Tokom tri decenije Konferencije o klimatskim promenama UN, politika razvijenih zemalja u oblasti energetike iznedrila je pravi kult “zelene energije” - energije iz obnovljivih izvora, kao alternativu energiji iz fosilnih goriva, označenih glavnim uzročnikom povećanja koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi, akumuliranja toplote i efekta “staklene bašte”. Poslednjih godina svedoci smo prave “zelenomanije”, i u energetici, i u društvu. Sve se boji u zeleno, od planskih dokumenata do hrane, od vodonika do industrijske proizvodnje. Planom EU o smanjenju emisije zagađujućih gasova za 90 odsto do 2040. uporedo sa “zelenom tranzicijom” goriva, odvijala bi se i “zelena revolucija” koja bi radikalno promenila ne samo energetsku sliku našeg kontinenta nego i njegov pejsaž i sam život Evropljana. U toj medijski dobro kontrolisanoj neoliberalnoj zelenoj ideologiji javljaju se, međutim, i prve veće pukotine.
Nova američka administracija je već najavila promenu politike kad je reč o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. I na drugim stranama se sve više javno govori o problemima koje “zelena energija” nosi. Doskoro je bilo nezamislivo da se o “zelenoj energiji” piše, ni manje ni više, nego kao o “zelenoj prevari”. Tako na mreži možemo pročitati, između ostalog: “Tipični pobornik klimatskog kulta, uključujući akademike, medijske osobe i slavne ličnosti, verovatno i ne zna za činjenicu da nema dovoljno dokaza da emisije ugljen-dioksida (CO2) uzrokuju klimatske promene te da su pravi uzroci solarni ciklusi, vulkani, okeanske struje i atmosferska vlaga koje ne izazivaju ljudi".
Ovo piše Džejms Rikards (James Rickards), bivši bankar i savetnik CIA, ističući da se “današnji klimatski aktivizam” ne temelji “na istorijskim podacima nego u potpunosti na računarskim modelima koji pak zavise od podataka koje unose modelari”, a oni su zasnovani “na pogrešnim pretpostavkama koje precenjuju uticaj CO2 na klimu”. Veliki deo “današnje zelene prevare”, kaže Rikards, “uključuje i električna vozila, koja ne smanjuju emisiju ugljen-dioksida”.
Neverovatne brojke
Na nedavnoj međunarodnoj ekspertskoj konferenciji Mirni i nemirni atom u Ruskom domu, u Beogradu, moglo se čuti pregršt kritika na račun zelene energije. Kad se sagleda proces od proizvodnje do utilizacije, rečeno je, zelena energija uopšte nije čista, a ni jeftina, već je “na delu sekta zelenaša”. Čuo se i podatak, da se sa zelenom energijom u Kini, prema zvaničnim pokazateljima, procenat zagađenja udvostručio.
Obećavajuće nove tehnologije, strategijski planovi i količine proizvedene zelene energije zasad ne potvrđuju da je ona čvrst zalog energetske budućnosti. Prema podacima Statistical Review Energetskog instituta u Londonu (jun 2024), na globalnom nivou u 2023. godini proizvedeno je 622 eksodžula (EJ) energije ili, kako je to na matematički jezik preveo sagovornik Planete, (622×1018 EJ), što je ekvivalent od 172 pentavatčasova (172×1015 PWh). Od toga se, usled različitih gubitaka, stvarno iskoristi od 110 do 125 PWh.
“Neshvatljivi brojevi!” - kaže prof. Branimir Grgur sa Katedre za fizičku hemiju i elektrohemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. “Ako se prebacimo na svetlosne godine, samo da bi se shvatio red veličina, vrednost ove energije hipotetički iznosi 1,81 svetlosnu godinu. Na žalost, od tog iznosa samo 6% je hidro, 8% obnovljivi izvori, nuklearna energija 4%, a sve ostalo fosilna goriva.” I dodaje: “I meni su navedene brojke izgledale neverovatne, ali tako ispada, a sve je to toplotna energija, koja podiže temperature.”
Ako se gleda lepša strana medalje, postoje od zemlje do zemlje neki pozitivni rezultati. Primera radi, u Nemačkoj je minule godine kapacitet solarne energije premašio ključni nivo - 100 gigavat časova (GWh), što je međutim samo 5,8×10-5 % globalne potrošnje električne energije. Ali i tu se mnogo greši, potrošnja ukupne energije je uvek presudna. U Srbije je prošle godine 36% struje proizvedeno iz obnovljivih izvora (čitaj, hidro), što je svrstava na trećem mestu u Evropi, iza Norveške i Španije. To je bilo moguće, kažu stručnjaci, zbog smanjene proizvodnje iz termoelektrana, a i povoljne hidrološke situacije i uz uvoz struje. Učešće energije Sunca i vetra je simbolično.
Postavlja se pitanje: šta je sa zelenom energijom u Srbiji? Naša zemlja je jesenas potpisala ugovor sa dvema inostranim kompanijama Hyundai Engineering (Južna Koreja) i UGT Renewables (SAD) o izgradnji šest velikih solarnih elektrana, ukupne snage jedan gigavat, što je više od svih dosadašnjih kapaciteta za dobijanje struje iz vetra i sunca, ali daleko od zacrtanog cilja da se iz ovih izvora do 2030. dobije tri po gigavata struje, a do 2040. trostruko više. Uz to, ovi izvori su ograničeni relejfom i veličinom naše države, ali i svake druge. A problematični su i sami po sebi.
Nije baš sve tako zeleno
- Kada se govori o zelenoj energiji - ističe dr Branimir Grgur - Srbija raspolaže sa energijom sunca, vetra, geotermalnom i bioobnovljivim izvorima energije, koji su prirodno obnovljivi i mogu da traju unedogled. Hidroenergija je delimično obnovljiva, pošto zavisi od suša, količine snega, otapanja leda, pritoka. Nije nemoguće da se dogodi da Dunav, jedna od najvećih evropskih reka, ako se istope glečeri Alpa, postane obična reka koja ne bi mogla da napaja HE Đerdap 1 i 2 iz akumulacionih jezera.
Nedavno je EPS izgradio vetropark “Kostolac” koji će moći da napaja 30.000 domaćinstava. Ali to je kap u moru. Prvi megavati iz RHE “Bistrica” trebalo bi da poteku do 2031. Naš sagovornik navodi da Srbija raspolaže sa nekoliko lokacija na kojima mogu da se instaliraju vetrogeneratori - Đerdap (rumunska strana je puna vetrogeneratora), Stara planina, Kopaonik, Banat, Stiško polje. Stara planina, Kopaonik i Đerdap su zaštićena područja (nacionalni parkovi) pa se vetrogeneratori uglavnom montiraju u Banatu, Stigu, na plodnom zemljištu, zbog blizine distributivne mreže. Ova lokacija, međutim, stvara ne baš zanemarljiv ekološki problem - uticaj buke na ptice. Konstantna buka menja njihov smer kretanja i dovodi do poremećaja kompasa ptica selica.
Postoji još jedan veliki problem s vetrogeneratorima. Elise za vaterogeneratore su dugačke desetine metara (jedan krak), rade se od epoksi smole i ugljeničnih tkanina da bi bile što lakše i čvršće, pa se javlja problem šta raditi sa njima pošto im istekne vek trajanja, jer za sada ne postoji tehnologija za njihovu reciklažu. Nemačka već ima ogromna skladišta naslaganih elisa sa kojima ne zna šta da radi. Holanđani će se suočiti sa istim problemom kad vetrogeneratorima u Severnom moru istekne radni vek. “Nagomilavanje otpada obnovljivih konvertora i pretvarača energije vetra, sunca, koji ne mogu da se recikliraju, izaziva dodatna pitanja: u kom pravcu zaista idemo”, pita se profesor Grgur.
- Što se tiče zelene energije - kaže prof. Branimir Grgur - kada sam počeo da predajem Obnovljive izvore energije pre dvadesetak godina, bio sam veliki optimista. Mislio sam da će, u narednih desetak godina, da se zamene fosilna goriva, ali kako sam se udubljivao u istraživanja ove problematike, shvatio sam da nije sve to baš tako zeleno koliko se potencira u novinama i od političara.
Profesor Grgur navodi primer solarnih kolektora. “Samo za tonu silicijuma”, kaže, “izdvaja se dve do tri tone ugljen-dioksida. Da bi se instalirali solarni kolektori, potrebne su ogromne površine zemljišta za relativno malu količinu energije, pošto je u idealnim uslovima stepen korisnog dejstva oko 17-18%. Za svaki kilovat solarne energije koji padne na solarni kolektor (metar puta metar) dobije se oko 170 W, a to je praktično jedna malo jača sijalica.”
Navodi i drugi primer - elektromobil. Za punjenje jednog elektromobila srednje klase od 50 kWh baterije, čija cena je za naše uslove strahovito visoka, od 50 do 100 hiljada evra, potrebno je sto kilovata snage. Da bi solarni kolektor dao tu snagu u okviru pola sata, potrebno nam je oko 800 metara kvadratnih solarnih kolektora u idealnim uslovima, što je veoma velika površina. A pošto nećemo puniti samo jedan elektromobil već, recimo, desetak, u tom slučaju potrebno je 8000 metara kvadartnih solarnih kolektora, što nas uvodi u problem gde ih instalirati. Mora na nekoj većoj udaljenosti, što, s druge strane, dovodi do potrebe za korišćenjem jakih invertora za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju, izgradnje trafostanica da bismo povisili napon, dalekovoda da bismo preneli električnu energiju i da opet transformatorima prevedemo na potreban napon, a za sve to su potrebni gvožđe i bakar, čiji se metali dobijaju pirometalurškim postupkom u kome se koristi koks i pri svakoj toni gvožđa ili bakra izdvaja se šest do osam tona ugljendioksida, što je jako velika količina.
Gasovi opasniji od CO2
Radni vek solarnih kolektora je oko dvadesetak godina. Šta raditi sa njima posle tog perioda? Treba skladištiti silicijum koji ne može da se reciklira i javlja se problem ogromnih količina solarnih ploča sa kojima ne znamo šta da radimo. Isti je slučaj i sa vetrogeneratorima, čija cena je jako visoka. Jedan vetrogenerator, snage od 3 do 5 MW, košta oko pet miliona evra. To nije nikakva snaga, ona se u kućnim uslovima potroši za dva do tri meseca. Isto su izgrađeni od čelika, imaju puno bakra u generatorima, spajanju na dalekovodnu mrežu, i tu se opet izdvaja CO2 kao predemisija. Ako bi taj vetrogenerator radio, ugljen-dioksid koji ispušta ostaje u atmosferi, nikako se ne može ukloniti pošto je van prirodnog ciklusa kruženja ugljenika.
Da bismo solarnu energiju koristili i tokom noći ili zimi kada dnevno imamo pet sati sunčeve svetlosti, potrebno je da je uskladištimo, dnevno minimum 10 do 14 kWh ili od 300 do 400 kWh mesečne potrošnje, koliko jedno prosečno domaćinstvo uštedi.
Hidroenergija je delimično obnovljiva, ali za izgradnju brane koristi se ogromna količina cementa, betona, armiranog gvožđa, bakra za generatore i dalekovode i sve to ima ogromnu predemisiju ugljen-dioksida. Nije problem samo sa ugljendioksidom. Ispuštaju se ogromne količine i drugih gasova, koji imaju daleko veći potencijal globalnog zagrevanja.
- Mislim da je to veći problem nego dekarobonizacija koja je danas u centru pažnje. Dekarbonizacija je prosto sklonila u stranu sve te druge gasove i o njima se ne govori. U tome presudnu ulogu igra politički faktor. Imamo sumporheksaflorid, SF6, koji ima nekoliko hiljada puta veći potencijal globalnog zagrevanja od ugljendioksida. I što je najgore, njegov vek trajanja u atmosferi je oko tri i po hiljade godina. Da je egipatski faraon Ramzes Drugi (1290-1224 pne – nap. a.) znao za sumporheksaflorid, i dan-danas bismo osećali njegove posledice.
Geotermalna energija takođe spada u zelenu energiju, ali njeno poreklo je u raspadanju radioaktivnih elemenata u dubini zemlje. Srbija ne raspolaže sa velikom količinom te energije, ona je puna korozivnih soli tako da su za njeno korišćenje neophodni razmenjivači toplote, jer ona ne može direktno da ide u radijatore, pošto je jako agresivna. Ima i vodonik-sulfida i hlorida i svih drugih mogućih soli i metala. Bilo bi potrebno graditi postrojenja za razmenjivanje toplote, da kroz neke ili plastične ili korozivno veoma otporne cevi prolazi topla voda geotermalnih izvora gde se toplotna energija razmenjuje preko razmenjivača toplote kroz koji cirkuliše omekšana voda. To je jedna idealna solucija, ali na žalost geotermalni izvori su u nas koncentrisani u Banatu i na jugu Srbije.
