I treći dan u nizu se nastavlja intenzivno propagiranje projekta Jadar i korporacije Rio Tinto, ali ni suparnici ne ostaju bez reagovanja, iako su lišeni prostora na nacionalnim frekvencijama.
U ovom pregledu PPNS, reči: predsednice Narodne skupštine Srbije Ane Brnabić; predsednika Srbije Aleksandra Vučića; Marijane i Nebojše Petkovića iz udruženja "Ne damo Jadar"; šefa poslaničke grupe SNS Milenka Jovanova; predsednika Upravnog odbora RERI-ja Jovana Rajića; prof. dr Vladimira Pavića, redovnog profesora Pravnog fakulteta BU i predsednika Beogradskog arbitražnog centra; Veljka Tomanovića, advokata registrovog u Srbiji, Engleskoj i Velsu; advokata i Sreten Đorđević, a uz to i odluka korporacije BASF koja je odustala od investicija u litijumski sektor u Čileu.
Brnabić: Čestitala sam Nemačkoj na litijumu, od njih treba da učimo
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas, u okviru zvanične posete Berlinu, sa predsedavajućim Fondacije Konrad Adenauer Norbertom Lamertom o evropskoj perspektivi Srbije.
Nakon sastanka je izjavila da je čestitala Nemačkoj na tome što će biti prva evropska zemlja koja će koristiti svoj litijum.
"Da prestane da laže opozicija koja je dovela Rio Tinto, da prestane da laže da Nemačka ne koristi litijum. Kod nas dođu pisci i poete i pričaju o litijumu i vi imate medije koji ih puštaju. Litijum je bio dobar dok ga je gurala Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije ili G17+. U Nemačkoj je drugačije, politika se ne vodi po tim linijama. Stručnjaci se bave tim aspektima projekta. Kod nas je dobar kad je DS, a sramotan je kad je Srpska napredna stranka", navela je Brnabić.
Ona je rekla da je veliko interesovanje nemačke privrede za Srbiju i podsetila je na to da je robna razmena dve zemlje dostigla 2023. godine rekordni nivo od devet milijardi evra.
"Po svemu sudeći, 2024. biće još bolja. Politički imamo mnogo otvorenih tema. Imamo mnogo bolju komunikaciju sa svim parlamentarcima u Bundestagu. Važno je da oni imaju sve informacije o tome šta se dešava u Srbiji, šta radimo", rekla je ona.
Brnabić je izrazila i zadovoljstvo time što je u zvaničnoj parlamentarnoj delegaciji Srbije u Nemačkoj prvi put neko od poslanika opozicije.
"Ja sam uputila poziv svim parlamentarnim grupama da, ukoliko žele da budu članovi moje delegacije kao predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, daju svoje kandidate, predlože nekoga", rekla je ona.
Brnabić je dodala da je dobro što parlamentarci mogu da pokažu da ipak mogu da imaju, kako je navela, "neki minimalni nivo poštovanja" prema svim građanima Srbije, budući da parlament i predstavlja sve građane Srbije, a ne samo vlast i vladajuću koaliciju.
Prema njenim rečima, besmisleno je da neke parlamentarne grupe iz Srbije idu u posete drugim parlamentima, a ne žele da budu deo zvanične srpske parlamentarne delegacije.
Brnabić će posetu nastaviti sutra sastankom sa predsednicom Bundestaga Berbelom Bas i poslanicima Bundestaga.
Brnabić je prethodno uoči sastanaka sa zvaničnicima u Berlinu rekla da će jedna od tema razgovora biti i iskopavanje litijuma.
"Radujem se razgovorima u Berlinu na različite teme, pre svega političke, ali i ekonomske. Nemačka je naš najvažniji trgovinski partner. Jedna od tema će svakako biti i litijum. Želim od Nemaca da čujem kako napreduju njihova dva velika projekta - Vulkan i Zinvald, kakve tehnologije primenjuju i kako, kao društvo, uvek uspevaju da budu na istoj strani, onoj koja čuva nemačke interese. Možda nešto naučimo i mi u Srbiji iz toga", napisala je Brnabić.
Horsku podršku projektu Jadar i iskopavanju litijuma u poslednjih nekoliko dana pružaju najviši državni zvaničnici. Dok obećavaju da se ništa neće raditi na silu, u glas poručuju da je to velika razvoja šansa za Srbiju, a za ekološke aktiviste kažu da rade protiv interesa Srbije. Predsednik države danas je otišao korak dalje i pozvao aktiviste na poligraf kako bi se utvrdilo ko je od Rio Tinta uzeo novac. Poziv predsednika iz Udruženja “Ne damo Jadar” prihvataju, ali poručuju - neka na poligraf idu i predstavnici Rio Tinta.
Iako ne predstavlja dokaz, predsednik Srbije - u šali ili stvarno - poligraf ponovo vraća u igru. Lidere Udruženja “Ne damo Jadar” poziva na testiranje da bi se, kako kaže, utvrdilo ko je koliko novca dobio od Rio Tinta. I tako predsednik, umesto zakonom predviđene istrage, predlaže metod koji nije priznat na sudu ali, po svemu sudeći, jeste u javnosti.
“Ja sam spreman da vidimo recimo lideri tog protesta "Ne damo Jadar" i ja, da odemo na poligraf, da oni izaberu mesto, ovo je igra naravno, ali sam spreman i stvarno, pa da vidimo jesu li oni primali pare, je li taj Petković primao pare i njegova porodica, taj Blagojević je l’ primio 700.000 ili sam možda ja primio nešto?”, pitao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Marijana Petković Iz Udruženja “Ne damo Jadar” odgovora da nema ništa protiv poligrafa, ali da oni nisu prava adresa za to.
“On treba lepo da ode u institucije usmeri na Rio Tinto, ili da na taj poligraf pozove one koji su direktori u Rio Tintu, oni će mu najbolje reći šta su radili ovde u poslednjih 15 ili 20 godina, ali mi nemamo problem - znamo šta branimo, znamo kad smo počeli ovo - 2019. I prosto bi bilo jedno od pitanja gde je bio predsednik do sad? Što se sad sedio, danas se setio? Meštani Gornjih Nedeljica su 2019. godine pisali predsedniku - on je rekao da nije nadležan, u čemu je sad problem? Da li je nadležan da brani interese Rio Tinta?”, pita Marijana Petković.
Vlast ne krije da želi otvaranje rudnika litijuma, i da je zaustavljanje projekta pre dve godine bila greška. To već neko vreme ponavljaju predsednik države, ministri, narodni poslanici iz vladajuće koalicije.
Time ujedno šalju i poruku da oni koji su protiv iskopavanja litijuma rade protiv interesa Srbije - a to su ekološki aktivisti, poslanici opozicije, pa i pojedini koalicioni partneri vlasti…
Šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov poziva nadležne da reaguju zbog najava ekoloških aktivista da će blokirati prugu, a direktora “Srbijašuma” Igora Braunovića da podnese ostavku jer se protivi iskopavanju litijuma.
“Ja zaista mislim da bi bilo jako važno da neko pozove tog čoveka na razgovor da objasni kako je on to zamislio da maltretira narod u Srbiji da zaustavlja vozove ne znam ni ja šta. Igor Braunović - izabrao da se bori za slobodu tako što je seo u fotelju direktora Srbijašuma što je seo u fotelju narodnog poslanika. Teško mu je, muči se jadan. A taj prst kojim preti može da stavi na čelo da se zamisli šta radi i on i njegov šef jer mi je muka više od licemera ovakvih”, rekao je Jovanov gostujući na televiziji Informer.
Gotovo da nema predstavnika vlasti koji u poslednjih nekoliko dana nije branio projekat Jadar. Među njima je i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević koja ističe da litijum nije uslov Evropske unije za Srbiju ali je, kaže, veliki potencijal.
