U pregledu objava za 18. jul:
- Aktivisti: "Iskopavajte svoj litijum u Nemačkoj"
- Kako je Vučić odigrao za Rio Tinto: Kad niko nije očekivao dogovorio kopanje litijuma građanima iza leđa
- Mercedes i Stellantis žele da ulože u litijumsku industriju u Srbiji
- Đedović Handanović: Srbija bogata kritičnim mineralnim sirovinama
- Nemački kancelar i evropski komesar u Beogradu zbog litijuma, šta se zna?
- Ustavni sud ne čita Ustav - dr Marko Pavlović
- Prete narodu koji hoće da protestuje zbog litijuma: Ovako vlast zastrašuje sve koji se bune zbog Rio Tinta
- Marica Živanović Poljo iz Rekovca o istraživanju litijuma: Eksploatacija je iznad svih podela
- Šta će pisati u memorandumu koji će biti potpisan u ime EU i Srbije prilikom posete Šolca?
- Mi-Snaga naroda: Tražimo od Ustavnog suda da proglasi neustavnom uredbu Vlade u vezi jadarita
Aktivisti: "Iskopavajte svoj litijum u Nemačkoj"
Posle presude Ustavnog suda, Vlada Srbije odlučila je da se s projektom Jadar nastavi. Zbog toga sada u Beograd stiže i nemački kancelar Šolc. Šta mu poručuju aktivisti koji se protive eksploataciji litijuma?
U selima u dolini reke Jadar ni visoke temperature nisu zaustavile radove na njivi. U tom kraju živi oko 18.000 ljudi, uglavnom mladih porodica s decom koje žive od plodne zemlje. Ali, poslednjih pet godina njihov život se okrenuo naopačke, jer kompanija Rio Tinto planira u njihovom kraju da otvori rudnik litijuma.
Porodica veterinara i poljoprivrednika Zlatka Kokanovića tu živi već generacijama. On u pedalj poznaje mapu svog kraja i jasno mu je da tu nema mesta i za njih i za rudnik.
„Ovde je planirano glavno postrojenje prerade, tu je naša crkva na par stotina metara. Tu će se drobiti dnevno 4.000-5.000 tona stenskog materijala koji će biti tretiran s 1.000 tona sumporne kiseline i biće ispiran ogromnim količinama vode, tako da će završavati u Jadru“, rekao je Zlatko Kokanović ekipi DW.
U njegovoj kući često zaseda „krizni štab“. Meštani doline Jadra organizovali su se u udruženje „Ne damo Jadar“ kako bi zajedno pokušali da zaustave otvaranje rudnika. Jer ako budu morali da napuste svoja imanja, kažu, neće izgubiti samo dom, već i osnovni izvor prihoda, a rudnik će uništiti i životnu sredinu.
„Evropi automobili, Kinezima baterije, a nama Srbima deponija i bolesti i kanceri i ko zna kakva čuda. Bolje da se kopa u Srbiji, nego u Nemačkoj ili Francuskoj“, revoltiran je i Dragan Karajčić iz udruženja „Ne damo Jadar“.
Vlada promenila mišljenje
O budućnosti ogromnih nalazišta litijuma u tom kraju poslednjih pet godina vodi se burna rasprava. Dok za meštane i deo građana Srbije taj projekat predstavlja opasnost po životnu sredinu, drugi u njemu vide ekonomski prosperitet i razvojnu šansu Srbije.
Nakon masovnih protesta širom zemlje, Vlada Srbije je 2022. godine donela odluku o zaustavljanju projekta kojim se predviđa eksploatacija litijuma.
„Ovim je što se tiče projekta ’Jadar’ i Rio Tinta sve završeno. Gotovo je“, rekla je tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić.
Međutim, početkom ovog meseca Ustavni sud je tu odluku Vlade poništio, navodeći da ona „nije u skladu sa Ustavom ili zakonom“.
„Pri čemu se ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta“, dodaje se u saopštenju Ustavnog suda Srbije.
Vlada je sada odlučila da se s projektom ipak nastavi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nagovestio da bi Srbija mogla da počne da vadi litijum već 2028. godine, posle novih garancija Rio Tinta.
„Verujemo da rudnik neće ugroziti nikoga i ništa, ali prvo moramo da dobijemo garancije od Evrope da će životna sredina i život običnih građana biti očuvani i unapređeni novim radnim mestima i boljim platama u odnosu na današnje“, rekao je Vučić́.
Iz kompanije Rio Tinto pozdravljaju odluku Vlade Srbije. Oni najavljuju poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i otvaranje hiljade radnih mesta. Veruju da projekat „Jadar“ ima potencijal da postane „resurs litijuma i borata svetskog ranga“.
Podrška za iskopavanje stiže iz EU
I Evropska unija je više puta otvoreno izrazila interesovanje za litijum iz Srbije. Toliko da će sada u iznenadnu posetu Beogradu doputovati nemački kancelar Olaf Šolc, zajedno s potpredsednikom Evropske komisije za energetiku Marošom Šefčovičem.
Oni će učestvovati na „Samitu o kritičnim sirovinama“, u okviru kog će Srbija i EU potpisati memorandum o strateškom partnerstvu koji se, između ostalog, tiče iskopavanja litijuma.
Za opozicionog narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćutu to je „epski zločin prema ljudima i prema prirodi“. On je Šolca nazvao „malom američkom marionetom“ koji je sebi dao za pravo da raseljava ljude iz Gornjih Nedeljica koji „hrane Srbiju“.
„Nek dođu Šolc i taj Šefčovič kod Zlatka Kokanovića da mu kažu: ’Vidi, Zlatko, ja želim litijum. Uslov za to je da ti i tvojih 100.000 litara mleka koje proizvedeš nestanu, i ti da se seliš sa svoje njive.’ Je l’ bi mogao to da kaže nekom nemačkom farmeru?“, pita Jovanović.
On najavljuje opštu pobunu, ali za DW dodaje da je palica za upravljanje prepuštena aktivistima iz organizacije „Ne damo Jadar“.
Sit gladnom ne veruje
Za Zlatka Kokanovića iz te organizacije je sve ovo bilo očekivano. Oni su, kaže, sve vreme upozoravali javnost na to da Rio Tinto ni posle odluke Vlade o zaustavljanju projekta nije otišao iz doline Jadra, već da su njihove aktivnosti samo bile smanjene.
„Litijuma ima u Nemačkoj tri puta više, gospodine Šolc. I nalazi se u podzemnim termalnim vodama gde je mnogo jednostavnija eksploatacija i gde bi bilo mnogo manje uticaja na životnu sredinu. Izvolite, pa iskopavajte svoj litijum u Nemačkoj“, poručio je Kokanović nemačkom kancelaru.
Ipak, kaže da ne planiraju protest povodom dolaska evropske delegacije, već spremaju dalje aktivnosti.
„Mi se nećemo ganjati po Beogradu s njima i nemamo nameru da trošimo snagu i energiju, jer je to očigledno plan i cilj ove vlasti da nas pohapsi i da nas stavi iza rešetaka. Ali, nećemo im to dozvoliti.“
Na poslednjem velikom protestu krajem juna oni su Vladi Srbije dali rok do 10. avgusta da usvoji zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji. U suprotnom će, kažu, blokirati železničke pruge i puteve.
Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta ubeđen je da će Vučić na ovoj temi „polomiti zube“. „Mi imamo posla s firmom koju nijedna normalna zemlja ne prima u kuću, ali su zato našli Aleksandra Vučića, velikog, hrabrog borca, koji nema hrabrosti da brani svog seljaka, nego se stavio u službu Rio Tinta. E zato će da ga upamti Srbija i otići će s vlasti“, kaže Jovanović.
Kompanija Rio Tinto u međuvremenu nastavlja sa aktivnostima. Oni su u dolini Jadra već otkupili 161 hektar zemlje od 854 hektara, koliko planiraju. Iz tog kraja raseljeno je nešto više od 50 domaćinstava, a među onih 250 koji su ostali mnogi kažu da nema novca za koji bi napustili svoja imanja.
Ali, i kompanija ima svoje trikove. Ovde kažu da su vlasnicima kuća ponudili dodatnih pet odsto na otkupnu cenu ako s kuće skinu krov. „Zato da bi i ona druga strana onih kuća prodala, da bi se iselili. Psihološki nas ubijaju, to je psihički rat“, zaključuje Dragan Karajčić iz Nedeljica.
Sanja Kljajić
Izvor: Dojče vele
Kako je Vučić odigrao za Rio Tinto: Kad niko nije očekivao dogovorio kopanje litijuma građanima iza leđa
Groznica vlasti zvana litijum ponovo je počela da trese celo društvo i to u situaciji kada je deo javnosti poverovao rečima državnog vrha da je rudnik stavljena tačka. Da nije stavljena ni zapeta potvrđuje odluka dosada "uspavanog" Ustavnog suda koji je konačno zasedao i doneo odluku da poništi prethodnu odluku Vlade kojom se stopira projekat Jadar. U predizbornoj kampanji, litijumu i rudniku dat je skroman prostor, da bi na velika vrata projekat vratila u trenutku kada zemlja gori usled ekstremnih temperatura, dok su građani na godišnjim odmorima i sa objektivno manjim kapacitetima da se organizuju i pruže otpor izgradnji rudnika.
Dvogodišnja pauza u pominjanju i realizaciji projekta “Jadar”, odnosno iskopavanja litijuma u Srbiji, gotovo hirurški je prosečena onog trenutka kada su završeni izbori 2. juna. Nije tajna da je predsednik države veliki zagovornik i promoter otvaranja rudnika na zapadu Srbije jer to vidi kao veliku šansu za zemlju koja nije pregobata mineralima i prirodnim bogatstvima koje želi većina planete.
U svakom slučaju, osim za njega, litijum nije bio visoko na agendi, ali onda se desio preokret – vlast je počela da pominje rudnik, da vrši medijsku ofanzivu i priprema javno mnjenje da ćemo navodno propustiti istorijsku šansu ukoliko se ne kopa u Jadru.
U junu je kampanja za litijum tek bila u povoju, da bi prema podacima BIRODI, samo u prvih osam dana jula u emisijama na nacionalnim televizijama tema litijuma bila pominjana u istoj meri koliko za ceo jun na istim kanalima.
Uz medijsko ubrzanje i neverovatnu zainteresovatnost da se propagira tema litijuma, simptomatično je da je rudnik postavljen visoko na dnevnom redu odmah nakon završetka izbora. Niko od naprednjaka nije želeo da rizikuje da u kampanji kandiduje temu za koju i sami simpatizeri i članovi SNS imaju veliki broj negativnih reakcija, imajući u vidu da su i tako imali velike izazove da sačuvaju vlast na lokalu.
Dakle, pohvalne ode i pozitivni stavovi o litijumu samo su čekali da prođe nedelja, 2. juna i da se krene u ofanzivu.
Da vlast zna šta radi potvrđuje i to što je za tajming oko litijuma izabrala još dva veoma bitna faktora: prvi je da je doneta odluka Ustavnog suda da je prethodna uredba Vlade bila protivustavna, što je vlast vešto plasirala kao narativ da je sud doneo svoju odluku i da se oni ne mešaju u sudsku granu vlasti koja je nezavisna.
Vrlo zanimljivo tumačenje imajući u vidu da taj sud više od 6 meseci nije obavestio javnost šta je odlučio u predmetu gde je opozicija tražila poništavanje svih izbora zbog očiglednih izbornih nepravilnosti.
I drugi, nezanemarljiv faktor je činjenica da se litijumska groznica po drugi put među građanima Srbije pojavljuje u trenutku kada gori zemlja na neprijatnih 40 stepeni celzijusa. Građani su uglavnom na odmorima ili ispod klima uređaja, pa je i aktivistička i opoziciona kritična oštrica manje prisutna.
U takvoj atmosferi u Beogradu stiže nemački kancelar Olaf Šolc i komesar EU Maroš Šefčovič koji nemaju nameru da razgovaraju sa Vučićem o izbornim uslovima ili vladavini prava. Očigledno je tema samo jedna, što potvrđuju i saznanja N1 da će biti parafiran Memorandum o razumevanju izmešu EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovima.
Vučić zna šta radi i pažljivo bira tajming
Da je vlast pažljivo i promišljeno izabrala trenutak da izvuče litijum iz fioke potvrđuje analitičar Dragomir Anđelković, koji nema dilemu da je to stari manir naprednjačke vlasti.
On pravi paralelu sa Kosovom i ističe da je vlast izabrala momenat za kampanju koji nije opterećen javnim mnjenjem kao u vreme predizborne kampanje.
“Vučić je majstor delovanja u više koraka, on ne radi stvari pravolinijski jer je tada najveći otpor. On je i ranije planirao akcije, počev od izbornih prevara do predaje Kosova. Sve je to radio tako da se otpor polako razvodni i u jednom momentu krene velika ofanziva. Izabrao je momenat kada nije opterećen javnim mnjenjem kao u vreme predizborne kampanje. Ovo je dugotrajna akcija, nijednog momenta nije prestao da se time bavi, samo je birao trenutak da građani ne razumeju šta se dešava”, objašnjava Anđelković za Novu.
Na pitanje da li je letnja sezona pogodan trenutak za vlast jer je mogućnost protesta umanjena, Anđelković naglašava da Vučić pažljivo bira datume, čime želi da onemogući potencijalne proteste.
“Vučić jako dobro bira datume, imali ste neke bitne odluke i tokom leta, ali i zime, dakle u situaciji kada su ekstremne klimatske prilke. Time pokušava da onemogući potencijalne proteste, što ne znači da nije spreman ponovo da napravi iskorak ako bude većeg otpora i da u trećem koraku stvar pokuša da završi. Vučić koristi sve što može da nametne svoju volju protivnu interesima građana”, jasan je Anđelković.
Ima li prostora za otpor uprkos snažnoj kampanji?
Da vlast ima nedvosmislene namere po pitanju litijuma potvrđuje nova Uredba Vlade od 16. jula kojom se ponovo vraća projekat “Jadar”, čime se otklanja i pravna problematika oko toga može li da se kopa litijum. Takvu vest dočekali su i aktivisti i političari opozicije koji su najavili da je ovo poziv na otpor i organizovanje u borbi protiv litijuma.
Da li će se to i dogoditi još uvek je enigma, imajući u vidu da niko nije uputio na poziv ili eventualnu blokadu puteva po Srbiji, iako je vlast poslala jasnu poruku da će policija reagovati ukoliko bude blokada pruga ili puteva.
Dragomir Anđelković tvrdi da postoji manevarski prostor da se reaguju na najavu vlasti da će se kopati litijum, ali napominje da ne postoji mogućnost da se deluje parcijalno.
“Do god jedni protestuju protiv litijuma, a drugi zbog Kosova ili autokratije, ništa se neće uraditi. To mora da bude sveopšti otpor protiv delovanja vlasti jer ona čini sve van institucionalnog okvira, odbijajući da konsultuje struku. Dokle god je sve razbijeno, to je put u propast. Nije problem u narodnoj energiji već u nedostatku političkog vođstva kako bi se napravio odgovor na Vučićeve zloupotrebe”, zaključuje Anđelković.
Evropi i Nemačkoj se žuri više nego Vučiću
Politikolog i komunikacijski strateg Đorđe Trikoš nema dilemu da je glavni faktor za ubrzanje pitanja eksploatacije litijuma to što se na nivou EU traži neka vrsta delovanja u tom smeru. Sa druge strane, sagovornik Nove napominje da je nedvosmisleno tačno da je vlastima pogodnije što se o otvaranju rudnika raspravlja nakon izbora, ali da je presudan faktor uticaj EU.
„U osnovi se ide ka tome da se taj projekat odobri i realizuje, uostalom na sednici Vlade je doneta odluka da se ide u tom smeru. Ja bih rekao da je ovde suština da se radi o evropskim prioritetima u konktekstu resetovanja svih koordinata za energetsku nezavinost. Vučić je mnogo više zavistan u tom procesu, nego inicijator. Dakle, ne bih rekao da je predsednik države strateški izabrao da se to dešava tokom leta, već da su odnosi na evropskom nivou takvi da se zahteva neka vrsta delovanja već sada“, objašnjava Trikoš za Novu.
On nema dilemu da vlast ovaj proces vodi nešto pažljivije nego ranije.
„Shvatili su da je pitanje osetljivo, odnosno onog trenutka da je politički instrumentalizovano. U prvi mah vlast je to zaustavila i uplašila se za svoju moć, ali vidimo da se vraća u fokus. Očigledno je ovo za Nemačku i EU jako važno, što se oseti čak i na primeru Velike Britanije koja nije članica EU. Oni se ponašaju tako da razumeju Vučićevu moć na lokalu. Bezmalo, vrlo jasno ste stavlja do znanja da su za Nemačku to bitni interesi“, poručuje Trikoš za Novu.
Danilo Savić
Izvor: Nova S
Mercedes i Stellantis žele da ulože u litijumsku industriju u Srbiji
Kompanije Mercedes-Benz Group AG i Stellantis NV pregovaraju s Vladom Srbije o ulaganju u preradu litijuma i proizvodnju baterija za električna vozila, što znači novu podršku planiranom najvećem rudniku litijuma u Evropi, piše Bloomberg.
Proizvođači automobila, koji su već partneri u zajedničkom preduzeću za proizvodnju baterija, spremni su da podrže investiciju Rio Tinto grupe u rudnik vredan 2,4 milijarde dolara u Srbiji kroz preradu litijuma i proizvodnju baterija za električna vozila, kažu za Bloomberg izvori upoznati sa situacijom. Razgovori su korak napred u oživljavanju projekta, koji je Srbija blokirala pre dve godine nakon protesta.
Portparoli Mercedesa i Stellantisa odbili su da komentarišu.
Stvaranje industrije litijuma – umesto pukog izvoza sirovine – bio je ključni zahtev Vlade Srbije u podršci projektu Jadar. Evropska unija se potpuno oslanja na uvoz sirovina za pravljenje baterija. EU je nastavila da razvija sopstveni lanac snabdevanja u EV proizvodnji kako bi ublažila zavisnost od uvoza iz Azije. Međutim, spori prelazak na električna vozila doveo je do toga da je niz projekata za proizvodnju baterija pao u drugi plan.
I sami Mercedes i Stellantis su pauzirali dve od svoje tri fabrike baterija u Evropi, koje bi trebalo da koštaju ukupno sedam milijardi evra. Pauziranje ulaganja bilo je rezultat pada tražnje za električnim vozilima. Čak i ako se pojave veliki evropski proizvođači baterija, industrija ostaje zavisna od Kine u pogledu sirovina.
Srbija će u petak potpisati okvirni sporazum sa EU o mineralnim sirovinama, rekao je u sredu novinarima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovaj ugovor predviđa uspostavljanje prerađivačke industrije, kao i pravljenje baterija, rekao je Vučić, i dodao da će lanac snabdevanja biti tako formiran da proizvodi neće biti predmet dodatnih nameta EU.
Rukovodioci dve automobilske kompanije trebalo bi da budu u Srbiji u petak, kada nemački kancelar Olaf Scholz poseti zemlju i možda će potpisati pisma o namerama za razvoj industrije u zemlji, rekli su izvori koji nisu želeli da budu imenovani jer informacije nisu javne.
Izvor: Blumberg
Đedović Handanović: Srbija bogata kritičnim mineralnim sirovinama
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je Srbija prirodno bogata nekim od kritičnih mineralnih sirovina, bez kojih nije moguće sprovesti energetsku tranziciju, a pre svega litijumom, saopšteno je iz njenog kabineta.
Ona je na sastanku sa međuministarskim delegatom za snabdevanje rudama i strateškim metalima iz Ministarstva ekonomije i finansija Francuske Bendžaminom Galezom kazala da je u pripremi Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, na kojoj je angažovano više od 50 profesora i saradnika Rudarsko geološkog fakulteta.
Ta strategija će, kako je naglasila, Srbiji pomoći da definiše načine i pravac kojim će upravljati svojim rudnim bogatstvima u interesu građana, ekonomskog razvoja i privrednog rasta na dugoročno održiv način.
Đedović je navela da su u pripremi i izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojima će se još više zaštititi interesi Srbije, povećati kontrola i uvesti novi oblici saradnje.
„Svi projekti u sektoru rudarstva i energetike u našoj zemlji moraju da budu u skladu sa EU standardima i propisima, uključujući i standarde u rudarstvu, s obzirom da Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i da smo deo evropskog kontinenta“, kazala je Đedović.
Galezo je naveo da Francuska razvija projekte kritičnih mineralnih sirovina, uključujući podzemni rudnik litijuma u centralnoj Francuskoj.
„Projekat koji se razvija u centralnom delu naše zemlje podrazumeva podzemnu eksploataciju litijuma, uz izgradnju fabrike za preradu, a otvaranje očekujemo oko 2028. godine“, rekao je on.
Dodao je da je projekat nešto manji od onog koji se razmatra u dolini Jadra, ali je sličan po kapacitetu.
„Proglašen je projektom od nacionalnog značaja, jer je nacionalni interes da se snabdevamo pre svega iz sopstvenih rudnih bogatstava“, kazao je Galezo, dodajući da su upravo završene javne konsultacije i da trenutno ne vide prepreke koje bi uticale na dalji razvoj projekta.
Galezo će u petak prisustvovati na Samitu o kritičnim mineralnim sirovinama koji se održava u Beogradu.
Izvor: Danas
Nemački kancelar i evropski komesar u Beogradu zbog litijuma, šta se zna?
