Priča sa dušom: Dizajnerka iz Smederevske Palanke pokrenula ideju da se sačuva 146 vrsta iz doline Jadra koje su ugrožene ili će nestati zbog rudnika

U svetlu događaja vezanih za pokretanje priče oko iskopavanja litijuma, dizajnerka iz Smederevske Palanke Valentina Talijan poželela je da da svoj doprinos. Za Priče sa dušom kaže da ju je progonila ta tema, pa je iznova slušala podkaste, čitala članke na internetu i istraživala o posledicama kopanja litijuma u Srbiji.

Slušajući epizodu podkasta Agelast, u kojoj je gošća bila dr Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta saznala je da je na području koje je planirano za iskopavanje ugroženo čak 146 biljnih i životinjskih vrsta.

Tada joj je kako kaže, pala na pamet ideja da stranicu na instagramu Plantart (Umetnost cveta) na kojoj je sa koleginicama ilustratorkama crtala i kačila ugrožene biljne vrste sa Stare planine, Tare i Fruške gore potpuno posveti i donira cilju odbrane doline Jadra.

^{Valentina je diplomirana likovna umetnica, a bavi se raznim stvarima, uglavnom vezanim za stvaralaštvo. Crta, slika, piše, dizajnira. Radi kao dizajnerka i ilustratorka, a najčešći saradnici su joj institucije kulture pošto pruža usluge dizajna za potrebe izložbi, kreira kampanje na društvenim mrežama i dizajnira publikacije. Odrasla je u Smederevskoj Palanci, u koju se vratila kada se zasitila gradova i za koju kaže da je idealna kombinacija urbanog i prirode. (FOTO: Barbara Jovanović)}

Osmislila je kampanju, dizajnirala vizuale, nacrtala prvu biljku i pustila je u etar.

Ljudi su poželeli da izraze svoj revolt na isti način, pa je stranica ubrzo postala preplavljena crtežima, pesmama i video-snimcima.

„Ne bih mogla da dobijem sve ove stručne informacije bez pomoći naučnika, a podatke o vrstama šalje mi biološkinja Sanja Đurović. Smatram da svako treba da radi svoj posao i da doprinese na taj način koliko može. Ranije mi je, dok smo crtale skupine ugroženih vrsta sa srpskih planina, pomagala Srđana Petrović koja ima kanal „Čitanje bašte uz čaj” na instagramu“, kaže Valentina.

„Pomenula bih i informaciju koju sam dobila od Sanje Đurović koja kaže da na tom području postoje i dve novootkrivene biljne vrste Urtica inermis (blaga kopriva) i Teucrium scorodonia (veliki dubačac). Isplanirali smo da se one već tokom avgusta nađu u ovom našem malom umetničkom izazovu. Po informacijama koje sam videla u medijima mnogo šire područje će biti ugroženo“, iskrena je Valentina.

Na njenoj stranici se jednom nedeljno objavljuju priče o ugroženim biljkama i životinjama, odnosno umetnički radovi pratilaca stranice na tu temu.

Prva biljka bila je Derventski različak (Centaurea dereventana) koja je zabeležena u kanjonu Trešnjice i Dervente, ali se nalazi u oblasti koja bi trpela posledice iskopavanja litijuma.

„Zadivilo me je kako su se ljudi emotivno vezali za nju u tako kratkom roku od svega sedam dana, koliko je bila aktuelna na kanalu. To jeste bio cilj ove stranice još od nastanka i pre same akcije: da se vrste izdvajaju, prikazuju ljudima i da ljudi ostvaruju vezu sa njima kako bi preispitivali svoje postupke u prirodi.“

„Uloga pratilaca je da požele da odgovore na poziv za stvaranje bilo da su profesionalci ili ne, da dele sadržaj i vode besplatnu kampanju za očuvanje naše životne sredine.“

„Ne mogu oni iz korporacija da ulože novca u kampanje i lobiranje koliko izazvana emocija može da iznedri uspešne komunikacije među ljudima. To je naša snaga, u tom pravcu treba da se krećemo: da kombinujemo emocije i precizne informacije.”

^{Valentinu je prijatno iznenadila reakcija ljudi na njenu inicijativu i veliki broj pratilaca na instagramu koji je stigao za veoma kratko vreme.}

^{„Imam iskustva sa ovakvim kampanjama, naročito aktivističkim pa mi nije više strano kako je treba kreirati da bi zaživela. Ipak, nisam očekivala baš ovakav odziv. Jer, ako vi od prvog dana ne morate ništa da radite da biste animirali ljude, ako to teče samo i širi se kao požar dok vi samo odobravate zahteve i odgovarate na poruke – kampanja je uspela.“ (FOTO: Barbara Jovanović)}

„Sada se treba postarati da ona nastavi da živi i da na ovaj način privolimo što više ljudi na jedinu pravu stranu – stranu na kojoj moramo da budemo svi zajedno da bismo opstali tu gde jesmo. Zahvaljujem se ljudima jer bez njih bi to bio samo jedan moj crtež i želja za borbom. Oni su ti koji su esencija ove akcije i koji joj daju život”, rekla je Valentina i dodala zbog čega je važno da narod ostane složan oko ove teme.

„Ako ovaj projekat prođe čini mi se da će to biti tačka bez povratka. Posledice po živi svet, uključujući i nas, svakako će biti kobne.“

„Maštam o tom ujedinjenju. Maštam o tome da se batalimo podela i gramzivosti koja je produkt muke, siromaštva kojem smo decenijama izloženi, i da shvatimo da budućnosti ima samo u zajedništvu i brizi jednih za druge. Čini mi se kao da su nam navukli mrak koji mi sad treba svetlom da oteramo”, rekla je Valentina Talijan na kraju Priče sa dušom.

Njenu instagram stranicu i ovu plemenitu inicijativu, kojoj možete da se pridružite, pronađite OVDE.

Nenad Blagojević
Foto: Barbara Jovanović i Valentina Talijan
Izvor: Priče sa dušom

ANKETA PPNS "DA LI STE PROTIV RUDNIKA LITIJUMA U SRBIJI?"

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE