Prepiska političkog nedeljnika "Radar" i korporacije "Rio Tinto" od 27. maja do 1. juna
Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU: ’Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta
Koliko god poriv glavne zastupnice Rio Save da negira lobističke aktivnosti Rio Tinta izgledao uzaludan spram zvanične evidencije EU, bolju taktiku verovatno nije mogla da odabere. Jer niti može da objasni kako je pristupanje Srbije EU sopstveni interes kompanije koja nije državna, niti zbog čega je EU obmanuta neprijavljivanjem Vlade RS kao klijenta čije interese zastupa
Kada smo jesenas prilikom pokušaja rušenja kuća u okolini Loznice u vlasništvu Rio Save saznali za neobične hobije ove rudarske kompanije, ne samo što su kuće u kojima su ljudi živeli u ovom veku krstili „tradicionalnom arhitekturom“, već su i najavili da će iz njih pažljivo prikupiti predmete, kategorisati ih i očuvati za dalja naučna proučavanja i potencijalno muzejsko izlaganje, nismo ni slutili razmere dokolice koju odsustvo rudnika izaziva. Pošto se ispostavilo da je mnogo pre ideje da zaplovi u kustoske vode, tačnije od novembra 2020. godine, Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja (uz očekivani interes za regulativu o mineralnim sirovinama i baterijama) biti pristupanje Srbije EU.
Ovu informaciju je javnost prvi put imala priliku da čuje od prof. Ratka Ristića tokom debate o litijumu na RTS-u, na šta je usledila momentalna reakcija zastupnice Rio Save Marijanti Babić: „Dajte, molim vas, odakle informacija da kompanija koja posluje svuda u svetu i ide tamo gde ima resursa, ne bira, lobira za bilo koju zemlju da se učlani bilo gde na svetu?“ Naravno da je činjenica da je profesor kod sebe imao papir sa izvodom iz registra lobističkih organizacija EU („Registar transparentnosti“) nije osujetila – demantovanje je već postao uslovni refleks kompanije, pa su se tako poslednji put sporili sa navodima aktivista da Rio Sava na konsultantske usluge troši baš onoliko novca koliko je u finansijskom izveštaju prijavila APR-u da troši.
Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU
„Da nije previše ozbiljno i tužno, pomislio bih da se radi o informaciji sa nekih šaljivih strana. Da jedna privatna kompanija, kojoj je po definiciji na prvom mestu profit, lobira za ulazak jedne države u Evropsku uniju – to mi se čini potpunom besmislicom. I ukoliko nije dogovoreno sa Vladom Srbije, što ne treba isključiti, zapravo mi se čini kao jedna mala propagandna ikonica – eto, Rio Tinto brine o Srbiji. Bilo bi jako dobro da Rio Tinto ne brine o Srbiji, pogotovo ne da lobira u EU za pristup Srbije toj grupi zemalja. Po meni je to potpuno besramna informacija“, kaže predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.
Da li se radi o dogovoru sa državom, za sada nije moguće utvrditi. Radar se još pre formiranja nove vlade obratio Ministarstvu za evropske integracije sa pitanjima da li su upoznati sa ovom aktivnošću Rio Tinta i da li postoji saglasnost Vlade za tako nešto. Takođe smo ih upitali ukoliko se ne radi o dogovoru između Vlade i Rio Tinta, da li Vlada ima na raspolaganju mehanizam da se zaštiti od eventualne štete koja može da nastane od neadekvatnog samoinicijativnog zastupanja interesa Srbije od strane ove privatne kompanije? Odgovor nismo dobili. Kasnije smo se sa istim pitanjima obratili i kabinetu predsednika Vlade, ali nismo imali više sreće ni sa njihovom službom za odnose sa medijima.