Litijum je i jedna od tema sastanaka predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić tokom posete Berlinu. mačka bi, navodi, mogla da pokaže Srbiji kako se otvara rudnik litijuma po najvišim ekološkim standardima i kako se, ujedno, radi u interesu države.
Rio Sava utvrdila prisustvo arsena u pet uzoraka zemlje: Ko je odgovoran i da li je područje sanirano?
U Nacrtu studije uticaja na životnu sredinu, ćerka firma Rio Tinta, Rio Sava, navodi da je tokom istraživanja utvrđeno prisustvo arsena u uzorcima zemlje! Podatak je iznet u delu Studije koji se odnosi na nulto, odnosno zatečeno stanje, što znači da Rio Tinto tvrdi da za to zagađenje nisu oni krivi. Međutim, imajući u vidu da je zagađenje arsenom konstatovano iznad dozvoljenih granica još 2021. godine, postavlja se pitanje da li je, kako to zakon nalaže, utvrđeno ko je odgovoran za zagađenje i da li je područje sanirano.
Prikaz stanja životne sredine - to je naziv poglavlja u kojem Rio Sava konstatuje da su u julu 2021. ispitali uzorke na 20 lokacija. U pet uzorka sa lokacija uz reku Korenitu pronađen je arsen, i to iznad dozvoljenih granica.
Prisustvo arsena jedna je od tema koja je pokrenuta u Debati Insajder televizije, u kojoj su o projektu Jadar govorili stručnjaci - i oni koji su za i oni koji su protiv kopanja litijuma.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić tvrdi da je u pitanju nulto, odnosno zatečeno stanje, i da je neodgovorno tvrditi da je za to kriv Rio Tinto.
Vladimir Marinković kaže da ništa ne tvrdi; sam Rio Tinto je, kada je konstatovao zagađenje, odmah morao da pokrene zakonom predviđen lanac aktivnosti, kako bi se zagađenje saniralo.
Zakon o zaštiti životne sredine jasno kaže da onaj ko zagađuje životnu sredinu, ima obavezu to i da sanira. Na projekat takozvane remedijacije i sanacije saglasnost daje Ministarstvo zaštite životne sredine. Na pitanje da li im je Rio Tinto prijavio zagađenje, da li je utvrđeno koji je izvor zagađenja i da li je izvršena sanacija, nismo dobili odgovor iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Iako je u pitanju izuzetno opasna materija, na pitanja nije odgovorila ni Agencija za zaštitu životne sredine.
Nebojša Petković iz Gornjih Nedeljica: Vučićev vojnik nam preti, sarađivao sa „Rio Tintom“
Nebojša Petković iz Udruženja „Ne damo Jadar“ izjavio je danas da im je u nedelju čovek kog je nazvao "Vučićev vojnik" pretio i da se radi o osobi koja je sarađivala sa kompanijom "Rio Tinto".
Kako je Nova.rs ranije objavila Marijana i Nebojša Petković prihvatili su poziv da odu na poligraf sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i odgovore na pitanje ko je uzeo pare od kompanije „Rio Tinto“, pošto je on optužio organizatore protesta u Loznici da su „Rio Tintu“ prodali svoja imanja.
„Imali smo čak i jednu pretnju u nedelju. Priča se o cifri od 750.000 evra. Znači vrlo lako neko može da se zaleti i da dođe da nam otima pare, a mi te pare nismo uzeli. Znači to je jedna kampanja neviđena prema običnom građanu“, rekao je on za N1 i dodao kako je osoba koja mu je pretila „Vučićev vojnik“, bivši radikal, koji je u dva mandata bio na čelu mesne zajednice u Gornjim Nedeljicama.
Reč je o osobi, koja je prema Petkovićevim rečima sarađivala i sa kompanijom „Rio Tinto“.