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i potpredsednik Evropske komisije (EK) zadužen za zelenu agendu Maroš Šefčovič borave 19. jula u Beograd zbog održivih sirovina.
Među održivim (kritičnim) sirovinama, ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju, nalazi se i litijum čijim rezervama raspolaže Srbija.
Tokom njihove posete, prema najavama, biće potpisan Memoranduma o razumevanju između Srbije i EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.
Evropska unija (EU) pokušava da smanji zavisnost od uvoza iz Kine, a Nemačka je najveći proizvođač električnih automobila u Evropi koji koriste litijumske baterije.
Tokom posete dvojice zvaničnika, osim susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, biće održan i Samit o održivim sirovinama.
Na tom samitu će, kako je za RSE rečeno u Evropskoj komisiji, prisustvovati i predstavnici finansijskih institucija i industrije.
Do ovoga dolazi samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat Jadar na zapadu zemlje bogatom litijumom.
Ovaj projekat predviđa da međunarodni rudarski gigant Rio Tinto iskopava litijum na zapadu Srbije čemu se protivi stanovnici tog kraja i ekološki aktivisti tvrdeći da će rudarenje litijuma uticati na životnu sredinu.
Aleksandar Ivković iz beogradskog nevladinog Centra za savremene politike naveo je za RSE da su i EU i Nemačka već duže vreme zainteresovane za srpske rezerve litijuma.
"Poseta treba da podvuče politički značaj za EU i Nemačku te cele priče i da pokaže signal da su oni ozbiljni u toj nameri", ocenio je Ivković.
Kako je objasnio, EU je zainteresovana da se na njeno tržište izvoze ili litijum iz Srbije ili proizvodi od litijuma, ukoliko projekat iskopavanja ovog minerala zaživi.
"Ukoliko se srpska vlast pokaže kao partner u ovom odnosu, rekao bih da će moći da računa na ne previše snažne kritike iz EU i Nemačke zbog stanja demokratije i vladavine prava", smatra Ivković.
Šta predviđa Memorandum?
"Partnerstvo se zasniva na značajnom potencijalu sirovina Srbije i njenom geografskom položaju u odnosu na EU", saopštila je Vlada Srbije uoči potpisivanja Memoranduma.
Vlada je navela da će partnerstvo o održivim sirovinama doprineti dekarbonizaciji ekonomije u skladu sa Zelenim dogovorom EU i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.
Evropski Zeleni dogovor podrazumeva da će EU postati klimatski neutralna do 2050. godine, što znači svođenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu.
Vlada Srbije je navela i da će ovo partnerstvo "rezultirati ekonomskim rastom Srbije i doprineti poboljšanju položaja za pridruživanje EU".
U saopštenju je navedeno i da će partnerstvo ojačati i proširiti saradnju u oblastima klimatskih promena, održive energije, održivih materijala i novih tehnologija.
"Posebno, održivo proizvedene baterije, kao i stvaranje celokupnog lanca snabdevanja za električna vozila, biće ključni za dekarbonizaciju transportnog i energetskog sektora i smanjenje emisija ugljen-dioksida", dodaje se.
Vlada Srbije je dan uoči sklapanja partnerstva sa EU usvojila zaključak koji omogućava potpisivanje navedenog Memoranduma.
Memorandum predviđa pet pravaca delovanja - saradnju na industrijskom nivou, u oblasti istraživanja i inovacija, implementaciji visokih ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda i praksi.
Takođe se govori o mobilizaciji finansijskih i investicionih instrumenata prema standardima EU i o razvoju ljudskih resursa neophodnih za ostvarivanje ovog partnerstva.
Šta su kritične sirovine?
Evropski Zakon o kritičnim sirovinama definiše listu od 17 strateških elemenata, kao što su kobalt, bakar, litijum i nikl, i proširenu listu od 34 kritična materijala.
Ove sirovine su ključne u zelenoj i digitalnoj tranziciji kako se EU oslobađa fosilnih goriva i okreće čistim izvorima.
Kritične sirovine se koriste, između ostalog, u proizvodnji mobilnih telefona, električnih automobila i vetroturbina.
Evrpopski Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Minerals Act - CRMA) stupio je na snagu u maju.
Evropska komisija je tada saopštila da je pristup kritičnim sirovinama od suštinskog značaja za strateške sektore EU kao što su čiste tehnologije, digitalna, odbrambena i vazduhoplovna industrija.
Cilj Evropske unije je i da značajno smanji zavisnost od uvoza iz jedne zemlje.
Zakon koji je usvojio Evropski savet uključuje mere za jačanje domaćih lanaca snabdevanja i razvoj uzajamno korisnih partnerstava sa trećim zemljama.
Na sajtu Evropske komisije se navodi da EU trenutno za određene kritične sirovine zavisi isključivo od jedne zemlje.
Tako Kina obezbeđuje 100 odsto snabdevanja EU teškim zemljanim elementima, Turska obezbeđuje 98 odsto bora, a Južna Afrika 71 odsto potreba za platinom.
Uoči glasanja u Evropskom parlamentu kojim je dobila još jedna mandat na čelu EK, Ursula fon der Lajen je poručila da se ne odustaje od transformacije ekonomije EU u okviru Zelenog dogovora u cilju borbe protiv klimatskih promena.
Partnerstvo sa Srbijom 14. po redu
Ovo je 14. strateško partnerstvo koje EU uspostavlja sa drugim zemljama.
Takva partnerstva su već sklopljena sa Norveškom, Ukrajinom, Kazahstanom, Uzbekistanom, Australijom, Grenlandom, Kanadom, Argetinom, Čileom, DR Kongom, Namibijom, Ruandom i Zambijom.
Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike kaže da to partnerstvo nema veze sa politikom proširenja EU i time što je Srbija kandidat za članstvo.
"U vezi sa sirovinama Srbija je u istom statusu kao i bilo koja treća država sa kojima EU sklapa memorandume ovog tipa", dodaje.
Srbija i Evropska komisija su u septembru 2023. potpisale Pismo o namerama o pokretanju strateškog partnerstva u oblasti kritičnih sirovina i lanaca vrednosti električnih automobila.
To pismo su potpisali potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič i tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
"U tom Pismu o namerama je stajalo da će politički razvoj odnosa predvoditi Aleksandar Vučić i Maroš Šefčović", naveo je Ivković.
Šta je poručeno iz Berlina?
Najavljujući posetu kancelara Srbiji i potpisivanje Memoranduma o održivim sirovinama, portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt rekao je da je pozadina toga projekat održivog iskopavanja litijuma u Srbiji.
On je na konferenciji za novinare u Berlinu 17. jula naveo da je reč o daljem razvoju evropske agende o sirovinama i smanjenju rizika u njihovoj eksploataciji.
Najavio je da će Vlada Srbije i nekoliko kompanija potpisati pismo o namerama u vezi sa projektom iskopavanja litijuma.
Memorandum će sadržati "posvećenost visokim standardima životne sredine i održivosti", poručio je Hebeštrajt.
Kako je rekao, Vlada Srbije odgovorila je na kritike ocenjujući da je "dobro i važno" što sada postoje viši standardi za projekat.
Šta kažu vlasti Srbije?
Srbija će Mercedes-Benzu, Folksvagenu i Stelantisu dati priliku za kupovinu litijumskih baterija za automobile, jer daje prioritet evropskim u odnosu na kineske proizvođače automobila, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za nemački dnevni list Handelsblat.
"EU je potreban litijum i želimo da ojačamo naše veze sa EU", rekao je Vučić u intervjuu objavljenom 18. jula.
Kako je prenela agencija Rojters, Vučić je naveo da Srbija očekuje godišnju proizvodnju od 58.000 tona litijuma što je dovoljno za oko 1,1 milion električnih vozila, odnosno oko 17 odsto evropskog tržišta.
Prethodno je premijer Srbije Miloš Vučević izjavio da je uslov za rudarenje podizanje fabrika i inustrijalizacija u kraju gde bi bio rudnik.
Vlada Srbije vratila je 16. jula na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita, minerala litijuma i bora, na zapadu Srbije.
Vlasti su prethodno signalizirale da bi Rio Tinto mogao da dobije zeleno svetlo.
Tako je Vučić u junu za Fajnenešel tajm rekao da su nove garancije kompanije i Evropske unije odgovorile na zabrinutost oko ekoloških standarda.
"Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao biti otvoren 2028", naveo je tada on.
Vlada je 2022. stopirala projekat nakon masovnih ekoloških protesta.
Uredbu o projektu Jadar je vratila na snagu nakon što je Ustavni sud ocenio da odluka o stopiranju nije bila doneta u skladu sa Ustavom i zakonima. Ustavni sud je takođe naveo da to ne znači vraćanje prethodne odluke o pokretanju projekta u pravni poredak.
Kakve poruke šalje poseta evropskih zvaničnika?
"Jako loša odluka", tako posetu zvaničnika iz Brisela i Berlina povodom litijuma ocenjuje za RSE viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber.
"Na delu je politika koja pokušava po svaku cenu dođe do tih sirovina ignorišući upravo standarde o kojima nemačka vlada govori o demokratskim aspektima i zaštiti životne sredine", naveo je.
On smatra da se šalje poruka da se trguje industrijskim i geopolitičkim interesima u vezi sa zelenom tranzicijom i da to šteti demokratskim principima i vrednostima, pa samim i interesima i Nemačke i EU.
"Ekstrakcija (litijuma) bez demokratskog procesa značiće ili da će se region pomeriti dalje od budućnosti koja je okrenuta EU ili da će se veći deo EU sve više i udaljavati od svojih temeljnih vrednosti", naveo je Savet za politiku demokratizacije na mreži X.
Aleksandar Ivković iz Centra za savremene politike ocenio je da je cilj posete da evropski zvaničnici pokažu da će projekat iskopavanja litijuma da se sprovodi na ekološki način i da oni to politički garantuju.
"Da li će to na ekološki način da se sprovodi i da li oni mogu da daju takve garancije, mislim da je i dalje nepoznanica. Potrebeno nam je više informacija na koji način bi garancije funkcionisale i da li bi mogle da se implementiraju", dodao je.
Upitan da li to znači da evropski zvaničnici staju iza projekta Rio Tinta u Srbiji, Ivković odgovara da staju iza inicijative da se iskopava litijum.
"Ja ne bih povezivao sa konkretnom kompanijom. Mislim da je politička poruka vrlo jasna i tako će se tumačiti kao podrška projektu iskopavanja litijuma", naveo je.
Prethodna poseta Šolca Beogradu o Kosovu, BiH, Rusiji
Nemački kancelar Olaf Šolc bio je u Srbiji pre dve godine, u maju 2022, nakon što je prethodno posetio Kosovo.
Tada su politička pitanja bila glavne teme, poput sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, odnosi sa Kosovom i stabilnost Bosne i Hercegovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Berlinu sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, 4. maj 2022.
Sada će izgleda politička pitanja biti u drugom planu mada je predsednik Srbije najavio da će sa nemačkim kancelarom razgovarati i o evropskom putu Srbije, Kosovu, regionu i političkim odnosima.
Izvor: RSE
Ustavni sud ne čita Ustav - dr Marko Pavlović
Dana 11. jula 2024, Ustavni sud RS doneo je odluku po kojoj „utvrđuje se da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ (‘Službeni glasnik RS’, broj 8/22) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom“.
U obrazloženju odluke US navodi da osporena (od strane kompanije Rio Tinto) Uredba „nije doneta na način koji je u saglasnosti sa odredbom čl. 3 Ustava i odredbama Zakona o Vladi …“
Prvo što pada u oči je da US nije pročitao ceo Ustav, odnosno jedinu relevantnu ustavnu odredbu. To je odredba čl. 99 o nadležnosti Narodne skupštine. U al. 10 čl. 99 Ustava kaže se da Narodna skupština „usvaja plan razvoja i prostorni plan“.
Sledstveno, Vlada je samo kršeći Ustav (otimanjem nadležnosti Narodnoj skupštini) mogla da donese bilo kakvu uredbu o prostornom planu. Jer, Ustav naređuje da prostorni plan donosi ne Vlada, nego organ narodne suverenosti – Narodna skupština.
Ipak, Zakon o planiranju i izgradnji u čl. 35 st. 2 propisuje da „prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada“. US je trebalo da ispita ustavnost ove odredbe, i lako utvrdi da je ona neustavna.
Jer, Ustav ne pravi razliku (u pogledu nadležnosti za njihovo donošenje) između različitih vrsta prostornih planova. Prema Ustavu, prostorni plan uopšte donosi Narodna skupština. Nadležnost Narodne skupštine za donošenje prostornog plana izraz je i starog principa quod omnes tangit, ab omnibus comprobetur (ono što se svih tiče, svi moraju da odobre).
Valja primetiti da čl. 35 st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji ne boluje samo od obične neustavnosti, nego i od teškog komunističkog recidiva. Naime, u čl. 35 st. 2 stoji da „prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada… a za područja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skupština autonomne pokrajine“.
Prosto rečeno, da se Jadar nalazi u AP Vojvodini, o njemu bi rešavalo predstavničko telo, a pošto se nalazi u UŽAS-u (užoj Srbiji), o Jadru rešava Vlada. Ustavne sudije time nisu mučile svoje glave. One su zdravo za gotovo uzele jednu protivustavnu normu.
Ustavni sud, naročito u pitanjima „svetog prava svojine“ (u ovom slučaju stanovnika Jadra), mora uvek da ima na umu temeljnu odredbu čl. 2 Ustava, kojom je propisano da „suverenost potiče od građana“.
Ta odredba ima svoj koren u čuvenom delu čuvenog Džona Loka, „Dve rasprave o vladi“. U toj ključnoj knjizi moderne pravno-političke misli stoji: „Veliki i glavni cilj udruživanja ljudi u političku zajednicu (državu), i njihovog stavljanja pod vlast, bila je zaštita njihove svojine.“ Drugačije rečeno, država odnosno politička vlast, koja ne štiti svojinu svojih građana (nego je npr. buši i posipa sumpornom kiselinom) gubi svrhu svoga postojanja.
Bušotine na njivama i poljima Jadra teške su rane na pravu privatne svojine. Neumesno je i pomisliti da će Rio Tinto sve to pozlatiti.
Autor je doktor pravnih nauka
Izvor: Danas, 17. 7. 2024.
Prete narodu koji hoće da protestuje zbog litijuma: Ovako vlast zastrašuje sve koji se bune zbog Rio Tinta
Počevši od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića pa do predsednika Aleksandra Vučića, danima unazad stižu izjave da će policija u slučaju blokada i protesta zbog Rio Tinta reagovati, tako što takve događaje neće dozvoliti. Aktivistkinja udruženja “Ne damo Jadar” Marijana Petković kaže za Nova.rs da oni ove izjave vide kao pretnje, ali da ih to neće obeshrabriti.
Nakon održanog protesta u Loznici na kom je iznet zahtev da se u roku od 40 dana usvoji zakon kojim bi bila zabranjena geološka istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Republici Srbiji i najavljene blokade železnica ukoliko se to ne ispuni, predstavnici vlasti zapretili su organizatorima iz ekoloških udruženja.
Najpre je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao da policija neće dozvoliti nerede, blokade pruga i puteva koje pominju protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji i ocenio da oni politizuju situaciju.
Zatim je predsednik Aleksandar Vučić otišao korak dalje.
„I nećemo biti ni blizu brutalni kao u Evropi, da ih bijemo i maltretiramo zato što su zauzeli negde nešto ili ne znam šta… Mi smo tu vrlo tolerantni i čuvaćemo ih kao malo vode na dlanu, da ne brinu uopšte“, poručio je Vučić iz Londona.
Posle predsednika oglasila se i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović – Handanović.
„Napretka zemlje nema ako ne držimo korak sa inovacijama modernog doba, posebno u borbi sa klimatskim promenama i kritičnim sirovinama. Napretka nema ni bez zdrave debate i dijaloga kojima su osnova naučne činjenice i gde reč daje struka, a ne ulica”, poručila je ministarka u interjvuu za NIN.
A kako ove izjave vide oni koji se bore protiv iskopavanja litijuma?
“Meni više liče na pretnju i onu finu suptilnu poruku, ali mi definitivno se ne brinemo, jer smo mi ustali na mnogo veću zver nego što je to policija ili predsednik Vučić, svako će raditi svoj posao“, kaže za Novu Marijana Petković iz udruženja „Ne damo Jadar“.
I poručuje im da sat otkucava.
Dok dati rok polako ističe predstavnici vlasti ne gube vreme, dok upućuju pretnje onima koji se ne slažu sa idejom iskopavanja litijuma u Srbiji, oni i otvoreno agituju za Rio Tinto i čine sve što je u njihovoj moći da obezbede pravni okvir po kom će biti omogućeno da ta kompanija nastavi da radi.
Tako je, podsećamo, najpre Ustavni sud poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta „Jadar“, eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije.
Nakon te presude Ustavnog suda, Vlada nije čalisa ni časa pa je u utorak donela Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.
Premijer Srbije Miloš Vučević komentarišući taj potez Vlade kaže:
“Mi smo se vratili na period 2022. godine pravno-tehnički a da li će i kada će biti izdate dalje dozvole, mišljenja, elaborati, procene to je nešto što nas tek očekuje”.
Danas očekuje predstavnike vlasti i razgovor sa kancelarom nemačke Olafom Šolcom i potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem po pitanju litijuma, kao i potpisivanje Memoranduma, ali spisak gostiju se ne završava na ova dva vizoka zvaničnika.
„Doći će predsednici Evropske banke za obnovu i razvoj, doći će predsednici KFV-a, Italijanske razvojne banke, ono što je iznenađenje doći će glavni šef Mercedes-Benza“, najavio je Vučić.
Čini se da je vlast veoma čvrsta u nameri da se kopa litijum, ali i da u svemu tome imaju podršku sa zabada, te se postavlja pitanje da li je moguće po drugi put da stave tačku na projekat „Jadar“?
“Naravno da je moguće, što se nas lično tiče, to je bilo mnogo ranije dogovoreno, ali mi da ne mislimo da možemo da ih zaustavimo ne bismo ovo ni radili”, zaključuje Petković.
Izvor: Nova S
Marica Živanović Poljo iz Rekovca o istraživanju litijuma: Eksploatacija je iznad svih podela
Na Vidovdan je u Loznici održan veliki protest protiv istraživanja i potencijalne eksploatacije litijuma na teritoriji Srbije.
– Lični utisak kao nekog ko je u ovoj priči više od tri godine je da je tog dana pokazano kompaniji i vlasti, koja očigledno svom snagom podržava projekat rudarenja litijuma, da ne samo da i dalje postoji snažan otpor velikog broja ljudi koji neće odustati, već da je taj naš otpor još jači i odlučniji, kaže Živanović Poljo, dodajući da „tome doprinosi i činjenica da je skupu u Loznici prisustvovao veliki broj organizacija i pojedinica, najrazličitijih političkih i svih drugih orijentacija”.
Drago joj je da su svi shvatili da je ovo pitanje iznad svih pitanja i podela.
– Da smo na pravom putu pokazuju i reakcije onih koji lobiraju za „Rio Tinto”, prorežmskih medija i tabloida, koji su se ostrvili na ljude iz Nedeljica, crtaju im mete na čelu, iznose laži, nazivaju ih ustašama. Sigurna sam da će im se sve to olupati o glavu i da im neće proći ovakva prljava kampanja, nepokolebljiva je naša sagovornica.
I ona podseća da je na vidovdanskom skupu u Loznici vlasti dat rok da usvoji zakon protiv iskopavanja litijuma.
– Iznet je jasan zahtev, neka se saberu i odluče da li će i dalje raditi protiv sopstvenog naroda, a za račun ozloglašene kompanije. Naši naučnici su objasnili koliko je projekat štetan i nikakvi nacrti studija za nepostojeći projekat nas ne mogu ubediti u suprotno, kaže Živanović Poljo.
Po njenom mišljenju, sve i da je najčistija moguća tehnologija u pitanju, ljudi u Srbiji imaju pravo da kažu NE tome i da biraju razvojne šanse u poljoprivredi i turizmu, a ne u nečemu što će trajno devastirati plodna zemljišta.
– Pri tome, takva tehnologija nije nigde do sada primenjena, kompanija ne garantuje da neće biti akcidenata i zagađenja, pa zašto bismo onda prihvatali takve neisplative i rizične projekte, pita se ona.
Takođe, po njoj, nesuvisla je izjava „da Srbija traži garancije od Nemačke da neće biti zagađenja” i u najmanju ruku se kosi sa zdravim razumom.
– Više nego šizofrene su i tvrdnje da nas koji se protivimo projektu eksploatacije litijuma plaćaju nemačke i još neke zapadne agenture. Kako je to moguće ako su veoma zainteresovani za naš litijum, a imaju ga, na primer, baš u Nemačkoj. Treba li mi njima da damo garancije da ako ga budu eksploatisali neće biti zagađenja, postavlja kontrapitanje Marica Živanović Poljo.
Njen zaključak je da je poruka kompaniji „Rio Tinto” i svim sličnim „da se lepo pokupe i idu kući” jer u Srbiji nemaju šta više da traže, a predstavnicima vlasti da se okrenu interesu naroda koji su obmanuli u predizbornoj kampanji tako što nisu spominjali litijum, tvrdeći „da je stavljena tačka na projekat Jadar”.
