Drevno sklonište u kamenu u Zapadnoj Australiji oštećeno je eksplozijom koju je izazvao rudnik gvožđa Rio Tinta.
Incident se dogodio u avgustu u blizini rudnika gvožđa Namuldi, oko 60 kilometara severozapadno od Toma Prajsa.
Rio Tinto je saopštio da fotografije snimljene pre i posle eksplozije pokazuju da su velika stena i žbunje pali sa uzvišice iznad ulaza u pećinu.
Početne procene napravljene dronom nisu otkrile strukturna oštećenja na lokaciji Namuldi, niti bilo kakav očigledan uticaj na kulturno dobro, stoji u saopštenju.
Raniji snimak skloništa u steni Namuldi, za koje se veruje da je staro desetinama hiljada godina (Foto: Rio Tinto)
Ovo područje je dom naroda Muntulgura Guruma, koje zastupa Korporacija Aboridžina Vintavari Guruma (VGAC).
"VGAC je svestan prijavljenih uticaja na sklonište u stenama u zemlji Muntulgura Guruma. VGAC je razočaran izveštajem, ali tek treba da utvrdi stepen tog uticaja. U kontaktu smo sa Rio Tintom kako bismo bolje razumeli šta se dogodilo. Radićemo na nezavisnom utvrđivanju činjenica u narednim nedeljama. VGAC neće davati nikakve dalje komentare dok se činjenice ne utvrde", navodi se u saopštenju ove korporacije.
Lokacija stenskog skloništa NM09-02 u odnosu na širi rudnik gvozdene rude Namuldi. (Foto: Google Earth)
Poseta terena sledi
Izvršni direktor Rio Tinta za rudu gvožđa Sajmon Trot rekao je da su rudarske aktivnosti zaustavljene kada su dronovi zabeležili pomeranje tla nakon miniranja.
"Žao nam je što se ovo dogodilo. Eksplozija je projektovana tako da oponaša ono što se dešava u prirodnom okruženju. Nismo sigurni šta se dogodilo, ono što znamo je da su se kamen i drvo pomerili. Moramo da razumemo šta je to izazvalo da bismo mogli da proverimo naš sistem kontrole i da napravimo sve promene koje su nam potrebne", rekao je za ABC.
Veruje se da sklonište od kamena datira najmanje 50.000 godina (Foto: Vintavari Guruma Aboriginal Corporation)
"Mislimo da nije bilo štete na kulturno osetljivim materijalima, ali moramo da pristupimo lokaciji da bismo tačno utvrdili šta se dogodilo. Sa predstavnicima Muntulgura Guruma dogovaramo pristup na terenu", rekao je Trot.
Rio Tinto je izazvao međunarodnu osudu pre tri godine kada je takođe izazvao eksploziju, na lokaciji Brokman 4, isto u blizini Toma Prajsa. Tada je uništio dva drevna skloništa u stenama u klisuri Jukan.
Eksplozije su se dogodile uprkos tome što su starosedeoci upozorili kompaniju na značaj lokacije.
Do tog incidenta došlo je usred napora vlade da ažurira decenijama stare zakone o kulturnom nasleđu, prema kojima je rudarski gigant mogao da dobije odobrenje za eksplozije u klisuri.
Novi zakon je stupio na snagu 1. jula ove godine, ali je ukinut samo nekoliko nedelja kasnije nakon intenzivnog protesta pastoralnih grupa.
Vlada sada radi na zameni ukinutih zakona izmenjenom verzijom prethodnog akta iz 1972. godine.
Kao deo procesa za ukidanje svog kontroverznog Zakona o kulturnom nasleđu Aboridžina, vlada je podelila detalje o planiranim izamenama zainteresovanim stranama ranije ovog meseca.
Rio Tinto nije naučio lekciju
Poslanik iz Kvinslenda Voren Enč vodio je prvobitnu istragu o uništenju klisure Jukan.
"Pitam se šta su oni iz Rio Tinta naučili. Ulaganje nekoliko miliona dolara u političku kampanju ne rešava problem. Nastavićete da budete pod lupom dok ste višestruki prestupnik u uništavanju kulturnih dobara. Morate da radite bolje", poručio je Enč Rio Tintu.
"Da su bili zabrinuti zbog toga, ne bi pravili ovakve eksplozije nigde. Ne mogu samo da kažu ’izvinite, nismo znali’. Veoma sam razočaran što se to dogodilo. Iskreno, nema izgovora. Jasno je pokazano da ne rade na ispravljanju svojih grešaka", zaključio je Enč.
Senatorka Zelenih Dorinda Koks pozvala je saveznu vladu da deluje brže u zaštiti kulturnog nasleđa.
"Sada nam je potrebna akcija. Moramo da budemo sigurni da čuvamo i štitimo nasleđe Aboridžina u ovoj zemlji", rekla je za ABC.
"U regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji, posedujemo integrisanu mrežu od 17 rudnika svetske klase, četiri nezavisna lučka terminala, železničku mrežu koja se proteže skoro 2.000 kilometara i prateću infrastrukturu. Sve je projektovano da brzo odgovori na promene u potražnji. Mi smo jedan od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika rude gvožđa.
Imamo najveći železnički sistem u privatnom vlasništvu i upravljanju u Australiji, uključujući prvu automatizovanu železničku mrežu na svetu za teške transporte. Opslužuje svih 17 rudnika preko magistralnih sistema od skoro 2.000 kilometara".
O Pilbari zvanično
Pilbara je velika, suva, retko naseljena oblast na severu Zapadne Australije. Administrativno, Pilbara je jedan od devet regiona utvrđenih Zakonom iz 1993. godine.
Poznato je po svojim starosedeocima Aboridžinima, drevnim pejzažima, crvenoj zemlji i ogromnim nalazištima minerala, posebno rude gvožđa. To je takođe globalni centar biodiverziteta za podzemnu faunu. Pojam Pilbara se odnosi na bioregion istoimenog žbunja.
Ima oko 62.000 stanovnika i pokriva površinu od skoro 508.000 kvadratnih kilometara - prosečno osam stanovnika po kvadratnom kilometru. Poređenja radi: Srbija ima 6.664.449 stanovnika i površinu od 88.499 km2, u proseku 74 stanovnika na kvadratni kilometar. Najveća naselja u regionu su Port Hedland, Karata i Njumen.
Godine 2006. procenjeno je da se 15% stanovništva Pilbare identifikuje kao Aboridžini i/ili stanovnici ostrva Tores moreuza, otprilike 6.000 ljudi.
Na teritoriji Pilbare su neke od najstarijih stenskih formacija na Zemlji. Ona obuhvata pejzaže obalnih ravnica i planinskih lanaca sa liticama i klisurama. Najranije poznate kamene građevine datiraju od 6.046. do 5.338. pre nove ere.
Klima Pilbare je sušna i tropska. Temperature preko 45°C nisu neuobičajene.
Rudarstvo u regionu počelo je da se razvija 1888. godine, kada je zvanično proglašeno "Zlatno polje", nazvano po lokalnom potoku. Eksploatacija zlata počela je da opada u Pilbari oko 1890, nakon što je aluvijalna ruda iscrpljena. Godine 1937. otpočelo je iskopavanje azbestau klisuri Vitenum.
Iako je prisustvo obilne rude gvožđa bilo poznato jedan vek, tek oko 1960. i otkrića rude visokog kvaliteta u lancu Hamersleida ovo područje postalo je ključno za državnu ekonomiju. Gradovi su izgrađeni za prihvat rudarstva i pratećih službi.
Većina rude gvožđa u Australiji se kopa u Pilbari, a rudnici su uglavnom koncentrisani oko Toma Prajsa i Njumena.
Nalazišta gvozdene rude prvi je otkrio istraživač Sten Hildič, koji je 1957. godine pronašao veliko ležište rude gvožđa u južnom lancu Oftalmia, u onome što je trebalo da postane rudnik Mount Valbebak.
Lokacija za nuklearne probe
Tokom ’50-ih godina prošlog veka, Velika Britanija je izvršila tri testiranja nuklearnog oružja na ostrvima Montebelo, 130 kilometara od obale Pilbare.
Mnoge zajednice Pilbara suočavaju se sa složenim efektima kolonizacije i nemaju adekvatan pristup stanovanju, zdravstvu i obrazovanju. Istraživanje iz 1971. na 1.000 Aboridžina otkrilo je da većina ima jednu ili više ozbiljnih bolesti. Na Kraljevskoj komisiji za britanska nuklearna testiranja, Aboridžini iz Pilbare su pružili dokaze da je to u vezi sa eksplozijom na ostrvima Montebelo.
Radijacija je prisutna na ostrvima i 70 godina nakon probe nuklearnog oružja i nije jasno da li su ostrva potpuno bezbedna. Istraživanja još uvek traju, a utvrđene su i neke neočekivane oblasti sa povišim nivoom zračenja, pisao je ABC pre godinu dana.
Foto: The Business News; Light-speed; Rio Tinto Obrada: Prviprvinaskali.com
Komentara: 0