Jalovišta azbesta su jedan od ozbiljnih ekoloških problema s kojima se danas suočavaju mnoge zemlje Evrope i sveta. Azbest, koji je ranije korišćen u širokom spektru građevinskih materijala, industrijskih proizvoda i vozila, vrlo je toksičan materijal koji može izazvati ozbiljna plućna oboljenja i druge respiratorne probleme. Kada azbestni materijali postanu oštećeni ili izloženi vremenskim uslovima, vlakna azbesta se mogu osloboditi i ući u vazduh. Ljudi koji žive ili rade u blizini jalovišta azbesta mogu biti izloženi ovim vlaknima, što predstavlja ozbiljan rizik po njihovo zdravlje. Naročito je to izraženo u područjima gde se rudnici i jalovišta azbesta nalaze u blizini ljudskih naselja, poljoprivrednih površina, pašnjaka i vodotokova.

Jalovište rudnika azbesta „Stragari“ (44°09’ N, 20°40’ E), koji je zatvoren više od dve decenije, nalazi se u mestu Kotraža (opština Kragujevac, Šumadijski upravni okrug), na nadmorskoj visini 227-290 metara. Geološku podlogu ovog lokaliteta čine serpentini i serpentinisani peridotiti, jurske starosti. Na ovom lokalitetu je procesom metamorfoze nastao serpentinisani azbest, na kome je locirano veliko jalovište flotacije azbesta u vidu svežih naslaga azbesta. Stragarački azbest (hrizotilni tip „kožasti azbest“, srebrnaste boje, 8MgO×2SiO₂×2H₂O) prisutan je u vidu prevlaka, sočivastih tela, a azbestna vlakna se međusobno prepliću. Intenzivna eksploatacija azbesta je počela u toku 50-ih godina prošlog veka, ali je trajala samo 40 godina, nakon čega je eksploatacija obustavljena i rudnik zatvoren. Pored rudnika je formirana deponija azbestne jalovine, koja je nastala kao krajnji (otpadni) produkt prerade rude azbesta. Jalovina azbesta, koja se veštačkim putem deponovala kao produkt obrade rude azbesta, pripada klasi antropogenih (tehnogenih) zemljišta, a po tipu je deposol.


^{Foto: Prviprvinaskali.com}

Jalovište rudnika azbesta „Stragari“ je jedno od najvećih ekoloških problema s kojim se lokalno stanovništvo i vlasti susreću. Azbest je mineral koji se nekad često koristio u građevinskoj industriji zbog svoje izdržljivosti i otpornosti na toplotu. Međutim, kasnije su otkrivene njegove štetne posledice po zdravlje ljudi, uključujući rizik od raka pluća i drugih bolesti disajnih organa. Jalovište azbesta Stragari je rezultat godina neodgovornog odlaganja otpada koji sadrži azbestne materijale. Nedostatak propisa o pravilnom odlaganju azbesta doprineo je i kontaminaciji tla i vode u okolini. Azbestna vlakna otpuštaju se u vazduh i mogu dospeti u pluća ljudi kroz disanje. Izloženost azbestu može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak pluća, mezotelom (rak plućne maramice) i asbestozu (bolest vezivnog tkiva). Takođe, azbest može kontaminirati tlo i podzemne vode, što predstavlja opasnost po lokalne ekosisteme, biljni i životinjski svet.

Važno je naglasiti da je sanacija jalovišta azbesta dugotrajan proces koji zahteva saradnju lokalne vlasti, stručnjaka za zaštitu životne sredine, biologa i ekologa, udruženja građana, kao i podršku regionalnih i nacionalnih institucija. Takođe je važno uložiti napore u podizanje svesti o opasnostima azbesta kako bi se smanjio rizik od izloženosti ljudi ovom toksičnom materijalu. Kroz saradnju institucija, stručnjaka i lokalne zajednice, moguće je obezbediti sigurnu sanaciju i zaštititi zdravlje ljudi i ekosistema od štetnih posledica azbesta na ovom području.


^{Foto: Prviprvinaskali.com}

Da bi se rešio ovaj problem, najpre je neophodno preduzeti odgovarajuće mere uklanjanja azbesta. Uklanjanje jalovišta azbesta mora biti pažljivo planirano i izvedeno od strane posebno obučenih stručnjaka. Oni će pravilno upotrebiti zaštitnu opremu, primeniti odgovarajuće metode uklanjanja i osigurati pravilno odlaganje azbestnog otpada. Neki od mogućih metoda uključuju mokru metodu, u kojoj se azbestni materijali prskaju vodom kako bi se sprečilo oslobađanje vlakana u vazduh. Takođe može se koristiti hermetičko pakovanje kako bi se sprečilo širenje azbestnih vlakana tokom transporta. Odlaganje azbestnog otpada treba vršiti na posebnim deponijama koje su projektovane tako da spreče kontaminaciju okoline.

Takođe, jedna od veoma bitnih strategija koje se mogu iskoristiti je revitalizacija jalovišta kroz obnovu vegetacije i stvaranje zemljišta od inicijalno sterilnog supstrata, kakva je sama azbestna jalovina. Ovo podrazumeva istraživanje postojeće flore, vegetacije, faune, gljiva i zemljišta (podloge), favorizovanje određenih vrsta za koje se utvrdi da mogu najefikasnije da se razvijaju na ovakvim staništima i sađenje drugih biljnih vrsta (drvenastih, žbunastih i zeljastih) u cilju pokrivanja i vezivanja tla i formiranja biljnog pokrivača na azbestnoj jalovini. O živom svetu koji se razvija na ovakvom tipu staništa biće više reči u narednoj kolumni.


^{Foto: Jalovište rudnika azbesta Stragari - F. Grbović}

Važno je da se jalovišta azbesta ne ignorišu od strane nadležnih organa i građana ili ostavljaju nerešena. Njihovo otklanjanje nije samo neophodno za zaštitu zdravlja ljudi, već i da bi se sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Takođe, jalovišta azbesta predstavljaju i jedan vid "estetskog zagađenja predela". Vlasti, zajedno sa stručnjacima i lokalnim zajednicama i udruženjima, treba da sarađuju kako bi razvili efikasne planove uklanjanja azbesta i sproveli na odgovarajući način. Jalovišta azbesta predstavljaju ozbiljan ekološki izazov, ali pravilnim planiranjem, obukom i merama opreza moguće je rešiti ovaj problem. Važno je da svi budemo svesni rizika koje azbest predstavlja i da preduzmemo korake ka njegovom bezbednom uklanjanju i odlaganju. Samo tako se može zaštititi zdravlje ljudi i životinja i očuvati životna sredina za buduće generacije.

Autor/foto: dr Filip Grbović, naučni saradnik
Obradio: Dejan Milošević

• doc. dr Snežana Branković: 1) ŠTA PREDSTAVLJAJU BOTANIČKE BAŠTE; 2) BOTANIČKE BAŠTE SRBIJE; 3) BOTANIČKA BAŠTA U KRAGUJEVCU; 4) POSEBNI PRIJATELJI BOTANIČKE BAŠTE
• prof. dr Marijana Kosanić: 1) O GLJIVAMA; 2) NUTRITIVNA SVOJSTVA GLJIVA; 3) TROVANJE GLJIVAMA; 4) JESTIVE GLJIVE I NJIHOVE OTROVNE "DVOJNICE"; 5) GLJIVE KAO LEK
• Nenad Zlatić, asistent: 1) FORENZIČKA BOTANIKA; 2) UPOTREBA BILJAKA U FORENZICI; 3) PRIMENA BILJAKA U FORENZICI; 4) KORIŠĆENJE BILJAKA U FORENZICI; 5) KORIŠĆENJE POELNA U FORENZICI
• prof. dr Gorica Đelić: 1) LEKOVITO BILJE; 2) LEKOVITO BILJE II; 3) LEKOVITO BILJE III; 4) LEKOVITO BILJE IV; 5) LEKOVITO BILJE V
• dr Filip Grbović: 1) INVAZIVNE BILJNE VRSTE I NJIHOVA STANIŠTA; 2) INVAZIVNE BILJNE VRSTE SRBIJE I UTICAJ NA STANIŠTA; 3) HEMIJSKE INTERAKCIJE IZMEĐU BILJAKA – ALELOPATIJA; 4) ZNAČAJ ALELOPATIJE ZA EKOLOGIJU I PRIMENJIVOST U PRAKSI
• prof. dr Biljana Bojović: 1) HLOROFIL - ZELENO ZLATO; 2) BILJKE IZ EPRUVETE; 3) POKRETI BILJAKA; 4) NOBELOVE NAGRADE ZA OTKRIĆA U OBLASTI PROCESA FOTOSINTEZE; 5) STARENJE BILJAKA
• dr Dragana Jakovljević: 1) BILJNE MATIČNE ĆELIJE; 2) I BILJKE NOSE OŽILJKE; 3) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA; 4) KULTURA BILJNIH ĆELIJA I TKIVA II

UPOZNAJ PRIRODU DA BI JE VIŠE VOLEO

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU