše u zvaničnom dokumentu.

Dve godine kasnije, 5. jula 2019. godine doneta je nova odluka u kojoj se kao jedini član društva ističe Euro Lithium Inc. (Vankuver, Kanada), vršilac funkcije skupštine društva Euro Lithium Balkan DOO Beograd-Savski Venac. U ime jedinog člana društva potpis je stavio direktor Petr Palkovsky. Osnivački kapital "u celosti" i ovoga puta bio je tek 1.000 dinara, i to je iznosilo "100% udela u ukupnom kapitalu društva". 

Usledila je i treća krupna odluka, od 25. oktobra 2019. godine, kojom kanadska kompanija nadalje obavlja funkciju skupštine društva Euro Lithium Balkan DOO Valjevo (dakle, seli se iz Beograda). Potpisnik isti - direktor Petr Palkovsky, osnivači kapital nepromenjen - 1.000 dinara, i dalje je to "100% udela u ukupnom kapitalu društva".

Reč je o firmi koja je imala dozvole za istraživanje litijuma, pored ostalih mineralnih potencijala, na teritoriji Valjeva, Mionice, Uba, Lajkovca i Ljiga. Odlukom Osnovnog suda zabranjeni su radovi zbog kojih su pojedini Valjevci ispali žrtve istraživanja, ostali bez vode i ugroženog zdravlja - detaljnije iz arhive PPNS: ZABRANJENI RADOVI EURO LITIJUM BALKAN, ŽRTVE ISTRAŽIVANJA OSTALE BEZ VODE.


Jovan Grubin je napustio Kanađane, ali je ostao u poslu i u Srbiji.

Najpre je rešenjem APR-a od 19. marta 2021. godine upisan kao direktor, samostalni zastupnik DOO Asena Investment, a nakon brisanja iz registra Amerikanca Rohana Patnaika. Pretežna delatnost ovog pravnog lica je svestranija (0891) - eksploatacija minerala, proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija. Ostavka Jovana Grubina usledila je već 2. februara 2022. godine.

Tandem je i danas aktivan, samo u novom "dresu". Grubin trenutno zastupa DOO Edelweiss Mineral Exploration sa Novog Beograda čiji je osnivač Ropa Investments sa Gibraltara. Delatnost je ostala ista - eksploatacija minerala, proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija. Udeo osnivača je 100%, a novčani kapital celih 100 (slovima: STO) dinara - sve javno dostupnim čini APR.

Sa istog izvora je i osnivački akt koji je doneo Patnaik Rohan iz SAD (Virdžinija) u svojstvu jednočlanog privrednog društva koje osniva DOO Edelweiss Minerals Explorations sa sedištem u Beogradu. I ovde je upisan novčani "kapital" u iznosu od 100 dinara, a naredni član akta donosi "obavezu člana društva da uplati celokupan osnivački kapital u roku od pet godina"! Članom 12. utvrđeno je da je direktor - Jovan Grubin.

Ovaj rudarski par je poslovao i u Bjeljini.

U poslu sa litijumom još je zvučnije ime mlađeg brata - Nenada Grubina. Predstavili smo ga najpre aprila 2021. godine kada smo obnarodovali problem u Levču: PROJEKAT REKOVAC - LITIJUMSKA GROZNICA, POSRED PLODNE ZEMLJE.

Iako je pri pomenu Rio Tinta u Srbiji svima na umu ozloglašena ćerka firma Rio Sava Exploration, u APR-u je zavedeno i DOO Rio Tinto Exploration Dunav, osnovano 2018, a i danas aktivno. Osnivač, sa 100% udela, je Rio Tinto Minerals Development Limited, a zastupnici su Britanci Kenneth Tainton i Arnaud Brion.

Drugo povezano DOO u bazi APR je Društvo za geološka istraživanja i eksploataciju ruda Rio Tinto Ibarski borni minerali - koje je u likvidaciji. Osnovano je 2006, brisano 2010. godine, a 100% osnivač bio je britanski Rio Tinto Europena Holdings Limited. Kao zastupnik i likvidacioni upravnik vodi se Nenad Grubin.

U zabeležbi APR od 22. jula 2010. godine stoji još jedna "kopča":

"Upisuje se u Registar privrednih subjekata da su odlukom osnivača privrednog društva poslovne knjige i dokumentacija privrednog društva povereni na čuvanje privrednom društvu Rio Sava Exploration DOO, na adresi: Beograd, ulica: Bulevar dr Zorana Đinđića, broj: 71".

Oglas za ovu likvidaciju objavljen je 7. maja 2010. godine.

"Ko je doveo Rio Tinto u Srbiju? Rio Tinto je u Srbiju došao privučen mineralnim potencijalima naše zemlje. U tome sam direktno učestvovao, priča je zanimljiva...", napisao je Grubin u jednom propagandnom autorskom tekstu.

Birn je pisao da je Nenad Grubin još devedesetih, tokom svog rada na Geološko-rudarskom fakultetu, zajedno sa drugim kolegama, započeo saradnju sa Rio Tintom, koji tada još uvek nije formalno radio u Srbiji. Nakon pada Slobodana Miloševića i početka otvaranja srpskog tržišta svetu, Rio Tinto otvara firme u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a Grubin postaje njihov direktor. Detaljnije OVDE.

Rio Tinto ga je predstavio kao vodećeg geološkog istraživača u projektu Jadar i posvetio mu promotivni spot.

VIDEO: RIO TINTO - MEET NENAD (O:47)

Prinudnom likvidacijom se završila prva zvanična litijumska avantura na teritoriji Kragujevca. A kako je priča započela - da li je se uopšte seća kragujevačka, pa i šira javnost, danas svakako zainteresovanija nego pre deset godina?

Da kanadska kompanija Ultra litijum (Ultra Lithium) počinje geološka istraživanja ruda litijuma i bora u Srbiji, saopštila je Ambasada Kanade u Beogradu, a prenela Politika 20. jula 2012. godine, uz ilustraciju:

Ultra litijum u Srbiji preko svoje lokalne firme Ultra Balkans koja je 100 odsto u vlasništvu te kanadske kompanije, istraživaće rude litijuma i bora u obliku novootkrivenog minerala jadarita, pisala je Politika.

Istraživanja tih ruda baziranо је na "proceni da Srbija raspolaže sa do 20 odsto svetskih rezervi litijuma, minerala koji se koristi u baterijama i vozilima na električni pogon, kao i na očekivanjima da će tražnja za litijumom rasti po dvocifrenoj stopi u narednih deset godina, odnosno da će u tom periodu porasti do 200 odsto", navеdeno je u saopštenju koje je ovaj list obradio.

Dalje je pisalo da je Ultra litijum dobio sedam dozvola za istraživanje od Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje pokrivaju površinu od 643 kilometara kvadratnih u oblasti Koceljeva, Trnava, predeo istočno od Valjeva, Preljina, Lađevci, Kragujevac i Blace.

Sem objave nerealnih procenata rezervi litijuma u Srbiji, što je u međuvremenu u više navrata opovrnuto, posebno na naučno-stručnom skupu u SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?", ali i u Studiji izvodljivosti Rio Tinta - mineralni resursi litijuma u svetu 80Mt, u Srbiji 1Mt, Kanađani su širili lažni optimizam i Strategijom upravljanja mineralnim resursima Srbije u kojoj je procenjeno da bi Srbija do 2020. mogla da proizvodi oko 90 odsto evropske i oko 10 odsto svetske proizvodnje litijuma. Da se to obistinilo ne mogu da potvrde ni najtvrdokorniji lobisti.

Četiri dana kasnije usledio je i prilog RTS-a "Srbija, zemlja litijuma", sa ponavljanjem svih tvrdnji korporacije, ali i uvezanih "stranih faktora".

Pobrojane su sve lokacije, uključujući Kragujevac, a istaknuto je i da će kanadskoj kompaniji pomagati kineska firma Betek (Betec).

Mark Morin iz firme Ultra litium kazao je da je utvrđeno da u našoj zemlji "leži" znatna količina litijuma.

"Razlog što smo se odlučili da dođemo ovde jeste što je vodeća kompanija u ovoj oblasti Rio Tinto u svojim istraživanjima utvrdila znatnu količinu te rude. Ono što mi očekujemo jeste da ćemo naći duplo više od procenjenih rezervi", kazao je optimista Morin za RTS.

Žuangvei Luo iz kineske kompanije Betek kazao je da ukoliko se dođe do značajnih otkrića, ta firma planira da finansijski učestvuje u projektu i otvaranju rudnika. Najavio je ulaganje pet miliona dolara za dve godine.

Ambasador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk kazao je da je 12 kanadskih kompanija dobilo licencu za istraživanja ruda i zlata u Srbiji, a taj potencijalni "rudarski eldorado" opisao je kao novu mogućnost i impuls srpskoj ekonomiji.
 
Ultra litijum je pre deset godina na svom Jutjub kanalu postavio sedam video zapisa o poslu u Srbiji, a koliko je ta pustolovina bila uspešna najbolje ilustruje upravo taj izvor - sve priče ispričane su tog jednog dana i nadalje više nije bilo objava. Više nisu imali šta da kažu, pa je "muk" na kanalu potrajao do danas.


MOŽE LI KRAGUJEVAC STRATEŠKI DA SE (OD)BRANI OD ISTRAŽIVANJA LITIJUMA?

Navedena istraživanja na teritoriji grada na Lepenici sprovodila su se dok je na snazi bio strateški dokument Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) grada Kragujevca za period 2010-2014, koji u svom sadržaju nije imao rudarstvo kao zasebnu tematsku celinu. Postojalo je poglavlje 7.7.4.6 Mineralni potencijal u kojem su kao metali pobrojani - gvožđe, mangan, nikal, pirit, hrom, bakar i grafit, kao nemetali - azbest i žični magnezit, kao građevinski kamen - mermer, krečnjaci, pesak i šljunak, a kao juvelirske mineralne sirovine - opal, kalcedon i kvarc.

Za eksploataciju mineralnih sirovina navedeno je da su na teritoriji Kragujevca aktivni sledeći kopovi: Vučjak, Smar Korman i Lazar put (Korman).

U dokumentu dalje piše da su korisnici kopova dužni "da vrše rekultivaciju zemljišta i da se pridržavaju dozvoljenog obima iskopa, što, prema nezvaničnim podacima, nije slučaj. Izvođači građevinskih radova često koriste tzv. privremena pozajmišta – mesta s kojih se kamen vadi u slučaju da ga tu ima i da izvođač proceni da mu je, za dato gradilište, isplativije da ga sam vadi sa tog mesta nego da ga doprema iz regularnog nalazišta. Nažalost, ova kategorija je van zakonske regulative, a često joj se pribegava (Velika Sugubina, Medna, Vinjište, Donja Sabanta, Resnik, Dulene...), posle čega ostaju, istina ne velike, ali potpuno devastirane površine".

Dalje je u procena stanja i rizika zapisano da "za eksploataciju građevinskog kamena postoje četiri registrovane lokacije. Nezvanično, rekultivacija se ne sprovodi ni na jednoj".

Primeri ovakvog nemara privrednika koji zaštitu životne sredine, a tako i javnog zdravlja, podređuju svojim interesima, očito uz prećutnu saglasnost nadležnih "nečinilaca", zvuče otrežnjujuće pri pomisli šta bi se tek dešavalo da je posao sa litijumom uzeo zamajac i u Kragujevcu, s obzirom na ekološke i zdravstvene probleme na teritoriji Loznice i Valjeva - već tokom istraživanja litijuma, dakle još u ranoj fazi koja prethodi otvaranju rudnika.

LEAP 2010-2014 je bio izrađen uz pomoć stručnih konsultanata preduzeća Victoria consulting, u želji da se problemi u oblasti zaštite životne sredine sagledaju u celosti i strateški pristupi njihovom rešavanju, naveo je Grad.

Želja je "ispunjavana" te četiri godine, a nakon toga Kragujevac je osam godina bio bez strateškog dokumenta ove vrste. Prošle godine konačno se pristupilo izradi Programa zaštite životne sredine na teritoriji Kragujevca od 2023. do 2033. godine. Ovoga puta izrada dokumenta je poverena preduzeću Ecologica Urbo, u koordinaciji sa Radnom grupom koju je formirao Grad.

U još uvek radnoj verziji Nacrta ovog dokumenta, dostupnom udruženju PRVI PRVI NA SKALI preko Radne grupe u kojoj učestvuje, izrađivač Programa uvodi rudarstvo kao zasebno poglavlje.

U drugoj rečenici te celine piše: "Karakteristika područja su izražena nalazišta azbesta, koji danas nema značaja koji je nekada imao". 

Podsećamo da je u Srbiji upotreba azbesta zabranjena 2011. (osam godinama nakon većine zemalja EU). Rudnik azbesta u Stragarima, najveći u Evropi, ne radi, ali je nakon zatvaranja ostala azbestoza – profesionalno oboljenje pluća izazvano azbestom (Srpsko lekarsko društvo ima naučne radove o tome, takođe i Medicinski fakultet u Beogradu: "Zdravstveni efekti izloženosti azbestu u radnoj i životnoj sredini" - prof. dr Petar Bulat), kao i jalovište čije bi konačno uklanjanje (iako skupo i rizično – po opisu prof. Bulata) bilo i "psihološko rasterećenje za meštane posle svih ovih godina..." Ovo je još jedan sumoran primer podređivanja životne sredine ekonomskim interesima i opomena da su oko nas još uvek posledice koje su ostale nerazrešene.

U istom poglavlju dalje piše: "Sve pojave ruda ne daju osnovu za intezivniju eksploataciju bez daljih detaljnih istraživanja, na osnovu kojih bi se dobili precizniji podaci o količinama i ekonomičnosti eksploatacije", da bi se u nastavku pobrojalo šta sve definiše Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Podsećamo ovom prilikom i da je taj zakon nastao nakon inicijative za ubrzano donošenje koju su sproveli Naled, Kanada fond i konsultantska kuća Break Through DOO (još jedno pravno lice koje se u APR-u vodi da je u likvidaciji - osnovao 2013, a brisano 2016, reklo bi se po obavljenom poslu). Nakon više od sedam godina primene tog zakona, Sreten Đorđević, advokat specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine, ocenio ga je kao rudarsko-lobistički zakonodavni okvir koji uništava čitav sistem propisa u oblasti zaštite životne sredine i posledično zaštite ljudskih prava.

Citirana rečenica posebno zabrinjava jer bi Program morao da bude temelj zaštite životne sredine, a ne platforma za prizivanje "daljih istraživanja" i utvrđivanje "ekonomičnosti eksploatacije", što sobom nosi svaka rudarska aktivnost i kao takva predstavlja naročitu opasnost po životnu sredinu. "Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu" - skoriji je nedvosmislen zaključak Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije koji smo predstavili na portalu.

"Prvi korak u postupku pribavljanja odobrenja za geološka istraživanja je informacija o lokaciji iz prostorno planske i/ili urbanističke dokumentacije o tome da li je na predmetnoj lokaciji/zoni predviđena eksploatacija mineralnih ili drugih resursa. Cilj je da se svaka oblast uredi na planski i zakonski način, a ne aktivizmom, koji jeste izlaz ako se napred navedeno ne poštuje" - piše još u radnoj verziji ovog poglavlja. 

PRIMEDBE UDRUŽENJA PRVI PRVI NA SKALI KAO PREDPOZIV SUGRAĐANIMA

Uskoro ćemo se upoznati sa konačnim sadržaje Nacrta ovog desetogodišnjeg programa, a sugrađanima, među njima i aktivistima, zaštitnicima životne sredine sa teritorije Kragujevca, zakon će omogućiti uvid u ovaj strateški dokument. Tako će tokom 30 dana biti u prilici da odreaguje na sadržaj u celini, pa i na ovo poglavlje.

U smeru konstruktivnog aktivizma, udruženje PRVI PRVI NA SKALI ispratilo je i izradu nacrta Generalnog urbanističkog plana "Kragujevac 2030" i uputilo primedbu koja se odnosila na izvod iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021-2035. godine, u kome se navode moguće privremene izmene namene zemljišta zbog eksploatacije mineralnih sirovina.

U zaključku primedbe smo napisali: Kako bi se dalje razvijala turistička ponuda u jednoj od šest zona turističkih klastera kojoj pripada Kragujevac (4. "Središna Srbija"), ujedno očuvale prirodne celine, kulturno nasleđe, prostori u morfološkom i vizuelnom smislu, a sprečile promene reljefa i degradiranja zemljišta, predlažemo da Nacrt GUP-a ne predvidi "eksploatacije mineralnih sirovina" koje prate radovi na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija. Navedena zaštita i korišćenje prostora i planirane promene strukture površina osnovnih namena prostora ovim ne bi bile usmerene u pravcu eksploatacija mineralnih sirovina.

Detaljno: PRIMEDBA UDRUŽENJA PRVI PRVI NA SKALI POVODOM "EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA" U NACRTU GUP "KRAGUJEVAC 2030"


Juče nam je dostavljen stav obrađivača, a glasi: Primedba se prihvata. Prati ga i komentar:

"Iz tekstualnog dela (odeljak 1.2.4. "Dokumentacija od značaja za izradu GUP-a"), u celosti izbaciti izvod iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021-2035. godine (radna verzija), s obzirom da ovaj planski dokument još uvek nije donet, a svakako neće ni biti donet u verziji iz koje je dat izvod u tekstu GUP-a, i u kojoj se i nalazi sporni stav o privremenoj promeni namene zemljišta usled eksploatacije mineralnih sirovina (što se svakako i neće dešavati na području GUP-a)".

Komisija za planove je, inače, jednoglasno zaključila da postupanjem po prihvaćenim primedbama sa javnog uvida, planski dokument biva značajnije promenjen u svojim pojedinim delovima, pa je neophodno ponavljanje javnog uvida za deo Nacrta GUP-a koji je značajnije promenjen.

Po pitanju strateške odbrane Grada od nepoželjnih istraživanja/eksploatacija, na potezu je Radna grupa za izradu Programa zaštite životne sredine na teritoriji Kragujevca u narednih deset godina.

D. M . M. - PPNS

IZ ARHIVE PPNS: "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE 

PREPORUKA - EKSKLUZIVNO NA PPNS SANU:
PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU