Novi rekord u pogledu posećenosti protesta protiv Rio Tinta
Niz enormno posećenih lokalnih protesta protiv Rio Tinta nastavljen je i sinoć, pa se tako u Mladenovcu okupilo oko 1.400 meštana, što bi srazmerno broju stanovnika bilo kao 87.000 u Beogradu, saopštava Arhiva javnih skupova.
Juče je postavljen i novi rekord u pogledu lokalnog odziva: u Kosjeriću je na protest protiv Rio Tinta izašlo oko 750 meštana, što bi proporcionalno odgovaralo odzivu od oko 280.000 ljudi u Beogradu, ističe Arhiv
Ovime se Kosjerić pridružio Šapcu, Bogatiću, Loznici, Ljigu i Krupnju kao još jedno mesto u kome je procentualni odziv stanovništva na proteste protiv Rio Tinta prevazišao i Peti oktobar.
„Kako verovati nekome kome ne veruju ni njegovi birači“: Profesor Oliver Tošković o pozadini protesta protiv iskopavanja litijuma
Protesti protiv iskopavanja litijuma i šire mape potencijalno novog rudarenja po Srbiji se vezuju za ekologiju i pitanja zdrave životne sredine, iako su problemi iza njih dublji i vezani su za (ne)funkcionisanje države Srbije. Naime, ma koliko da nas brinu pitanja životne sredine, a naravno da bi trebalo da nas se tiču, jednostavnije rešenje bi bilo da se obratimo nekoj nadležnoj instituciji – kaže za Danas Oliver Tošković, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Na primer, u Norveškoj, ističe dalje, čak i bez reakcije građana, penzioni fond je odlučio da povuče svoje investicije iz kompanije Rio Tinto nakon seta skandala koji su povezivani sa ovom kompanijom (uništavanje dokaza o 46.000 godina razvoja ljudske vrste u klisuri Juukan, ozbiljna ekološka šteta u vezi sa rudnikom Grasberg u Indoneziji, operacije u Papua Novoj Gvineji koje su verovatno bile jedan od faktora oružanog sukoba, optužbe za korupciju u Gvineji…)
Govoreći o situaciji u kojoj se našla Srbija nakon namere vlasti da ipak dozvoli iskopavanje litijuma, sagovornik Danasa kaže da građani nemaju kome da se obrate.
– U takvoj klimi i uništenim institucijama, tražiti poverenje građana za nešto potencijalno opasno je krajnje bahato i naravno da izaziva gnev građana. Od 1985. godine do danas, porast rudarenja u svetu se beleži u zemljama u razvoju i to u onima koje su političke nestabilne. Dakle, rudari se u onim zemljama u kojima uglavnom institucije i država ne funkcionišu, gde zakoni mogu da se zaobiđu, gde je nivo korupcije izuzetno visok i gde se sporna pitanja „lako“ rešavaju vanzakonskim putem, u korist kapitala i političara, a često na štetu građana. Zvuči poznato? Naravno da u takvoj klimi korupcije i nefunkcionisanja države i znatan deo birača same vladajuće stranke nema poverenje u njihove odluke i postupke – objašnjava Oliver Tošković.
Zbog toga se, napominje, prema nekim podacima istraživanja javnog menjenja, više od polovine građana Srbije protivi iskopavanju litijuma.
– Građani Srbije jednostavno ne veruju vlastima, sa punim pravom, jer se osećaju nezaštićeno. Jedino bi institucije države mogle da nas kao građane zaštite od loše vlasti ili kompanija koje zarad profita mogu uništiti deo istorije čovečanstva, ali tih institucija u Srbiji nema. Kada predstavnici vlasti kažu da nam garantuju da neće biti štete po životnu sredinu u procesu rudarenja litijuma, kako možemo da im verujemo? Kako verovati nekome ko vas laže 12 godina, ko daje javnu izjavu pred kamerama i nakon 24 sata viče na novinare da oni lažu i da on to nije rekao? Kako verovati nekome kome ne veruju ni njegovi birači? – postavlja pitanja sagovornik Danasa.
Kako dodaje, trenutna vlast u Srbiji pažljivo sakuplja podatke o javnom mnjenju, osluškuje ih i brzo na njih reaguje, što je verovatno jedina stvar koju dobro i detaljno radi.
– Ako bismo mogli da ubedimo javno mnjenje u važnost nezavisnog sudstva i policije i ako bi preko 50 odsto Srbije to podržalo i tu podršku pokazalo javno, ako treba masovnim izlaskom na ulice, možda bismo ubrzo to i imali. Sa druge strane, ako vlast proceni da ih to može ugroziti, onda će probati da zamaskira promenu, da ponudi šminku, nešto što će samo spolja delovati kao nezavisno sudstvo a da zapravo zadrže kontrolu, jer ko bi rizikovao nezavisno sudstvo u situaciji u kojoj je sistemska korupcija glavni proizvod države. Tako imamo i šminku od izbora, Potemkinovo selo u kome su fasade lepe, a iza toga nema ništa, zbog čega i zvanično živomo u tzv. hibridnom režimu – kaže Oliver Tošković.
I treća stvar, objašnjava dalje, povezana sa korupcijom u najširem vidu, jesu dogovori sa trećim stranama, internacionlanim kompanijama, stranim političarima, generalno sa tokovima novca u svetskim razmerama.
– Pogledajmo samo ko se sve uključio u kampanju oko podrše kompaniji Rio Tinto i rudarenju litijuma u Srbiji. Da li su to možda neki stručnjaci iz oblasti rudarenja, geologije, životne sredine…? Ima i njih, ali su uglavnom protiv rudarenja. U kampanji je praktično cela Vlada Srbije, ambasadori stranih zemalja u kojima nema iskopavanja litijuma, iako postoje nalazišta… Zbog čega je većina ugovora koje je naša Vlada potpisala i koje potpisuje tajno? Zbog čega mi kao građani ne možemo da vidimo šta se u naše ime potpisuje i kakve nas posledice tih ugovora očekuju. Da li u tim uslovima možemo verovati potpisnicima? – kaže sagovornik Danasa,
Prema njegovim rečima, istorija nas uči mogućim katastrofalnim posledicama ishitrenih odluka.
– Kada razmatramo ishod ove situacije oko rudarenja litijuma, sva tri faktora moramo da imamo u vidu, javno mnjenje, procenu vlasti šta ih može ugroziti i pritiske raznih interesnih grupa (kompanija, država…). Ono što je do građana jeste da jasno pokažu šta žele i koliko veruju trenutnoj Vladi, bez obzira da li su za tu vladu glasali ili ne. A to trenutno možemo jedino na protestima, jer Vlada to jedino sluša. Ako nas bude dovoljno na ulicama i ako taj broj ne jenjava, ma koliko da su preostala dva faktora snažna, moć će biti u rukama ljudi na ulicama. Ako ništa drugo, ti ljudi će sutra glasati i to svi znaju, kako naša Vlada tako i drugi akteri sa kojima ona pregovara u naše ime i bez našeg znanja – ističe Tošković.
A za dalji tok rasprave i donošenje informisanih odluka na najavljenom referendumu ili bilo čemu, kađe dalje, treba zahtevati da se rasprava vrati u stručne okvire.
Ne trebaju nam mišljenja ambasadora, ministara ili reklamni spotovi i materijali…
– Ne trebaju nam mišljenja ambasadora, ministara ili reklamni spotovi i materijali, trebaju nam mišljenja stručnjaka iz oblasti vezanih za rudarenje i zaštitu životne sredine. Ta mišljenja moraju da budu dostupna većini, preko svih sredstava javnog informisanja i moraju da budu česta. Urušavanje institucija jedne dražve, blaćenje struke, dovodi do toga da građani nemaju poverenje ni u koga. A od građana se traži da donesu odluku, koja se u situaciji nepoverenja i manjka stručnih raspava donosi na osnovu medijskih sipnova i emocija koje oni izazivaju. Odluka će u toj situaciji uvek odgovarati onome ko ima više novca i kontroliše više medija – objašnjava profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kada urušite institucije, ističe, vladate ljudima uz pomoć dezinformacija i pobeđuje onaj ko može najviše dezinformacija da pošalje najvećem broju ljudi, tj. ko kontroliše medije i ko nas onda ubeđuje da su dezinformacije istina.
– Mi ne možemo, niti bi trebalo da se takmičimo sa vladama, ambasadama, multinacionalnim kompanijama i medijskim magnatima u plasiranju dezinformacija. Mi možemo samo da tražimo istinu, a istina je u debatama, čestim i ponavljanim, između stručnjaka koji se bave temama u vezi sa problematikom rudarenja litijuma, debatama zasnovanim na podacima i istraživanjima. To naravno Vladi koja potpisuje tajne ugovore neće nikako odgovarati i to je jedino na čemu moramo da insistiramo. I sada i uvek i u vekove vekova – zaključije naš sagovornik.
Dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta: Ljudi postali nesvesni značaja geoloških istraživanja i rudarstva
Biljana Abolmasov, dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu izjavila je da su ljudi postali potpuno nesvesni značaja geoloških istraživanja i rudarstva, ne samo po pitanju litijuma već i za svakodnevni život. U zajedničkom saopštenju Rudarsko-geološkog fakulteta, Geološkog zavoda, Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarskog instituta iz Beograda istaknuto je da pitanje ne treba i ne sme da bude "rudarstvo da ili ne" već samo "kakvo rudarstvo".
Dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta upitala je da li možemo da zamislimo da nemamo Đerdap, auto-puteve, naftna postrojenja, vozila, struju i vodu, objasnivši da u njihovim istraživanjima učestvuju i geolozi i rudari.
"U svim tim istraživanjima učestvujemo kao geolozi. Rudari kao struka vade sve elemente koji su neophodni za naš savremeni život", poručila je Abolmasov.
Naglasila je i da su se zato oglasili zajedničkim saopštenjem Rudarsko-geološki fakultet, Geološki zavod, Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Savez inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda.
U saopštenju se tvrdi da bez rudarenja i kritičnih mineralnih sirovina nije moguć tehnološki razvoj i napredak, kao ni prelazak na obnovljive izvore energije u proizvodnji energije i zaštiti životne sredine, odnosno smanjenje uticaja na klimatske promene.
"Smatrali smo da u ovom trenutku kada se vodi ozbiljna hajka protiv našeg fakulteta i struke, da je neophodno da tako nešto kažemo. Čini mi se da svi koji nisu pre svega edukovani, ne mogu na bilo koji način komentarišu ni geološka istraživanja, niti rudarstvo. Apsolutno su uzeli u medijima i javnosti dominantan uticaj, što mislim da je pogrešno", rekla je dekanka.
"Slabo interesovanje za fakultet"
Naglasila i da je celokupna negativna kampanja koja se jako dugo vodi u javnosti, sigurno uticala da taj fakultet upisuje jako malo studenata.
"Nažalost, ove godine smo upisali rekordno mali broj studenata, svega 25 odsto naših kapaciteta", rekla je Abolmasov i istakla se sa druge strane, studenti tog fakulteta nakon završetka studija zapošljavaju u roku od jednog do tri meseca.
Napomenula je da slabo interesovanje za taj fakultet znači da uskoro nećemo imati ljude koji će nam raditi u našim istraživačkim organizacijama, rudnicima, građevinskim i projektantskim firmama, kao i u našim firmama koje se bave vodosnabdevanjem.
Poručila je i da u vezi sa litijumom treba ostaviti struku da radi svoj posao.
"Istraživanje ne znači eksploataciju"
U zajedničkom saopštenju Rudarsko-geološkog fakulteta, Geološkog zavoda, Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarskog instituta iz Beograda istaknuto je da pitanje ne treba i ne sme da bude "rudarstvo da ili ne" već samo "kakvo rudarstvo".
Objasnili su kakve ključne uloge imaju rudarstvo i geologija u svetskom i nacionalnom kontekstu.
"Ove discipline ne samo da omogućavaju eksploataciju mineralnih resursa, koje se koriste u granama kao što su energetika za proizvodnju električne i toplotne energije, građevinska i farmaceutska industrija, metalska i hemijska industrija, već igraju ključnu ulogu u održivom ekonomskom razvoju širom sveta", navodi se u saopštenju.
Dodaje se i da je u Srbiji, prema podacima Zavoda za statistiku na kraju 2023. godine, u sektoru rudarstva bilo više od 30.000 zaposlenih.
Prema analizama na svakog direktno zaposlenog u rudarstvu dolaze još četiri indirektna radna mesta, što dovodi do toga da desetine hiljada porodica u Srbiji zavise od rudarske industrije.
Naglašeno je i da su geološka istraživanja dug i kompleksan proces, koji u svom početku nosi mnoge neizvesnosti, dok je za otvaranje rudnika metaličnih sirovina potrebno u proseku pet do 10 godina.
"Drugim rečima od momenta započinjanja istraživanja, pa do prve proizvodnje potrebno je u proseku od 15 do 20 godina", ističe se.
Jedno aktivno istraživanje litijuma, ali se istražni radovi ne izvode
Kada govorimo o istraživanju litijuma, u saopštenju se navodi u Srbiji imamo jedno koje se vodi kao aktivno, ali se istražni radovi ne izvode.
"Dug je put od istraživanja do eksploatacije. Samo istraživanje ne znači odmah i eksploataciju. Podsećamo da je rudarstvo temelj modernog industrijskog društva, pružajući sirovine neophodne za proizvodnju i izgradnju infrastrukture. Bez njih, tehnološki napredak koji smo doživeli ne bi bio moguć", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da geologija, s druge strane, pruža duboko razumevanje geoloških procesa i formacija koje nam omogućavaju da racionalno upravljamo našim prirodnim resursima.
Istaknuto je da zato političke borbe ne smeju da ugroze integritet rudarske i geološke struke.
"One zahtevaju stručnost, odgovornost, nezavisnost i poštovanje. Očuvanje rudarske i geološke struke od političkih uticaja ključno je za dugoročnu održivost i sigurnost u industriji", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Pozivaju sve relevantne aktere u Srbiji i širom sveta, da podrže stručni pristup u rudarstvu i geologiji, kao i da zajednički rade na očuvanju i unapređenju ovih važnih disciplina za dobrobit svih.
„Rio Tinto, nećeš kopati“, „Rio Tinto, marš iz Srbije“: Protesti u Mladenovcu i Kosjeriću
Posle Koceljeve, Bogatića, Arilja, Ljiga, Šapca, Aranđelovca, Barajeva, građani koji su protiv iskopavanja litijuma izašli su na ulice Mladenovca i Kosjerića. Okupljeni su imali jasne poruke: "Rio Tinto neće kopati" i "Rio Tinto, marš iz Srbije".
Poruka Mladenovčana je da se litijum ne kopa. Građani su se okupili, a glavna ulica je zatvorena.
„Želim da poručim svima da je došlo do sveopšteg buđenja građana, posebno građana Mladenovca. Iako nismo na direktnom udaru, Kosmaj jeste, Bukulja jeste, Aranđelovac, tu smo da podržimo naše komšije, ali i ostale stanovnike naše zemlje, posebno naše Lozničane, Mačvane, Valjevce… Mi nismo mesto koje od plodnih ravnica treba da se pretvara u jalovišta, i da nam se truje voda“, navodi naš sagovornik Dušan Crnogorac.
Dodaje da Mladenovčani imaju problem sa svakodnevnim paljenjem guma, pa dim udišu svake noći.
„Zemlju moramo da čuvamo za našu decu, naše unuke“, dodao je on.
„Drago mi je da je ovoliko ljudi došlo ovde. To što su se ljudi okupili je znak jedinstva u kome treba da istrajemo kao narod i stanovnici ove naše prelepe zemlje“, rekao je Crnogorac.
Kosjerić ujedinjen u borbi protiv litijuma
Reporter N1 iz Kosjerića javlja da se na protestu protiv litijum okupio veliki broj ljudi i da su zatvorene centralne ulice.
Svetozar Surtov iz udruženja „Za čist Kosjerić“ kaže da je pre svega ponosan na građane Kosjerića koji su „jasno i glasno ustali, stali na pravu stranu i rekli ne litijumu“.
Kako je naveo, to je poruka koja treba da dođe, „da je Kosjerić ujedinjen u toj borbi“.
Na pitanje dokle su spremni da idu, Surtov je rekao da „su svi spremni da do poslednje kapi krvi brane ono što je najsvetlije u životu, a to je svoj život, zdravlje i zdravlje svojih dece“.
Reporter N1 je podsetio da građani Kosjerića imaju još jedan problem osim litijuma. Kada je Kosjerić u pitanju, tu je kamenolom. Oni se već godinama bore protiv kamenoloma i protiv toga šta udišu.
„Anomalije na novorođenčadi“
Duško Brković, profesor Agronomskog fakulteta iz Čačka rekao je na protestu u Kosjeriću da je sve rečeno kada je objavljen rad eminentnih ljudi, biologa i akademika u vezi sa ispitivanjima projekta Jadar i uticaja iskopavanja litijuma na životnu sredinu.
„Nisam držao pesimističke govore, uvek govorim kao blagi optimista. Moram da kažem, sve što se događa kroz lance života… šta su posledice nezelenog rudarenja? Ako nema zelenog rudarenja, mogu nam se dogoditi somatske promene, mutagene promene u naslednoj osnovi, da se novorođenčad rađaju sa anomalijama. Tu je i pojava malignih oboljenja, koja će se, na žalost, u mladoj ćeliji pre formirati nego u staroj. Čuvajmo našu decu zbog svega ovoga što pričam“, naveo je profesor.
Vasović: Ubistvo jednog naroda i države
Novinar Milenko Vasović obratio se okupljenima u Kosjeriću i rekao: Dosta nas ima, ima nade, pobedićemo.
„Drago mi je da je naš Kosjerić stao u liniju gradova koji su se pobunuli protiv ovog zla koje nam se priprema. Stali smo rame uz rame sa Šapcem, Aranđelovcem, Kraljevom i drugim mestima koja su se digla i ne žele da gledaju mirne i pognute glave kako se Srbiji priprema nesreća. Mesecima unazad gledamo na delu pokušaj ubistva jednog naroda i jedne države“, naveo je Vasović.
Kako je dodao, neće biti lako odbraniti se jer je protivnik moćan.
„Pomažu mu oni koji bi trebalo da stanu uz narod, da nas zaštite od svetskih političara koji su se ustremili na Srbiju“, naveo je novinar.
Potom su usledili uzvici: „Rio Tinto neće kopati!“.
Štimac: Nećete uništiti ove prelepe krajeve
Građanima Kosjerića obratio se i košarkaš Vladimir Štimac, koji je, između ostalog, rekao da bi nam trpeze bile prazne, da nema srpskog seljaka, da želi crveni paradajz, a ne Rio Tinto.
„Gledam ove prelepe krajeve, i ja vam obećavam, nećete ih uništiti. Ljudi su došli, i rekli da neće da se kopa, a na referendumu znamo šta bi bilo, da bi se kralo. Znamo mi dobro kako oni rade“, naveo je Štimac rekavši da je njegova pobeda to što je stao uz svoj narod.
Lazarević: U pitanju je rat
Rudarski inženjer Suzana Lazarević obratila se okupljenima u Mladenovcu, i rekla da će iza Rio Tinta ostati milioni tona zauvek otrovne jalovine.
„U pitanju je arsen, živa soda… Kažu – čvrsti ostatak, da, on se sastoji od sumporne kiseline, on mora negde da ispari, da se rastvori“, navela je Lazarević.
Ovo što nam se dešava, dodala je, nije pitanje ekologije i rudarenja.
„U pitanju je rat. Kako drugačije razumeti nešto što je svakom detetu jasno? Najeminentniji stručnjaci ove zemlje iz SANU dali su svoje mišljenje. To su doktori prirodnih nauka. Dali su jasno mišljenje i rekli da je to katastrofa za Srbiju“, istakla je ona.
Lazarević je upitala zašto se „ćerka firma“ Rio Tinta zove baš Rio Sava.
„Zašto se ne zove Rio Jadar? Satanisti, naši neprijatelji, govore jasno šta im je cilj: iz Jadra u Drinu, iz Drine u Savu“, rekla je ona.
Potom su građani uzvikivali: „Rio Tinto, marš iz Srbije!“.
Mladenovčani su poslali i poruku da se referendum neće održati, i poslali podršku ostalim stanovnicima zemlje. Nakon što su obraćanja završena, okupljeni su počeli da se razilaze, čime je protest u Mladenovcu završen.
Protest protiv rudarenja litijuma najavljen je i u Rekovcu, koji se već pune dve godine bori protiv ustraživaja ruda u njihovoj opštini.
Protest u Rekovcu sa porukom – Rio Tinto marš iz Srbije! – najavljen je za ponedeljak, 5. avgust na platou u centru mesta.
Početak protesta je u 19 sati.
Kao što je Danas već pisao, u Šumadiji je juče održan veliki skup protiv litijuma u Aranđelovcu a za narednu sredu najavljen protestni skup u Kragujevcu.
Australijska vlada odbila apel Rio Tinta, a zbog ugrožavanja životne sredine napuštaju ih investitori
Advokatska kancelarija koja zastupa australijske akcionare Rio Tinta, objavila je da više neće sarađivati sa ovom međunarodnom kompanijom, nakon što su lobisti, koji zahtevaju otvaranje rudnika, pokušali da pridobiju australijsku vladu i utiču na njih da ne usvoje novu reformu, koja se odnosi na zaštitu životne sredine zbog uticaja klimatskih promena.
Iz kompanija Rio Tinto, Hancock Prospecting i nekoliko drugih zapadnih australijskih industrijskih korporacija, poslali su pismo australijskom premijeru Entoniju Albanezu, u kojem su izrazii zabrinutost zbog uvođenja ekoloških reformi, koje priprema vlada, prenosi Rojters.
Pismo, koje su poslali je objavljeno nakon što su iz Grinpisa zatražili uvid u ovaj dopis, pozivajući se na informacije od javnog značaja. Naime, iz pomenutih kompanija poslat je apel vladi Australije da uklone sve stavke koje se odnose na klimatske promene, poput određenih, dozvoljenih emisija ugljenika, na osnovu kojih se vidi stepen zagađenja.
Australijski centar za korporativnu odgovornost (ACCR), koji poseduje mali broj akcija u Rio Tintu, saopštio je da je ovaj apel nedosledan i da predstavlja ugrožavanje javnog dobra, kao i kršenje njihovog poverenja u rad korporacije, zbog čega prekidaju saradnju.
„ACCR prekida sporazum o podršci angažmanu Rio Tinta, zbog promene klime i dekarbonizacije. Nećemo učestvovati u angažmanima koji bi se s pravom mogli shvatiti kao ‘zelenašenje’“, navodi se u saopštenju ACCR.
Oni navode da bi saradnju sa Rio Tintom obnovili samo u slučaju ako bi kompanija zvanično promenila svoj stav, i prestala da sabotira uvođenje reforme za zaštitu životne sredine.
Nakon ove reakcije, iz Rio Tinta stiglo je saopštenje, u kojem kažu da će ipak pružiti snažnu podršku reformama za zaštitu životne sredine i da se raduju saradnji sa australijskom vladom.
„Smatramo da nova reforma treba da podstakne i ojača sve procese za zaštitu životne sredine“, navodi se u saopštenju korporacije.
Šoškić: Norveška nije dala nikakvom Rio Tintu da ubira njeno mineralno blago
Vlast u Srbiji uporno ponavlja floskulu da je litijum Srbiji ono što je za Norvešku nafta. Međutim, Norveška nije dala nikakvom Rio Tintu ili drugim stranim kompanijama da ubiraju mineralno blago njihove zemlje, podseća profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Govoreći o litijumu, Dejan Šoškić kaže da se o ekonomskim posledicama otvaranja rudnika litijuma može razgovarati vrlo jasno.
„Srbija će imati neku ekonomsku aktivnost u domenu rudarstva koja će biti veća. Tu će porasti i BDP, ali će najveću korist imati onaj ko postaje vlasnik te rude, a to je strana kompanija. Država će imati koristi u ubiranju rudne rente. Međutim, kao prvo, rudna renta je kod nas jako niska, a drugo – izgubiće se određena ekonomska aktivnost koja se sada izvodi na tom prostoru. Neki veći pozitivni efekti bi mogli da se očekuju samo ukoliko bi državno preduzeće vršilo eksploataciju državnog rudnog blaga“, navodi Šoškić ono što ponavlja većina ekonomskih stručnjaka.
Podseća da upravo to Norveška radi sa svojom naftom i gasom.
„Norveška nije dala nikakvom Rio Tintu ili drugim stranim kompanijama da ubiraju mineralno blago njihove zemlje, nego to radi državna kompanija koja ostvarene profite uplaćuje u državni penzioni fond. Fond kupuje hartije od vrednosti za dobrobit svih sadašnjih i budućih penzionera Norveške, a jednim delom, deo profita odlazi u budžete i od njega imaju korist svi sadašnji građani Norveške“, ističe Šoškić.
Kod nas se, navodi, favorizuju strane kompanije.
„Onda se naravno postavlja pitanje koliko se tu gubi i na ekonomskoj aktivnosti koja sada postoji. Ukoliko je to opredeljenje države, trebalo bi da prethodno postoji neka vrlo jasna analiza i ekonomskih, i ekoloških posledica“, navodi.
Podseća da smo imali, kako kaže, „dragoceno savetovanje koje je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti“.
„Ako oni daju negativan stav o tom projektu, ja prosto dalje ne bih išao, to su najpametniji ljudi koje mi imamo“, zaključio je on.
Birodi podneo prijave REM-u protiv RTS, TV Pink i Prva TV
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podneo prijave REM-u protiv RTS, TV Pink i Prva TV zbog, kako su naveli, cenzurisanja informacija o protestima građana protiv otvaranja rudnika litijima.
Ova organizacija je na svom X profilu saopštila:
„Podnete prijave REM-u protiv RTS_Vesti, Pink, Prva srpska TV zbog kršenja člana 4 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga cenzurisanjem informacije o protestima građana protiv otvaranja rudnika litijima!“
Podsećamo, u mnogim gradovima širom Srbije organizovani su protesti protiv iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Protesti su i večeras održani u Kosjeriću i Mladenovcu.
Građani sa protesta poručuju da ne žele rudnike litijuma i bora u Srbiji.
Protesti protiv eksploatacije litijuma i bora u Srbiji su počeli pošto je, u samo dva člana, koliko ima „nova“ uredba koja je usvojena 16. jula na sednici Vlade Srbije, ponovo oživela spornu uredbu o projektu Jadar iz 2020. godine.
Spornu – pošto su zbog nje masovno više od dve godine protestovali građani Srbije, spornu – jer ju je i sama Vlada Srbije ukinula drugom uredbom iz 2022, ispostaviće se sada neustavnom. Pošto je Ustavni sud, odlučivši da je uredba broj dva neustavna, istakao da to nikako ne „oživljava“ uredbu broj jedan – Vlada se dosetila i usvojila uredbu broj tri. U toj trećoj po redu Vlada, praktično, kaže: Ponovo važi uredba broj jedan.
„Rudnik litijuma za ljude znači smrt“: Nemački mediji o protestima protiv Rio Tinta u Srbiji
U nemačkim medijima se – tekstovima uglavnom preuzetim od novinskikh agencija – i danas piše o problemima nastalim u Srbiji zbog planova o kopanju litijuma, prenosi Dojče vele (DW).
„Hiljade Srba protestuju protiv kopanja litijuma“ – naslov je koji se, uz neznatne varijacije, ponavlja u svim nemačkim medijima koji su se bavili ovom temom, navodi DW.
Dnevnik Cajt onlajn piše: „Hiljade ljudi su se u više mesta okupile na protestima zbog projekta kopanja litijuma koji je nedavno dogovoren sa EU. Uzurpirali su naše reke, šume, rekao je aktivista Nebojša Kovandžić: Ono što vlada radi, radi samo u sopstvenom interesu, a nikako u interesu građana. Masa je vikala: Lopovi, lopovi!“
„U Šapcu su demonstranti mahali zastavama Srbije i nakon protestne manifestacije prošetali gradom. Protesta je bilo i u Aranđelovcu, Ljigu i Barajevu. Još prošle nedelje su hiljade Srba demonstrirale protiv Sporazuma o kopanju zaliha litijuma u Jadarskoj dolini, kojim EU hoće da smanji svoju zavisnost od Kine. Izjava o namerama je potpisana prošle nedelje u Beogradu u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca.“
„Ekološki aktivisti i opozicione grupe u Srbiji smatraju da će taj poduhvat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini a da građani od toga neće imati ništa. Britansko-australijsko preduzeće Rio tinto je pre nekoliko godina pokrenulo projekat otvaranja rudnika litijuma u Jadarskoj dolini na zapadu zemlje, ali je to naišlo na veliki otpor i projekat je obustavljen. Međutim, početkom jula je Ustavni sud Srbije poništio odluku vlade da se obustavi projekat vredan 2,2 milijarde evra, i tome otvorio put za njegovo obnavljanje.“
„Kopanje neće početi pre 2028. godine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, vlada će tražiti garantije o očuvanju životne sredine pre nego što odobri kopanje. Neki predstavnici vlade su nagovestili da bi o tome mogao da se održi i referendum“, piše Cajt onlajn.
List Frankfurter algemajne cajtung u kratkom uvodniku svog izveštaja naziva „Kopanje litijuma u Loznici“ – „važnom komponentom u prelasku Evrope na zelenu privredu“.
Pod motom „Rio tinto, go away!“ – „Rio tinto, idi kući!“ – ljudi su demonstrirali u Aranđelovcu, Šapcu, Kraljevu i Ljigu. Na najmanje tri protesta je, prema slikama srpske televizije, bilo više od hiljadu ljudi.“
„Srbija u blizini grada Loznice na Zapadu zemlje raspolaže velikim zalihama litijuma. Tamo se radi na projektu otvaranja rudnika australijskog preduzeća Rio Tinto koji je proteklih godina stalno bio predmet političkih razmirica. Zalihe litijuma su otkrivene 2004. godine. Nakon višenedeljnih protesta, 2022. godine je projekat zaustavljen.“
„Sada je projekat u Loznici u središtu sporazuma koji su EU i Srbija potpisale ovog meseca. Tu su se obe strane složile oko saradnje na planu kopanja i prerade litijuma (…) Ali, projekat je naišao na veliki otpor Srba: oni strahuju od negativnih posledica po životnu sredinu i zdravlje.“
„Litijum je potreban za proizvodnju baterija i sve je važniji u jeku prelaska na električni pogon vozila, posebno za nemačku automobilsku industriju. No, eksploatacija je često povezana sa nanošenjem velike štete životnoj sredini“, piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.
Portal Jahu na nemačkom zapaža da su demonstracije u Srbiji „Decentralizovane“ i obeležene „Jakim učešćem lokalnog stanovištva, kako je to ustanovio arhiv srpskih nevladinih organizacija za javna okupljanja – to na ranijim protestima u Srbiji nije bio slučaj.“
Ekonomski portal Market skriner, pozivajući se na novinsku agenciju Rojters, navodi da je „Početkom ovog meseca, Srbija izdala Rio tintu licencu za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi – više od dve godine nakon što je taj projekat bio anuliran zbog protesta grupa za zaštitu životne sredine.“
„Dana 19. jula, predsednik Aleksandar Vučić, nemački savezni kancelar Olaf Šolc i komesar EU za energiju Maroš Šefčovič potpisali su Sporazuim o pristupu sirovinikoja bi trebalo da se eksploatiše u Srbiji.“
„Prošle nedelje, Vučić je rekao da bi do kraja 2025. godine trebalo da se organizuje referendum o projektu“.
„Demonstranti u Šapcu su odbacili garantije Olafa Šolca da će projekat biti nastavljen samo ako bude u skladu sa standardima EU o očuvanju životne sredine.“
„Sa tim projektom nema budućnosti… On za ljude znači smrt, rekao je 52-godišnji biznismen Siniša Todorović.“
„Različite zelene grupe su već zapretile da će u avgustu blokirati važne železničke pruge i čvorišta ako vlada ne zaustavi projekat. Srbija, kandidat za članstvo u EU, jedna je od najjače kontaminiranih zemalja Evrope i biće joj potrebne milijarde evra da ispunila standarde EU ako hoće da pristupi EU“, objašnjava Market skriner.
Jovan Rajić: Referendum o litijumu bio bi pokraden, protesti protiv litijuma – upozorenje vlastima
"Referendum koji bi raspisao Aleksandar Vučić izgledao bi kao izbori koje on organizuje i bio bi pokraden", izjavio je pravnik Jovan Rajić, koji je ocenio da su protesti širom Srbije “preventivni” i da predstavljaju upozorenje vlastima da bi moglo doći do “radikalizacije”, ukoliko u Srbiji počne projekat iskopavanja litijuma.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da krajem sledeće godine bude raspisan referendum o iskopavanju litijuma.
“Da živimo u normalnoj zemlji, to bi bilo najlogičnije rešenje. U tim tenzičnim, kriznim situacijama logično je da pitate narod – to je deo onoga što zovemo neposredna demokratija. Nažalost, mi ne živimo u normalnoj, demokratskoj zemlji. Na referendum, pre svega kada su u pitanju birački spiskovi, primenjuju se odredbe zakona koji se bave izborima. Tako da bi referendum koji raspisuje Vučić izgledao isto kao izbori koje on organizuje. Dakle, bio bi pokraden i mislim da je to razlog zbog kojeg je to najavio tek za kraj naredne godine. Dakle, sa jedne strane želi da “skuva” jedan broj ljudi koji, i među njegovim pristalicama, nisu ubeđeni da je sve tako divno kako on govori u vezi sa tim projektom. Sa druge strane, to bi mu dalo dovoljno vremena da sve namesti onako kako dobro zna, da ne dozvoli nikakvo iznenađenje. Na nama je da ne dozvolimo da se pod takvim uslovima taj referendum dogodi“, rekao je za N1 Jovan Rajić.
Odgovarajući na pitanje šta bi moglo da bude problematično u vezi sa formulisanjem referendumskog pitanja, Rajić je skrenuo pažnju na nedavno gostovanje Miloša Vučevića na RTS-u u gde se premijer Srbije, kako je rekao Rajić, „nespretno izleteo” i na neki način “nagovestio da će referendumsko pitanje formulisati tako da nam podvale”.
“Dakle, on je rekao da pitanje neće biti – da li ste za eksploataciju litijuma, dakle neće biti pitanje koje se odnosi konkretno na ovaj projekat, nego će pitanje biti da li ste za to da iskoristimo ono što je nama bog dao. Meni to zvuči kao “alanfordovsko pitanje” – da li želite da u narednih sto godina budemo bogati i srećni, ili da uvedemo moratorujum na iskopavanje litijuma u narednih dvadeset i budemo tužni i siromašni. Vi, dakle već na samom pitanju deset odsto građana koji se ne informišu ili nemaju mogućnost da se informišu, uvodite u tu priču i sugerišete im kako da odgovore”, naveo je Rajić.
On je dodao da je važno i to „što onaj koji raspisuje referendum može da formuliše referendumsko pitanje“.
“Tu se mogu očekivati manipulacije i oni će u narednom periodu prema tom pitanju koje već imaju u glavi “kuvati javnost” i formulisati svoju strategiju i surovu medijsku kampanju i propagandu, da bi određen procenat ljudi rekao – da, naravno da želimo da budemo bogati I srećni, a ne siromašni i tužni”, kazao je Rajić.
„Preventivni protesti“
Rajić je naveo i da su protesti protiv litijuma koji se održavaju širom Srbije, “preventivni” i da bi, kada bi litijum počeo da se iskopava u Srbiji, mogli da se radikalizuju.
“Ono što je drugačije u odnosu na prethodne proteste je brojnost ljudi. Očigledno je da ljudi ovo doživljavaju kao pretnju za neposrednu egzistenciju. Ono što je drugačije i što izaziva paniku kod vlasti, jeste da su svi prethodni protesti bili reaktivni… Sada su ovi protesti preventivni – oni samo upozoravaju vlast šta će se desiti ako počnu da kopaju litijum. Kada počnu, može se očekivati dodatna radikalizacija i što se tiče broja ljudi i što se tiče intenziteta protesta. Zato mislim da je ovo drugačija situacija nego sve prethodne i da vlast ima razloga da brine“, zaključio je za N1 pravnik Jovan Rajić.
Advokat Đorđević: Protesti širom Srbije su referendum i imaju jedan zahtev – zabraniti kopanje litijuma i bora
Protesti protiv iskopavanja litijuma i bora nastavljaju se, a na ulice izlaze građani Mladenovca i Kosjerića. Aktivisti iz ovih gradova poručuju da su svi zajedno u ovoj borbi i da pitanje iskopavanja litijuma i bora nije jedini problem sa kojim se suočavaju. Advokat Sreten Đorđević kaže za N1 da je zahtev za zabranu iskopavanja više nego opravdan, jer su štete nenadoknadive, kao i da ne postoji nijedan razlog da bilo ko, ko donosi političke poruke, sme da se usudi da to dozvoli. On je naveo i da predsednik Srbije "obmanjuje milione građana kada kaže da se u valjevskom kraju neće kopati".
Građani Mladenovca imaju niz problema, a mnogi od njih se odnose na životnu sredinu.
„Dve poruke ćemo poslati narodu. Prvu, to je podrška svima u Jadru i Rađevini, u Boru i Majdanpeku, a druga je poruka se tiče problema našeg grada. U Mladenovcu 250 dana u godini udišemo loš vazduh, jer se ovde pali plastika, kablovi, mi imamo tehničku vodu, veliki broj pasa lutalica, naša deca moraju da kupuju preskupe udžbenike u odnosu na drugu decu u Srbiji. Imamo niz problema sa kojima se svakodnevno susrećemo i želimo da otvorimo sva ta pitanja. Protest će biti pristojan i dostojanstven, i poslaćemo nedvosmislenu podršku ljudima u Jadru i Rađevini i svima širom Srbije i ukazujemo na naše probleme. Ko ne veruju kako će izgledati iskopavanja litijuma i bora u Srbiji neka ode do Majdanpeka ili Bora pa neka se uveri sam“, rekao je za N1 ekološki aktivista Igor Petrović iz Mladenovca.
Kosjerić je na litijumskoj mapi Srbije već duže vreme, kaže za N1 ekološki aktivista Svetozar Surtov i navodi da će večerašnji protest u tom gradu biti informativnog karaktera, a kako bi svi mogli čuti istinu o rudarenju litijuma i bora.
„To će biti informativni skup, svako ko dođe imaće priliku da čuje stručnjake i kopetente ljude koji će večeras govoriti o štetnosti rudarenja. Na teritoriji Kosjerića već postoji četiri ili pet istražnih bušotina, a ljudi ne znaju o čemu se radi. Pre tri i po godine kada smo ušli u ovu borbu i kada smo prvo od ljudi iz Nedeljica dobili informacije o tome šta Rio Tinto planira, a onda vođeni tom informacijom počeli dublje da kopamo, ostali smo zatečeni svime što smo saznali“, rekao je Surtov za N1.
On je istakao i da u lokalna samouprava nije imala ni jedan odgovor na mnogobrojna pitanja koja su postavili.
„Na žalost u ovakvom medijskom mraku jedina opcija da se informišemo preko N1, i društvenih mreža i to je za sada uspešno. Medijski mrak je učinio to da ljudi ne mogu da čuju prave informacije, činjenice, da čuju stručnjake koji govore o tome koliko je rudarenje štetno za sve. Ali posle par nekih ovakvih aktivnosti ljudima je počelo da stiže do mozga, shvatili su o čemu je reč. I ako budemo imali tu šaku novca koju obećavaju od tog novca ćemo lečiti našu decu, jer će sve biti zatrovano. Ljudi su shvatili, zabrinuti smo za zdravlje i živote ljudi i šaljemo podršku svima u Srbiji koji se protive tome“, istakao je Surtov.
„Sve ove proteste koji se dešavaju širom Srbije vidim kao organizovani ali i spontani bunt naroda protiv ove i svake druge vlasti koja može i da pomisli da dozvolu da se radi nešto potpuno štetno i opasno po zdravlje ljudi, i to eksploatisanjem rudnih nalazišta. Zahtevano je da se zabrani iskopavanje litijuma i bora, i to je ispravno jer su štete takvih iskopavanja nenadoknadive i ne postoji nijedan razlog za bilo koga ko donosi političke poruke da se usudi da to dozvoli“, rekao je u emisiji Dan uživo advokat Sreten Đorđević.
On je istakao i da su na protestima širom Srbije, kako je rekao, najrazličitiji ljudi – tužioci, sudije, policajci, radnici, i da svi oni izražavaju negodovanje i protivljenje tako opasnoj ideji koja se „u Srbiji razvija deceniju unazad“.
„Pre svega mislim na pravnu regulativu jer se to radi deceniju. U ovom momentu ne treba izdati nijednu dozvolu nikome, jer je pravni sistem Srbije za tih 10 godina napravljen tako da bude u skladu sa interesima kompanija koje treba da rade u Srbiji. Čak i kada bi se poštovali postojeći zakoni, to bi bila bespovratno i pogubno na štetu naroda“, rekao je Đorđević.
Đorđević je istakao i da je protiv referenduma na kojem bi se narod izjasnio o kopanju litijuma i bora u Srbiji.
„Protiv toga sam jer je zakon takav da narod ne može da utiče ni na referendumsko pitanje kao ni na ishod. Zakon o referendumu je toliko loš da u ovom trenutku njegovo organizovanje ne predstavlja interes naroda. Protesti koji su se rodili i rađaju se širom Srbije su referendum. Ovo nije pitanje prestonice, već svakog ponaosob, svih nas, pa čak i dece koja prema Zakonu o referendumu ne mogu da glasaju. Iz ovoga moramo da izbacimo politiku jer je ovo nacionalno i narodno pitanje i svi su nepodeljeno protiv iskopavanja i imaju jedan jedini zahtev, da se zabrani rudarenje litijuma i bora“, rekao je Đorević.
Đorđević je naveo i da je u periodu od 2003. do 2024. godine izdato 69 rešenja koja su se odnosila na istraživanje litijuma u Srbiji.
„Došlo je do izmene propisa. Do pre 10 godina zakon je davao široka ovlašćenja lokalnim samoupravama, mogle su da odlučuju kome će dati dozvole za šta. Sada se one više ništa ne pitaju, sve je u rukama Ministarstva rudarstva. Lok samouprave su potpuno isključene iz te priče i kada neka kompanija nešto počne da radi one niti dobijaju obaveštenja niti izveštaje od njih šta rade. I to je urađeno namerno da bi se sve odluke dobnosile na nivou Vlade i ministarstava. Ja znam da ni lokalne administracije ne znaju šta im se dešava na njihovim teritorijama kao da bi Ministarstvo poljoprivrede ne zna da im se vrše geološka istraživanja na poljoprivrednom zemljištu od 1 do 5 klase. Sve je u rukama ministarstva rudarstva, to je izvor svog zla, a uporedo sa tim i Ministarstvo građevinarstva koje kršeći propise izdaje dozvole kompanijama i posebno krši zakone iz oblasti zaštite živ sredine“, naveo je advokat Đorđević.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije da se u Valjevu neće kopati, advokat navodi da tvrdnja Aleksandra Vučića „nije istinita“.
„To jednostavno nije istina i bojim se da on od svojih savetnika dobija lažne informacije koje plasira milionima građana. Prema podacima iz dokumentacije Eurolitijum balkan i dokumenta iz projekta Horizont koji realizuje EU, kao i drugih međunarodnih izveštaja proizilazi da je projekat Valjevo najvećei potencijalni rudnik litijuma i bora u Evropi i jedno od tri ležišta u svetu i to su zvanični podaci. Ja imam te studije, u projektu Horizont piše da je valjevsko ležište jedino eksploratibilno ležište u Evropi i da je u planu da se prvo iskopava bor pa onda lijum. Kompaniji Sava eksplorejšn je zabranjen rad 2021, ali već krajem 2022. oni podnose novi zahtev, a ministarstvo do danas ne dozvoljava javnosti da sazna šta je sa tim zahtevom. Znači njima je oduzeta dozvola, a ta kompanija ne odustaje. Zato predsednik Srbije obmanjuje javnost, želi da ljudi pomisle da nema ništa od kopanja, a zapravo Valjevu posle Jadra preti najveća opasnost. Imam sumnju da su ta dva projekta povezana“, zaključio je advokat Sreten Đorđević.
Kompanija Manara Minerals iz Saudijske Arabije razmatra mogućnosti ulaganja u proizvodnju litijuma u Čileu, rekao je saudijski ministar rudarstva Bandar Alkhorajf tokom posete toj južnoameričkoj zemlji, prenosi Rojters.
Manara, nastala zajedničkim ulaganjem državne rudarske kompanije Ma’aden i Fonda za javna ulaganja „analizira različite opcije“, rekao je Alkhorajaf.
Saudijska Arabija radi na obezbeđivanju pristupa litijumu i drugim mineralima u želji da postane središte za proizvodnju električnih vozila i baterija radi diverzifikacije ekonomije zavisne od nafte, piše Rojters.
Alkhorajaf, saudijski ministar industrije i mineralnih resursa, rekao je da Manara ima interes za ulaganje u Čile, drugog najvećeg svetskog proizvođača litijuma, metala koji se koristi i za proizvodnju baterija.
Izjavio je i da je video „veliku posvećenost“ čileanske vlade da pomogne u obezbeđivanju ulaganja. Napomenuo je da nije upoznat s konkretnim razgovorima koji se vode.
Veliki projekat vađenja litijuma
Čileanska državna rudarska kompanija Kodelko (Codelco) trenutno traži partnera za veliki projekat vađenja litijuma u ravnici Marikunga (Maricunga), a vlada je nedavno otvorila i niz drugih nalazišta litijiuma za privatna ulaganja.
Alkhorajaf se sastao s predstavnicima čileanskog ministarstva rudarstva, a prisustvovali su i predstavnici Kodelka.
Litijum, Mali
On je izjavio da je Saudijska Arabija zainteresovana da brzo obezebedi snabdevanje litijumom, uključujući iz Čilea, budući da namerava da proizvodi baterije za električna vozila u zemlji.
„Imamo vođstvo koje je vrlo ambiciozno. Ozbiljni smo da ga nabavimo sada (…) što je pre moguće“, kazao je.
Pre Čilea, saudijski ministar je bio u službenoj poseti Brazilu, takođe s ciljem unapređenja privredne saradnje u više područja, uključujući i rudarstvo.
Komentara: 0