Autorski tekst: Ratko Ristić, profesor Univerziteta u Beogradu - NIN
Suverena država Zimbabve proterala je službenike američke organizacije USAIDS, posle detaljne pretrage i policijskog saslušanja, zbog lobiranja i koruptivnih aktivnosti oko planirane eksploatacije litijuma (mart 2024). Predsednik Meksika, Manuel Obrador, zabranio je sve aktivnosti stranih kompanija oko istraživanja i iskopavanja litijuma u njegovoj zemlji (februar 2023). Portugalija je sprovela obimnu policijsku akciju, u kojoj su saslušavani premijer, ministri, državni službenici i direktori kompanija, zbog korupcije, u vezi pokušaja oživljavanja projekta eksploatacije litijuma u rudnicima „Barozo“ i „Monte Alegre“ (novembar 2023). Kompanija Havila Kystruten iz Norveške zabranila je prevoz automobila sa električnim baterijama na svojim trajektima, zbog rizika od samozapaljenja litijum-jonskih baterija (januar 2023). Pokazalo se da je teško ugasiti takve požare, jer za jedan električni auto treba 11.000 litara vode, dok se običan automobil gasi sa 1.500-2.000 litara. Pored toga, oslobađa se veoma toksičan gas, fluor-vodonik, koji od jedne zapaljene baterije može da zagadi 800.000 m3 vazduha, čije udisanje u trajanju od 15-20 minuta dovodi do smrtnog ishoda. Usled samozapaljenja u magacinu litijum-jonskih baterija, kompanije Bollore Logistics, u blizini Ruana (Francuska), došlo je do velikog požara. Kompanija VW izgubila je gotovo 4.000 vozila posle požara na brodu za kontejnerski transport, u Atlantskom okeanu (februar 2022). Većina automobila su bili na električni pogon, a požar je izazvan samozapaljenjem litijum-jonske baterije. A šta se radi u Srbiji?
U javnosti je primetan napor da se povrati entuzijazam oko realizacije projekta „Jadar“, koji predstavlja primer kolaboracije Vlade Republike Srbije, kompanije „Rio Tinto“, podobnih medija, pojedinih nevladinih organizacija i uprave Grada Loznice. Posebno je inspirativno pojavljivanje samoproglašenih „eksperata“ (uglavnom na TV „Informer“, „Pink“ i „Hepi“), koji nemaju ni formalno ni neformalno obrazovanje, da se bave problemima degradacije prostora i zaštite životne sredine, kao i diletantske tirade pojedinih ministara o mogućim koristima od realizacije projekta „Jadar“. Podobni mediji i „eksperti“ tvrde da aktivisti protiv eksploatacije litijuma (među kojima su vrhunski naučnici, akademici SANU, profesori Univerziteta, pisci, sportisti, glumci, članovi Akademije inženjerskih nauka Srbije, studenti, srednjoškolci, sveštenici, novinari, seljaci, policajci, značajne ličnosti i obični ljudi iz srpske dijaspore) rade za strane vlade a da su priče o mogućim zagađenjima neistina. SAD su zabranile iskopavanje i preradu litijuma u pustinji Nevada zbog ugrožavanja jedne vrste tetreba i jedne vrste žalfije, dok je u Australiji nedavno suspendovan projekat „Rio Tinta“ zbog ugrožavanja šuma (juni 2023), posle protesta lokalne zajednice. Šta sa toksičnim materijama iz baterija, kao što su nikl, kadmijum, arsen, pita se Kolin Batler, u svom članku za CBC News (301.12.2023), „..jer one ne mogu jednostavno biti bačene na deponiju?“ Pitamo se i mi posle najave vlade Srbije o davanju podsticaja od 419 miliona evra, za fabriku slovačke kompanije „Inobat“, u Ćupriji, čiji je jedan od akcionara „Rio Tinto“, koja bi bila namenjena reciklaži baterija za električne automobile. Takođe, u Kanadi se vodi polemika o „Vatrenom prstenu“, prostoru na severu provincije Ontario gde su otkrivene velike rezerve „kritičnih mineralnih resursa“, uključujući i litijum, potrebnih za proizvodnju baterija, u svetlu ugrožavanja vlažnih staništa oko zaliva Hadson, a posebno starosedelaca Inuita, brojnih biljnih i životinjskih vrsta koje podržavaju njihov tradicionalan način života. Uzgred, toksične i kancerogene materije iz deponija u dolini Jadra predstavljaju realan rizik za zagađenje voda Jadra, Drine i Save, što bi moglo dovesti u pitanje vodosnabdevanje Šapca i Beograda, čime bi bilo ugroženo više od 2 miliona ljudi. U ime čega?
ARHIVA PPNS PROF. RATKO RISTIĆ RAZBIJA MITOVE RIO TINTA: AKO JE ŽIVOT UGROŽEN, ČEMU PRIČA O RAZVOJU, PARAMA, LITIJUMU, ZAPOŠLJAVANJU?
Plinije Stariji (23-79 n.e.) govori o prekomernom rudarenju kao uzročniku uništenja prirode, i kritikuje svoje sunarodnike zbog nedostatka etike, pohlepe i zavisnosti od luksuza. Lukrecije (94-55 p.n.e) govori o „strašnom mirisu, otrovnom dahu, koji se u nebo razvejava, pored nagrđenih ljudskih lica, bez boje...“. Visoke koncentracije litijuma imaju veoma štetne efekte na fiziološke i biohemisjke procese u biljnim organizmima, izazivajući i nepovratne promene. Bor i arsen, kao pratioci litijuma, su takođe veoma toksični što je osetio Cvetko Jovanović iz sela Lukavac kod Valjeva, kada je došlo do izlivanja vode iz istražne bušotine u blizini njegovog imanja, zagađenja bunara, posle čega je oboleo, pošto mu je prethodno uginula stoka i propali usevi.
Nije tačno da nisu urađene procene uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, a svakako je najvažnija ona koja se tiče živog sveta: „Zbog očekivanih ireverzibilnih (nepovratnih) promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita“ (sa skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, održanog 6. i 7. maja 2021, pod nazivom: „Projekat Jadar-šta je poznato?“). Navedena rečenica predstavlja deo zaključka grupe autora iz najkompetentnijih srpskih institucija koje se bave živim svetom. Poruka je jasna: projekat je toliko rizičan po živi svet da se preporučuje odustajanje od realizacije. Ako je moguća nepovratna šteta za 450 vrsta biljaka i životinja šta može da očekuje čovek?
Postavlja se i pitanje suvereniteta Srbije, ako kompanija „Rio Sava“ maše „Akcionim planom za relokaciju (raseljavanje) stanovništva“, Vlada Srbije formira radnu grupu za implementaciju projekta „Jadar“, u kojoj su drugi sekretar ambasade Australije i direktor Svetske banke u Srbiji, dok Ana Brnabić tvrdi da projekat nema podršku države! Evropska komisija je izdala publikaciju u kojoj je navedeno da najveće zagađenje zemljišta i vazduha na prostoru Balkana izazivaju aktivnosti u domenu rudarstva i prerade ruda. Više od 10.000 ljudi godišnje umire od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, brojni srpski gradovi su po nekoliko dana godišnje najzagađeniji na svetu, imamo najveću stopu smrtnosti od raka pluća i dojke, na svetu. Bilo koja ekonomska delatnost mora da zadovoljava javni interes, odnosno, očuvanje javnog zdravlja, koje ne može biti potčinjeno profitnim interesima pojedinaca i njihovih kompanija.
ARHIVA PPNS U POTRAZI ZA SMISLOM - RATKO RISTIĆ
Branioci projekta „Jadar“ slučajno ili namerno, ne pominju da tamo živi više od 4.000 ljudi, u 1.422 domaćinstva, da je svaki pedalj zemlje obrađen a škole pune dece. Priobalje Jadra je rezervoar kvalitetnih podzemnih voda od značaja za vodosnabdevanje šireg područja, oblast sa više od 140 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i 50 lokaliteta kulturno-istorijskog nasleđa, sa Tršićem (rodno mesto Vuka Karadžića) i manastirom Tronoša u blizini. Potencijalna vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosi više od 80 miliona evra godišnje. Zašto bi Srbija dopustila iskopavanje litijuma i razaranje prostora, ako se već sada daje prednost natrijum-jonskim i grafenskim baterijama, kao i vodoničnim gorivnim ćelijama, kada je u pitanju pogon električnih automobila? Nemačka ima najveće rezervama litijuma u Evropi, koji je rastvoren u toplim podzemnim vodama u dolini Rajne. Kompanija „CLGEL“ započela je 2020. godine projekat kojim se izdvaja litijum iz toplih podzemnih voda u oblasti Kornvol (Jugozapadna Engleska), bez uništenja zemljišta i šuma i raseljavanja stanovništva. Značajne rezerve litijuma su utvrđene u Finskoj, Austriji, Francuskoj i Portugaliji. Zašto Evropa ne eksploatiše litijum u zemljama članicama Unije, umesto da Srbiju pretvara u jeftinu resursnu bazu? Zašto se pojedinci iz vrha srpske vlasti zalažu za otvaranje rudnika kojim će Evropa smanjiti strateški disbalans sa Kinom u proizvodnji baterija za električne automobile, redukovati ugljenične emisije i obezbediti čistiji vazduh za stanovnike Londona, Kopenhagena, Davosa i Hajdelberga, omogućiti podelu uvećanih dividendi deoničarima „Rio Tinta“, ruinirati i zagaditi prostor u blizini Loznice?
„Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog?" pita se ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović (februar 2024). Šta bi rekla na podatak da je premijerka Ana Brnabić otvorila regionalni centar kompanije WarGaming (mart 2024), u Beogradu, sa 800 zaposlenih (kao i u rudniku jadarita), koji će imati daleko veće plate, bez silaska u podzemne galerije i izloženosti brojnim hemijskim agensima. Ista ministarka daje čudne izjave o visini rudne rente u Srbiji, koje su „među najvišima u svetu“? Istine radi, visina rudne rente u Srbiji iznosi 3-7%, dok je u Norveškoj 78%, Čileu 47%, Australiji 22,5%, Rusiji 22%, Sloveniji 18%.
Da se podsetimo otrežnjujuće, zastrašujuće izjave Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika Srpske napredne stranke, koji je, na žalost još uvek predsednik Srbije, date 8. decembra 2021. godine: „.....nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je bilo predviđeno prvobitnim planovima“. Sledi pitanje o kakvim se planovima radi i koliko je tačno života bilo predviđeno za uništavanje? Šta je u glavi predsednika koji planira uništenje makar jednog jedinog života u narodu koji ga je izabrao za poglavara? Na žalost, Srbija ima „elitu“, sastavljenu od pojedinaca bez ikakvih obzira čije delovanje se rukovodi pohlepom i nekontrolisanim nagonom za sticanjem, pod parolom „društvenog razvoja, povećanja bruto nacionalnog dohotka i zapošljavanja“, tretirajući delove Srbije kao pustinju, bez ikakve milosti i obzira za narod koji tamo živi.
Projekat „Jadar“ nema ekonomsko, ekološko, socijalno niti moralno opravdanje, jer odražava koncept neokolonijalnog tretmana Srbije. Rudarstvo u Srbiji treba podržati samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih. Nužno je imati na umu primere „dobre prakse“ „Rio Tinta“ širom sveta (rudnik Panguna-Bugenvil, Papua Nova Gvineja; rudnik Friport-Grasberg, Indonezija), gde je usled enormnih nivoa zagađenja vode, zemljišta i vazduha, bolesti lokalnog stanovništva i nestanka hrane, došlo čak i do lokalnih ratnih sukoba, sa više hiljada žrtava. Projekat „Jadar“ već je stvorio duboku pukotinu nepoverenja i nezadovoljstva između stanovnika ugroženih područja, sa jedne strane, i državnih institucija, sa druge strane. Taj jaz biće sve veći, sa nepredvidivim posledicama, ukoliko država ne stane na stranu sopstvenog naroda. Neće biti oproštena nacionalna izdaja i prezir sopstvenog naroda, a ako nekome nije jasno šta narod misli i oseća, treba da prošeta do Gornjih Nedeljica, Pranjana, Koštunića, Dobrinje, Ursula, Lukavca, Guberevca i ostalih mesta gde traje egzistencijalna drama ljudi koji ne daju svoje njive, šume, livade, kuće, crkve i groblja. Kako reče Ljiljana Bralović, seljanka i pesnikinja iz Pranjana: „Došlo vreme da branimo otadžbinu od države“.
Autor je prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Šumarskog fakulteta
Komentara: 0