Jedna mogućnost je da između Srbije i Rio Tinta jeste sklopljen ugovor o lobiranju za pristupanje Srbije EU, u kom slučaju bi Rio Tinto kršio Kodeks ponašanja koji obavezuje registrovane lobiste (a koji je kompanija potpisala da će poštovati), između ostalog da moraju da naznače interese i klijente koje zastupaju – a Rio Tinto je prijavio da zastupa isključivo sopstvene interese. Druga mogućnost je da Rio Tinto baš priključenje Srbije Evropskoj uniji doživljava kao svoj interes. Ipak je delovalo da sve ide kako treba sa projektom Jadar, da bi naprasno (skoro) sve pravne procedure bile obustavljene, a u EU postoji stabilnija poslovna klima i veća pravna izvesnost – samo onda ne bi bilo jasno zbog čega Marijanti Babić to nije tako i rekla na RTS-u. Treća mogućnost je da je došlo do greške i da je stavka „pristupanje Srbije EU“ slučajno uletela iz nekog drugog dokumenta, što bi bilo dosta neobično imajući u vidu da nijedna druga organizacija u Registru u kome ima preko 12.000 lobista nema takav deklarisan interes. A kada tome dodamo i činjenicu da je nakon prvobitne registracije iz 2020. godine, Rio Tinto ažurirao podatke u još četiri navrata, poslednji put u februaru, ostaje nam samo da se setimo opservacije Ilije Čvorovića „’Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“.
„Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU. Nemojmo se zafrkavati sa tako ozbiljnim stvarima, kao što je ulazak u Uniju i kao što je uloga Rio Tinta kod nas, što su dve potpuno različite stvari. Da nisu možda lobirali i za inkluziju Aboridžina u Australiji kada su ih potrovali i uništili im zemljište? To je jednostavno njihov pokušaj da prodaju maglu, da ako se neko buni ovde – a bunimo se, naravno, mnogi – da kažu ali evo, mi lobiramo za Srbiju“, kaže Diklić
Na sajtu Registra se može pronaći i informacija da je Rio Tinto u 2022. i 2023. godini angažovao konsultantsku firmu FIPRA International SRL da za njih lobira u četiri oblasti: Evropski zeleni dogovor, baterije, Zakon o kritičnim sirovinama i opet – pristupanje Srbije EU. Iako iz dostupnog spiska sastanaka FIPRA-e (kao uostalom ni samog Rio Tinta) sa predstavnicima institucija EU nije primetan nijedan koji se direktno ticao procesa proširenja EU, verovatno ih Rio Tinto ne bi iznova angažovao da nisu radili ništa po tom pitanju. Da li onda možemo da sumnjamo da se ono provuklo kroz sastanke koji su se ticali kritičnih sirovina?
„Mi jedino možemo da slutimo da se to pitanje provuklo kroz sastanke, pošto nemamo zapisnike. To što Marijanti Babić tvrdi kako ništa nije tajno, kako je sve to lako proveriti – ne nije, preteško je. Poslali smo zahtev u kome smo tražili informacije o preko dvadeset sastanaka između Rio Tinta ili njihovih lobističkih grupa i Evropske komisije. I dobili smo ogromne količine prepiske oko organizacije tih sastanaka, potpuno nebitne informacije poput toka dogovaranja o terminima u kojima će se održati, ali nijedan zapisnik koji se tiče Srbije. Čak imamo deo zapisnika u kojima je sve redigovano“, kaže Bojana Novaković iz organizacije Marš sa Drine.
Može Rio Tinto da negira, ali je za mene potpuno nezamislivo da bi bilo ko u briselskoj birokratiji na svoju ruku stavio da je jedna od glavnih aktivnosti Rio Tinta lobiranje za ulazak Srbije u EU - Radomir Diklić
Pri tome, 10 od 20 sastanaka o kojima su tražili informacije bilo je sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za Evropski zeleni dogovor Marošem Šefčovičem, a upravo su najveće poteškoće u dolaženju do dokumentacije iz Marša sa Drine iskusili vezano za njegove sastanke. Čak ni tekst Pisma o namerama koji su u septembru potpisali Šefčovič i Ivica Dačić, o saradnji u oblasti kritičnih sirovina i celog lanca vrednosti do električnih vozila (treba napomenuti da je najavljeno strateško partnerstvo stavljeno u kontekst ubrzanog pridruživanja EU), nije bio objavljen odmah već su aktivisti uspeli da ga pribave tek u martu.
„Negova kancelarija ciljano šalje stvari koje nam ne trebaju, kako bi izbegla da nam šalje stvari koje tražimo. I kada im je evropski ombudsman naredio da pošalju ono što nam treba, poslali su nam dva sumirana pasusa, što uopšte nije po formatu ostalih zapisnika sastanaka koje smo dobijali iz EU“, dodaje Novaković.
Zato je teško očekivati da će se uloga Rio Tinta u procesu pridruživanja EU skoro razjasniti. Ali što se tiče odnosa EU spram eksploatacije litijuma u Srbiji, dok je Evropski parlament 2022. tražio više transparentnosti oko projekta Jadar, a u izveštaju o Srbiji za 2023. godinu Evropska komisija zamerila da „nije bilo daljeg postupanja po građanskoj zakonodavnoj inicijativi sa 38.000 potpisa o zabrani rudarenja litijuma, iako je to zakonska obaveza“, prošle nedelje je Šefčovič izjavio da postoji pozitivan razvoj i da je „bilo nekih pravnih pitanja koja se sada razmatraju između kompanije i vlade“. Pa kada se sporazumeju, onda valjda i Upravni sud može da konačno donese odluke u čitavom nizu sporova između Rio Save i države.
Luka Petrušić
Izvor: Radar, izdanje 11, 27. 5. 2024.
Odgovor kompanije Rio Tinro na tekst "’Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta": Rio Tinto nije uključen u pregovarački proces Srbije i EU
Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU
Nedeljnik Radar je u tekstu pod naslovom „Zbog čega Rio Tinto lobira za priključenje Srbije EU: Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, objavljenom 23. maja, izneo brojne neistine, insinuacije i ozbiljne optužbe bez ikakvih dokaza. Kompanija Rio Tinto traži da se objave činjenice kako bi se demantovali sporni navodi u skladu sa zakonom.
Tvrdnje koje su objavljene u tekstu nedeljnika Radar da Rio Tinto „lobira za pristupanje Srbije EU“ predstavljaju namernu pogrešnu interpretaciju poslovnih aktivnosti kompanije i deo su koordinirane kampanje dezinformacija o kompaniji i projektu „Jadar“.
Kompanija Rio Tinto ni na koji način nije uključena u pregovarački proces Srbije i EU. Srbija je suverena zemlja i proces pregovaranja je u isključivoj nadležnosti njenih institucija.
Evropski propisi strogo regulišu komunikaciju između kompanija i zvaničnika EU. Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira.
Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU. Tvrdnje da Rio Tinto direktno lobira u vezi sa bilo kojom od ovih tema su netačne i predstavljaju pogrešno predstavljanje standardne poslovne prakse svih kompanija koje posluju u EU.
U članku se neosnovano tvrdi da je Rio Tinto „obmanuo EU neprijavljivanjem Vlade kao klijenta čije interese zastupa“, dok istovremeno ukazuje da ne postoji nikakav dokaz koji podržava ovu neosnovanu optužbu.
Takođe, članak pogrešno tvrdi da je „Rio Tinto prijavio Evropskoj uniji da će jedan od ključnih fokusa njihovog lobističkog delovanja biti pristupanje Srbije EU“. Ovo je namerna pogrešna interpretacija Evropskog registra transparentnosti. Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne „fokusi lobističkog delovanja“, kako je navedeno u članku.
Rio Tinto još jednom poziva protivnike projekta i aktiviste da se uključe u javni dijalog zasnovan na činjenicama umesto što nastavljaju sa širenjem dezinformacija.
Izvor: Radar, 30. 5. 2024.
Odgovor Radara na reagovanje Rio Tinta: Prijavljene aktivnosti registrovanih lobista su lobističke aktivnosti
Evropskom Registru transparentnosti prijavljuju se aktivnosti sa ciljem oblikovanja politika i zakonodavstva, kao i uticanja na procese donošenja odluka unutar EU
U tekstu „‘Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta“, Radar je pokušao da u okolnostima u kojima državni organi odbijaju da odgovaraju na novinarska pitanja, rasvetli zbog čega je rudarska kompanija Rio Tinto prijavila pristupanje Srbije EU kao jedan od svojih glavnih fokusa lobističkog delovanja unutar Evropske unije.