Ova vrsta energije može se dobiti i iz toplih stena koje se nalaze na dubinama od 50 do 100 metara, koje takođe nastaju radioaktivnim raspadom. Ako te stene bušenjem pogodimo, možemo dve koaksijalne cevi da ubušimo na toj dubini i da kroz srednju cev upumpavamo fluid da se ona greje i tako dobijemo konstantnu temepraturu 24-25 stepeni Celzijusovih. Ona je idealna leti za hlađenje. Ta topla voda se sprovodi kroz radijator, ventilator se stavlja iza i dobijamo klima uređaj. Isto tako, zimi kada je živa u termometru oko nule, 25 stepeni Celzijusovih je idealna sobna temperatura. Ali to je veoma skupa investicija. Ona podrazumeva bušenje na sto metara, postavljanje koaksijalnih cevi prečnika 20 do 30 cm, niz istražnih bušenja da bismo na dubini od stotinu metara pronašle tople stene.
ARHIVA PPNS PROF. DR BRANIMIR GRGUR: SVE ŠTO VEROVATNO NISTE ZNALI O LITIJUMU I ELEKTRIČNIM AUTOMOBILIMA - CRNO, A NE ZELENO (NIN)
Poverenje u bioobnovljive izvore
Od svih obnovljivih izvora energije dr Branimir Grgur, koji studentima predaje i Elektrohemijske i bioobnovljive izvore energije, kako veli, ima najviše poverenja u bioobnovljive izvore. Zašto?
“Oni nastaju fotosintezom iz ugljen-dioksida i što asimiluju tokom godine može se raznim fizičko-hemijskim procesima prevesti u biogas, smešu vodonika, ugljen-dioksida i monoksida, od koje se u Fišer-Tropsovoj (Franz Fischer - Hans Tropsch) sintezi može dobiti biogorivo, slično biodizelu i biobenzinu. Praktično, iz biomase mogu se dobiti tečna biogoriva koja možemo direktno da sipamo u rezervoar automobila i nastavimo vožnju.”
- Srbija raspolaže sa oko dva miliona tona ekvivalentne nafte u otpadnoj biomasi koja truli i opet ispušta ugljen-dioksid u atmosferu ili, što je još gore, ako padne sneg dolazi do metanskog vrenja. Ispušta se metan, pošto nema dodira s kiseonikom, a ovaj gas ima 20 do 30 puta veći potencijal globalnog zagrevanja nego ugljen-dioksid. Metan je jedna od tempiranih bombi na našoj planeti. Oba Zemljina pola sadrže u sebi metan, zatim Sibir i Aljaska imaju zamrznutu zemlju (permafrost) koja se sastoji od neistrulele biljne mase. Ako dođe do otopljenja, formiranja blata, stvoriće se uslovi za metansko vrenje, pošto bakterije koje se u njoj nalaze preživljavaju niske temperature i ogromna količina metana će se emitovati u atmosferu. Tu masu na tako velikim površinama nemoguće je iskoristiti za dobijanje energije.
Nešto slično biomasi, iz koje se dobijaju tečna biogoriva, koja direktno mogu da se koriste, predstavljaju visokotemperaturni galvanski gorivni spregovi, koji rade na temperaturama višim od 650oC. Biomasa se gasifikacijom prevodi u vodonik i ugljen-monoskid koji, nakon prečišćavanja od katrana i pepela, direktno mogu da se uvode u gorivne spregove - dobija se velika količina električne energije sa konverzijom višom od 85 odsto. Ako bismo iz biomase električnu energiju dobili sagorevanjem, stepen korisnog dejstva je oko 35 odsto. Dakle, u prvom slučaju imamo daleko, daleko veći stepen korisnog dejstva. Izlazni gasovi koji nastaju u tom procesu imaju jako visoku temperature, mogu da se uvode u gasne turbine povezane sa elektrogeneratorom i tako dobije dodatna električna energija. Na izlasku iz gasne turbine, temeperatura je oko 400 stepeni Celzijusovih pa mogu da se koriste za grejanje. To je kogeneracija toplotne i električne energije.
- Za mene je biomasa jedan od nepresušnih resursa, ali problem je u njenom prikupljanju, seča drveta nije baš preporučljiva, Amazon je praktično postao pustinja. Međutim, postoje ogromne količine poljoprivredne biomase.
