O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.

O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.

Inicijativa za izradu Prostornog plana podneta je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u decembru 2016. godine od strane privrednog društva „Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd“ iz Beograda, kompanije koja posluje u okviru globalne rudarske korporacije „Rio Tinto“, a koja je u Srbiji registrovana i posluje od 2001. godine. Početku izrade Prostornog plana prethodila su višegodišnja istraživanja minerala jadarita (natrijum-litijum-borosilikat), koji su geolozi Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd pronašli u slivu reke Jadar, po kojem je ovaj jedinstveni mineral i dobio ime...

...Prostorni plan je urađen u skladu sa studijama i dokumentacijom dobijenom od „Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd“, a imajući u vidu da je podnosilac inicijative za izradu ovog Prostornog plana, trenutni nosilac odobrenja za izvođenje geoloških istraživanja bora i litijuma u ležištu „Jadar“, te da na osnovu dugogodišnjih istraživanja ima detaljne analize o potencijalnim načinima eksploatacije ležišta „Jadar“...

OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE I DRUGIH PLANSKIH I RAZVOJNIH DOKUMENATA

Prema Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, Plansko područje u geološko-metalogenetskom pogledu pripada Jadarskom neogenom basenu. Na ovom prostoru utvrđena su ležišta novog bornog minerala, jadarita, sa visokom koncentracijom litijuma (Li)...

...U Regionalnom prostornom planu za područje Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga (u daljem tekstu: Regionalni prostorni plan) među odobrenjima za izvođenje geoloških istraživanja mineralnih sirovina izdatim od strane Ministarstva rudarstva i energetike za mineralne sirovine bor i litijum navedeni su: lokalitet Jadar (Rio Sava exploration, d.o.o. Beograd iz Beograda), Jadarski basen (Lithium Li Balkan d.o.o. iz Beograda) i lokalitet Badanja (Lithium Li Balkan d.o.o. iz Beograda)...

...Uredbom o utvrđivanju Programa implementacije Regionalnog prostornog plana za područje Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga za period 2016-2020. godine (u daljem tekstu: Program implementacije) u tematskoj oblasti „Zaštita i korišćenje prirodnih resursa“, u sklopu detaljne razrade planskog rešenja „1.6. Održivo korišćenje geoloških resursa“

predviđene su aktivnosti otvaranja ležišta bornih i litijumskih minerala u dolini reke Jadar (predlagač Ministarstvo rudarstva i energetike, investitor Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd iz Beograda), sredstvima Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd iz Beograda...

RESURSI MINERALNIH SIROVINA

Ležište „Jadar“ u kome je krajem 2004. godine otkriven do tada nepoznat mineral jadarit (LiNaSiB3O7(OH)) nalazi se u centralnom delu obuhvata Prostornog plana, i za sada je jedino mesto na kojem je pronađen ovaj mineral. Mineral je nazvan po lokalnoj reci Jadar a njegov sastav je utvrdio Prirodnjački muzej u Londonu. Ležište je locirano u dolini, na ravničarskom poljoprivrednom zemljištu površine 3 km (pravac zapad-istok) sa 2,5 km (pravac sever-jug), i na dubinama od 100 m do 720 m. Mineral jadarit, koji je nov za nauku, predstavlja koncentraciju litijuma (Li) i bora (B). Sam genetski tip ležišta još uvek nije tačno definisan, a čini se da je jadarit formiran unutar sedimenata tokom njihovog taloženja, ili u toku rane dijageneze iz rastvora koji su bili bogati litijumom i borom. Moguće je da su hidrotermalni rastvori imali određenu ulogu u donošenju B i Li do basena...

...Osim jadarita, u okviru basena do sada nije pronađena ni jedna druga ruda koja sadrži litijum. Testiranja su pokazala da je u rudi jadarita obično zastupljeniji bor u odnosu na litijum. Međutim, postoje delovi ležišta, obično istočni, gde je prisustvo litijuma veće od bora. Pretpostavlja se da izvesna količina litijuma može biti sadržana u glinama, ali postoje naznake da ima i nekih još neotkrivenih minerala sa litijumom...

...Srednja i gornja jadaritska zona imaju nešto manji ekonomski značaj zbog nižeg sadržaja litijuma i bora i češće promene debljine (raslojavanja)...

...Podzona proizvodno-industrijskih aktivnosti (podzona 2A) – obuhvata prostor i površine potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja (litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne kiseline). Ova podzona je određena granicom kompleksa i zauzima površinu od 79,8 ha...

ZONA PROIZVODNO-INDUSTRIJSKIH AKTIVNOSTI

U zoni proizvodno-industrijskih aktivnosti planiraju se osnovne aktivnosti koje obuhvataju preradu rude i proizvodnju granulisane borne kiseline tehničkog kvaliteta, litijum-karbonata (ili/i litijum-hidroksid-monohidrata) i natrijum-sulfata...