Piše: Zoran Mišić
Izvor: Kragujevačke
Šta će pisati u memorandumu koji će biti potpisan u ime EU i Srbije prilikom posete Šolca?
Nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Ševčović 19. jula stižu u posetu Beogradu, kako bi u ime Evropske unije sa Srbijom potpisali memorandum o razumevanju u oblasti sirovina, minerala i lanaca snabdevanja.
Kako je najavljeno dokument nosi naziv Memorandum o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.
Sadržaj ovog dokumenta nije zasad poznat javnosti, ali ono što se može unapred shvatiti jeste da se ovim memorandumom sklapa predugovor o budućem partnerstvu u oblasti strateških sirovina i snabdevanja između EU i Srbije. U to spada rudarenje litijuma i proizvodnja baterija.
Budući da Evropska unija sva dokumenta objavljuje na svojim sajtovima, začetak ovog memoranduma može se naći u pisma o namerama, koje su u septembru 2023. potpisali tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i Maroš Ševčović.
U pismu objavljenom na sajtu EU, naročito je zanimljiv deo gde se navodi da će postizanjem dogovora strateški i politički rukovoditi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ševčović, koji će biti u redovnom kontaktu.
(„The President of the Republic of Serbia, Aleksandar Vučić, and European Commission Executive Vice-President Maroš Šefčovič will provide political guidance and strategic steer for the work carried out towards and under the partnership. They will meet on a regular basis to monitor progress and decide on next steps“, piše u dokumentu.)
Prema dostupnom pregledu, Evropska unija je u poslednje tri godine, ovakvu vrstu memoradnuma, odnosno predugovora, potpisala sa Kanadom i Ukrajinom 2021. godine, sa Kazahstanom i Namibijom 2022. godine, sa Argentinom, Čileom, Zambijom, Demokratskom Republikom Kongo i Grenlandom 2023. godine, a sa Ruandom, Norveškom i Uzbekistanom 2024. godine.
Takođe, u maju 2024. je potpisan memorandum o razumevanju i sa Australijom. Posle potipisivanja sledi izrada mapa puta sa konkretnim akcijama kako bi se Strateško partnerstvo sprovelo u praksi, u narednih šest meseci.
Memorandum su potpisali u Briselu 28. maja 2024. u ime Evropske unije Tijeri Breton, komesar za unutrašnje tržište, i Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik za privredu koja radi za ljude. U ime Australije 28. maja potpisnici u Kanberi su bili Hon Madelen King, ministarka za resurse i ministarka za severnu Australiju, i Don Farel, ministar trgovine i turizma.
Tekst Memoranduma sa Australijom, može se naći na sledećem linku.
U ovom tekstu, našoj javnosti možda najzanimljiviji delovi odnose se na tajnost, na moguće odustajanje od partnerstva, te navodi o rudaranju i prirodnoj sredini… koje prenosimo u slobodnom prevodu.
„U procesu implementacije partnerstva, strane nameravaju da obezbede međusobnu zaštitu interesa jedne druge, uključujući informacije koje su poverljive za zainteresovane javne organe i kompanije.“
„Partnerstvo može biti izmenjeno uz obostranu pismenu saglasnost strana. Partnerstvo može biti prekinuto tako što bilo koja strana dostavi pismeno obaveštenje drugoj strani najmanje šest meseci. Strane bi trebale da se konsultuju kako bi odlučile kako da se pozabave nerešenim pitanjima. Aktivnosti opisane u ovom memorandumu počeće dan nakon što ga obe strane potpišu.“
„Partnerstvo pokriva ceo lanac vrednosti kritičnih i strateških minerala – istraživanje, ekstrakciju, preradu, rafinaciju, reciklažu i preradu otpada iz ekstrakcije. Memorandum o razumevanju postavlja politički okvir, zajedničku posvećenost unapređenju saradnje…“
„Evropska unija (EU) i Australija su posvećene punoj implementaciji Pariskog sporazuma, da postignu neto nulte emisije i da ubrzaju tranziciju ka neto nultim privredama do 2050. EU i Australija (u daljem tekstu „strane“) priznaju da je održivi kritični i strateški minerali igraju ključnu ulogu u razvoju neto nulte ekonomije i dele posvećenost izgradnji sigurnih, stabilnih, etičkih i održivih kritičnih i strateških lanaca snabdevanja mineralima.“
Do posete nemačkog kancelara i potpisivanje dokumenata dolazi, podsetimo, tri dana pošto je odlukom Ustavnog suda, poništena odluka Vlade Srbije o zaustavljanju projekta „Jadar“, odnosno otvaranje rudnika litijuma u Loznici od strane kompanije Rio Tinto.
Izvor: Danas
Mi-Snaga naroda: Tražimo od Ustavnog suda da proglasi neustavnom uredbu Vlade u vezi jadarita
Poslanička grupa "Mi - Snaga naroda" Branimira Nestorovića saopštila je da je danas zatražila od Ustavnog suda da po hitnoj proceduri proglasi neustavnom i nezakonitom Uredbu Vlade Srbije, donetu 16. jula ove godine u cilju "oživljavanja" Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade minerala jadarit "Jadar".
"Zbog opasnosti od nastanka nenadoknadive štete za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, od suda je zatraženo da donese privremenu meru kojom bi se zabranila primena sporne Uredbe", navodi se u saopštenju.
Kao razlog za zahtev Ustavnom sudu za donošenje privremene mere, navedeno je da je "donošenje sporne Uredbe učinjeno po hitnoj proceduri, na način koji sporan i kod nas nikada nije korišćen", kao i da je "tom prilikom, pored Ustava i drugih propisa, prekršen i Zakon o planskom sistemu".
Iz "Mi - Snaga naroda" su između ostalog naveli da su privremenu meru od Ustavnog suda zatražili i zbog "nepostojanja Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije", kao i zato što su se "za poslednje četiri godine, od donošenja Uredbe sa Prostornim planom, promenili propisi".
Izvor: Novi magazin
Sadržaj u celini
U cilju ostvarivanja vladavine prava i ostvarivanja ustavnih i zakonskih prava, inicira se pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, pa se predlaže Ustavnom sudu da, po ubrzanoj proceduri, donese Odluku:
UTVRĐUJE SE da je UREDBA (Vlade Srbije) o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju eksploatacije o prerade minerala jadarit „JADAR” Službeni Glasnik RS“, br. 60/2024) nesaglasna Ustavu Republike Srbije (jer je suprotna čl. 1, 2, Z, 20 st. 2, 21, 23 st. 1, 32 st. 1, 5], 58, 68, 74 st. 1, 85, 87, 88, 89, 123, 166 st. 2, 196 st. 4), Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije (”Sl. Glasnik RS“, br. 30/2018), Zakonu o planiranju i izgradnji (”Službeni Glasnik RS“, br. 72 od 3. septembra 2009 - 62 od 27. jula 2023.72Q009 - 9/20), Zaključku Vlade o usvajanju za izradu podzakonskih propisa (”Sl. Glasnik RS”, br. 75/2010 i 81/2010— ispr).
