Akademik Slobodan N. Vukosavić, predsednik Akademijskog odbora SANU za energetiku, akademik Fedor Mesinger, predsednik Akademijskog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za dinamiku klimatskog sistema i delo Milutina Milankovića, prof. dr Mića Jovanović, koordinator međuodeljenjskog odbora za zaštitu životne sredine Akademije inženjerskih nauka (AINS) i prof. dr Miodrag Mesarović, koordinator međuodeljenjskog odbora za energetiku AINS, uputili su poziv visokoškolskim ustanovama i naučno istraživačkim institutima Republike Srbije kojim iniciraju sazivanje naučnih veća za razmatranje pitanje ekploatacije litijuma.

Dopis objavljujemo u celini.

Visokoškolskim ustanovama Republike Srbije
Naučno-istraživačkim institutima Republike Srbije

U Beogradu, 3. 9. 2024.

Poštovani,

istraživači u našim visokoškolskim ustanovama i naučnim institutima pozvani su da stave svoja naučna i stručna znanja na raspolaganje državi i društvu. Njihova saznanja, procene i stavovi od velike su koristi za odlučivanje o društvenim procesima i pravcima razvoja. Predlažemo da se na naučnim većima visokoškolskih ustanova i naučno-istraživačkih instituta sprovede naučno i stručno utemeljena rasprava o ekploataciji litijuma u Srbiji. Dostavljamo vam obrazloženje našeg predloga i ukazujemo na relevantne dokumente, kao i na odgovarajuće podatke, činjenice i saznanja.

Uvećani interes za eksploataciju mineralnih resursa u Srbiji, rast investicija u rudarenje na teritoriji Republike, uticaj rudarskih kompanija sa obe strane globalnih podela, zainteresovanost evropske industrije, zalaganje nemačkih i domaćih političara za rudarenje u Jadru kao i obećanja i neformalne garancije EU ukazuju da se otvaranje novih rudnika i postrojenja za preradu rude razmatra kao jedan od ključnih pravaca razvoja Srbije. Predstavnici srpske vlasti, domaći stručnjaci koji sarađuju sa rudarskim kompanijama i brojni mediji govore o eksploataciji litijuma kao o velikoj razvojnoj šansi za Srbiju, najavljuju proizvodnju električnih automobila i baterija, i tvrde da će projekat Jadar biti sproveden po najvišim standardima zaštite životne sredine.

ARHIVA PPNS SADRŽAJ MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU EU I SRBIJE O STRATEŠКOM PARTNERSTVU NA ODRŽIVIM SIROVINAMA, VREDNOSTI BATERIJA I ELEКTRIČNIH VOZILA

Naučnici i stručnjaci Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) sproveli su odgovarajuće analize i organizovali širu raspravu u okviru naučnog skupa posvećenog projektu Jadar. U ishodima i zaključcima skupa¹ ukazuje se da bi realizacija projekta vodila ka masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverziteta, zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje. Vrhunski, svetski prepoznatljivi stručnjaci zaključuju da bi projekat Jadar trebalo obustaviti. Realizacija sličnih projekata dovela bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja, degradacije životne sredine i ukazivala bi na nespremnost države i društva da sagledaju štetnost ovakvih aktivnosti po javni interes. Navedene stavove dele i potpisnici ovog dopisa.

Kvalifikovani stručnjaci SANU i AINS navode da se projekat Jadar planira u jednom od tri ključna vodonosna sistema Srbije sa specifičnom strukturom vodonepropusnih i vodonosnih slojeva, gde bi planirano rudarenje imalo pogubne posledice. Oni ukazuju da je ekploatacija neisplativa zbog postepene ali nepovratne zamene litijumskih baterija naprednijim tehnologijama. Eksploatacija litijuma iz slanih voda znatno je jevtinija od izdvajanja litijuma iz spodumena ili jadarita, što je već dovelo do sedmostrukog pada tržišne cene litijuma. Za potencijalne domaće proizvođače baterija i električnih automobila bilo bi znatno povoljnije da kupuju litijum dobijen izdvajanjem iz slanih voda, i zato su neutemeljene tvrdnje da će ekploatacija litijuma u Jadru biti uslov ili podstrek za razvoj domaće automobilske industrije. Nasuprot izrečenim obećanjima političara, evropska industrija pokazuje interes da iz Srbije pribavlja brojne mineralne resurse, dok je njen interes za gotove proizvode znatno manji. Projekat Jadar bi mogao doneti zaradu kroz prodaju borata, ali bi korist za građane Srbije bila vrlo mala, dok bi štete bile velike i trajne, pre svega u polju već ugroženog vodosnabdevanja. Stručnjaci tvrde da bi, pre upuštanja u realizaciju navedenih i sličnih projekata, država i društvo trebalo da ojačaju svoje kompetencije i da steknu sposobnost za realizaciju rudarskih projekata u skladu sa dugoročnim društvenim interesima.

ARHIVA PPNS PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ U KRAGUJEVCU (PREZENTACIJE)

Kao potpisnici ovog dopisa, želeli bismo da ukažemo na važnost poštovanja zakona i kažnjavanja već utvrđenih kršenja zakona od strane rudarskih kompanija. Potrebno je sanirati veliki broj zapuštenih i nelegalnih deponija, ispuniti zakonsku obavezu tehničke i biološke rekultivacije zemljišta, stvoriti zakonski okvir za neodložno zaustavljanje rada svakog postrojenja koje prekoračuje dozvoljene emisije i formirati regulatorno telo zaduženo za procenu ekološke štete i ekonomske dobiti od predloženih projekata. Trebalo bi utvrditi i sanirati štetu koju su do sada načinile istražne bušotine i kazniti sve nepropisne postupke. Potrebno je izmeniti Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojen 2015. godine (2021), ukinuti postojeću praksu sprovođenja primenjenih geoloških istraživanja za račun privatnih kompanija u domaćem i stranom vlasništvu i stvoriti uslove da se istraživanja sprovode u organizaciji i za račun države Srbije. Pored već pomenutih, postoje i brojni drugi slučajevi gde se nesprovođenjem zakona, nesavesnim odlučivanjem ili nestručnim planiranjem ugrožava zdravlje, bezbednost, imovina, kulturno-istorijsko nasleđe i širi društveni interes. Rešavanje problema traži veće učešće struke u javnom životu i angažovanje domaćih istraživača koji rade u interesu društva i koje finansira država.

ARHIVA PPNS VREME: RUDARSKI OTPAD SE "NEPRIKLADNO" ODLAŽE I U EU, A KAKO JE U SRBIJI?


Stavovi SANU² i AINS³ ukazuju da bi u blizini naseobina, vodotokova, sistema za vodosnabdevanje, poljoprivrednog ili šumskog zemljišta trebalo zabraniti nove i sanirati stare projekte koji uključuju deponije, jalovišta ili ispuštanje čvrstih ili tečnih sadržaja u okruženje. Navedeni stavovi nisu opredelili donosioce odluka da obustave pripremu infrastrukture i da zaustave druge praktične i formalne radnje neophodne za realizaciju projekta Jadar. Vidljiva su nastojanja da se stavovi dvaju akademija relativizuju i diskredituju. Vidljiva su i nastojanja da se sazovu dekani i direktori instituta, da se proberu istraživači i sprovedu brojni drugi koraci radi kreiranja poruke koja bi zamenila stav dvaju akademija, i koja bi stvorila utisak da domaća nauka i struka podržavaju realizaciju projekta Jadar.

U proteklom periodu, većina naših istraživača imala je priliku da stekne saznanja o planiranim projektima i da sagleda različite poglede na očekivane efekte i ishode projekta Jadar. Pored materijala referenciranih u ovom tekstu, na raspolaganju je i neobavezujući nacrt studije o proceni uticaja na preko dve hiljade strana, koju su potpisali prof. dr Nikola Lilić i prof. dr Aleksandar Jovović. Verujemo da je većina istraživača spremna da sagleda raspoloživa saznanja, da proceni ekonomsku korist i ekološke štete, da oceni jesu li kompetencije struke, privrede, države i društva dovoljne da projekat Jadar i drugi projekti budu sprovedeni u skladu sa društvenim interesima, i da formuliše i saopšti svoja mišljenja i sugestije.

ARHIVA PPNS UTICAJ ISTRAŽNIH AKTIVNOSTI POTENCIJALNOG RUDNIKA LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU U ZAPADNOJ SRBIJI (NAUČNI RAD)

Uvažavajući navedene okolnosti i sagledavajući javno izrečene pozive predstavnika vlasti da se o predmetnim pitanjima oglasi struka, uočavamo potrebu da visokoškolske ustanove i naučni instituti organizuju javne sednice svojih naučnih veća gde bi se obavila naučno i stručno utemeljena rasprava o projektu Jadar: Na osnovu stečenih saznanja, a u skladu sa svojim naučnim kompetencijama, stručnim kapacitetima i profesionalnim iskustvom, članovi naučnih veća stekli bi mogućnost da izraze i izlože kritici svoje stavove, poglede na ključne aspekte, očekivanja u pogledu ishoda planiranih projekata, procene rizika i svoje konkretne predloge. Digitalni zapisi sednica mogli bi biti na raspolaganju drugim istraživačima, što bi doprinelo evaluaciji planiranih projekata na osnovu nauke i struke, i tako pružilo značajnu pomoć donosiocima odluka. Naučne i stručne diskusije u okviru naučnih veća visokoškolskih institucija i instituta doprinele bi društvenoj sintezi i stabilnosti u mnogo većoj meri nego diskusija u medijima.

Sa zahvalnošću ćemo primiti Vašu potvrdu o prijemu ove poruke. Ako sagledavate potrebu za dostavljanjem kopija referenciranog materijala, za konsultacijama, pojašnjenjima, razmenom informacija ili drugim vidovima pomoći, stojimo Vam na raspolaganju.

Akademik Slobodan N. Vukosavić, predsednik Akademijskog odbora SANU za energetiku
Akademik Fedor Mesinger, predsednik Akademijskog odbora SANU za dinamiku klimatskog sistema i delo Milutina Milankovića
prof. dr Mića Jovanović, koordinator međuodeljenjskog odbora za zaštitu životne sredine AINS
prof. dr Miodrag Mesarović, koordinator međuodeljenjskog odbora za energetiku AINS

^{1 SANU, zbornik radova sa naučnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato“, Beograd, 2021.
2 SANU, zbornik radova sa naučnog skupa „Projekat Jadar - šta je poznato“, Beograd, 2021.
3 Stav AINS o realizaciji prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita „Jadar” i Stav AINS o potrebi dopuna regulative koja uređuje oblast strateških procena uticaja na životnu sredinu.}  

Fakulteti (145) i instituti (65) kojima je dostavljen dopis

1. Arhitektonski fakultet Beograd
2. Biološki fakultet Beograd
3. Geografski fakultet Beograd
4. Građevinski fakultet Beograd
5. Ekonomski fakultet Beograd
6. Elektrotehnički fakultet Beograd
7. Matematički fakultet Beograd
8. Mašinski fakultet Beograd
9. Medicinski fakultet Beograd
10. Poljoprivredni fakultet Beograd
11. Pravni fakultet Beograd
12. Pravoslavni bogoslovski fakultet Beograd
13. Rudarsko-geološki fakultet Beograd
14. Saobraćajni fakultet Beograd
15. Stomatološki fakultet Beograd
16. Tehnički fakultet u Boru Bor
17. Tehnološko-metalurški fakultet Beograd
18. Učiteljski fakultet Beograd
19. Fakultet bezbednosti Beograd
20. Fakultet veterinarske medicine Beograd
21. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Beograd
22. Fakultet za fizičku hemiju Beograd
23. Fakultet organizacionih nauka Beograd
24. Fakultet političkih nauka Beograd
25. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Beograd
26. Farmaceutski fakultet Beograd
27. Fizički fakultet Beograd
28. Filozofski fakultet Beograd
29. Filološki fakultet Beograd
30. Hemijski fakultet Beograd
31. Šumarski fakultet Beograd
32. Građevinsko-arhitektonski fakultet Niš
33. Ekonomski fakultet Niš
34. Elektronski fakultet Niš
35. Mašinski fakultet Niš
36. Medicinski fakultet Niš
37. Pedagoški fakultet Vranje
38. Poljoprivredni fakultet Kruševac
39. Pravni fakultet Niš
40. Prirodno-matematički fakulte tNiš
41. Tehnološki fakultet Leskovac
42. Fakultet zaštite na radu Niš
43. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš
44. Fakultet umetnosti Niš
45. Filozofski fakultet Niš
46. Fakultet dramskih umetnosti Beograd
47. Fakultet likovnih umetnosti Beograd
48. Fakultet muzičke umetnosti Beograd
49. Fakultet primenjenih umetnosti Beograd
50. Akademija umetnosti Novi Sad
51. Građevinski fakultet Subotica
52. Ekonomski fakultet u Subotici Subotica
53. Medicinski fakultet Novi Sad
54. Pedagoški fakultet Sombor
55. Poljoprivredni fakultet Novi Sad
56. Pravni fakultet Novi Sad
57. Prirodno-matematički fakultet Novi Sad
58. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
59. Tehnološki fakultet Novi Sad
60. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Subotica
61. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad
62. Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
63. Filozofski fakultet Novi Sad
64. Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica
65. Medicinski fakultet Kosovska Mitrovica
66. Poljoprivredni fakultet Zubin Potok
67. Pravni fakultet Kosovska Mitrovica
68. Prirodno-matematički fakultet Kosovska Mitrovica
69. Učiteljski fakultet Leposavić
70. Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Leposavić
71. Fakultet tehničkih nauka Kosovska Mitrovica
72. Fakultet umetnosti Zvečan
73. Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
74. Agronomski fakultet u Čačku Čačak
75. Ekonomski fakulte tKragujevac
76. Pedagoški fakultet u Užicu Užice
77. Pravni fakultet Kragujevac
78. Prirodno-matematički fakultet Kragujevac
79. Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo Kraljevo
80. Fakultet za hotelijerstvo i turizam Vrnjačka Banja
81. Fakultet inženjerskih nauka Kragujevac
82. Fakultet medicinskih nauka Kragujevac
83. Fakultet pedagoških nauka Jagodina
84. Fakultet tehničkih nauka u Čačku Čačak
85. Filološko-umetnički fakultet Kragujevac
86. Fakultet za kulturu i medije Beograd
87. Fakultet za međunarodnu ekonomiju Beograd
88. Fakultet za menadžment Zaječar
89. Fakultet za poslovne studije Beograd
90. Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Beograd
91. Fakultet za umetnost i dizajn Beograd
92. Fakultet za biofarming Bačka Topola
93. Fakultet za kompjuterske nauke Beograd
94. Fakultet za poslovne studije – jedinica van sedišta, Vršac Vršac
95. Akademija umetnosti u Beogradu Beograd
96. Fakultet za menadžement u sportu Beograd
97. Fakultet za strane jezike Beograd
98. Fakultet za ekonomiju i političke nauke (bez svojstva pravnog lica) Beograd
99. Fakultet za informacione tehnologije Beograd
100. Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Beograd
101. Evropski univerzitet, Integrisani farmaceutski fakultet Novi Sad
102. Nova akademija umetnosti Beograd
103. Fakultet za evropski biznis i marketing Beograd
104. Fakultet za inženjerski internacionalni menadžment Beograd
105. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Novi Sad
106. Stomatološki fakultet Pančevo
107. Fakultet društvenih nauka Beograd
108. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment Novi Sad
109. Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije Beograd
110. Fakultet savremenih umetnosti Beograd
111. Farmaceutski fakultet Novi Sad
112. Fakultet za primenjenu ekologiju Beograd
113. FEFA fakultet Beograd
114. Univerzitet Metropolitan – jedinica u Nišu Niš
115. Fakultet za medije i komunikaciju Beograd
116. Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu Beograd
117. Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija Valjevo
118. Univerzitet Singidunum – jedinica van sedišta, Niš Niš
119. Univerzitet Singidunum – jedinica van sedišta, Novi Sad Novi Sad
120. Beogradska bankarska akademija – Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije Beograd
121. Pravni fakultet Beograd
122. Računarski fakultet Beograd
123. Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić Novi Sad
124. Fakultet za evropske pravno-političke studije Novi Sad
125. Fakultet za projektni i inovacioni menadžment Beograd
126. Fakultet za sport i turizam Novi Sad
127. Fakultet za uslužni biznis Sremska Kamenica
128. Univerzitet Edukons – jedinica van sedišta, TutinTutin
129. Poslovni i pravni fakultet Mladenovac
130. Fakultet za diplomatiju i bezbednost Beograd
131. Fakultet za inženjerski menadžment Beograd
132. Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo Beograd
133. Fakultet za menadžment Sremski Karlovci
134. Fakultet za poslovne studije i pravo Beograd
135. Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki“ Niš
136. Fakultet za sport Beograd
137. Fakultet primenjenih nauka Niš
138. Univerzitet Union – Nikola Tesla – jedinica van sedišta, Surdulica Surdulica
139. Univerzitet Union – Nikola Tesla – jedinica van sedišta, Trstenik Trstenik
140. Fakultet za graditeljski menadžment Beograd
141. Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine Beograd
142. Fakultet za menadžment nekretnina Beograd
143. Fakultet za preduzetnički biznis Beograd
144. Vojna akademijaBeograd
145. Vojnomedicinska akademija – Medicinski fakultet Beograd

Akreditovani instituti u Pepublici Srbiji

Prirodno-matematičke nauke

1. Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
2. Univerzitet u Beogradu, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo
3. Astronomska opservatorija u Beogradu
4. Univerzitet u Beogradu, Institut za fiziku
5. Institut za opštu i fizičku hemiju a.d. u Beogradu

Prirodno-matematičke i tehničko-tehnološke nauke

1. Vojnogeografski institut – “General Stevan Bošković”
2. BioSens u Novom Sadu
3. Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
4. Institut za informacione tehnologije Kragujevac u Kragujevcu
5. Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja

Prirodno-matematičke i medicinske nauke

1. Univerzitet u Beogradu, Institut za medicinska istraživanja
2. Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ u Beogradu

Tehničko-tehnološke nauke

1. Vojnotehnički institut u Beogradu
2. VLATACOM d.o.o. u Beogradu
3. Rudarski institut d.o.o. Beograd u Beogradu
4. Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina „ITNMS“ u Beogradu
5. Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ a.d.
6. Institut za ispitivanje materijala „IMS“ a.d. u Beogradu
7. Istraživačko-razvojni institut RT-RK d.o.o. za sisteme zasnovane na računarima u Novom Sadu
8. Institut IRITEL a. d. u Beogradu
9. Univerzitet u Beogradu, Institut „Mihajlo Pupin“ d.o.o. u Beogradu
10. Lola institut d.o.o. u Beogradu
11. Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru
12. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ a.d. u Beogradu
13. Centar za unapređenje životnih aktivnosti d.o.o. u Beogradu
14. Tehnički opitni centar u Beogradu

Tehničko-tehnološke i društvene nauke

1. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije u Beogradu

Biotehničke nauke

1. Institut za primenu nauke u poljoprivredi u Beogradu
2. Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci
3. Institut za voćarstvo u Čačku
4. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu
5. Institut za stočarstvo u Beogradu
6. Institut za kukuruz „Zemun Polje“ u Beogradu
7. Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu
8. Univerzitet u Novom Sadu, Naučni institut za prehrambene tehnologije
9. Naučni Institut za veterinarstvo „Novi Sad“ u Novom Sadu
10. Institut za pesticide i zaštitu životne sredine u Beogradu
11. Institut za šumarstvo u Beogradu
12. Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu
13. Institut za zemljište u Beogradu
14. Institut za krmno bilje d.o.o. u Kruševcu
15. Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u Beogradu
16. Naučni Institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu
17. Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu

Medicinske nauke

1. Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu

Prirodno-matematičke, tehničko-tehnološke, medicinske i biotehničke nauka

1. Univerzitet u Beogradu, Institut za primenu nuklearne energije-INEP
2. Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke „Vinča“

Društvene nauke

1. Institut za strategijska istraživanja u Beogradu
2. Institut ekonomskih nauka u Beogradu
3. Institut društvenih nauka u Beogradu
4. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu
5. Institut političke studije u Beogradu
6. Institut za uporedno pravo u Beogradu
7. Institut za evropske studije u Beogradu
8. Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
9. Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu
10. Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu
11. Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu
12. Ekonomski institut a.d. u Beogradu

Humanističke nauke

1. Institut za savremenu istoriju u Beogradu
2. Institut za književnost i umetnost u Beogradu
3. Institut za noviju istoriju Srbije u Beogradu
4. Arheološki institut u Beogradu
5. Istorijski institut u Beogradu

Društvene i humanističke nauke

1. Institut za srpsku kulturu u Leposaviću

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}