„Za ta dva mandata je sarađivao sa kompanijom (Rio Tinto), vozio je isplaku na gradsku deponiju i pokušao je da angažuje jednog tu iz sela, našeg meštanina, da se obračuna sa mnom i sa Zlatkom (Kokanovićem). Čovek je to vredno prijavio, ne policiji doduše, prijavio je Zlatku i mi smo napisali krivičnu prijavu i obraćatili smo se policiji“, objasnio je Petković.
Na meti tabloida
Inače, Marijana Petković i njen suprug su prethodnih dana optuženi u pojedinim provladinim medijima da pozivaju na protest protiv projekata „Jadar“ iako su pre nekoliko godina prodali svoju zemlju toj kompaniji.
Marš na Drinu, Ne damo Jadar, Rio Tinto, litijum. Kreni Promeni pešačenje do Gornjih Nedeljica
Zoran iz Gornjih Nedeljica sedam godina ne želi da proda svoju zemlju „Rio Tintu“ već im poručuje: „Uzmite se u pamet i mičite se odavde dok još ima vremena“
Petkovićeva je na to odgovorila da ona i njen suprug u Nedeljicama nisu prodali ništa, već da je jednu njivu prodao njen svekar, koji je bolestan čovek i da je bez njihove saglasnosti prodao za tačno 4.983 evra.
Zašto je Vučić, najveći lobista Rio Tinta, dao rok za rudnik do 2028. godine: Dva su moguća odgovora
Na početku, 2017. godine, bi memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Rio Tinta, potom tačka na tu kompaniju i njihov projekat “Jadar”, 2022. godine. I taman kad su svi pomalo odahnuli i zaboravili na tu temu, sporazumeo se predsednik Srbije s predsednikom kompanije Rio Tinto u Davosu, od tad se, po svemu sudeći priča o kopanju litijuma vratila na velika vrata u našu zemlju, a kao najveći lobista i agitator upravo Aleksandar Vučić.
U Memorandumu koji je Vlada Srbije potpisala pre sedam godina, srpska vlast je izrazila spremnost da kompaniji Rio Tinto obezbedi sve neophodne dozvole za rudnike i preradu litiijuma.
Takođe se ističe da je Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara klasifikovala projekat „Jadar“ kao prioritetni projekat geoloških istraživanja za Republiku Srbiju, te da je prepoznato da je kompanija „Rio Sava“ uložila značajna finansijska sredstva u geološka istraživanja jedinstvenog minerala jadarita u Republici Srbiji, kao i da su 4. jula 2011. godine, gradonačelnik Loznice (Vidoje Petrović prim. aut.) i “Rio Sava” potpisali Memorandum o razumevanju s ciljem poboljšanja međusobne saradnje.
Tada, 2017. godine, šira javnost nije mnogo znala o planovima Vlade, a kada je sve izbilo na svetlost dana, usledili su masovni protesti širom Srbije, koji su u januaru 2022. rezultirali donošenjem Odluke o prekidu saradnje sa Rio Tintom.
„Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali kao što smo više puta rekli. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto sve završeno“, kazala je Brnabić.
Ona je dodala da je time stavljena tačka na taj projekat.
Predsednik Aleksandar Vučić se nedugo zatim “pokajao” i iste godine izjavio da je “ispao najgluplji predsednik na svetu”, jer je zemlja propustila šansu da zaradi milione i milione evra na iskopavanju i preradi litijuma.
„Ja sam jedini u ovoj zemlji koji se zvanično zalaže da koristimo litijum, jer smatram da mi ne treba da budemo jedine budale na svetu koje to neće. Baš me briga što će da me napadaju, šta mi mogu?! Da menjam Ustav zbog toga neću, poslednji mi je mandat, da me smene ne mogu, jer to narod ne da“, govorio je Vučić krajem 2022. godine kad je delovalo da projekta Jadar neće biti ništa.
Početkom 2024. godine u Davosu se predsednik susreo sa predsednikom Rio Tinta te saopštio javnosti da postoji mogućnost da kompanija podnese tužbu protiv Srbije.