...Postrojenje za preradu će biti locirano neposredno uz postrojenje za obogaćivanje rude i u njemu će se proizvoditi borna kiselina, litijum-karbonat (ili/i litijum-hidroksid- monohidrat) i natrijum-sulfat. Postrojenje za preradu će u zavisnosti od faza proizvodnje biti podeljeno na delove za: rastvaranje i kristalizaciju borne kiseline; odstranjivanje nečistoća i kristalizaciju litijum-karbonata; kristalizaciju natrijum-sulfata; i druge objekte.

Cilj je da se bor i litijum učine rastvorljivim. Tečni proizvod se naknadno dobija iz ostataka u faznom procesu filtracije. Nakon vakuumske filtracije, odvija se sušenje borne kiseline – proizvoda.

Cilj odstranjivanja nečistoća je da se taloženjem izdvoji najveći deo nečistoća iz tečnog proizvoda. Potom, rastvor isparava kako bi se pojačao koncentrat litijum-sulfata u rastvoru, pre no što se litijum-karbonat izdvoji taloženjem. Litijum-karbonat se potom prečišćava ponovnim rastvaranjem, uklanjanjem nečistoća i naknadnim taloženjem. Dobijeni kristal litijum-karbonata se ispira i suši pre usitnjavanja i pakovanja.

Cilj kristalizacije litijim-hidroksida je da se litijum karbonat pretvori u litijum hidroksid monohidrat koji se koristi za baterije, kroz reakciju sa krečom i kristalizacijom.

U zoni proizvodno-industrijskih aktivnosti nastaju glavni čvrsti materijali koji se pripremaju i odlažu na deponiju industrijskog otpada, i to ostatak posle obogaćivanja, filterski ostatak nakon rastvaranja, filterski ostatak nakon tretiranja krečom, kao i nekoliko manjih/promenljivih izvora. U slučajevima koji uključuju litijum-hidroksid, stvara se i filterski ostatak kalcijum-karbonata...

REŽIMI KORIŠĆENJA, UREĐENJA I ZAŠTITE PROSTORA U PODZONI UTICAJA PROIZVODNO-INDUSTRIJSKIH AKTIVNOSTI NA OKOLINU (PODZONA 2B)

Imajući u vidu da je postrojenje za preradu projektovano da proizvodi bornu kiselinu, litijum karbonat i natrijum sulfat, i da se od popisanih materija kao seveso u postrojenju identifikuju amonijum nitrat (eksploziv Anfo 94/6), prirodan gas (metan) i dizel gorivo, utvrđeno je jedino da je prisutna količina opasne materije amonijum nitrata u okviru kompleksa oko 50 t, što je jednako graničnoj gornjoj količini, čime se ovo postrojenje svrstava u seveso postrojenje višeg reda...

* * *

ZONA DEPONOVANJA INDUSTRIJSKOG OTPADA

Osnovni kriterijumi za odabir lokacije u dolini reke Štavice za izgradnju i formiranje deponije industrijskog otpada su: pogodna veličina koja može da prima otpad u vidu filter-kolača (pogača) proizvedenih tokom životnog veka rudnika; mali broj ljudi u okruženju na koje objekat može da ima uticaj; pogodni geološki uslovi; relativno niski odnos površine sliva prema zapremini materijala za odlaganje i odnos zapremine nasipa prema zapremini materijala za odlaganje; i relativno mala udaljenost od kompleksa posebne namene (podzona 1A i 2A).

Prostor planiran za izgradnju deponije se nalazi u izolovanoj dolini Štavice, na oko 14 km udaljenosti jugoistočno od kompleksa posebne namene. Na deponiju će se kamionima dovoziti i deponovati filtrirani ostatak prerade rude (filter-kolači, tj. filter pogače) koji se dopremaju iz postrojenja za pripremu mineralne sirovine i dobijanje koncentrata i postrojenja za preradu (iz Podzona 1A i 2A). Filter pogače se ređaju tako da formiraju geotehnički stabilnu deponiju.

Izgradnja deponije će započeti postavljanjem košuljice i formiranjem prvog vodosabirnika. Inicijalno će se otpad polegati u istočnom delu doline Štavice, i to u vidu horizontalnih slojeva debljine oko 0,5 m, koji će se kompaktirati kako bi formirali stabilnu deponiju. Na području deponije će biti položen zaštitni sistem (košuljica) koji će se sastojati od sloja geomembrane i podloge od gline koji uključuje sistem za prikupljanje procednih voda. Formiranje košuljice i brane će progresivno napredovati tokom životnog veka rudnika.

Sliv uzvodno od deponije karakterišu visoka brda obrasla gustom šumom sa delovima grebena i udolina, koji su delom iskrčeni da bi se koristili kao poljoprivredno zemljište.