Fama o elektromobilima
- Elektromobil je takođe jedna od fikcija da je to zelena tranzicija, dekarbonizacija, ali nije baš tako - veli prof. Grgur. - Za proizvodnju 1kWh baterije litijumskog akumulatora potroši se 50 kWh svih vidova energije, toplotne, električne, odnosno I do 200kWh ako se uzme u obzir rudarenje i prerada rude. Kada se u taj proces uključi emisija ugljen-dioksida dobije se takođe velika količina CO2 samo dok automobil izađe iz fabrike. Pravio sam neka poređenja. Emisija CO2 za jedan prosečan elektromobil je tolika da može da se poredi sa dizel automobilom koji je prešao osamdeset do sto hiljada kilometara.
Profesor Grgur naglašava da ni pitanje punjenja elektromobila nije rešeno. “Da bi elektromobil ušao, da tako kažem, u zelenu agendu i da bi se smatrao zelenim automobilom, mora da se puni iz obnovljivih izvora energije, inače punjenje iz termoelektrana apsolutno ničemu ne služi. Koliko ja vidim, u svetu je oko 8% obnovljivih izvora energije, sva ostala energija koju čovečanstvo troši je iz neobnovljivih izvora. Ako bismo zamenili sve automobile na svetu, a godišnje se proizvede oko 100 miliona automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, da bismo punili isto toliki broj elektromobila sa obnovljivom energijom - ne vidim da je to moguće.”
U vezi sa litijumskim baterijama iz mobilnih telefona ili drugih prenosnih električnih uređaja, zabeležen je ogroman porast samopaljenja deponija. Ako neko baci mobilni uređaj u kantu za smeće koje se odnosi na deponiju, buldožer kad ravna deponiju polomi bačenu bateriju, ona se samozapali i izazove veliki požar. “Nedavno je BBC objavio analizu da je broj paljenja deponija povećan destak puta, a u tim požarima se emituju ne samo gasovi kao ugljen-dioksid nego, sagorevanjem plastike, i razne kancerogene materije. Ne verujem da može da se ispita koji se sve gasovi razvijaju pri sagorevanju deponija. Američka asocijacija za reciklažu otpada - plastike, papira (dakle, ne i akumulatora) je u najnovijem članku navela da se godišnje u SAD zabeleži 5000 požara izazvanih slučajno ili namerno bačenim litijumskim baterijama u kotejnere za reciklažu.”
Ako se sve te ideje o obnovljivim izvorima energije koje su sada u opticaju, ostvare, prof. Grgur veli ako se uopšte realizuju, došli bismo na onu narodnu: skuplja dara nego mera.
-Nije stvar samo u tome što je skupa, život nema cenu, ako nešto ne uradimo za desetak-petnaest godina uslovi za život postaće nepodnošljivi, problem je što svi ti sistemi za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora unose nestabilnost u distributivnu mrežu - objašnjava naš sagovornik. - To znači da balansiranje energije iz vetroparkova i solarnih kolektora može da dovede do poremećaja frekvencije koja mora da bude 50 Hz plus-minus 0,1 Hz. Kad priključimo vetrogenerator na distributivnu mrežu, možemo da oborimo frekvenciju na 40 Hz i izazovemo ispadanje sistema iz mreže.
Balansiranje energije je jako veliki problem sa obnovljivim izvorima energije. Sistemi periodično rade. Leti, kada imamo viškove struje, uvek se postavi pitanje: šta raditi s njom? Moramo imati skladišta energije koja su, opet, na bazi akumulatora, trenutno dominantno litijumskih akumulatora, čija cena je po megavat času oko milion evra, a megavat čas jedna porodica potroši za dva meseca. Potrebna su ogromna ulaganja u skladišta energije koja izazivaju i sve veći broj samopaljenja.
Najnoviji primer jednog samopaljenja desio se u Kaliforniji 17. januara o. g: tri GWh litijumskih skladišta energije se zapalilo i tu nema gašanja (vatrogasna služba je bespomoćna). Litijumski akumulator sagoreva iznutra, gori kao raketa, pošto pozitivna elektroda pri zagrevanju otpušta čist kiseonik. Može da se ohladi, ali kada ga ohladimo ponovo se podiže temperatura i ponovo dolazi do paljenja, pri čemu ispušta ogromne količine toksičnih (kancerogenih) gasova.
- Po mom mišljenju, elektromobili nisu baš tako čisti kao što se o njima širi fama kao rešenju u budućnosti - kaže profesor Grgur i zalaže se za upotrebu hibridnih automobila koji bi koristili biogoriva dobijena ili gasifikacijom biomase ili pirolizom. - Pirolizom (na povišenoj temperaturi dolazi do razgradnje celuloze ili bilo koje celulozne materije) se dobija pirolitičko ulje, vrlo slično nafti, a frakcionom destilacijom možemo da dobijemo benzin, dizel; ima mali akumulator na bazi natrijuma, koji je znatno jeftiniji i ekološki prihvatljiviji od litijumskih sistema i da to bude osnova transporta u budućnosti.
Jedini izvor čiste energije
Sada naši političari pričaju o eksploataciji litijuma u Jadru i procvatu srpske privrede od tog posla. Nešto se ne slaže u poređenju priče jednog stručnjaka i zamisli aktuelnih političara. U Nemačkoj i nekim drugim zemljama ima većih nalazišta litijuma, ali Nemačka bi radije da uveze naš litijum. Poslednjih dana čuje se da se u Finskoj uveliko priprema otvaranje tri litijumska rudnika.
- Osamdesetih godina je pronađen litijumski jonski akumulator i već pedeset godina se ulažu milijarde i milijarde dolara u razvoj litijumske tehnologije. Svaki naučnik koji se bavi litijumom, svaka firma koja proizvodi litijumske akumulatore je uložila ogroman novac u istraživanja. Istraživači dobijaju velika sredstva i niko neće da se odrekne iskopavanja litijuma, u pitanju je veliki profit. I u narednih desetak godina koristiće se litijumske baterije, natrijum-jonske baterije tek posle tog perioda će delimično zameniti litijumske. To je isto kao kad bismo Schell-u ili Gazprom-u rekli da prestanu da proizvode naftu i pređu na proizvodnju biovodonika. Ne verujem da bi se tek tako odrekli profita koji imaju.
Sve priče o vetroparkovima, solarnim panelima, reverzibilnim i minihidrolektranama neće nam doneti dovoljne količine energije. Da bi ispunila zacrtane planove, naša zemlja, ali i čitav svet, treba da traži čistu energiju iz drugih izvora. Šta u budućnosti može da zameni ugalj?
- Čista energija u dovoljnoj količini se jedino može dobiti fuzijom - bez dvoumljenja odgovara dr Branimir Grgur. I vraća se na priču o Nemcima i našem litijumu:
- Šta je zanimljivo sa litijumom? Zašto Nemci neće da ga iskopavaju i koriste za elektromobile nego hoće da ga uvoze od nas, iz Čilea i drugih nalazišta a imaju veća nalazišta iz podzemnih voda gde nema rudarenja i zagađenja? Iz litijuma može da se dobije tricijum, koji je najverovatnije fuziono gorivo u budućnosti. Nadam se da će se za 20 - 30 godina razviti fuziona tehnologija koja će stvarno biti čista i, kada bi došlo do eksplozije fuzionog reaktora, ne bi bilo radijacije. U pitanju je spajanje dva jezgra tricijuma sa protonom, a jedini produkt reakcije je velika količina energije i helijum. U ovom slučaj problem su visoke temperature i održavanje stabilnosti. Kinezi su uspeli da već 19 minuta održe fuziju u funkcionalnom stanju. Optimista sam da će u narednih 15 godina biti učinjeni prvi koraci u fizionoj energiji.
Posle svega, ostaje pitanje: da li je zelena energija baš zelena? Reklo bi se: nije ni čista, ni zelena, ni jeftina.
“Najveći problemi su stepen konverzije energije i sunca i vetra”, smatra profesor Branimir Grgur. “Od kilovata zračenja Sunca dobijemo desetinu te energije, od energije vetra 35 posto, hidroenergija je najisplativija. Što se ostalih izvora tiče, u biomasu kao obnovljivi izvor energije treba puno ulaganja (prikupljanje, obrada, unapređenje fizičko-hemijskih procesa). Nemci su i Prvi i Drugi svetski rat, delimično, vodili na bioenergiji. Pošto nisu imali dovoljno nafte, radili su pirolizu drveta i dobijali benzin i dizel. Trebao im je aceton za eksplozive u Velikom ratu da bi rastvarali nitrocelulozu i pronašli su proces za dobijanje biobutanola koji je identičan benzinu. Ima čistu energiju i može direktno da se sipa u rezervoar benzinskog motora.”
ARHIVA PPNS PROF. DR BRANIMIR N. GRGUR: INOBAT - ZVEZDA U USPONU?