“Razgovarao sam sa ljudima iz Rio Tinta i gledao, u skladu sa onim što se dešava – demonstracije su svuda u svetu i pričao sa njima o brojevima. Oni znaju za odluku naše vlade. Mi se suočavamo hoće li oni ili neće da podnose tužbu”, rekao je Vučić.
I tad je delovalo da je zaista stavljena tačka na projekat “Jadar”, ali ispostaviće se, nekoliko meseci, kasnije da nije.
Kako je tačka prešla u zarez?
Sada, sa ove distance, može se reći da je taj sasatanak očigledno bio “plodotvoran” za Rio Tinto, te da su dobili garancije da će se ona tačka iz 2022. godine pretvoriti u zarez.
U izjavi za Fajnenšl tajms koju je Vučić dao krajem juna ove godine, navodi se da su „nove garancije“ anglo-australijske rudarske kompanije i EU izgleda spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li će na lokaciji Jadar biti ispunjeni neophodni ekološki standardi.
On je u intervjuu Fajnenšl tajmsu istakao da je uveren da će obezbediti i neophodne garancije lidera EU za srodne investicije u Srbiji, kao što su proizvodnja baterija i proizvodnja električnih vozila.
„Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao biti otvoren 2028. godine“, rekao je on.
Samo dve nedelje kasnije gostujući na televiziji Prva Vučić je rekao da su priču o litijumu 2022. zaustavile određene zapadne službe koje žele da spreče brz napredak Srbije. Što zvuči malo kontradiktorno ako se uzme u obzir izjava da on traži garancije od zapadnih lidera.
„Tako su neverovatno lukavo odigrali i bio sam slep oko očiju, jednostavno nisam video. Neverovatnom šahovskom minijaturom, koju nisam video, a sprečio bih i vladu i Anu (Brnabić)“, rekao je Vučić.
Rajić: Vučić je od početka najveći lobista Rio Tinta
Predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić kaže za Novu, da Vučićevi istupi u javnosti ne začuđuju.
“On je od početka bio najveći lobista za realizaciju projekta Rio Tinta, ne čudi što je i prema sopstvenom priznanju bio najveći lobista i kada je Vlada suspendovala projekat, on je tad izjavio da mu je žao zbog toga. Očekivalo se onda kad je privremeno suspendovan projekat, da to nije trajno stanje, već da se čekaju neke povoljnije okolnosti, sad su ih sačekali, sad je najveći vremenski period do narednih izbora”, pojašnjava Rajić.
Dodaje da za realizaciju tog projekta ne postoje elementarni uslovi.
“Oni bi podrazmevali neka prethodna pitanja da se reše, da se otvori diskusija kako bi građani dobili pravovremene informacije, da se uključi struka, a ne da se pitaju lobisti. Takođe, da se sprovedu procedure, a za to su potrebne godine”, kaže Rajić.
Na pitanje da li veruje da će se obestiniti Vučićeve reči, kad kaže da će se rudnik otvoriti do 2028. godine, Rajić kaže da je to neozbiljno.
“On ne bi mogao sada da prognozira, to što izlazi sa godinama, s jedne strane govori o tome da je on verovatno nekome, kome je dužan, obećao tu godinu. S druge strane, može da bude i provokacija, kako bi ispitao kako bi građani reagovali na to. Nešto od ta dva svakako jeste”, zaključuje Rajić.
Da li će Rio Tinto da tuži državu Srbiju na arbitraži? Naredna tri meseca su ključna
U senci nastojanja vlasti i kompanije “Rio Tinto” da aktiviraju projekat “Jadar” i protesta građana koji se protive otvaranju rudnika litijuma ostala je informacija da je ova kompanija obavestila Srbiju da će tražiti međunarodnu arbitražu. Razlog za eventualni odlazak na sud bi bila odluka naše države iz 2022. godine da stopira projekat, što bi moglo da bude označeno kao ugrožavanje prava investitora. Ukoliko se daleko od očiju javnosti i vode eventualni dogovori o vansudskom rešenju spora, kako za Nova.rs objašnjavaju stručnjaci, ključna bi mogla da budu naredna tri meseca.
