"U vreme kada ljudi širom Srbije svakodnevno protestuju protiv autoritarnog režima, belgijski filmski festival DOCVILLE planira da prikaže belgijski film koji promoviše rudarenje litijuma, napravljen u saradnji sa samim tim režimom", navela je u otvorenom pismu ovom festivalu grupa umetnika, politikologa, univerzitetskih profesora, istraživača.
„Kao članovi akademske i umetničke zajednice, obraćamo vam se uz ozbiljnu zabrinutost u vezi sa uključivanjem filma Not In My Country u program DOCVILLE filmskog festivala. Film, koji je finansiran od strane KU Leuven i koji je osmislio profesor KU Leuven-a Piter Tom Džons, tvrdi da istražuje stavove srpskog stanovništva o projektu rudarenja litijuma u dolini Jadar. Ovaj projekat pretstavlja retku situaciju u kojoj se rudnik litijuma razvija u naseljenom, poljoprivrednom i ekološki osetljivom području, i pokrenuo ga je ozloglašeni globalni rudarski gigant Rio Tinto i Vlada Srbije“, navodi se u pismu.
Dodali su da se prikazivanje filma Not In My Country poklapa se sa masovnim, mirnim studentskim protestima, protiv autoritarnog, korumpiranog i režima u Srbiji. „Uprkos svom dosad neviđenom obimu, ovi istorijski protesti i dalje nisu dobili zasluženu medijsku pažnju u Zapadnoj Evropi. Iako je film očigledno snimljen pre ovih događaja, njegovi autori su morali biti svesni postojanja brojnih građanskih inicijativa širom Srbije koje, uprkos velikim preprekama, pokušavaju da zaustave eksploatacijske projekte koji ne donose korist lokalnom stanovništvu. Međutim, u svojoj zaslepljenoj revnosti da promoviše litijum kao jedino rešenje za održivu zelenu energiju u EU, Not In My Country nije uspeo da se ozbiljno pozabavi društvenim, ekološkim i političkim implikacijama rudarenja litijuma“, naveli su potpisnici.
Kako su dodali, pitaju se zašto bi „festival poput DOCVILLE-a, koji navodno promoviše autorski vođeni savremeni dokumentarni film, izabrao da prikaže film koji tako otvoreno zastupa interese rudarske korporacije i autoritarnog režima, istovremeno gušeći glasove onih koji su najviše pogođeni“.
ARHIVA PPNS PROF. DR BRANIMIR GRGUR: DA LI JE ZELENA ENERGIJA BAŠ ZELENA?
Saradnja sa autoritarnim režimom
„Kako smo već pomenuli, prikazivanje Not In My Country dolazi u kritičnom trenutku, kada u Srbiji traju studentski protesti i blokade univerziteta, koji koriste nenasilne metode i pozivaju na demokratsku vlast, bez korupcije. Pokret je započeo nakon urušavanja novoobnovljene betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 15 ljudi, uključujući i decu. Samo nekoliko meseci ranije, ova rekonstrukcija je bila predstavljena uz veliko slavlje vlasti, zbog čega je tragedija postala upadljiv simbol korupcije i sistemskog kolapsa.
Vlasti su u početku pokušale da minimiziraju incident, ali je on izazvao talas javnog ogorčenja, podstičući studentske proteste koji zahtevaju odgovornost i suštinske promene u državi i njenim institucijama. U međuvremenu, predsednik Aleksandar Vučić sve više se nameće kao autokratski lider, optužen za favorizovanje korporativnih interesa, održavanje veza sa organizovanim kriminalom, gušenje demokratskih pokreta i ućutkavanje neistomišljenika“, stoji u pismu.
Kako se dodaje, dok se studenti suočavaju sa nasilnim napadima, lažnim hapšenjima i targetiranjem od strane državnih medija, Not In My Country nekritički pruža platformu vladinim zvaničnicima za promovisanje njihove agende. Film pritom izostavlja ključni pravni kontekst, uključujući dokazane nepravilnosti u postupcima odobrenja kompaniji Rio Tinto, dodaju.
Kako dodaju, u posebno indikativnoj sceni, Džons posećuje monumentalnu Palatu Srbije gde ide na prijatljski razgovor sa Dubravkom Đedović Handanović, ministarkom rudarstva i energetike Srbije. „Iz udobnih losos-ružičastih fotelja, njih dvoje raspravljaju o, kako Džons kaže, „veoma čudnim protestima“ protiv projekta Jadar. Ni reči o državnom nasilju – jedino nasilje koje pominju pripisuje se demonstrantima, čime se diskredituju mnoge mirne građanske inicijative koje opstaju širom Srbije uprkos strahu od odmazde moćnijeg protivnika“, dodaje se u otvorenom pismu.
ARHIVA PPNS LITIJUM: STRUČNJACI GOVORE - LUKA ĐORĐEVIĆ, ADVOKAT
Promovisanje korporativnih interesa
Oni ocenjuju da „Not In My Country“ ne samo da služi kao glasnogovornik državne propagande, već ponavlja takođe i korporativne interese Rio Tinta, „podržavajući njegovu stratešku kampanju lobiranja za rudarenje litijuma“. Ekstrakcija litijuma prati obrazac neokolonijalne ekonomske eksploatacije, gde korporativni profiti imaju prioritet u odnosu na prava i ekološku dobrobit lokalnih zajednica, ističu potpisnici.
Film, kako dodaju, ignoriše masovno protivljenje građana, naučnika i ekoloških organizacija, „predstavljajući njihovu borbu kao „teoriju zavere“ podstaknutu „stranim uticajem““. U jednoj sceni, uz zvuke nostalgične harmonike, Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju, vodi Džonsa kroz „zid lažnih vesti“ u informativnom centru Rio Tinta u Loznici, dodaje se.
„Umesto da se bavi dobro dokumentovanom istorijom Rio Tinta u pogledu ekološke i kulturne štete, kao i kršenja radničkih i ljudskih prava, film sistematski pruža jednostranu korporativnu perspektivu. Na taj način, Not In My Country funkcioniše više kao alat za lobiranje nego kao dokumentarni film – više kao „dokumentarna reklama“ (documercial)“, dodaje se u otvorenom pismu.
Reprodukcija kolonijalnih stereotipa
Da bi dodatno pojačao svoju industrijsku propagandu, Džons koristi strategije karakteristične za savremene političke dokumentarce, ali istovremeno prikriva vlastitu pristrasnost i odnose moći u koje je uključen, konstatuju potpisnici. „Srpski protivnici rudarenja litijuma prikazani su kao „neuki seljaci“ i proruski teoretičari zavere, što ponavlja stereotipe sa Zapada o Balkanu – da su Srbi nasilni, primitivni i nerazumni ljudi koji još uvek nisu potpuno civilizovani, odnosno koji ne prihvataju ekonomski plan EU“, dodaje se u pismu.
„Dokumentarni filmovi su dugo bili retko mesto za pružanje glasa onima koji su ućutkani i marginalizovani. Međutim, filmovi poput Not In My Country omogućavaju sve veću korporativnu infiltraciju u dokumentaristiku, dok već oblikuju akademsku zajednicu kroz univerzitetska finansiranja“, navodi se u zaključku pisma,.
Ako dozvolimo da ovaj uticaj ostane neosporen, rizikujemo gubitak kredibiliteta platformi kao što je DOCVILLE, dodaju. „Zbog toga pozivamo sve uključene u stvaranje i distribuciju filma da preuzmu odgovornost – posebno u trenutku kada je rudarenje litijuma obustavljeno u Portugalu zbog ekoloških i korupcijskih skandala i kada nemački poslanici pozivaju na trenutni moratorijum na nemačko-srpski sporazum o litijumu“, naveli su potpisnici.
Ko su potpisnici i celo pismo u originalu, pročitajte u prilogu.
PRILOG PISMO - ORIGINAL
Izvor: N1, 20. 3. 2025.
Dodatak PPNS: Nakon prijema ovog pisma, organizatori su ipak otkazali festivalsku projekciju filma "Ne u mojoj zemlji: Srpska litijumska dilema". Oni su naveli da "ne mogu da garantuje da bi projekcija i prateća kritička debata mogli da prođu mirno".
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0