Prema godišnjim statističkim izveštajima o nesrećama i nezgodama koje objavljuje državno preduzeće Srbija kargo, u periodu od 2017. do 2023. godine na teritoriji naše zemlje dogodilo se ukupno 479 iskliznuća vozova, što je godišnje 68,4, odnosno mesečno 5,7, dakle više nego jednom nedeljno tokom sedam godina.
Ono što je "utešno", manje od jednog iskliznuća nedeljno dešavalo je prošle godine (ukupno 41), a najgore stanje bilo je 2017. (to je najstariji javno dostupan izveštaj) - 7,4 mesečno, u proseku svakog četvrtog dana.
Iskliznuća su samo deo nesreća i nezgoda na srpskim prugama.
Među nesrećama upisani su:
sudari vozova sa železničkim vozilom
sudari sa preprekom unutar slobodnog profila
pomenuta iskliznuće voza ili manevarskog sastava
nesreće na putnom prelazu
nesreće u kojima su stradala lica izazvana železničkim vozilom u pokretu
požari
i ostale nesreće
Kao nezgode pri železničkom saobraćaju vode se:
izbegnuti sudari vozova sa železničkim vozilom
izbegnuti sudari vozova sa preprekom unutar slobodnog profila
prolazi vozova ili pružnih vozila pored signala kojim se zabranjuje dalja vožnja
slomljene šine
slomljeni točkovi ili osovine
deformacije koloseka
raskinuća vozova
ostale nezgode
Ukupan broj nesreća i nezgoda u periodu 2017-2023 bio je 1.533, godišnje 219:
2017. - 392
2018. - 285
2019. - 244
2020. - 177
2021. - 182
2022. - 153
2023. - 100
I ovde je pozitivno to što je smanjen sveukupni broj nesreća i nezgoda - za sedam godina gotovo četiri puta manje, ali statistika ipak pokazuje da se na svaka 3-4 dana negde nešto loše dogodi na srpskim prugama.
Srbija kargo je ranije navodio da je najčešći uzrok iskliznuća "nedostatak kolosečnog pribora koji ostvaruje vezu između šina i praga – proširenje koloseka, truli i deformisani pragovi, istrošena glava šine".
Najnoviji slučaj iskliznuća zabeležen je juče (28. jula) kod Zaječara kada je sa pruge ispala vagon-cisterna kojom je prevožena sumporna kiselina. Srbija kargo je saopštio da se ovo iskliznuće dogodilo nedaleko od stanice Trnavac kod Zaječara, da curenja sumporne kiseline nije bilo, a time ni opasnosti po stanovništvo i životnu sredinu.
Ova vozna kompozicija u vlasništvu šabačkog Eliksira imala je 18 vagona-cisterni, a saobraćala je iz Bora za Prahovo.
Pruge, sumporna kiselina i Rio Tinto
Pored firme iz Šapca koja se učestalo pojavljuje u vestima o nesrećama i nezgodama na srpskim prugama, posebno podozrenje domaće javnosti izazivaju ponovne najave realizacije projekta "Jadar" Rio Tinta jer to podrazumeva transport i upotrebu sumporne kiseline.
Kako je na naučno-stručnom skupu "Projekat Jadar - šta je poznato?", održanom u SANU 2021. godine, istakao prof. dr Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za medicinu rada Srbije, "pri razmatranju potencijalnih efekata po zdravlje mora se imati u vidu da će se u budućem postrojenju nalaziti velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline, te u slučaju akcidenta može doći do nesagledivih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva. Bez detaljnih informacija o tehnologiji koju investitor planira da primeni nije moguće sagledati sve posledice po zdravlje lokalnog stanovništva".
Tako tačka 10 dopisa obelodanjuje da "Rio Tinto ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida. Rio Tinto ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje. Rio Tinto tvrdi da se arsen nalazi kao arsenopirit i arsenopiritit (verovatno samo pirotin). Arsenopirit (FeAsS) sadrži sumpor. Pirotin takođe sadrži sumpor. Znači, ima sumpora, ali se ne navode rezultati analiza".
Tačkom 13 ukazano je da "eksperti angažovani od strane Rio Sava (Rio Tinta) koji su učestvovali u radu naučno-stručnog skupa u SANU nisu mogli da garantuju da neće doći do ekoloških problema korišćenjem predstavljenih tehnologija. Povrh svega, treba imati u vidu da se prosečno tokom 300 dana godišnje prevozi koncentrovana sumporna kiselina – oko 1.100 tona dnevno – do mesta pretakanja u stacionarne rezervoare. Ukupna potrošnja mogućeg rudnika Jadar je 320.000 tona/god. Kiselina će se verovatno prevoziti iz Bugarske, eventualno iz Bora".
Srbija kargo je preduzeće koje je osnovala Vlada Srbije 10. avgusta 2015. godine. Zastupa ga Nataša Mlinar Ležaja, diplomirani inženjer saobraćaja, u svojstvu vršioca dužnosti generalnog direktora, od 11. jula ove godine.
Četiri dana nakon toga, organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da "preduzeće Srbija kargo nije imalo direktora izabranog na konkursu ni jedan jedini dan otkako je osnovano pre tačno devet godina". Prethodni direktor Dušan Garibović je razrešen nakon što je sedam godina nezakonito proveo na tom mestu, istakla je Transparentnost.
Kompletna statistika ovog preduzeća o nesrećama i nezgodama na srpskim prugama nalazi se u prilogu.
PRILOG PPNS STATISTIKA, 2017-2023 (7 STRANICA)
Foto: Direktno; MUP; Naše mesto; Tanjug/Siniša Kopunović D. M. M. - PPNS
Komentara: 0