Antrfilei
Jedan običan benzinski automobil s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem se gasi sa jednim do tri hiljade litara vode. Za elektromobil vatrogasci su iskoristili skoro 50 hiljada litara vode i nisu ga potpuno ugasili.
Dunkelflaute
Krajem minule godine, na naslovnim stranama nemačkih novina osvanula je nova reč: Dunkelflaute. Brzo je stekla popularnost u međunarodnim vestima. Razlog nije nimalo bizaran, naprotiv. Iza osnovnog značenja - oblačno vreme, bez vetra - krije se ono pravo, suštinsko: označava uslove koji ističu ranjivost proizvodnje energije na bazi sunca i vetra, tačnije, vreme kada te proizvodnje nema ili je svedena na najmanju moguću. Takvi uslovi, polovinom decembra, izazvali su u Nemačkoj i ostatku Evrope nestašice električne energije iz obnovljivih izvora a to je za posledicu imalo skok veleprodajnih cena energije na berzama. Tako se u delovima Norveške i Švedske cena električne energije kretala od 10 do 1000 evra po megavat satu. Poznato je da su, sledeći zelenu agnedu, Nemačka i Belgija pogasile svoje nukelarne elektrane pa u periodima koje lepo opisuje imenica Dunkelflaute, zbog ogromnih potreba za strujom, dolazi do očekivanih velikih cenovnih skokova, koji pogađaju ove nordijske zemlje jer su primorane, logikom EU regulative, da deo svoje energije prodaju Nemačkoj koja je i u nestašici veliki potrošač. Moderna izrika veli: Industriji je najskuplja energija koje nema.
Dvostruka igra Nemačke
Iz EU stiže podatak da je tokom prošle godine 45% energije dobijeno kombinacijom nuklearne i obnovljivih izvora, najviše u nemačkoj. Šta podrazumeva taj miks?
- Nemačka igra dvostruku igru. Ona je prirodni gas proglasila obnovljivim izvorom energije. A prirodni gas je tipično fosilno gorivo. Zbog svoje koristi, u pitanju su ogromne količne gasa, njihova vlada je gas dekretom proglasili „zelenom energijom“ pošto ispušta manje ugljendioskida, čađi i sumoprnih oksida, mada prirodni gas oslobađa CO2 koji nije u prirodnom ciklusu kruženja ugljenika. Stoga Nemci zatvaraju termoelektrane, dok Francuzi imaju dominantno nuklearni program.
Vodonik
Vodonik (plavi, zeleni, zavisi od načina kako se dobija) je relativno skup ako se radi elektrolizom vode, njegova cena je 10 do12 evra po kilogramu, sa kojim možemo da pređemo sto kilomatara. Još uvek nije isplativ, ali, kao što sam napomenuo, vodonik može da se dobije i iz biomase. Mora se samo poraditi na procesima efikasnosti dobijanja vodonika iz biomase, takav vodonik mogao bi da zauzme jedan deo tržišta goriva, ne može da preplavi celo tržište i istisne ostala goriva, ali može jedan deo.
Bespomoćni vatrogasci
U vezi sa litijumskim baterijama iz mobilnih telefona ili drugih prenosnih električnih uređaja zabeležen je ogroman porast samopaljenja deponija. Ako neko baci mobilni uređaj u kantu za smeće koje se odnosi na deponiju, buldožer kad ravna deponiju polomi bačenu bateriju, ona se samozapali i izazove veliki požar. “Nedavno je BBC, kaže prof. Grgur, objavio analizu da je povećan destak puta broj paljenja deponija, a u tim požarima se emituju ne samo gasovi kao ugljen-dioksid, nego sagorevanjem plastike i razne kancerogene materije. Ne verujem da može da se ispita koji se sve gasovi razvijaju pri sagorevanju deponija. Američka asocijacija za reciklažu otpada – plastike, papira (dakle, ne i akumulatora) je u najnovijem članku navela da se godišnje u SAD zabeleži 5000 požara izazvanih slučajno ili namerno bačenim litijumskim baterijama u kotejnere za reciklažu. Najnoviji primer jednog samopaljenja desio se u Kaliforniji 17. januara o. g., tri gigabajt gigavat časova (GWh) litijumskih skladišta energije se zapalilo i tu nema gašanja, vatrogasna služba je bespomoćna.
Miloslav Rajković
Izvor: Planeta, mart-april 2025.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0