Geološki sastav terena karakterišu sedimentne stene iz perioda trijasa, perma, karbona i devona. Kod strukturnih geoloških svojstava i topografije lokacije uglavnom dominiraju regionalni rasedi i nabori velikih razmera duž severozapadne i severne strane doline, koji su formirali izduženu strmu dolinu okrenutu ka severu, koju u pravcu juga presecaju erozioni klanci koji se prostiru ka istoku i zapadu.

Matične stene lokacije deponije karakterišu tanki slojevi i masivne površine sa različitim uglovima nagiba i pravcima prostiranja. Mnogi od njih imaju veliki broj napuklina i bili su izloženi jakom dejstvu hidrotermalne aktivnosti koja je trenutno u stanju mirovanja.

Podlogu za privremeni nasip/ branu sa stenskom ispunom, koja se nalazi u severozapadnom delu deponije i visine je oko 17 m, uglavnom čine čvrste stene od škriljaca, sa primećenim sporednim kraškim osobinama. U seizmičkom smislu teren je umereno aktivan i do sada su na njemu zabeleženi zemljotresi koji su izazivali umerena do velika oštećenja.

Projekat deponije predviđa kanale za preusmeravanje toka atmosferskih voda oko spoljne ivice deponije, čiji je položaj izdignut iznad nivoa površine deponije za period od 30 godina. Deponija obuhvata sistem za upravljanje površinskim vodama kako bi se preusmerili bujični tokovi van deponije. Površinska, odnosno prikupljena voda će privremeno biti odvedena u vodosabirnike atmosferskih voda i tretirana na području deponije korišćenjem mobilnog postrojenja za prečišćavanje vode.

Na lokaciji deponije su identifikovana dva glavna sistema podzemnih voda, gornji vodonosni sloj iz perioda karbona i vodonosni sloj ispod njega iz perioda devona, koji čine manje jedinice. Osnovni deo jedinice škriljca pomešan sa peščarom služi kao granični sloj između dva vodonosna sloja. Oba vodonosna sloja pokazuju slične opšte potenciometrijske površine koje prate konture površine zemlje. Tako su pravci horizontalnog toka podzemnih voda generalno usmereni u pravcu nagiba, od linije grebena, ka dnu doline i potom paralelno sa kanalom rečice. Vertikalni hidraulički gradijenti naniže koji su povezani sa napajanjem podzemnih voda pojavljuju se na linijama grebena i padinama brda, dok se vertikalni hidraulički gradijenti naviše javljaju u dnu doline, u oblastima isticanja podzemnih voda.

Kao deo projekta deponije, formiraće se bunari za monitoring životne sredine duž radijusa deponije za period 30 godina od početka rada rudnika. Reč je o dubokim bunarima koji su postavljeni do površine vodonosnog sloja podzemnih voda, kako bi se omogućilo testiranje i monitoring dobijenih uzoraka podzemne vode. Cilj postavljanja bunara za monitoring životne sredine je da se, ukoliko postoje, već u ranoj fazi utvrde potencijalni procedni uticaji deponije na podzemne vode.

„Izrada modela disperzije atmosferskih polutanata za komponente projekta litijum borata „Jadar“ – forest option“, SGS, april, 2019. godine
„Izrada modela buke za komponente projekta litijum borata „Jadar“ -FOREST OPTION-“, SGS, mart, 2019. godine

PRILOG PPNS:

PROSTORNI PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE ZA REALIZACIJU PROJEKTA EKSPLOATACIJE I PRERADE MINERALA JADARITA „JADAR“



PROSTORNI PLAN OPŠTINE LJIG



Mapa: Ejatlas; Vikipedija
Izvor: Ministarstvo rudarstva

DR MILICA TOMAŠEVIĆ: RIO TINTO NAM NIJE POTREBAN - AKO SRBIJA IMA NOVCA NEKA ULOŽI U POLJOPRIVREDU



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

ARHIVA PPNS

KO TO TAMO BUŠI, PO LEVČU?



ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

APRIL

  • Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
  • Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
  • Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
  • Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
  • Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
  • Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
  • Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
  • Ko to tamo buši, po Levču?
  • Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
  • Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
  • Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
  • Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
  • Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
  • Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
  • Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
  • Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
  • Ne bacajte žar u kontejnere!
  • Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
  • Ljubivoje Ršumović - Protest
  • Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

  • Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
  • Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
  • Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
  • Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
  • Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
  • Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
  • Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS


Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://autizamkg.org.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac https://ckkg.org.rs/%d1%81%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%9a%d0%b0/ http://vrabac.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://joakimfest.rs/ http://www.nbkg.rs/index.html https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://telok.org/partneri-udruzenja/ https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/aleksandra.n.tasic https://sveoarheologiji.com/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100085059140554 http://www.vfphysical.rs/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html