Rešavanje problema zaštite životne sredine u Srbiji mora biti natpolitičko, uz dijalogu svih zainteresovanih strana, stručnjaka i šire javnosti, a ne samo ekoloških aktivista, ocenjeno je na debati "Kvalitet vode, vazduha i zemljišta, zaštita vitalnih resursa" koju je organizovao časopis i portal "Nova ekonomija".
Geolog i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Vladica Cvetković saglasio se da u Srbiji ne postoji društveni dijalog po pitanju životne sredine i vitalnih resursa, navodeć da je to pogubno za državu.
On smatra i da je vlast najodgovornija za to, ali je istovremeno odgovornost i na velikoj većini boraca za zaštitu životne sredine, koju je ocenio kao često preagresivne u nastupu, što, dodao je, obesmišljava dijalog u velikom broju slučajeva.
Nije dovoljno samo stati u odbranu vode, vazduha i zemljišta, već i kako se to čini, smatra Cvetković.
On je objasnio da je njegov stav potkrepljen i antropološkim istraživanjima kolega sa Etnografskog instituta i Filozofskog fakulteta u Beogradu o reagovanju javnosti u Srbiji na projekte koji su zbog važnosti za očuvanje životne sredine bili veoma zastupljeni u javnosti, a to su potencijalna eksploatacija litijuma u okolini Loznice kroz projekat "Jadar" i pitanje zatvaranje termoelektrane Pljevlja.
Cvetković je naveo da je u Srbiji u velikom broju primera na delu ekološki populizam koji najviše šteti pravom ekološkom pokretu, a posledica je i smanjenje poverenja u nauku.
VIDEO: Debata Nove ekonomije: Kvalitet vode, vazduha i zemljišta u Srbiji i zaštita vitalnih resursa (1:54:30)
Dvostruki standardi ili neinformisanost akademika Vladice Cvetkovića
Reakcija na uvodno izlaganje (dalje nisam mogao da slušam) na današnjoj debati u organizaciji Nove ekonomije
Slušam akademika Vladicu Cvetkovića, nekadašnjeg dekana Rudarako-geološkog fakulteta, kako nas ponovo optužuje i vređa. Ali pre svega što je izgovorio, ogradio se od samog sebe rečima da on nije kompetentan da priča o zaštiti vazduha, zemlje i vode i da ne zna kako se to radi, ali da zna kako se uništavaju! Onda je preneo istraživanje antropologa koji su način naše borbe nazvali, EKONATIVIZAM. Optužio nas je da izbegavamo svaki dijalog i da se ponašamo domorodački.
Gospodin Cvetković je u prošlosti, nekoliko puta izjavio da ne zna ništa o projektu Jadar i da on zapravo samo brani struku i diže glas protiv „antirudarske histerije“. Čak se složio sa stopiranjem procesa otvaranja rudnika „jer je projekat od samog početka netransparentan“. Danas je rekao da se njegove kolege neopravdano kriminalizuju, ali ne kaže da je fakultet na kom radi dobio grant od MILION DOLARA od kompanije Rio Sava Exploration (RSE). Zna Cvetković da smo od fakulteta tražili da nam dostavi podatke kako su ta sredstva utrošena, a zna i da smo dobili odgovor da ne mogu da udovolje našem zahtevu, „zbog ugovora o tajnosti sa donatorom“. Sme li jedna državna institucija da potpisuje ovakve ugovore sa ćerkom firmom strane kompanije? Da li je njihovo ponašanje transparentno i zakonito?
Šta dalje zna, Vladica Cvetković, ali prećutkuje? Zna da su mnoge njegove kolege učestvovale u izradi dokumentacije za projekat Jadar, za šta su, verujem, dobili pozamašne honorare. Jedan od tih dokumenata je i Elaborat o rezervama, koji nam je RSE dostavila tamo negde polovinom 2021.godine, a sva imena autora i njihovi potpisi su blurovani (zatamnjeni). Nakon ukidanja uredbe o PPPPN, od Vlade RS smo dobili izvorni primerak ovog dokumenta. Zašto su Vam se kolege krile gospodine Cvetkoviću i kako da verujemo u njihovu nepristrasnost ? Posebno nakon gostovanja pojedinaca na režimskim televizijama i u podkastima gde su iznosili gnusne laži. Recimo o izbornim rezultatima u Nedeljicama.
Kako ne zna ništa o projektu Jadar, tako ne zna ni o borbi, nas domorodaca iz doline Jadra. Optužuje nas da izbegavamo dijalog, a pojma nema da smo od kraja 2019. i pojavljivanja PPPPN do polovine 2021. ispisali romane sudovima, inspekcijama, ministrima, pa i predsesniku i pozivali na dijalog, ali su se svi pravili mrtvi, slepi i gluvi na naše pozive. Naši pozivi na DIJALOG su ignorisani! Nebrojeno puta smo sedeli za istim stolom i razgovarali sa zaposlenima kompanije RSE, sa dr Aleksandrom Jovovićem i dr Aleksandrom Đukićem i postavljali pitanja na koja većinom nismo dobijali odgovore. Dakle VODILI SMO DIJALOG gospodine Cvetkoviću, ali su nas oni LAGALI, a kad smo ih uhvatili u laži prestali smo da razgovaramo i okrenuli se EKONATIVIZMU. Da li biste Vi drugačije postupili?
I posle svega ovoga, verovatno u neznanju, akademik Cvetković poziva na dijalog, pa ću ga pitati sa kim treba da vodimo taj dijalog? Da li sa ovima iz vlasti koji su nas prvo ignorisali, pa nam se podsmevali, a onda kad su shvatili da su nas podcenili, počeli da šire laži, nazivali nas izdajnicima, stranim plaćenicima, neprijateljima države? Ima li smisla razgovarati sa njima? Ili treba da vodimo dijalog sa kompanijom koja nas 20 godina laže, koja je jedan od 40 najvećih zagađivača na planeti, koja seje smrt i nesreću gde god se pojavi, zbog koje je na razne načine izginulo hiljade ljudi širom sveta? Ima li smisla sa njima razgovarati?
Sad će akademik ponovo da kaže da je ovo populizam. Nije li populizam kad nam vlast kaže da je rudnik litijuma razvojna šansa Srbije i obećava platu od 1000€ i fabrike automobila? Nije li populizam kad RSE ave to ponavlja, osim fabrika automobila i dodaje da će da iseče 150 h šume, ali će da zasadi 300h, ali ne kažu na čijoj zemlji pošto nemaju dovoljno ni za rudnik. Imao bih još mnogo da napišem, ali i ovo je dovoljno za sad. Samo ću dodati da je gospodin Cvetković imao priliku da se uveri da mi nismo divljaci kakvim nas je prikazivao, a reći ću i da sam ga prilikom slučajnog susreta, na završnom presizboenom protestu Proglas-a u Beogradu, zamolio da se informiše o projektu Jadar i da nam pomogne da završimo sa Rio Tintom za sva vremena. Odbio je! Pošto kaže da treba narodu reći šta je alternativa rudniku, treba da zna da nama alternativa ne treba. Mi imamo sve, generacijama smo živeli mirno i udobno do pre pet godina i saznanja šta nam se sprema.
Nebojša Petković, domorodac iz Gornjih Nedeljica, čija su dva pretka poginula u Prvom svetskom ratu, a jedan na Sremskom frontu, čiji je pradeda sačuvao crkvu u selu i pokrenuo njenu obnovu posle Drugog svetskog rata, kad mnogi nisu smeli ni u crkveno dvorište da uđu. Ni ovo nije populizam, već činjenice koje obavezuju.
Komentara: 0