Pregled objava o Rio Tintu i litijumu za 27 i 28. jul 2024. godine:
Litijum iz vode: Iako je najčistiji, u Nemačkoj još daleko od početka vađenja
Protest protiv eksploatacije litijuma; Aranđelovac: Osvanuli plakati koji označavaju ekološke aktiviste kao „srbomrsce“
Reakcija i budući potezi povodom pretnji aktivistima i građanima
Nemanja Mikać: Sam litijum nam ne znači mnogo, ali ceo lanac snabdevanja znači 10 puta veću industriju
Sve što niste hteli da znate o litijumu - Milorad Opačić
Puhalo: Rio Tinto da odvede ljude tamo gde kopa, pa da vidimo kako to izgleda
Da li će meka moć EU biti dovoljna za zaustavljanje pada evroentuzijazma zbog podrške Unije iskopavanja litijuma?
VIDEO „Rio Tinto, marš iz Srbije“, ori se na Olimpijskim igrama pred Amerikance
Protesti protiv litijuma širom Srbije: „Narod je sa jedne strane fronta, a sa druge Rio Tinto i Vlada“
Naučnica koja je upozorila na "Jadar": Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu radi za Rio Tinto
Kako su struka i ljudi iz Jadra u svega par rečenica uništili botovanje naprednjaka i priču da kopanje litijuma nije štetno
Poseta Šolca i Šefčovića potvrdila Demostatova saznanja da Vlada Srbije uveliko pregovara sa EU o uslovima eksploatacije litijuma
U Kaseresu se vodi litijumski „rat“: Grad i aktivisti protiv regionalne vlade
ARHIVA PPNS
Stručnjaci iz Srbije upravo su objavili naučni rad: "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnih rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". O ovoj temi rafalnom paljbom danima izveštavaju tabloidi i njima slične frekvencije, pa evo i ovog izvora za sve one koji nisu gadljivi na stručnost.
Litijum iz vode: Iako je najčistiji, u Nemačkoj još daleko od početka vađenja
Iako je vađenje litjuma iz vode znatno manje ugrožava životnu sredinu od dobijanja ove rude iz kamena i daljom hemijskom obradom kiselinama, postoje problemi zbog kojih se još ova retka ruda ne vadi na ovaj način, niti se zna kada će početi.
Najveće rezerve litijuma iz geotermalnih izvora u Evropi, nalazi se u Nemačkoj, pre svega u dolina Gornje Rajne na jugozapadu ove zemlje. Gledano hemijski, to je najčistiji način za dobijanje litijuma, neuporediv sa dobijanjem iz rude, kakav se želi u Srbiji.
Međutim, i pored višegodišnjih istraživanja sa dobijanjem litijuma iz vode se nije započelo. Nemačka vlada je zelenu tranziciju proglasila političkim ciljem, ali ne postoji vremenski raspored, odnosno početak ekspolatacije u svojoj zemlji.
Primera radi, 2021. godine kompanija Vulkan koja radi na istraživanjima u Gornjoj Rajni, imala je za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj sredinom 2024. a da od 2025. ukupno pet fabrika proizvodi ko 40.000 tona litijuma godišnje, odnosno oko milion vozila.
To se, izvesno neće destiti, ali ne zna se precizno kada će i da li će uopšte započeti ekstrakcija, a rokovi su se do sada odlagali iz godine u godinu. Iako se kompanije i istraživači slažu da bi dolina Gornje Rajne mogla da postane važan izvor litijuma, ne slažu oko toga koliko brzo može da počne eksploatacija u industrijskim razmerama i koliko će to biti ekonomski održivo.
Kao jedan od problema se navode tektonski poremećaji, odnosno zemljotresi koji bi mogli da izazovu pucanja kuća, zgrada.
„Postoji velika gužva oko litijuma i geotermalne energije — ono što će se dogoditi ovde u dolini Gornje Rajne je čisto ludilo. Ovo je ionako trusno područije tako da je za očekivati da se zemljotresi češće dešavaju”, rekao je lokalni stanovnik Miler za magazin Politiko, koji je na čelu građanske inicijative koja se protivi vađenju litjuma.
Stanovnici poput Milera nerado vide kako se veliki projekti vađenja pojavljuju u njihovom dvorištu, plašeći se da bi bušenje moglo da izazove nove potrese u toj oblasti i da izazove skupu štetu.
Pokrajine Rajna-Palatinat i Baden-Virtemberg, gde se trenutno proučava većina eksploatacije, veoma su svesne da će morati da uvere stanovnike da je ekstrakcija bezbedna.
„Litijum samo iz voda, iz stena nikako“
Ministarstvo životne sredine Baden-Virtemberga, kojim upravljaju Zeleni kaže za Rojters: „Svaki projekat se seizmički prati od samog početka“ i da se litijum može ekstrahovati samo iz podzemnih voda — a ne preko takozvanog sistema tvrdih stena, koji su bili povezani sa zemljotresima u prošlosti.
Rajna-Palatinat trenutno traži reviziju nemačkog rudarskog kodeksa sa ciljem da procesi budu transparentniji i da se javnost u većoj meri uključi.
Uobičajeni argument pristalica ekstrakcije litijuma u regionu je da će to biti ekološki prihvatljivije od rudarstva u inostranstvu. Oporavak litijuma iz slane vode, kao što se trenutno praktikuje u slanim pustinjama čileanskih, bolivijskih i argentinskih Anda, povezan je sa nedostatkom vode, dok rudarstvo tvrdih stena u proseku emituje 15 tona CO2 po iskopanoj toni minerala.
Drugi problem koji se javlja jeste pitanje efikasnosti, odnos isplativosti celog projekta. S jedne strane, smatra se da rezerve možda i nisu toliko velike. S druge, postavlja se pitanje koncentracije litijuma, jer bi je voda posle povratka u geotermalne izvore umanjila. Od 400 tona litijuma koji bi protekao mogli bi da se izdvoji između 180 i 320 tona. Dalja smanjenja koja bi mogla nastati tokom vremena zbog razblaženja litijuma u rezervoaru.
Ekstrakcija litijuma zahteva velike količine vode, što bi moglo da postane problem u regionima poput Saksonije-Anhalt koje su poslednjih godina pogodile teške suše.
Osim navedenih glavni problemi su još visoki protok u kombinaciji sa hemijskim sastavom tečnosti, što dovodi do visokog potencijala stvaranja kamenca i korozije, što je tipičan izazov tokom proizvodnje geotermalne energije. Dodavanje hemijskih reakcionih agenasa, promene pH vrednosti, otpuštanje gasa, hlađenje ili kinetički efekti tokom procesa ekstrakcije značajno povećavaju ove izazove i postavljaju visoke zahteve za ekstrakcioni materijal, tehnologiju procesa, kao i građevinske materijale.
Projekat u Gornjoj Rajni sprovodi kompanija Vulkan enerdži risorsis (Vulcan Energi Resources), koju su osnovali australijski i nemački geolozi. Oni se nadaju isporuci 40.000 tona litijum hidroksida za baterije svake godine.
Njihovi planovi naišli su na entuzijazam u automobilskoj industriji pod pritiskom da pređe na električnu, uoči zabrane prodaje novih automobila na fosilna goriva do 2035. godine u celoj EU. Proizvođači automobila Stellantis, Reno i Folsvagen potpisali su sporazume sa Vulkanom. Belgijska kompanija za materijale Umikor (Umicore) takođe je zaključila ugovor sa kompanijom.
Preuveličane projekcije
Neki istraživači takođe kažu da su Vulkanove projekcije o tome koliko litijuma može da izvuče su preuveličane.
Prema dve studije koje je objavio Karlsrue institut za tehnologiju (KIT), domaći resursi mogli bi da pokriju samo oko pet do 19 procenata godišnje potražnje za planiranom nemačkom proizvodnjom baterijskih ćelija — u „najoptimističnijem scenariju“.
Odgovarajući na te nalaze iz Vulkana su rekli da su geolozi KIT-a “samo gledali postojeće projekte … i nisu opisali budućnost najnovijom tehnologijom, a to smo i uradili”.
Nemačka želi da do 2035. godine u potpunosti pređe na električne automobile. Prema istom planu, 2030. godine bi trebalo da dobija 80 odsto energije iz obnovljivih izvora, a na putevima bi bilo 15 miliona električnih automobila.
Ove godine Nemačka je otpočela razgovore sa Ukrajinom o kopanju litijuma, nikla, grafita i titanijuma u ovoj istočnoevropskoj zemlji.
Protest protiv eksploatacije litijuma; Aranđelovac: Osvanuli plakati koji označavaju ekološke aktiviste kao „srbomrsce“
Dan uoči protesta protiv iskopavanja litijuma u Aranđelovcu, širom grada su osvanuli plakati koje potpisuje Konzervativni pokret Naši, a koji pozivaju građane da „ne veruju u laži srbomrzaca i plaćenika kojima je preči lični interes od Srbije“. Ovaj pokret je pre mesec dana širom Beograda izlepio plakate sa likom Slobodana Miloševića
Dan uoči protesta građana u Aranđelovcu koji se protive iskopavanju litijuma i projektu „Jadar“ u ovom gradu osvanuli su plakati koje potpisuje Konzervativni pokret Naši i „skreću pažnju“ građanima na lažne ekologe koji, kako piše, ne protestuju zbog litijuma nego im je to izgovor kako bi nasilno došli na vlast, prenosi N1.
„Pažnja građani Srbije. Antisrpska opozicija koja ne može na legalan i legitiman način da pobedi na izborima, pokušava da preko protesta protiv litijuma dođe nasilno na vlast. Lažima, obmanama i izazivanjem panike pokušavaju da građane uvuku u širenje nasilja i haosa, a sve u cilju organizovanja obojene revolucije preko koje žele da unište Srbiju. Lažni ekolozi ne protestuju protiv litijuma, to im je izgovor kako bi nasiljno i bez izbora došli na vlast. Ne verujte u laži srbomrzaca i plaćenika kojima je preči lični interes od Srbije“, napisano je na plakatima koje potpisuje Konzervativni pokret Naši.
Jutros je predsednik Gradskog odbora opozicione stranke „Novo lice Čačka“ Aleksandar Mitrović rekao je da je tokom noći na ulici ispred njegove porodične kuće, u čačanskom naselju Trbušani, ispisan preteći grafit kojim mu neko poručuje da se ne bavi politikom i litijumom. Grafit je ispisan u toku noći sa tekstom „Ostavi politiku i litijum“.
Protesti širom Srbije
Protiv iskopavanja litijuma ustalo je Valjevo, a za njim su usledili Loznica, Grocka, Preljina, Koceljeva, Negotin. Za ponedeljak su protesti najavljeni u Kraljevu, Šapcu, Aranđelovcu i Ljigu. U utorak u Kosjeriću i Mladenovcu.
Aktivistkinja Marijana Petrović iz Aranđelovca rekla je za N1 da će protest u Aranđelovcu ujedno biti i protest podrške građanima širom Srbije i Gornjim Nedeljicama na prvom mestu gde se trenutno vodi najveća borba.
„Aranđelovac i Bukulja se nalaze na zvaničnom spisku za rudarenje koji je dostupan na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva. Smatramo da otvaranje rudnika litijuma u Loznici može da bude apsolutno pogubno po sve nas. Dakle, svi smo svedoci toga i praksa je pokazala šta se desi kada se otvori rudnik litijuma bilo gde u svetu i kakve ekološke katastrofe nakon toga nastaju“, ističe.
Aktivistkinja ističe da je Aranđelovac banjsko mesto i da je prva asocijacija da je to grad pod Bukuljom.
„Mislimo da smo sa razlogom i opravdano uplašeni s obzirom na činjenicu da je Ministarstvo energetike i rudarstva u periodu od 2004. do 2024. godine donelo rešenja kojima se dodeljuje istraživanje na 63 područja. U Kragujevcu postoji čak 6 nalazišta, u Topoli takođe 6, u Rači 3, u Kniću 3, u Aranđelovcu čak 8. Dakle, na zvaničnom spisku nalaze se i Aranđelovac i Bukulja. Mi smatramo, dakle, da imamo i više nego dovoljan razlog da izađemo, da se okupimo u što većem broju i da pokažemo odlučnost ovoj borbi“, navodi.
Na protestu će govoriti profesorka hemije Karolina Aleksandrović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić i košarkaški reprezentativac Vladimir Štimac.
Ranije akcije pokreta Naši
Nije prvi put da se pokret Naši bavi lepljenjem plakata. U junu, neposredno pre nego što je trebalo da bude održan festival „Mirdita, dobar dan!“, koji je naposletku otkazan, članovi ovog pokreta širom Beograda izlepili su plakate sa likom bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, na kojima piše „Kosovo je Srbija“.
Kako su iz pokreta naveli na svom zvaničnom sajtu, ova akcija imala je za cilj da “podseti građane na istorijsku ulogu i značaj Miloševića u borbi za suverenitet i integritet naše zemlje“.
„Plakati su izlepljeni uoči najvećeg srpskog praznika Vidovdana, i dana kada je Slobodan Milošević isporučen u Haški tribunal. Ovim činom želimo da podsetimo javnost na istorijski značaj Vidovdana i na borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije“, piše u saopštenju i dodaje se da je akcija istovremeno i odgovor na organizovanje festivala „Mirdita, dobar dan!“ u Beogradu.
Reakcija i budući potezi povodom pretnji aktivistima i građanima
Ekološko udruženje Suvoborska greda i Čuvari Kablara objavili su saopštenje povodom pretnje Aleksandru Mitroviću iz Čačka ostavljene na asfaltu ispred njegove kuće. Saopštenje objavljujemo u celini.
Najoštrije osuđujemo takve pretnje, a ubuduće ćemo reagovati na primeran način koji smo izneli u tekstu.
Navikli smo na podle poteze, laži i manipulacije zagovornika rudarenja litijuma u Srbiji, ali nismo sumnjali ni da će u nedostatku argumenata početi da prete. Naravno, iz senke.
Tako je nepoznato lice na asfaltu ispred kuće Aleksandra Mitrovića, učesnika brojnih protesta i jednog od najaktivnijih boraca protiv rudarenja litijuma, ispisalo preteću poruku da je bolje za njega da ostavi politiku i litijum. On se nije uplašio, ali je otac četvoro male dece i njegova porodica je u strahu.
Budući da je Aleksandar predsednik OO Novo lice Čačka, jasno je da pretnje dolaze od izvesnih čačanskih političara, kojima je, sudeći po poruci na putu, tema rudarenja litijuma poseban problem. Jasno je i da su ti čačanski političari zauzeli stranu multinacionalnih kompanija i njihovih saradnika iz vlasti.
Ne znamo da li su počeli da prete iz straha što je sve više građana protiv rasprodaje Srbije rudarskim kompanijama ili iz nekog drugog razloga, ali znamo da ovakvim pretnjama moramo stati na put.
Najoštrije osuđujemo pretnju Aleksandru Mitroviću i svakom drugom pojedincu ili grupi, a ubuduće ćemo na pretnje odgovarati objavljivanjem kućnih adresa svakog ko javno lobira da se Srbija raskopa i zatruje. Smatramo da je takav odgovor pravičan i nužan.
Nemanja Mikać: Sam litijum nam ne znači mnogo, ali ceo lanac snabdevanja znači 10 puta veću industriju
Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs kompanije iz Subotice koja proizvodi LFP baterije trenutno je jedan od traženijih sagovornika u našoj zemlji.
Ova kompanija je zapravo počela kao razvojni industrijski projekat multinacionalne firme „Al Pack“ koja je specijalizovana za preradu aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže, a danas je veoma bitna u energetskoj tranziciji, jer je uspela da stvori sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija, koje su trenutno najpopularnije na svetskom tržištu.
ElevenEs kao proizvođač baterija je jedna od karika u lancu najavljenog razvoja koji se veže uz proizvodnju litijuma, katodnih materijala, baterija i električnih automobila.
* Kakav je osećaj biti trenutno direktor jedne od najtraženijih firmi u Srbiji?
Ovo je rad od pet godina, naravno i više od toga, ali da kažemo intenzivno samo na baterijama, što se sad odjednom vidi. Osećam se pre svega dobro, iz razloga što konačno osetim da Srbija može da napravi jedan veliki korak ka tehnološkoj, pa samim tim i ekonomskoj budućnosti. Iz tog razloga mi je drago, a ja ovo više vidim kao neku investiciju u budućnost zemlje i samim tim sam voljan da podržim svim svojim mogućnostima i zbog toga se toliko i angažujem da to sprovedem.
* Kako došlo do toga da se u Subotici prave LFP baterije?
Sve je počelo 2019. godine kada sam kupio električni automobil i shvatio da će to biti jedna od revolucija koja nas čeka. Naravno, to je sad šaljiva priča, ali je istinita, to je bila iskra. Prostudirao sam sve o baterijama i shvatio da ima sličnosti u samom procesu proizvodnje, kao i u našoj firmi „Al Pack“. Iz tog razloga sam veoma brzo ušao u svet baterija, nismo kretali od nule. Ipak, ovo je tehnološki gledano među najzahtevnijim projektima na svetu, jer su baterije jedan od najtežih proizvoda za proizvesti. Organizovali smo mali tim za početak, bilo nas je možda desetak prve godine, a danas nas je već 110.
* Imate razvojno-istraživački centar u Subotici. Kad planirate da krenete u komercijalnu proizvodnju?
Do kraja ove godine planiramo da pokrenemo gradnju mega-fabrike koja bi proizvodila baterije za komercijalnu upotrebu. Tako će krajem sledeće godine prve količine baterija izlaziti iz ovog postrojenja, ali 2026. godina je ta kada ćemo imati spremne proizvode za prodaju. Svakako, pored ove fabrike planiramo još nekoliko, odnosno još dve faze. Jedna faza je giga-fabrika Giga 1 koja će verovatno biti u Subotici, ali još nije odlučeno, te Giga 2 i 3 u isto vreme, to su još dve fabrike koje su ukupnog kapacita, sve zajedno, 49 gigavat-časova.
* Već znate ko će vam biti klijenti?
Imamo neke indikacije, ali nemamo ništa što je javno dostupno i verovatno će deo tih dogovora biti objavljen do kraja ove godine.
Kompanija koja je najavila otvaranje fabrike autobaterija u Ćupriji, InoBat, saopštila je da će joj Vlada Srbije za pokretnje tog projekta, obezbediti 419 milona evra subvencija. Da li ste vi tražili subvencije?
Postoje jasni državni mehanizmi kako se daju subvencije. I mi smo inače aplicirali i dobili isto pismo o namerama kao i InoBat, ne na isti iznos, ali procedura je bila identična za obe kompanije, samo što mi to nismo objavili. Te subvencije funkcionišu tako da kad se fabrika izgradi i kad sve funkcioniše, odnosno mi dokažemo da radi, onda država isplaćuje subvencije kao neku vrstu pomoći. Dakle, to nisu sredstva koja se unapred dobijaju na neviđeno.
* Kako nabavljate sirovine i kako dolazite do stručne radne snage?
Sve sirovine trenutno nabavljamo iz Kine. Kupujemo litijum-gvožđe-fosfat, kao već napravljeno jedinjenje, katodni materijal. Iz Kine kupujemo i grafit, čak i aluminijum, bakar, kućišta i razne sitne delove i aditive. Planiramo da lokalizujemo tu proizvodnju u Srbiji u narednih sedam, osam godina. Da polako dovodimo naše partnere i da mi učestvujemo u osnivanju tih fabrika, gde bi napravili kompletan lanac snabdevanja ovde. Tu pričamo o nekih dve do tri milijarda evra godišnje, za samo naš lanac snabdevanja, što je otprilike 5.000 novih radnih mesta. To bi bila četvrtina od plana koji postoji, kada bi se zaokružio lanac proizvodnje u Srbiji i okolini. Kada bismo se tu priključili i mi kao proizvođači baterija, kao i proizvođači električnih automobila, iznos bi bio 10 do 12 milijardi evra godišnje i 20.000 novih radnih mesta.
Što se tiče radne snage, trenutno imamo 21 nacionalnost u kompaniji, tako da nam stiže radna snaga iz celog sveta. Otprilike polovina je iz Srbije, a druga polovina je iz 20 država.
* Postoje li neki veliki ulagači iz autoindustrije, ali i veliki proizvođači baterija koji bi investirali u vašu proizvodnju?
Teoretski su zainteresovani svi. I industrija baterija, automobilska industrija, industrija proizvodnje autobusa, kamiona, radnih mašina, oprema za građevinu i rudarenje, stacionarnih sistema za skladištenje energije za solare i vetroparkove. Konačni dogovori još nisu postignuti, tako da ne mogu da podelim više informacija u ovom trenutku.
* Kako se iz Vaše perspektive proizvođača čini trenutna priča oko litijuma?
Kao neko ko je iz sveta industrije, sa stanovišta zaokruživanja kompletnog lanca snabdevanja i ekonomskog prosperiteta, to je apsolutno najbolja odluka koju bismo doneli. Dakle, sam litijum nam ne znači mnogo, ali ako bismo imali sve ovo o čemu pričamo, onda je to deset puta veća industrija, a mi smo samo jedna karika u lancu. Litijum i katodni materijal trenutno kupujemo iz Kine, ekonomski gledano to bi mogli da radimo i dalje. Naravno i ja, kao i svi građani, iščekujem studije o zaštiti životne sredine i da to bude u skladu sa evropskim standardima, da EU, potencijalno i Nemačka, sa stručnjacima poštuje sve ekološke standarde i da to građanima i dokaže. Tu sam kao i svi drugi, građanin, čekam da vidim kako će to da izgleda. Mislim da se ljudi oko tog rudnika mnogo više trude da to bude urađeno kako treba nego što o tome pričaju, ali projekat definitivno nije započet, tako da očekujem dalje informacije kao i vi. Ja bih jedino voleo da baratamo činjenicama, a ne emotivnim reakcijama kako bismo zajedno doneli najbolju odluku za Srbiju.
* Ipak, koliko bi Vama taj rudnik olakšao poslovanje?
Ako bi čitav lanac proizvodnje bio ovde, naravno da bi nam to olakšalo poslovanje. To su neke dve početne iskre koje imamo, litijum i proizvodnja baterija, ništa drugo nemamo. One bi dalje otključale sve ostalo i mnogo novih kompanija u Srbiji.
Cena litijuma pada i kažu da će padati i dalje, koliko bi to moglo uticati na razvoj svega ovoga o čemu ste pričali? Hoće se pojaviti neke druge vrste baterija pa ćemo zaboraviti na litijum?
Cena litijuma naravno zavisi u dobrom delu od ponude i tražnje na tržištu, ali generalno, litijum je i dalje kritična sirovina, nema ga dovoljno i zbog toga, u zavisnosti od trenutnog tržišta, može se desiti da cena naglo poraste i naglo opadne. Lično mislim da cena neće biti mnogo manja od ove koja je danas, čak mislim da će malo i da poraste u narednim godinama. Vi da izgradite jedan rudnik kada već imate sve dozvole to je tri do pet godina, a od nule, pa to je deset godina. Projekti koji sada kreću tek će od 2030. godine uticati na cenu. Odluka je nezahvalna, treba je doneti danas, a prodati za sedam do deset godina.
Ono što vidimo danas je da se mnogi odlučuju za preradu litijuma i najave za rastom potražnje postoje.
* Koliko će litijum još biti kritična sirovina?
Smatram da će litijum biti još dosta dugo kritična sirovina, bar nekih desetak, petnaest godina. Baterije od natrijuma koje se često pominju, očekujem da zauzmu do pet odsto tržišta za nekih deset godina. Zato što natrijum ima neke druge osobine koje nisu pogodne, on je prvo zapreminski tri puta veći, odnosno za istu energiju zauzima tri puta više prostora, nije zgodan za automobile. On je više pogodan za neke stacionarne aplikacije poput solara i vetroparkova, a najveća mana mu je zapravo što su takve baterije skuplje od litijum-jonskih.
* Postoje tvrdnje stručnjaka da mi zapravo na planeti nemamo dovoljno sirovina da prebacimo sve automobile na električni pogon?
Ono što je trenutno poznato, nemamo dovoljno da ih sve prebacimo na električni pogon, ali pojavljivaće se nova nalazišta. Bitno je da za trenutne potrebe i projekcije koje su dogovorene do 2030. godine, imamo skoro pa dovoljno, blagi je manjak, ali nije strašan. Sa druge strane, uvek gde postoji potreba, dogodi se i to da je neko zadovolji. Dugoročno neće biti neke nestašice litijuma, da ga nema godinama, ali će biti sigurno povremeni momenti na tržištu kada će tražnja biti veća od proizvodnje i cena će rasti, ali na proseku od deset godina, to će se iznivelisati.
* Koja je razlika između LFP i litijum-jonskih baterija?
Naša baterija razlikuje se po katodnoj hemiji. Katoda, koja je jedan od glavnih komponenata baterije je od litijuma, gvožđa i fosfata. Ove druge LCO baterije, koje su u telefonima i laptopovima i predstvljaju tek oko tri, četiri odsto udela u svetskoj proizvodnji su sa litijum-kobalt-oksid katodama. Treća često pominjana baterija sa nikl-mangan-kobalt (NMC) katodama čine skoro polovinu svetskog tržišta. LFP baterije zauzimaju danas pola svetske proizvodnje baterija.
LFP sam po sebi ima hemijski gledano nešto manju gustinu energije, oko 30 odsto, u odnosu na NMC. To znači da ima manji domet po jedinici mase ili zapremine. Ali šta se tu zapravo desilo pa su odjednom postale tako popularne? Pošto one duže traju, jeftinije su, bezbednije, nemaju nikla i kobalta, napravili smo bateriju koja je velika, ali nema potrebe za posebnim zaštitama u vozilima i raznim dodatnim delovima. Tako se razlika od 30 odsto smanji na pet do 10 odsto, odnosno umesto 500 kilometara pređete 450, što više nije odlučujuća razlika ako vam je jasno da su ove jeftinije, bezbednije i da duže traju.
Sve što niste hteli da znate o litijumu - Milorad Opačić
Objavljivanjem nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu počinje nova i odlučujuća faza u borbi vlasti, Rio Tinta (RT) i njihovih spinera s jedne strane, i dela stručne javnosti, meštana, ekoloških aktivista i ekološki svesnijih građana s druge strane, oko projekta „Jadar“.
Bahata i samodovoljna vlast je i oko ovog projekta doprinela stvaranju nezdrave klime i produbljivanju podele u razjedinjenom društvu. Uplašen masovnim protestima predsednik je preko vlade zaustavio projekat, da bi ubrzo u svom stilu izjavio da je vlada pogrešila.
Pošto su prošli izbori, i pošto je dobio podršku kolonijalno zainteresovanih EU, SAD, Nemačke i Britanije, a RT verovatno dogovorno objavio nacrte studija, predsednik kreće u odlučujuću bitku za projekat Jadar, procenjujući nesposobnost i razjedinjenost ekoloških aktivista i opozicije, energiju masovnih protesta i angažovanost dela stručne javnosti.
Ohrabreni RT agresivno nastupa gotovo svakodnevnim saopštenjima da se protiv njega vodi kampanja, osporavajući kritičarima projekta stručnost, preteći tužbama. Prorežimski mediji, analitičari i spineri počeli su orkestriranu kampanju protiv kritičara projekta. Za prvog bojovnika predsednik je odredio svoju vernu sledbenicu Anu Brnabić.
Nije srpski paradoks što je Ana, kao premijerka, 2022. godine zaustavila projekat Jadar govoreći – „ukidanje projekta Jadar je ispravna odluka i govori o tome da slušamo naš narod“ – a sada je nezadrživi borac za njegovo vaskrsenje. Tada je tako odlučio uplašeni predsednik, a ona kao poslušnik formalno sprovela.
Nekompetentna, bez autoriteta i totalni laik za ekonomiju, rudarstvo, geologiju, tehnologiju, biologiju, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ona se ne skida sa javne scene objašnjavajući naciji značaj projekta umesto nadležnih ministara. Iz SNS ešalona klimoglavaca i uvlakača predsednik je izvukao nekompetentnu Anu zbog njenih neograničenih mogućnosti nastupanja i fraziranja.
Njeni biseri, izmišljotine i humorističke konstrukcije su brojni. Omiljena floskula joj je da bi za Srbiju litijum bio ono što je za Norvešku nafta, odnosno da je litijum nafta 21. veka, i da bi Srbija za kratko vreme postala bogata i napredna, „srpsko čudo“. Prema RT-u Srbija bi od litijuma godišnje prihodovala 180 miliona evra, što predstavlja 1% budžeta Srbije. Od poreza na naftu budžet Norveške je prošle godine prihodovao 41 milijardu evra, što je 227 puta više od litijumskih 180 miliona evra preporođene Srbije.
Naftnim bogatstvom Norveške upravlja državna energetska kompanija. Profit ne uzima strana kompanija kao što planiraju Ana i srpski spasilac RT.
Norveški penzioni fond je najveći penzioni fond na svetu sa 1,62 biliona dolara, koji je prošle godine za građane, svoje akcionare, ostvario profit od 223 milijarde dolara. Fond puni džepove svojih građana, za razliku od PIO Srbije i predsednika koji svojim građanima iždžepariše penzije i zaboraviše da vrate kad Srbija posta ekonomski tigar.
Prećuta Ana da je norveški penzioni fond već isključivao RT iz svog investicionog portfelja zbog ogromne ekološke štete u Indoneziji, da sada razmatra da proda svoj udeo u RT zbog uništavanja šuma u Amazoniji, da se pred britanskim sudom nalazi tužba zbog zagađenja vode i trovanja ljudi uranijumom, olovom i živom na Madagaskaru i da je samo u Kvebeku u poslednjih 15 godina RT imao preko 100 ekoloških prekršaja.
To nisu stare već nove afere, upozoravajuće za javnost, ali ne za vlast i lobiste RT-a. Manir i aljkavost RT je demonstrirao u Srbiji i pre otvaranja rudnika. Toksična voda (isplaka) iz istražnih bušotina je uništila useve na njivama. Opštinsko javno tužilaštvo u Loznici podnelo je krivičnu prijavu. RT je platio odštetu i savetovao vlasnicima njiva da ne obelodanjuju slučaj.
Profesor univerziteta Aleksandar Jovović, prezenter studija RT-a, i dalje tvrdi da ta voda nije toksična. Predsednik naručuje dolazak u koloniju političara i eksperata iz EU (prvenstveno Nemačke), koji nam dobronamerno preporučuju da vadimo litijum, da bi ga i oni uzimali, jer ne mogu brzo kao mi da počnu da vade svoj.
I da će biti sve pod ekološkom i tehnološkom kontrolom kao što kontrolišu zagađenje Bora i Smedereva kad uzimaju naš bakar i čelik. Profesor Jovović je rekao da „ljudi koji tamo žive imaju apsolutno pravo da se bune …i koriste sve metode… jer njihov život će se menjati“.
Profesor više tako ne govori, ali kaže da „mi generalno nemamo poverenja u kontrolu takvog postrojenja“ i da „nedostaje u projektu cart-benefit analiza, i Srbija ne zna šta je dobit, a šta su troškovi“. Sa godišnjim prihodom od 180 miliona evra, čija je procenjena vrednost upitna, Srbija ne može postati bogata, kao što nisu postali ni Argentina, Čile i Kolumbija, koji imaju daleko više litijuma koga odavno eksploatišu. Srbija je siromašna i zaostala kolonija bez institucija, sa podeljenim i apatičnim društvom i političkim sistemom koji generiše lošu društvenu klimu, podele, poltronizam, nekompetenciju, korupciju, divlje bogaćenje i nesposobne kadrove.
Za razliku od Norveške koja je i pre nafte bila sređenija i kultivisanija, u kojoj kralj i predsednik ne dele narod, premijer(ka) ne vređa poslanike, psuje i udara mikrofon u parlamentu, u kojoj se članovi kraljevske porodice mešaju sa narodom, a alavi političari nisu zauzeli luksuzne stanove i vile.
Mantra da prihod od 180 miliona evra može da stvori prebogatu Srbiju je nebuloza. Svi dosadašnji pompezno najavljivani projekti nisu mnogo obogatili Srbiju. Primer iz rudarstva: Iz Bora se ruda bogata bakrom (preko 16%) i zlatom bez ikakve prerade izvozi. Umesto upitnog prihoda od 180 miliona evra Srbija može da prihoduje toliko ili više iz stalno rastućeg IT sektora, iz proizvodnje RHE Bistrica (koja se može izgraditi u roku ne dužem od realizacije projekta Jadar) ili RHE Đerdap 3, iz lanaca za finalizaciju bakra i čelika iz Bora i Smedereva, ili uštedom u javnim nabavkama.
Jorgovanka Tabaković je još 2012. god. izjavila da se na javnim nabavkama može uštedeti 800 miliona evra. Ekonomski analitičari misle da sada ta ušteda može biti veća, možda i dvostruka. Tvrdnja vlasti i RT da projekat ima potencijal proizvodnog lanca baterija i električnih automobila („dodatne investicije između 11 i 12 milijardi evra“) je propagandna mantra, jer taj lanac ne bi finansirao RT i ne treba ga bukvalno vezati za program Jadar.
Srbija već ima, nezavisno od RT, u planu dve fabrike baterija, jednu delimično završenu u Subotici, i drugu planiranu u Ćupriji, i početak proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu. Takvi lanci postoje i u Evropi bez korišćenja sopstvenog litijuma, npr. u Nemačkoj i Mađarskoj u kojoj su kineske i korejske firme planirale i počele da grade pet fabrika baterija, a BMW i BYD fabrike električnih automobila, iako Mađarska nema litijum.
Mantru vlasti i RT da će 180 miliona evra godišnje učiniti Srbiju prebogatom zemljom progutali su i kritičari projekta, osporavajući ga prvenstveno sa ekološkog aspekta. Za ocenu opravdanosti projekta važno je da on nema preveliki ekonomski značaj, a sa uticajem na životnu sredinu, on nema proklamovanu opravdanost. Istupajući skoro svakodnevno Ana ređa bisere.
Otkrila je da Jadar sadrži 10 -12% svetskih rezervi litijuma, što je osam puta više od procenjenih 1,5%, na čemu su joj RT i otadžbina zahvalni.
Ljude iz G.Nedeljica i 15 km udaljene Loznice umirila je informacijom da je rudnik litijuma od američkog grada Šarlota udaljen samo 45 km, zaboravivši da kaže da rudnik nije otvoren. Predsednik i „Politika“ kažu da je Ana mnogo napredovala. Napredna Ana je verovatno čitala brojne tekstove eksluzivnih autora „Politike“ V.Marinkovića i D.V. Stankovića, koji pre Ane otkriše da je „litijum nafta 21.veka“, da će nam zbog litijuma doći Mercedes i Dženeral Motors, da Mađari prihoduju od fabrike baterija koja nije ni izgrađena, da među kritičarima projekta ima džihadista, da bi Jadar bio najveći proizvođač litijuma u Evropi, da se litijum u Srbiji može eksploatisati lakše nego u Boliviji, Argentini i Čileu, da Srbija ima lidera koji ima viziju razvoja za narednih 50 godina…
U međuvremenu je vizionarski domet lidera prešao preko 50 godina, jer su mu se ukazali leteći taksiji i male nuklearne elektrane. Međutim taj rekordni domet previzionarila je Ana izjavivši: „Da li ćemo u ovom veku uvoziti baterije koje će pokretati apsolutno sve u narednih 100 godina – od električnih automobila do energetskih postrojenja“.
Niko u svetu, sem vizionarke Ane, ne zna kakve će biti baterije i automobili za 100 godina. Da li će Srbija u tih 100 godina zadržati nedostižnu prednost stečenu našom genijalnošću i prvom i jedinom fabrikom LFP baterija u Evropi? Ušavši detaljno u tehnologiju i konstrukciju baterija Ana eksluzivno otkriva da je srpski „Eleven Es“ u Subotici prvi u Evropi uspeo da razvije LFP bateriju i preporučuje naciji da pročita intervju sa direktorom Nemanjom Mikaćem, jer „Srbija ima pamet i već je krenula, zahvaljujući genijalcima kakav je Nemanja, u proboj u ovoj industriji“.
U uspavanoj Evropi, koja kasni za Anom i Srbijom, kineski CATL već isporučuje LFP baterije Stellantis -u, BMW-u i Tesli i gradi fabrike u Nemačkoj i Mađarskoj, u kojoj proizvodnja počinje 2025.god. Iz intervjua sa Mikaćem se vidi da Ana ne razlikuje pravi razvoj baterija od razvoja tehnologije za njihovu proizvodnju. Baterije LFP (litijum-gvožđe-fosfat) su osmišljene i razvijene u Kini od 2008. do 2010.god, a ne u „Eleven“-u.
„Eleven“ je u svom razvojnom centru razvio konstrukciju i sopstvenu tehnologiju za njihovu masovnu proizvodnju i za sada samo šalje uzorke potencijalnim kupcima. Uspeh „Eleven“-a u razvoju proizvodne tehnologije je veliki, pogotovo što je postignut u tehnološki zaostaloj Srbiji. Mikać kaže da „Eleven“ za svoje LFP baterije kupuje preko 30 komponenti, od kojih najvažniji litijumkarbonat sintetizovan sa gvožđefosfatom uvozi iz Kine. Ana koja, za razliku od protivnika projekta, ume u periodičnom sistemu da nađe litijum, kliče da u LFP bateriji nema nikla, ne znajući da nema ni kobalta ni mangana.
Shvatajući značaj litijuma Ana bi ga kopala i u Beogradu (izuzimajući Dedinje), ako ga čuvar zelene planete RT pronađe. I Nemci bi kopali litijum oko Berlina kad bi ga pronašli, kaže Ana.
Nemci to ne mogu jer im predsednik Republike i predsednik Bundestaga nisu vizionari i nemaju iskustva u kopanju i betoniranju kao Vesić, Šapić i predsednik. Kratkovidi, ne vade ga iz termalne vode u dolini Gornje Rajne, a kamoli da rudare iz planine. Čekaju naš iz Gornje Nedeljice.
Retrogradni, ne ruše i ne sele sajam iz Berlina, ne prave novi već renoviraju Hitlerov olimpijski stadion, ne ruše TV toranj na Alexanderplatz-u koga podigoše komunisti Istočne Nemačke, ne ruše u ratu oštećeni Rajhstag, kao mi Generalštab, ne ruše Siemensstadt sa predratnim Simensovim fabrikama, ne ruše grad i prave Berlin na vodi iako Berlin ima više divnih jezera. Škrti i neinventivni, nisu se prijavili ni za Expo 27, izbegavajući borbu sa Srbijom i Amerikom.
Osokoljeni RT gotovo svakodnevno odgovara kritičarima projekta. Odgovor profesorki Dragani Đorđević na tekst „Eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila bi najčistija, a iz Jadra najprljavija“ je imbecilan i pokazuje da RT ne poštuje ni stručnu ni širu javnost.
Imbecilno je tvrditi da eksploatacija iz podzemnih voda nije čistija od rudarenja i prerade jadarita, jer nema rudnika, rudarenja, postrojenja za preradu rude i otpadne vode, kiselina, zaštitih zidova, deponije otpada, skupe infrastrukture, teških vozila, degradacije zemljišta, uništenja biodiverziteta, prašine, buke. Odgovor na profesorkin navod da „nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode“ je insinuacija.
RT insinuira da postoje rudnici u naseljima, ali ne kaže da su ti rudnici otvarani u prošlosti kada ekologija nije imala današnji značaj. Jadar nije projekat iz prošlosti. RT ne navodi ni jedan primer rudnika litijuma koji će biti otvoreni u Evropi u naseljima i na plodnoj zemlji bogatoj vodom, koja nije ranije degradirana rudarenjem, bez protivljenja javnosti. Osim u koloniji Srbiji RT neće otvoriti ni jedan rudnik litijuma u Evropi. On i dalje neguje neslavnu reputaciju.
U intervjuu izvršni direktor projekta Jadar, Čad Blevit, nije znao da kaže koliko bi se dnevno koristilo sumporne kiseline. Moram da pogledam, kaže. Da li stvarno ne zna, ili laže? Bilo jedno ili drugo strašno je i jadno, čovek vodi projekat. Č. Blevit je bio menadžer RT-a u Gvineji u kojoj je RT podmićivao političare i morao u Americi da plati kaznu od 15 miliona dolara.
Ceneći razum svoje javnosti predsednik joj saopštava da su projekat izminirale dve zapadne (!) službe, ali naravno ne saopštava koje službe, ni imena domaćih špijuna i izdajnika. Večito zahvalna predsedniku, Londonu i RT-u, Ana odrađuje poverenje, jer sem Srbije ne postoji zemlja u svetu u kojoj bi ona mogla biti premijer i dobiti Jovankinu vilu, da se ne stiska u svom dedinjskom stančiću od 328 m2.
Objašnjavajući naciji da bi u Jadru sve bilo čisto jer je „rudnik dole, ima samo dva okna, za ulaz i izlaz“, zaigrana Ana preskače ono „gore“, deponiju otpada, postrojenje za preradu rude, infrastrukturu i sve ostalo na plodnoj zemlji od nekoliko stotina hektara. Društvenog dijaloga nema, litijumski rat se rasplamsava. Sa jedne strane predsednik osokoljen i guran od kolonijalno zainteresovanih EU, Nemačke, Britanije i SAD, raspomamljena Ana, kompromitovani RT i angažovani profesori, instruisani papagajski mediji, dvorski analitičari i spineri, i sa druge strane uplašeni meštani, ekološki aktivisti, deo stručne i ekološki svesnije javnosti, SANU, nesposobna opozicija.
Prva strana je logistički jača i organizovanija, bliža pobedi. Druga strana je slabija, neorganizovana i naivna i skoro isključivo igra na ekološku kartu, što vlasti i RT-u odgovara, jer će napraviti studiju koja će pokazati da je projekat ekološki prihvatljiv. Nema cart-benefit analize, dobit od rente i poreza nije ekonomski značajna, a mantra sa produženim lancem proizvodnje je providna, jer se takav lanac može uspostaviti bez direktne veze sa rudnikom.
Takav lanac je već započet u Srbiji (fabrike u Subotici, Ćupriji i Kragujevcu), a u Evropi takvi lanci već duže funkcionišu bez sopstvenog litijuma. Iako je Srbija zemlja čuda, neverovatno čudo bi bilo da ona bude prva kolonija u svetu i istoriji, koja je postala ekonomska velesila i tehnološki džin obogativši se od bedne rudne rente koju je sama odredila i ograničila.
Puhalo: Rio Tinto da odvede ljude tamo gde kopa, pa da vidimo kako to izgleda
"Milorad Dodik je nedavno izjavio da može da razgovara sa Elonom Maskom, ali verovatno ne bi razgovarao o bitkoinu, nego o pravim rudama", kaže za N1 sociolog iz Banjaluke Srđan Puhalo, komentarišući regionalni problem sa iskopavanjem litijuma koje vlasti i u Srbiji i u BiH najavljuju.
Bojazan od iskopavanja litijuma ne postoji samo u Srbiji. Mediji osim „litijumskog saveza Šolca i Vučića“, kako to piše nedeljnik Vreme, ovih dana spominju i slične probleme i BiH.
„Mi čujemo neke stidljive izjave, Dodik je neki dan rekao da može razgovarati sa Elonom Maskom, ali verovatno ne bitkoina, već o pravim rudama. Juče smo pročitali da će iskopavanje litijuma biti po najvećim ekološkim standardima, bojim se kao i kod vas“, ocenio je Puhalo.
Priča o litijumu, dodaje, polako iz Srbije „preliva“ u BiH, odnosno Republiku Srpsku.
„Interesantno je da u onom trenutku kada se govorilo o Rezoluciji o Srebrenici, na toj istoj skupštini RS usvojen je zakon po kome lokalne zajednice prestaju da se pitaju o bilo čemu po pitanju rudarenja. Tako smo mi usvojili ispod žita jedan zakon koji daje sve ingerencije Vladi RS da se pita o rudarenju u RS“, naglasio je.
Puhalo navodi i temu izgradnje minihidroelektrane na izvorištu reke Une.
„To se dešava u Hrvatskoj, ali ljudi koji žive uz Unu su zabrinuti, i sad kreće borba da se to odbrani, tako da mi imamo iste ekološke probleme kao i region. Taj divlji kapitalizam nije stao nego gleda da jami što je moguće više pre nego što odlučimo da postanemo pristojna država“, rekao je Puhalo.
Na pitanje da li veruje u „poštovanje najviših ekoloških standarda“, Puhalo kaže:
„Neko je neki dan napisao: ja ovoj vladi ne bi poverio ni kopanje krompira a kamoli litijuma – i to je nešto što je veoma tačno. Mi, dobar deo društva na našim prostorima nema poverenja u vlasti, pogotovo kada se radi o zaštiti javnog interesa, a tu podrazumeva i ekologiju. Opravdana je bojazan, a s druge strane, kada za to treba da vam garantuje druga država a ne vi sami, onda je tu problem još veći“.
Puhalo ima i predlog:
„Ja bih voleo da vidim da taj Rio Tinto odvede ljude gde on kopa ili je kopao pa da vidimo kako to izgleda, u kom pravcu ide, da vidimo koliko je to što oni pričaju istina, a takođe i da čujemo iskustva tih ljudi iz sredina gde oni kopaju litijum, pa da dobijemo neki stav“.
Ovako, dodaje, čuje se samo gomila buke.
„Ne vidim dijalog stručnjaka, jedni pričaju jedno, drugi pričaju drugo i ne slušaju se uopšte. Sve je više politička borba ko će kome kičmu polomiti, nego što je pitanje rudarenje, odnosno, šta će ostati nakon toga. Tamo gde upadnu te velike pare, od te silne galame i buke ne čujemo argumente, jer su interesi novca vrlo često preči od interesa zajednice“, mišljenja je Puhalo.
Na konstataciju da su mnogi razočarani u EU i Brisel zbog podrške iskopavanju litijuma u Srbiji i s tim u vezi potpisanim memorandumom, Puhalo kaže da se mi „samo igramo približavanja EU“.
„Ili ispunjavanja evropskih standarda. To je sve nešto kao, poenta je da mi kao hoćemo u EU, a oni nam kao ne daju, a ni jednima ni drugima nije stalo do toga. I ovi koraci koje smo do sada imali, više je bila humanitarna pomoć EU nego što smo mi stvarno ispunili neke uslove. A iza tih uslova stoji borba za dušu, kome će se narodi BiH prikloniti – Rusiji ili Evropi. I onda smo u toj borbi spremni na razne kompromise. Mi smo dobili neke stvari, ali nezasluženo“, ocenio je Puhalo.
A agonija se, kaže, nastavlja.
„Izgubili smo 70 miliona evra jer nisu mogli da se vlasti na svim nivoima u BiH dogovore… Treba da se obradujete tome, jer će biti podeljeno na Crnu Goru, Makedoniju, Srbiju i ne znam kome još. Tako da ona fraza o glupim Bosancima itekako stoji. Kada ne možete naći zajednički interes da uzmete 70 miliona evra koje ne morate vraćati, onda preostaje takva etiketa da sami sebe nazovemo“, kaže Puhalo.
S druge strane, navodi, to govori da domaći političari „imaju dovoljno para da im nije stalo da dobiju taj novac“.
„Već da izvode neke svoje političke performanse, u oktobru nam idu lokalni izbori, ne bi li zauzeli što bolju startnu poziciju pre izbora. I zbog toga su spremni žrtvovati taj novac, od kojeg opet građani verovatno ne bi imali koristi, već bi to opet političke partije podelile na sebi svojstven način. A najzanimljivije je to sad ko je kriv i tu kreće sva igranka, svako svakog optužuje“, rekao je sagovornik N1.
Kako je dodae, u toj čitavoj buci ko je kriv, niko da kaže „stanite ljudi, da li bismo mogli nešto da uradimo da uzmemo taj novac“.
„Nego se bavimo sporednim stvarima umesto da budemo pragmatični i da pokušamo da funkcionišemo tako da svi imamo koristi, a da se kompromisi ne shvataju kao poraz. A oni se ne shvataju tako, jer vlastima nije cilj da ovo društvo opstane, samim tim komprimisi nisu poželjni“, izjavio je.
Prema njegovim rečima, čak i kad se desi mali dogovor, onda „to EU diže u nebesa“. „Pa nam je opet neprijatno, nije nam jasno da l’ se sprdaju s nama ili su ozbiljni“
Na pitanje koliko ima pozitivnih primera koji ukazuju na to da može drugačije, Puhalo kaže:
„Mi u svakodnevnom životu, mi mali ljudi, savršeno funkcionišemo, komuniciramo, putujemo, bez ikakvih problema, i tu gledamo svi da ostvarimo svoj interes, da svi budemo dobri, ali kad to dignete na nivo politike, onda to pukne kao balon od sapunice. Oni nama ne daju da mi tu svoju svakodnevicu vidimo kao nešto što je poželjno. Ja savršeno sarađujem s ljudima iz Sarajeva, ljudi iz Sarajeva savršeno funkcionišu sa ljudima iz Mostara“.
To je, naglašava, paralelna realnost koju žive.
„U realnom životu normalno funkcioniše, ali kad upalite Dnevnik, vidite da od toga nema ništa“, rekao je Puhalo.
Da li će meka moć EU biti dovoljna za zaustavljanje pada evroentuzijazma zbog podrške Unije iskopavanja litijuma?
Podrška i vera građana u evropske integracije Srbije već neko vreme je u slobodnom padu, a novonastala situacija u kojoj EU podržava vlast da iskopava litijum zarad Nemačke automobilske industrije ne doprinosi rastu evroentuzijazma, već naprotiv jača evroskepticizam čak i među onima koji su godinama podržavali evropski put Srbije.
Najnoviji podaci Međunarodnog republikanskog instituta, iz aprila ove godine, pokazuju da je podrška za EU u Srbiji pala na 40 odsto.
“U većini zemalja na Zapadnom Balkanu i dalje postoji snažna prozapadna orijentacija, dok se u Srbiji beleži suprotan trend – raste prorusko raspoloženje, a pada podrška članstvu u EU”, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pol Makarti, regionalni direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu.
A poslednji podaci Ministarstva za evropske integracije, čak iz 2022, pokazuju da 43 odsto građana podržava pristupanje Srbije članstvu u Uniji, dok je procenat onih koji se tome protive 32.
U okolnostima u kojima EU brine iskuljučivo za svoj interes i podržava vlast koja namerava da dozvoli iskopavanje litijuam u dolini Jadra, postavlja se pitanje kakva je budućnost podrške EU i može li se slobodan pad zaustaviti.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, za Danas kaže da celokupna atmosfera koja je stvorena u vezi sa potpisivanjem Memoranduma između Srbije i EK doprinosi daljem jačanju evroskepticizma u Srbiji.
– Narativ koji plasira vlast ide u pravcu jačanja pre svega anti-nemačkog raspoloženja, a memorandum se predstavlja kao novi uslov u okviru evropskih integracija, što nije tačno. Ovakvi memorandumi se potpisuju i sa zemljama koje nisu kandidati za članstvo u EU (Norveska, Australija, Kanada itd) i verovatno bi se o njihovom sadržaju pregovaralo sa Srbijom i da ona nije u procesu evrointegracija. Prisustvo kancelara Šolca jeste dalo dodatni pečat anti-litujumskom narativu, ali od toga najviše koristi ima Aleksandar Vučić imajući u vidu da su nemački Zeleni do sada bili retka politička grupacija koja je kritikovala unutrašnje stanje u Srbiji – ukazuje ona.
Prema njenim rečima, kancelar Nemačke Olaf Šolc, koji je došao u Beograd i prisutvovao potpisivanju memoranduma, je na ovaj način poslao pre svega podršku nemačkoj autoindustriji, imajući u vidu da njegov rejting nije u zavidnoj poziciji posle evropskih izbora.
– Ako pogledamo ko sve od medija, tabloida, analitičara učestvuje u anti-nemačkoj histeriji ovih dana, jasno je da je to strateška komunikacija koja će na kraju napraviti dodatni prostor za vlast da ne sprovodi ono što su zaista obaveze u procesu evropskih integracija, pod izgovorom da narod ne želi u EU. A to su pre svega reformski procesi od kojih bi dugoročnu korist imali građani Srbije, sa ili bez Evropske unije – kaže Selaković.
I Đorđe Dimitrov, iz Centra za evropske politike, smatra da otvorena i jaka podrška koju EU pruža projektu Jadar i iskopavanju litijuma dovelo je do velikog gubitka poveranja u Uniju, čak i u krugovima koji su podržavali evropski put Srbije.
– Mnogi su vidno razočarani u EU, pošto je postalo jasno da ona podržava stabilokratiju i da je voljna da okrene glavu na suštinske probleme u Srbiji zarad svojih poslovnih i geopolitičkih interesa. Tako recimo, EU nije kritikovala neregularnosti na nedavno održanim lokalnim izborima i mnogi građani se, s pravom, osećaju iznevereno. Trenutno nema istraživanja javnog mnjena koja ovo mogu da potvrde, ali se to jasno vidi kada se pogledaju društvene mreže i opšte raspoloženje koje vlada proteklih par nedelja – navodi on za Danas.
Kako dodaje, EU je vrlo vešta u korišćenju meke moći, tako da oni znaju načine kako da dopru do građana.
– Oni već imaju aktivnu PR kampanju, koju će sada sigurno pojačati kako bi se ublažio taj pad podrške. Oni to mogu da rade kroz razne kampanje, projekte i investicije u drugim oblastima, pogotovo u oblastima gde će građani direktno osetiti korist. Jedna od tih stvari koja će doneti direktnu korist građanima je članstvo Srbije u SEPA sistemu plaćanja, pošto će oni moći da šalju i primaju novac iz EU bez provizije – ukazuje on.
Dodaje da je EU veoma aktivna na društvenim mrežama i diplomate iz delegacije stalno to naglašavaju.
Prema njegovim rečima, na pad podrške, uz podršku Rio Tintu, utiče činjenica da proces predugo traje i da nema kraja, anti-zapadna retorika koja dolazi iz najvišeg državnog vrha, kao i retorika vlasti koja uzdiže Kinu i druge partnere.
Podsetimo, najveća podrška integracijama bila je u decembru 2003, čak 72 odsto, a u septembru 2004. bila je 71 procenat, dok je u septembru 2006. bila 70 odsto. Tako visok nivo podrške, više od 70 procenata, bio je još 2009. nakon ukidanja viza za putovanje u zemlje EU. U poslednjih deset godina, najveći procenat podrške integracijama bio je 2018. 55 odsto, dok je protiv bilo 25 odsto.
„Rio Tinto, marš iz Srbije“, ori se na Olimpijskim igrama pred Amerikance
Košarkaši Srbije sastaju se u nedelju popodne od 17.15 sa selekcijom Sjedinjenih Američkih Država, a navijači se okupljaju u Lilu i satima pred meč.
Srbi su već blizu dvorane u Lilu gde se igra meč koji smo svi čekali čitavog leta, a tamo su dali svoj sud o gorućem pitanju koje vlasti u Srbiji već skoro dva meseca poturaju pod nos.
„Rio Tinto, marš iz Srbije“, orilo se iz grla navijača u Lilu, gde će naši košarkaši probati da upišu trijumf na startu grupe C Olimpijskih igara.
O rudarenju litijuma posebno ima reči u provladinim medijima nakon izbora početkom juna, a dotle je ta tema bila skrajnuta u javnom diskursu.
Problem rudarenja litijuma u dolini Jadra adresirali su i navijači Zvezde i Partizana, svako na svoj način tokom vikenda, a zbog toga se poslednjih nedelja organizuju i protesti.
Narod u Gornjim Nedeljicama ne prestaje sa borbom, protesta je bilo u Valjevu, a vlast na čelu sa SNS i predsednikom Aleksandrom Vučićem uporno insistira na oživljavanju projekta Rio Tinta koji mnogi građani u Srbiji ne žele.
Nebojša Todorović, Miloš Ljubisavljević Izvor: Nova S
Protesti protiv litijuma širom Srbije: „Narod je sa jedne strane fronta, a sa druge Rio Tinto i Vlada“
Protiv iskopavanja litijuma ustalo je Valjevo, a za njim su usledili Loznica, Grocka, Preljina, Koceljeva, Negotin. Za ponedeljak su protesti najavljeni u Kraljevu, Šapcu, Aranđelovcu i Ljigu. U utorak u Kosjeriću i Mladenovcu.
Aktivistkinja Marijana Petrović iz Aranđelovca rekla je za N1 da će protest u Aranđelovcu ujedno biti i protest podrške građanima širom Srbije i Gornjim Nedeljicama na prvom mestu gde se trenutno vodi najveća borba.
„Aranđelovac i Bukulja se nalaze na zvaničnom spisku za rudarenje koji je dostupan na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva. Smatramo da otvaranje rudnika litijuma u Loznici može da bude apsolutno pogubno po sve nas. Dakle, svi smo svedoci toga i praksa je pokazala šta se desi kada se otvori rudnik litijuma bilo gde u svetu i kakve ekološke katastrofe nakon toga nastaju“, ističe.
Aktivistkinja ističe da je Aranđelovac banjsko mesto i da je prva asocijacija da je to grad pod Bukuljom.
„Mislimo da smo sa razlogom i opravdano uplašeni s obzirom na činjenicu da je Ministarstvo energetike i rudarstva u periodu od 2004. do 2024. godine donelo rešenja kojima se dodeljuje istraživanje na 63 područja. U Kragujevcu postoji čak 6 nalazišta, u Topoli takođe 6, u Rači 3, u Kniću 3, u Aranđelovcu čak 8. Dakle, na zvaničnom spisku nalaze se i Aranđelovac i Bukulja. Mi smatramo, dakle, da imamo i više nego dovoljan razlog da izađemo, da se okupimo u što većem broju i da pokažemo odlučnost ovoj borbi“, navodi.
Na protestu će govoriti profesorka hemije Karolina Aleksandrović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić i košarkaški reprezentativac Vladimir Štimac.
„Želim da naglasim da su ovo građanski protesti i molim građane da izađemo u što većem broju i da se konačno ujedinimo, da zaboravimo na podele, da zaboravimo na različita uverenja, da zaboravimo na pripadnost različitim političkim opcijama i da pokažemo solidarnost i odlučnost“, smatra aktivistkinja.
I u Šapcu protest
Odbornik u Skupštini Šapca Srđan Mitrašinović, podseća na mišljenjeSrpske akademije nauka i umetnosti da projekat „Jadar“ nije nešto što je dobro.
„Ukoliko bi taj projekat u Nedeljicama krenuo mi biu ovom delu Evrope ovde ostali bez basena pijaće vode. Takođe, struka je rekla da su prihodi od poljoprivrede mnogostrogo veći od rudne rente koja bi se ostvarila. Ovde su i neke biljne i životinjske vrste koje su zaštićene zakonom. Takođe, ovde su i desetine hiljada ljudi koji bi bili raseljeni u slučaju da taj projekat krene, a ti ljudi žele samo da nastave svoj mirni život i da mirno žive od svog poštenog rada. To su utemeljeni razlozi zbog kojih je narod u Mačvi i pod Cerom, ali naravno dole i u Jadru, protiv ovog projekta. Mi vidimo da su vlasti očigledno u nekom partnerskom odnosu sa Rio Tintom spremne da žrtvuju život u celoj Zapadnoj Srbiji“, smatra odbornik iz Šapca.
Kako kaže, projekat „Jadar“ predstavlja pitanje opstanka i života u Zapadnoj Srbiji i da je zbog toga jasno zbog čega se ljudi okupljaju širom Srbije po opštinama, gradovima i daju podršku.
„Ovo je pitanje za svakoga od nas, pitanje za sve građane Srbije i pitanje koje samo građani Srbije mogu rešiti“, ističe.
Kako kaže, zahtevi protesta u Šapcu su da se uvaži reč struke.
„Struka je vrlo jasno i precizno rekla šta ovde treba da se radi, odnosno da ovaj projekat nije dobar. To je rekla SANU, Akademija inženjerskih nauka Srbije i još 62 naučna radnika koja su takođe izašla i uputila taj dopis vladi odnosno javni apel da to ne sme da se desi. Zahtevi sa svih protesta su vrlo jasni i jednostavni – da rudnika u Jadru ne sme da bude i da generalno rudarenje bora i litijuma u Srbiji ne sme da se desi“, naglašava.
Pred Šapčane će izaći profesorka Biljana Stepanović isred ProGlas-a i lokalni istraživač za vode Dragan Isajlović.
„Jako je važno da svi građani sada sve druge teme ostave po strani, da fokus bude na upravo ovoj temi koja nam svima ugrožava opstanak i život na ovim prostorima“, ističe.
Sagovornici su složni u tome da su protesti prilika da kažu „jedno glasno i veliko ne rudarenju“.
Kako kažu, komunikacija među ostalim gradovima postoji.
Zaista verujem da će negde u narednim koracima morati da se stvori, porodi, proizvede nekakav vid ili nekog narodnog pokreta ili nekog društvenog fronta koji će zapravo biti krov, koji će nositi celu ovu priču i negde nas sve staviti pod jednu kapu. Narod je ovde sa jedne strane linije fronta koja je široka, a sa druge strane se nalazi Rio Tinto i Vlada koja očigledno sarađuju“, smatra opozicionar.
Naučnica koja je upozorila na "Jadar": Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu radi za Rio Tinto
Naučni izveštaj o uticaju na životnu sredinu planiranog projekta "Jadar" niko nije tražio, već ga je radio tim stučnjaka, pošto je prepoznao problem.
To je rekla jedan od autora tog dokumenta, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević.
"Mi smo naučnici, prepoznali smo problem koji može da napravi otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra i bavili smo se istraživanjem posledica po životnu sredinu", rekla je Đorđević za Betu.
Dodala je da niko nikog od stručnjaka, koji su radili na istraživanju, nije zvao i okupljao, već da su naučnici i bave se svojim poslom, kada uvide problem.
Tim naučnika iz Srbije i inostranstva objavio je u časopisu "Nature" izveštaj "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji".
Taj naučni rad su potpisali, pored Đorđević, Jovan M. Tadić sa Univerziteta Berkli iz SAD, Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sanja Sakan iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.
Đorđević je rekla da, nakon objavljivanja Izveštaja, ne očekuje da će Vlada Srbije hteti da razume rezultate istraživanja "jer ima svoje naučnike".
"Razumem neke ljude koji su radili za kompaniju Rio Tinto, jer su potpisali ugovor o tajnosti podataka", rekla je Đorđević.
Na pitanje da li je videla saopštenje Ministarstva poljoprivrede Srbije o "pet zelenih činjenica projekta ’Jadar’", Đorđević je rekla da neki fakulteti kao Poljoprivredni u Novom Sadu rade za kompaniju Rio Tinto.
"Za njih je sve zeleno. Svaki rudnik je direktno u suprotnosti sa poljoprivredom. Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište. Da li ima poljoprivrede u okolini rudnika Bora i Majdanpeka", upitala je Đorđević.
Istakla je da "rudnik trajno zatruje zemlju" i postavila pitanje da li bi građani kupili poljoprivredne proizvode koji se uzgajani u okolini rudnika.
Kako je 021.rs pisao, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu sklopio je početkom 2022. godine Memorandum o poslovnoj saradnji sa kompanijom "Rio Sava Exploration", firmom ćerkom "Rio Tinta".
Ovo je urađeno na inicijativu kompanije "Rio Sava", rekli su ranije za 021.rs na Poljoprivrednom fakultetu.
Kako su na Fakultetu tada naveli u odgovoru za 021.rs, kompanija im se obratila tokom 2020. godine u vezi sa eventualnim savetodavnim uslugama iz oblasti poljoprivrede namenjenih poljoprivrednim proizvođačima.
"Fakultet je ponudio određene savetodavne usluge kompaniji ’Rio Sava Exploration’", pisalo je tada u odgovoru.
Memorandumom, u koji je 021.rs imao uvid, utvrđuju se osnove za međusobnu saradnju između Fakulteta i kompanije, a "imajući u vidu da Fakultet i kompanija imaju zajedničke interese i vrednosti u oblasti razvoja studenata i poslovnih aktivnosti kompanije".
Kako su struka i ljudi iz Jadra u svega par rečenica uništili botovanje naprednjaka i priču da kopanje litijuma nije štetno
Visoki funkcioneri Srpske napredne stranke započeli su preksinoć kampanju botovanja za otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto, objavljujući na društvenim mrežama afirmativne "činjenice" u kojima nema štetnih efekata rudarenja litijuma. Iz doline Jadra im poručuju da bi trebalo da se bave svojim poslom, a ne jeftinom kampanjom, dok geolog Branislav Božović za Nova.rs ističe da pomenute "činjenice" predstavljaju šarenu lažu za decu.
Izborna prašina se nije ni slegla kako treba, a javnost je ubrzo saznala da je vlast pogazila reč i odlučila da volšebno oživi projekat „Jadar“. To smo prvo saznali od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je dao izjavu Fajnenšel tajmsu, da bi potom Ustavni sud oborio odluku Vlade Srbije iz 2022. godine kojom je na rudarenje litijuma stavljena tačka.
Kao posledicu toga, Vlada Srbije ponovo je oživelu ovu odluku, pravdajući se da postupa po odluci Ustavnog suda.
Nova – stara odluka Vlade Srbije dovela je do protesta koji se danima unazad organizuju širom Srbije protiv rudarenja litijuma, dok stručna javnost upozorava na posledice otvaranja rudnika. Ipak, čini se da to ne uznemirava mnogo vodeće funkcionere Srpske napredne stranke, koji su odlućili da nakon tri dana skupštinskog zasedanja počnu kampanju botovanja kompanije „Rio Tinto“.
Šta piše u objavama naprednjaka na društvenim mrežama?
„Pet zelenih činjenica projekta Jadar“ – tako glasi ime kampanje u koju se uključili premijer Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, poslanik u Skupštini Srbije i visokopozicionari član SNS Vladimir Đukanović i mnogi drugi.
U objavi koju od kasno sinoć dele na mrežema, naprednjaci navode da će se rudnik nalaziti u hidroizolovanoj zoni i to udaljen od izvorišta voda i poljoprivrednog zemljišta, kao i da će rudnik biti na maksimalno 220 hektara.
Takođe, u pomenutoj objavi piše i da će biti zasađeno 300 hektara šume i to kao posledica seče 145 hektara za potrebe izgradnje rudnika, a navodi se da rudnik neće imati otvoreni kop, kao i da će se jadarit izvlačiti iz podzemnih postrojenja. Kao poslednja, peta „činjenica“, navodi se da će „rudnik imati deponiju u čvrstom obliku“, kao i da su ovakve deponije zaštićene od bilo kakvog uticaja okoline.
Deljenje ovih objava na društvenim mrežama dolazi nakon tri dana skupštinskih zasedanja, a među 60 tačaka dnevnog reda, nijedna se nije odnosila na rudarenje litijuma u Srbiji, uprkos sve većim protestima građana širom zemlje.
Oglasila se struka: Pet „zelenih činjenica“ – šarena laža
„Šarena laža za decu“ – tako geolog Branislav Božović iz Nacionalne ekološke organizacihe opisuje „zelene činjenice“ koje vlast deli u objavama na društvenim mrežama.
„Da li su se iz vlasti ikada setili da pitaju te ponuđače koji bi kod nas da kopaju litijum, da li mogu da im pokažu i fizički ih odvedu u mesto u inostranstvu da vide da li negde postoje takve vrste rudnika i iskopa – to je nemoguće“, rekao je Božović.
On pojašnjava da je specifična težina litijuma manja od vode, što znači da on pliva po pukotinskim površinama.
„Uz pomoć sumporne kiseline se vrši takozvano izluživanje litijuma pomoću sumporne kiseline i onda se on na površini, u pogonu prerađuje, nakon čega se ostala voda odvaja. Sve to što govore je dečji crtež. To je objašnjenje za ljude koji se u to ne razumeju“, kaže Božović i dodaje da ne postoji mogućnost zaštite od zagađenja kod ovakvih projekata.
Sagovornik našeg portala napominje i da je dolina Jadra bogata zemljštem koje je veoma kvalitetno, kao i da bi ga bilo kakav projekat koji uključuje iskopovanje litijuma – uništio.
„Zagađenje se ne može razblaživati, naručito kod teških metala. Ono što uđe u drvo i tlo, to stiže do Drine i Šapca, pa onda do velikih izvorišta i to dolazi u Beograd za nekoliko meseci. Vrsta tla u toj zoni je prorozna, reč je o šljunku. To je inače jako zdravo za poljoprivredu, jer ima mnogo kiseonika. Oni će da unište i kiseonik. Svaku njihovu ‘činjenicu’ smo dosad pobili“, pojašnjava Božović.
Božović podvlači da su posledice rudarenja litjuma mnogo gore od onih kako ih sada predstavljaju i da ne postoji šansa da se takva šteta sanira.
Iz doline Jadra poručili: Na mrežama dele ono što piše u brošurama Rio Tinta
Komentarišući „ozelenjavanje“ projekta „Jadar“ meštanka Gornjih Nedeljica i aktivistikinja Marijana Petković za Nova.rs kaže da SNS funkcioneri na društvenim mrežama dele ono što su dobili iz kompanije „Rio Tinto“.
„Oni i dalje nastavljaju da rade ono za šta ih ovaj narod nije platio. I dalje se bave marketingom kompanije, a treba da se bave svojim poslom“, rekla je Petković.
Sagovornica našeg portala dodaje da to podrazumeva slanje svih relevnatnih institucija u kompaniju „Rio TInto“, kako bi se utvrdile štete koje su nastale od istraživanja.
„Takođe, trebalo bi istražiti i kako su išli tokovi novca, i konačno da pokažu narodu ko je šta prodao i ko je koliko novca uzeo. Bilo bi lepo da se bave svojim poslom, a ne jeftinom propagandom koju plasira kompanija, a koja je netačna“, kaže Petković,
Podcrtala je da ovih pet činjenica zapravo ima i u brošurama kompanije Rio Tinto.
„Oni to moraju da rade, iz nekog razloga moraju. Nemaju druge argumente. Neko ko barata činjenicama znao bi da kompanija ne može da posadi 300 hektara šume, jer oni nemaju toliko ni za rudnik. Pitanje je na čijoj će zemlji posaditi tu šumu. To su gluposti kojima se oni bave. Ali dobro, svako radi svoj posao“, kaže Petković. Zaključuje da ovakvim obajvama sebi nanose samo veću štetu i da zapravo rade u interesu naroda, jer ga podižu na bunt.
A da se bunt podiže, pokazuje i sve veći broj gradova u kojima će se održati protesti protiv rudarenja litijuma. Tako je sinoć održan protest u Negotinu, potom će se 28. jula protest održati i u Bogatiću i Krupnju, a dan kasnije i u Šapcu i Aranđelovcu. Ustali su i građani u opštini Rača, gde će protest zakazan za 5. avgust.
Poseta Šolca i Šefčovića potvrdila Demostatova saznanja da Vlada Srbije uveliko pregovara sa EU o uslovima eksploatacije litijuma
Iako je Vlada tvrdila da je na projekat Jadar u januaru 2022. "stavljena tačka", Demostat je nekoliko meseci kasnije objavio saznanje da su predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije, bez mnogo pompe, potpisali pismo o namerama u izgradnji strateškog partnerstva u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum.
Sam Rio Tinto se potrudio da poboljša ponudu, pa je zajedno sa Vladom Srbije uložio u slovački startap InoBat sa kojim je u novembru 2022. potpisao i sporazum o saradnji. InoBat je nepunu godinu kasnije, u septembru 2023. objavio da će u Ćupriji graditi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija.
Put od tačke do memoranduma
Iako je Vlada tvrdila da je na projekat Jadar u januaru 2022. "stavljena tačka", Demostat je nekoliko meseci kasnije objavio saznanje da su predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije, bez mnogo pompe, potpisali pismo o namerama u izgradnji strateškog partnerstva u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum. U februaru 2023. Demostat je iz diplomatskih izvora imao informaciju da Mercedes, Rio Tinto, Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Srbije pregovaraju o izgradnji Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji, računajući pritom na otvaranje rudnika litijuma. Ovih dana, u prirustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i evropskog komesara za energetiku Maroša Šefčoviča, namere su prerasle u još uvek neobavezujući Memorandum o razumevanju koji polako otvara put ka eksploataciji litijuma.
Pod pritiskom velikih demonstracija s kraja 2021. i početka 2022, Vlada Srbije "stavila je tačku" na projekat eksploatacije i prerade rude jadarit. Deo javnosti i tada je sumnjao da razlog za odustajanje od otvaranja rudnika treba tražiti u aprilskim predsedničkim, parlamentarnim i delom lokalnim izborima u kojima vlast nije želela da ugrozi svoj rejting.
Demostat je prvi otkrio da su se daleko od očiju javnosti uveliko odvijali pregovori sa Evropskom komisijom (EK) o eksploataciji i preradi rude jadarit, uslovima koji bi obezbedili najmanju ekološku štetu i formiranju vrednosnog lanca finalnih proizvoda u Srbiji. Iz Brisela je tada Demostatu potvrđeno saznanje da su 22. septembra 2023. predstavnici EK i Vlade Srbije potpisali pismo o namerama koje se odnosilo na strateško partnerstvo u oblasti baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum. Potvrđeno je i da je dokument potpisan u Njujorku, kada se sa potpredsednikom EK i komesarom za energetiku Marošom Šefčovićem sastao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
UEK su tada, na pitanje Demostata da li postoji mehanizam kojim bi se sprečilo da se zbog otvaranja rudnika Srbija devastira, što najviše plaši građane koji su protestovali, naveli da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
"Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija je u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine", naveli su tada iz EK za Demostat i dodali da se "zalažu za razvoj kapaciteta za preradu i rafinaciju na istom mestu gde se nalaze i resursi, kao i u EU", jer bi to, po njihovoj oceni, bilo od ključnog značaja za stvaranje lokalnih održivih ekosistema čiste tehnologije i nulte emisije ugljen-dioksida.
I ruda i dostojanstvo
Rezultat dosadašnjeg usaglašavanja obnarodovan je prošle nedelje, kada je tokom posete Beogradu nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara Maroša Šefčoviča između Vlade Srbije i EK potpisan Memorandum o razumevanju koji se odnosi na strateško partnerstvo u održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
"EU će poštovati najviše ekološke standarde, a u praksi to znači prvo – ako je reč o kritičnim sirovinama, baterijama, a propisi o njima su upravo stupili na snagu prošle godine, EU ima najsveobuhvatniji regulativni okvir na svetu u ovoj oblasti. Svaka baterija koja će izaći na tržište EU imaće digitalni pasoš, to će verovatno biti QR kod, gde će javnost moći da pristupi svim informacijama – da li su ispunjeni ekološki, socijalni standardi, da li su ljudi u lancu proizvodnje tretirani dostojanstveno", naglasio je Šefčović nakon potpisanog dokumenta uz tvrdnju da će EU učiniti sve što može kako izvori pijaće vode ne bi bili zagađeni a to će morati da poštuju sve kompanije uključene u ovaj vrednosni lanac.
Inače, poseta evropskih zvaničnika okončana je samitom o kritičnim sirovinama u Palati Srbija, kome su prisustvovali predstavnici kompanije Rio Tinto, automobilskih koncerna Stelantis i Mercedes, nemačke razvojne banke KfW, Evropske banke za obnovu i razvoj i proizvođača baterija ElevenES, EIT InnoEnergy i Inobat. Sa nekoliko evropskih automobilskih koncerna, finansijskim institucijama, proizvođačima baterija i srpskim preduzećima potpisano je neobavezujuće pismo o namerama. Međutim, kancelar Šolc otkrio je da će Mercedes-Benc biti deo lanca proizvodnje u Srbji, jer "cilj je da se obezbedi da se realizuje rudarstvo, da se obezbedi lanac proizvodnje", rekao je i dodao da će, prema potpisanom Memorandumu, to biti "kompanije koje se bave preradom dobijenog materijala, koje se bave proizvodnjom baterija".
Ali, pre više od godinu i po, u februaru 2023. Demostat je imao i objavio saznanje da Mercedes, Rio Tinto, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Vlada Srbije pregovaraju o realizaciji projekta za izgradnju Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji. Vrednost projekta u kojem učestvuje EBRD je 2,5 milijardi evra a automobili proizvedeni u fabrici u Srbiji trebalo bi da koriste baterije od litijuma, koji će u Srbiji iskopavati australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.
Diplomatski izvori Demostata tvrdili su tada da će projekat zavisiti i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu i ukoliko ga prihvate Mercedes i EBRD – biće to signal da Srbija ide ka Zapadu. Realizacija ovih planova podrazumevala bi i usklađivanje srpske spoljne i bezbednosne politike sa Zapadom, što bi zahtevalo i uvođenje sankcija Rusiji.
Podsetimo, Demostat je i pre ovoga, još u decembru 2022. godine, pisao o tome da je uslov Vlade za iskopavanje litijuma upravo otvaranje fabrike baterija, ali i fabrike električnih automobila.
Kad se šargarepa približi
"Dolazak Mercedesa može biti i deo ’šargarepe’ koja je obećana Srbiji ukoliko bude konstruktivna u pregovorima sa Prištinom i ako prihvati evropski plan za KiM", tvrdili su izvori Demostata, naglašavajući da ukoliko Srbija ne prihvati (tada aktuelni) evropski plan, "može da očekuje posledice koje će se, između ostalog, ali u velikoj meri, odraziti na ekonomiju i privredu", dok bi u suprotnom dobila ekonomsku pomoć, kao i investicije u raznim oblastima privrede.
Iako se kao mogući partneri Srbije u izgradnji fabrike električnih automobila pominju i Kinezi, izgleda da je to više teza za jačanje pregovaračke pozicije i da su razgovori sa Mercedesom dobro odmakli. To bi trebalo da bude dobar izbor, s obzirom na to da u Nemačkoj od prošle godine za preduzeća sa 3.000 zaposlenih, a od ove i za one sa 1.000 radnika, važi zakon o dju dilidžensu (eng. due diligence) u lancu snabdevanja. On kompanije obavezuje na detaljnu proveru svojih domaćih i ino dobavljača koji će morati da kroz periodične izveštaje dokazuju da poštuju socijalna, ljudska i radnička prava kao i da u proizvodnji primenjuju sve mere zaštite sredine. Taj potencijalni ugovor sa Mercedesom možda je razlog zbog koga je Vučić naveo da će Nemci kontrolisati Rio Tinto ukoliko krene u eksploataciju litijuma.
I sam Rio Tinto se potrudio da poboljša ponudu, pa je zajedno sa Vladom Srbije uložio u slovački startap InoBat sa kojim je u novembru 2022. potpisao i sporazum o saradnji. InoBat je nepunu godinu kasnije, u septembru 2023. objavio da će u Ćupriji graditi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija.
Foto: dimitrisvetsikas1969, CC0, via Wikimedia Commons Mirjana Stevanović Izvor: Demostat
U Kaseresu se vodi litijumski „rat“: Grad i aktivisti protiv regionalne vlade
Vlada španske pokrajine Ekstremadura podržava plan da se izgradi jedan od najvećih evropskih rudnika litijuma, na 800 metara od grada Kaseresa. Pritisak ekologa "pretvorio ga je" u podzemni rudnik, ali projekat ostaje u neizvesnosti, piše španski sajt xataka.com. Međutim, gradsko veće Kaseresa daje podršku udruženjima svojih građana i aktivistima, uključeno je u dve tužbe protiv projekta, čak je i kaznilo kompaniju. Gradonačelnik je 2020. odbio mogućnost otvaranja rudnika, uprkos regionalnoj vladi. "Rizici su veći od koristi", naveo je tada.
Rudnik San Hose de Valdeflores jedno je od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Smešten u Sijera de la Moska, samo 800 metara od centra grada Kaseresa. Rudnik je epicentar sukoba koji je počeo 2017. godine i ne pokazuje znake da će uskoro biti razrešen.
Kamp za industrijalizaciju, koji predvodi Ekstremadura Nju enerdžis (New energies), podružnica australijske kompanije „Infiniti litijum“, planira da izgradi jedan od najvećih evropskih rudnika litijuma u oblasti oko napuštenog rudnika Valdeflores.
Ovaj projekat ima podršku regionalne vlade Ekstremadure, koja u ovom projektu vidi priliku za revitalizaciju privrede regiona, posebno u Kaseresu, potpuno deindustrijalizovanom gradu.
U ovoj kompaniji navode da se radi o drugom najvećem nalazištu u Evropi kada je u putanju dobijanje litijuma iz rude.
Osim ovog rudnika, planirano je da se uveže sa još jednim obližnjim rudnikom kod mesta Kanareval, a u blizini je planirana giga fabrika baterija kineske poslovne grupe „Envision“.
U pitanju je rudnik „Las Navas“ na 30 kilometara od Kaseresa, koji kompanija „Litijum Iberija“ promoviše kao mesto gde bi jalovina ostajala samo privremeno, a zelenilo bi se sadilo oko rudnika. Planirano je da traje 30 godina, nakon čega bi priroda trebalo da ostane kao i pre višedecenijskog kopanja. Šta više, rudnik se promoviše kao prva veza ovog mesta sa „zelenom revolucijom“. Pre dve godine kompanija je najavila da će rudnik biti pušten u rad 2023. godine, ali to se nije desilo.
Las Navas se takođe suočio sa oštrim protivljenjem lokalnog stanovništva. Nalazi se u „dehesa boial“ u Kanaveralu, oblasti koja je tradicionalno posvećena zajedničkim pašnjacima za rančere i berbu plute. Takođe je u blizini drevne hrastove šume. Meštani su formirali platformu No A La Mina (Ne rudniku) u suprotnosti, napominjući da je čak i podzemnim rudnikom nemoguće obezbediti zaštitu lokaliteta, koji se takođe nalazi na sredini migratorne rute zaštićenih ptica.
Gradonačelnik odbio: Rizici veći od koristi
Ovako umivena najava nije naišla na odobravanje. Projekat Valdeflores blokiraju ekološke i građanske organizacije koje, pod sloganom „Sačuvajmo planinu Kaseres“, brane očuvanje planinskog lanca netaknutim i sprečavaju izgradnju otvorenog rudnika, najčešćeg načina vađenja minerala.
Koncesija koju je, u stvari, Salvemos La Montanja (Sačuvajmo planinu) već dobio: Ekstremadura Nju enerdžis je modifikovala prvobitni plan projekta tako da uključuje zakopavanje rudnika.
Međutim, građanska platforma smatra da bi rudnik ove veličine 800 metara od centra grada imao negativne posledice po zdravlje stanovnika Kaseresa, ubrzao procese džentrifikacije u tom području i prouzrokovao nepovratan gubitak lokalne flore i faune.
Osim organizacija, i neke političke grupacije su se pozicionirale protiv kopanja. Gradonačelnik Kaseresa je 2020. godine, odbio mogućnost otvaranja rudnika.
„Rizici su veći od koristi“, rekao je tada.
Obećanja koja se dovode u pitanje
U saopštenju za štampu o novom projektu, Ektremadura nju enerdžis govori o upotrebi 100% obnovljive energije i zelenog vodonika za rad rudnika:
„Razvijen je projekat podzemne ekstrakcije, koji koristi 100% obnovljivu energiju. Koristi se zeleni vodonik, a voda je iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što projekat čini održivim projektom sa nultom emisijom i nultim ispuštanjem“.
Ova obećanja dovode u pitanje kritičari rudnika na osnovu najnovijeg tehničkog dokumenta koji je poslat Odboru. Dokument govori o gasnoj konekciji na autoputu Truhilio za korišćenje tečnog naftnog gasa (LPG) gde bi zelenim vodonikom bilo zamenjeno svega 20 odsto.
„Takođe, nema kamiona ili velikih mašina na vodonik, osim prototipova, koje zahteva rudnik veličine predloženog“, kažu organizacije pod sloganom Salvar La Montanja.
Dolina Valdeflores je drugo najveće nalazište litijuma tvrdih stena u Evropi. Ekstremadura nju enerdžis očekuje da će iz njega izvlačiti 19.470 tona litijum hidroksida (LiOH) godišnje i ukupno 467.000 tona industrijskog LiOH tokom 26 godina koje očekuje da će eksploatisati nalazište.
Za sada, Ekstremadura nju enerdžis ima dozvolu da započne svoja istraživanja. Ukoliko budu poštovane administrativne procedure i procedure uticaja na životnu sredinu, izgradnja rudnika bi počela 2025. godine, sa očekivanjem da počne sa radom 2027. godine.
Do sada su meštani kočili rudnik, formirajući grupu građana, Salvemos la Montana (Spasi planinu), koja je Infiniti izvela na sud. Ova grupa, organizovana 2019. godine, kaže da bi projekat otvorenog kopa najavljen 2018. uništio zaštićeno područje Valdeflores i da bi nastale emisije iz rudarskog procesa i opreme zagadile grad, utičući na kvalitet vazduha. Štaviše, članovi su skeptični u pogledu brojki koje je kompanija predstavila o novim poslovima.
Gradsko veće Kaseresa podržava udruženje građana i kaznilo je kompaniju sa 26.500 evra za istražne radove bez dozvole. Gradsko veće je takođe uključeno u dve tužbe protiv projekta, obe osporavaju dozvole za istraživanje. Sve dok ove tužbe traju, projekat će morati da sačeka.
Komentara: 0