OBUSTAVLjA SE, do okončanja postupka, izvršenje osporene Uredbe i sa njom povezanog Prostornog plana, odnosno svih pojedinačnih akata i radnji, imajući na umu realnu opasnost od nastupanja nenadoknadive štete za lude i imovinu velikog obima, za javno zdravlje, opasnost za biljni i životinjski svet, životnu sredinu, hidrologiju, biotope, i kulturno i istorijsko nasleđe, posebno imajući na umu i da Vlada prilikom donošenja osporene Uredbe nije ispoštovala stanovište Suda u Odluci Suda IYo-39/2022 od 12.07.2022 i tamo navedenu proceduru.
Obrazloženje
- Pozivajući se na čl. 35. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, Vlada Ane Brnabić donela je 20.02.2020. godine: Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita, jadar” (G’Službeni Glasnik RS“, br. 26/2020). Uredba je stupila na snagu osmog dana od donošenja.
- Pozivajući se na isti čl. 35. sg.2. Zakona o planiranju i izgradnji, Vlada Ane Brnabić donela je 20.01.2022. godine: Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita, jadar” (”Službeni Glasnik RS”, br, 2/2022). Uredba je stutta na snagu danom objavljivanja u Službenom Glasniku.
- Pozivajući se na isti čl. 35. st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, Vlada Miloša Vučevića donela je 16.07.2024. godine: Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizщiju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita, jadar” ("Službeni glasnik RS“, br, 60/2024). Uredba je stupila na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom Glasniku.
- Dana 23.09.2023. godine, u Njujorku, u prisustvu Predsednika Aleksandra Vučića, Ivica Dačić u funkciji Prvog potpredsednika Vlade i ministar spoljnih poslova, potpisao je PISMO O NAMERAMA sa Marošem Šefčovičem — Izvršnim potpredsednikom Evropske komisije. Predmet dogovora je korišćenje litijuma, odnosno zajedničko korišćenje „kritičnih sirovina”.
- EU je 11.04.2024. godine objavila UREDBU 2024/1252 o uspostavljanja okvira za osiguravanje sigurnog i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama (litijuma, bora, kobalta, volframa itd.). Uredba je odmah postala obavezujuća za članice EU. Uredba daje mogućnost državama, kao što su Srbija, koje imaju strateške sirovine, da se pridruže EU u pogledu zajedničke organizacije korišćenja kritičnim sirovinama.
- U cilju zajedničke ili dominantne i presudne brige o strateškim sirovinama Srbije — već sutra u Srbiju dolaze Olaf Šolc, Maroš Šefčovič i drugi evropski funkconeri, radi okončanja nejavnih dogovora.
Osporenom Uredbom, kako je navedeno, „ponovo počinje da se primenjuje Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizacщu projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar” (”Službeni Glasnik RS“, br. 26/2020), doneta 20.02.2020. godine.
Inicijator smatra da je osnovan predlog da se osporena Uredba stavi van snage, a da se do tada primenjuje privremena mera — kojom bi se zabranila primena te Uredbe iz sledećih razloga:
- Inicijator nije upoznat sa ustavnošću i zakonitošću izvorne Uredbe od 20.02.2020. godine. Pored brojnih promenjenih okolnosti u perioщu od donošenja te Uredbe pa do danas - tokom četiri godine - Uredba se nije primenjivala. Poslednje dve, od te četiri godine, Ustavni sud je tu Uredbu, sa svim posledicama, izopštio iz upotrebe i iz pravnog sistema Srbije.
- Osporena Uredba nije doneta na način predviđen Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i primenom metodologije za izradu podzakonskih akata i uz učešće narodnih poslanika. Takođe, prilikom donošenja osporene neustavne i nezakonite Uredbe, Vlada je postupila suprotno Odluci Ustavnog suda Srbije od 12.07.2022. godine. Tom Odlukom, koja je obavezujuća za Vladu, Sud je utvrdio da Uredba o pregganku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” („Sluэkbeni glasnik RS”, broj 8/22) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ali pritom ističući: „Ustavni sud posebno dodatno ukazuje da se ovom odlukom ,ne oživljava’ prethodno doneta Uredba o utvrđivanju PPPPN koja je objavljena u „Službenom glasniku RS”, broj 26/20.” Sud konstatuje da je Vlada u obrazloženju ukinute Uredbe Vlada navela da je doneta „imajući u vidu kontinuirano uznemiravanje građana”, da ju je zato preispitala i „utvrdila da postoji osnov za stavljanje van snage Prostornog plana, te je usvojila ovu uredbu kojom prostorni plan prestaje da važi“ (Tačka Odluke ustavnog suda). Sud to obrazloženje Vlade ne spori, i navodeći: „Buщući da ustavna nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku podrazumeva i moguNnosg promene politike u određenoj oblasti, Ustavni sud nalazi da u tom slučaju u pravnom poretku ne može opstati ni prethodno doneti PPPPN.” Sud ističe da Vlada treba da uvaži zahteve građana i da sprovede proceduru, koju je detaljno obrazložio u odluci (npr. u tački V Odluke), a što je Vlada izbegla da primeni. Sud navodi bitna pitanja: zaštita života i zdravlja ludi, flore i faune, vode, vazduha, klime, pejzaža, materijalnih i kulturnih dobara, objekata i imovine, zaštite životne sredine itd. Takođe, da nadležni organ o zahtevu obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost o podnetom zahtevu, i to od samog početka postupka. Sud zaključuje da je, „kontinuirano uznemiravanja građana svakako moralo biti od značaja za odlučivanje Vlade o daljoj sudbini projekta, ali je, u ovom slučaju, negativno mišljenje zainteresovane javnosti moglo biti cenjeno samo u postupku i na način kako je to propisano Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.“ Sud smatra „da je Vlada donošenjem osporene Uredbe prekoračila granice svoje nadležnosti”. Sud dakle smatra da su građani imali legitimno pravo da štite svoje interese, ali samo spori formalni način kako je Vlada ukinula Uredbu, time nedostatke i u prostornom planu, i zato daje smernice kakav postupak treba da se sprovede, što Vlada nije učinila, što je i razlog za podnošenje ove inicijative, kao i podnošenje zahteva za navedenu privremenu meru.
- U međuvremenu, od 20.02.2020. - 16.07.2024, promenjeni su i najviši svetski standardi u cilju eksploatacije litijuma, a posebno zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i životinja u područjima u celoj Srbiji - posebno tamo gde bi se vršila eksploatacija litijuma i bora.... Ti standardi nisu bili deo Uredbe iz 2020.
- Narodna Skupština još uvek nije donela Strategiju upravl,anja mineralnim i drugim geološkim resursima republike Srbije (odredba člana 12. Zakona o rudarstvu i Geološkim istraživanjima), jer je Ministarstvo rudarstva i energetke otpočelo izradu iste 18. marta 2024. godine, a usvajanje te Strategije nužan je uslov za postupanje Vlade RS, obzirom da se Uredbe koje se tiču te materije mogu donositi samo na bazi Strategije koju je usvojila Narodna skupštgina i Akcionog plana - koji takođe ne postoji.
- Prilikom donošenja osnovne Uredbe 20.02.2020. godine, Poslanička grupa MI SNAGA NARODA prof. dr Branimir Nestorović nije postojala i nije učestvovala u njenom donošenju. Sada, kada se ta Uredba, na neobičan i sporan način osnažuje i to od Vlade koja nije donela tu Uredbu, Poslanička grupa ima ustavno i zakonsko pravo da, kao zainteresovano lice, učestvuje u tim postupci.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0