Glumica i aktivistkinja Bojana Novaković, zajedno sa timom organizacije „Marš sa Drine“, obavestila je nedavno javnost da je “Rio Tinto” “podneo je Vladi Srbije obaveštenje o sporu koji se rešava putem arbitraže, u vezi sa poništenjem Prostornog plana posebne namene za projekat Jadar”.
Aktivisti se pozivaju na informaciju koju je 19. juna objavio portal „Investment arbitration reporter“ (IAReporter) da je „Rio Tinto podneo obaveštenje o sporu (na arbitražu) Vladi Srbije, u vezi sa ukidanjem projekta, takođe i ukidanjem prostornog plana, kao i da su to uradili pozivajući se na bilateralni sporazum između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva”. U pitanju je jedan od najpoznatijih portala u svetu koji se bavi vestima i analizama o međunarm između stranih investitora i suverenih država. Kako objašnjavaju stručnjaci iz ove oblasti, njihovi navodi i analize, uglavnom su tačni i provereni i u krugovima ljudi koji se bave arbitražom se uvažavaju.
Sama kompanija demantovala je saopštenje aktivistkinje Bojane Novaković, ali pritom nije pominjala analizu portala IAReporter, pa ostaje nejasno da li je i kakvo obaveštenje podneto vladi i da li se i kakvi pregovori vode.
Šta znači obaveštenje o arbitraži
Prof. dr Vladimir Pavić, redovni profesor Pravnog fakulteta BU i predsednik Beogradskog arbitražnog centra, stalne arbitražne institucije pri Udruženju za arbitražno pravo, nije želeo da komentariše same navode o tome da li je obaveštenje podneto, ali je objasnio za Nova.rs šta jedan takav potez može da znači.
“U mehanizmima međudržavnih sporazuma o zaštiti investicija obaveštenje o sporu predstavlja neophodni prethodni korak da bi se pokrenuo postupak rešavanja spora. Ovakvo se obaveštenje obično daje nakon prethodnih bezuspešnih pokušaja mirenja. Nakon davanja takvog obaveštenja počinje da teče određeni rok, istekom koga ulagač može da pokrene, po svom izboru, sudski postupak ili arbitražu, kao konačni način rešavanja spora” navodi Pavić.
Veljko Tomanović, advokat registrovan u Srbiji, Engleskoj i Velsu sa iskustvom zastupanja u međunarodnim arbitražama, kaže za Nova.rs da je obaveštenje je poslato u ime “Rio Tinta” od strane jedne od vodećih svetskih kancelarija za ovakve sporove “Freshfields Bruckhaus Deringer“.
Međudržavni ugovor Srbije i Ujedinjenog kraljevstva
Iz dostupnih informacija, kako prenosi Tomanović, može se videti da je “Rio Tinto” uputio pomenuto obaveštenje najverovatnije na osnovu člana 8. međudržavnog ugovora o zaštiti investicija između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
“Ovim i sličnim sporazumima se, najkraće rečeno, štite prava i propisuju određeni standardi tretmana stranog investitora na teritoriji zemlje gde je investicija napravljena. Kad investitor smatra da je došlo do povrede njegovih prava, onda može krenuti, u najčešćem slučaju, u arbitražni postupak, kao mogućnost poverljivog i institucionalno nezavisnog načina rešavanja njegovog zahteva prema državi” objašnjava Tomanović.
Prvi pravni korak
Dodaje da ovim obaveštenjem, investitor, preduzima prvi pravni korak protiv države.
“U skladu sa sporazumom Srbije i UK, daje se prilika obema stranama da onda u roku od tri meseca od dana obaveštenja postignu dogovor o tome gde će se spor voditi i pred kojom tačno arbitražom jer postoje tri opcije – ICSID centru Svetske Banke u Vašingtonu, ICC arbitraži, ili arbitru/tribunalu uspostavljenom prema UNCITRAL pravilima” precizira Tomanović.
Naglašava da “veliki broj investitora preferira ICSID, zbog direktne izvršivosti odluka ICSID-a bez potrebe postupka priznanja”.
Osim ovoga, prema njegovim rečima, strane se mogu dogovoriti i na primer o broju arbitara, o jeziku i sedištu arbitraže i drugim relevantnim procesnim stvarima u skladu sa arbitražom koju izaberu.
Obrisi onoga što je ključ spora
Tomanović navodi da se “u ovom obaveštenju, u praksi nalaze i obrisi toga šta je osnov za spor, kratke činjenice, kao i neki okviran pokazatelj štete koju je pretrpeo investitor, jer je investitoru ovo i prilika da pregovara sa državom o eventualnom poravnanju pre početka arbitraže”.
“Kada država primi ovo obaveštenje, ona se suočava se situacijom u kojoj prvenstveno mora da analizira takvo obaveštenje, da angažuje advokatski i savetnički tim, i da se eventualno dogovori oko nadležnog tela gde će se rešavati spor i nekim detaljima oko toga. Protekom roka od tri meseca za dogovor oko procedure investitor može pokrenuti arbitražu bez dogovora o ovim stvarima. Iz tih razloga je relevantan datum kada je obaveštenje upućeno” naglašava Tomanović.
Alternativa državnom sudstvu
Analizirajući da li je i u kojoj meri kada se pošalje takvo obaveštenje izvesno da će doći do međunarodne arbitraže i u kom periodu je moguć dogovor, profesor Pavić ističe da obaveštenje o sporu ne mora nužno da znači da će do spora doći, ali je to najčešći ishod.
„Rok koji prođe između obaveštenja i početka spora zavisi od raznih okolnosti (eventualnih pregovora, vremena koje je ulagaču potrebno da angažuje pravne zastupnike itd), ali ne može biti kraći od roka predviđenog međudržavnim investicionim sporazumom” navodi Pavić.
Govoreći o onome šta može da se očekuje tokom arbitraže profesor Pavić naglašava da mehanizmi rešavanja investicionih sporova prema međudržavnim sporazumima obično predviđaju da ulagač ima pravo da bira između nekoliko ponuđenih pravila postupaka unutar kojih će se spor rešiti i odabir koji ulagač napravi konačno obavezuje i njega i državu ulaganja.
“Arbitraža je generalna alternativa državnom sudovanju i služi za rešavanje domaćih sporova, ali i sporova koji imaju međunarodni karakter. Arbitraže su naročito popularne za rešavanje privrednih sporova jer omogućavaju da se predmet reši na brži i efikasniji način, primenom fleksibilnijih pravila postupka i od strane arbitara koje stranke biraju imajući u vidu njihov kredibilitet i stručnost” ističe profesor Pavić.
Uglavnom bez mogućnosti žalbe
Arbitraže su, kako dodaje, za razliku od sudova, po pravilu jednostepene, i nema mogućnosti da se na odluku uloži žalba.
“Izuzetak su u kontekstu investicionih arbitraža sporovi po pravilima ICSID, gde takva, doduše ograničena, mogućnost postoji. Trajanje arbitraže zavisi od mnogo faktora, a naročito od toga je li reč o jednostavnom komercijalnom sporu (gde se do konačne odluke, izjednačene sa pravosnažnom odlukom suda) dolazi za nekoliko meseci, ili o investicionom sporu, koji obično uključuje razmatranje brojnih pravnih i činjeničnih pitanja” objašnjava prof. dr Pavić i navodi da investicioni sporovi obično traju po nekoliko godina.
Advokat Tomanović podseća da ovakve investicione arbitraže nisu novina za našu državu s obzirom da u ovom trenutku postoji nekoliko investicionih arbitraža koje se vode protiv Srbije, najskorija od kojih se odnosi na spor u vezi sa uslugama naplate prevoza.
“S obzirom na medijsku propraćenost ovog slučaja, napomenuo bih da su u praksi i politička obrazloženja koja su data od nosioca najviših funkcija u zemlji jako važna jer predstavljaju dokaze o motivima i osnovama određenih mera koje su preduzete. Naravno, svaki spor ove vrste može biti predmet poravnanja ili dogovora, ali u ovom trenutku je preuranjeno govoriti da li je ovo obaveštenje platforma za već planirane pravne pregovore o ovoj stvari, ili zaista uvod u jedan od, ako su javni podaci o vrednosti projekta tačni, najvećih tužbenih zahteva s kojim se Republike Srbija sudarala u međunarodnim arbitražnim sporovima” zaključuje Tomanović.
BASF odustaje od investicija u litijumski sektor u Čileu
Nemačka kompanija BASF odlučila je da odustane od svog plana da investira u litijumski sektor Čilea, javlja danas Blumberg njuz.Do ovakvog razvoja događaja dolazi pošto je globalno usporavanje prelaska na električna vozila dovelo do smanjenja potražnje za metalima od kojih se spravljaju baterije, što je pak dovelo do pojeftinjenja litijuma.
BASF je preliminarno vodio razgovore sa Velt Minerals (Wealth Minerals), kanadskom kompanijom koja istražuje litijum u Čileu, o potencijalnom finansiranju i trgovinom još neizvađenim količinama te rude.
Nemački hemijski gigant je takođe razmatrao da u Čileu izgradi postrojenje za procesuiranje litijuma u katode za baterije koje se koriste u električnim vozilima.
To je bio deo BASF-ove strategije da izvore svojih prihoda proširi izvan svoje tradicionalne sfere hemijskih i plastičnih proizvoda.
BASF-ova odluka je udarac za Velt, koji nastoji da u Čileu otvori nove rudnike litijuma.
Kako navodi Blumberg njuz, jedan od Veltovih projekata je strateške prirode, jer mu je kao većinski partner potrebna – kompanija u državnom vlasništvu.
Prošle nedelje, BASF i kompanija Eramet otkazale su zajedničko investiranje u 2,6 milijardi evra vredan kompleks za preradu nikla i kobalta u Indoneziji – zbog slabije prodaje električnih vozila u toj mnogoljudnoj južnoazijskoj zemlji.
BASF trenutno nastoji da ojača svoj lanac snabdevanja sirovim materijalima u Evropi – novom fabrikom za recikliranje baterija u Nemačkoj. Očekuje se da ovaj kompleks počne da radi tokom ove godine.
Sreten Đorđević: Ne postoji ekološko rudarenje
Advokat i osvedočeni borac protiv rudarenja litijuma Sreten Đorđević gost je 310. izdanja Dobar, loš, zao.
U jeku borbe aktuelne vlasti za Rio Tinto, i odgovora naroda na tu nameru, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su odlučili da se i sami uhvate u klinč sa litijumom i Đorđević je došao kao poručen.
– Iza velikih investicija se uvek kriju prave namere i pretnje. Tako je i sa Rio Tintom. Oni su dolazili domaćinima na slave i ubeđivali ih u neke priče koje nemaju veze sa jasnom namerom da kopaju litijum. Do sada su izbušili 500 bušotina i uložili u projekat Jadar oko 500 miliona evra. Za njih je to smešna para, ali nisu jedini. Valjevo je napala kompanija Evrolitijum – kaže Đorđević.
Bez obzira što su veliki deo posla do sada svi oni obavili mimo Zakona, Đorđević je siguran da oni neće odustati zbog velike perspektive.
– Opasna je njihova namera za kopanjem litijuma kao i priča da su pitanju ekološki rudnici. Verujte, ne postoji ekološko rudarenje i to zbog rudarskog i industrijskog otpada kojim će najlepši predeli Srbije biti zatrpani – ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, do sada nije naišao ni na jedan dokument Evropske komisije koji govori o zabrinutosti za sprovođenje projekta Jadar.
Komentara: 0