Usledio je demanti kompanije, u kome smo optuženi za iznošenje brojnih neistina i nepotkrepljenih optužbi, i u kome Rio Tinto negira ne samo da zaista lobira za priključenje Srbije EU, već i da su tako nešto uopšte prijavili evropskom Registru transparentnosti.
„Evropski registar transparentnosti zahteva od svih kompanija da označe teme od interesa za svoje poslovanje koje se odnose na industriju i oblasti u kojima posluju. To su teme koje kompanija prati; to ne znači da Rio Tinto za njih lobira. Rio Tinto trenutno prati teme kao što su EU Zeleni Dogovor, EU industrijska strategija, EU COVID paket oporavka, pa i mnoge druge, a među njima i temu pristupanja Srbije EU (…) Evropski registar transparentnosti jasno i nedvosmisleno navodi da su ovo teme koje kompanija prati, a ne ‘fokusi lobističkog delovanja’, kako je navedeno u članku“, tvrde iz kompanije.
Tačno je da Registar zahteva od kompanija da označe teme koje ih interesuju i Rio Tinto jeste označio čitav niz oblasti interesovanja poput energetike, klimatske politike, trgovine… Ali u sekciji Registra koja se prikladno zove „područja interesa“. Međutim, kada je reč o pristupanju Srbije EU ili recimo pomenutom Zelenom dogovoru, te stavke su naveli u delu koji se bavi posebnim aktivnostima obuhvaćenim Registrom, konkretno u kategoriji „Glavni zakonodavni predlozi ili politike EU-a na koje su usmerene aktivnosti“.
Smatrali smo da se podrazumeva da su prijavljene aktivnosti registrovanih lobista – lobističke aktivnosti, ali očigledno postoji potreba za preciznijim objašnjenjem. Propis koje reguliše rad Registra („Međuinstitucionalni sporazum o obaveznom registru transparentnosti“) definiše na šta se ovi podaci odnose.
Ukoliko je zaista reč o standardnoj poslovnoj praksi, kako to da nijedna druga kompanija koja posluje i u EU i u Srbiji, nije prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji
„Ovim Sporazumom obuhvaćene su aktivnosti koje provode predstavnici interesnih skupina u cilju uticanja na oblikovanje ili sprovođenje politika ili zakonodavstva ili procese donošenja odluka institucija potpisnica ili drugih institucija, tela, kancelarija i agencija Unije“, navodi se u Sporazumu. I precizira da se pod time između ostalog podrazumeva: ogranizovanje sastanaka, konferencija i događaja i učestovanje u sličnim kontaktima sa institucijama EU; doprinošenje savetovanjima, raspravama i drugim sličnim inicijativama; organizovanje kampanji, platformi, mreža i inicijativa na terenu; pripremanje ili naručivanje dokumenata o politikama, amandmana, istraživanja javnog mnjenja, otvorenih pisama i sprovođenje istraživanja.
Drugim rečima, ne pasivno interesovanje za neku oblast, već lobističko delovanje. A što se tiče tvrdnje Rio Tinta da smo pogrešno interpretirali standardnu poslovnu praksu svih kompanija koje posluju u EU, moramo da se zapitamo kako to da, recimo Stellantis, vlasnik Fijatove fabrike automobila u Kragujevcu i takođe registrovani lobista u EU, nema prijavljene aktivnosti vezane za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Isti je slučaj i sa Mišelinom (vlasnikom Tigar fabrike guma iz Pirota), Bošom ili recimo Hemofarmom – a sve tri kompanije su na spisku najvećih izvoznika u Srbiji. I nema potrebe da dalje pojedinačno proveravamo kompanije koje posluju i u EU i u Srbiji, pošto je moguće izvršiti pretragu Registra i utvrditi da ne postoji ni jedna druga registrovana kompanija koja je prijavila aktivnosti usmerene ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Luka Petrušić
Izvor: Radar, 31. 5. 2024.
Demanti: Reagovanje kompanije Rio Tinto na sakrivanje činjenica od strane nedeljnika Radar
Nedeljnik Radar, u tekstu pod naslovom „Prijavljene aktivnosti registrovanih lobista su lobističke aktivnosti“ objavljenom 31. 05. 2024. na online portalu, još jednom namerno dovodi u zabludu javnost izvrtanjem i sakrivanjem činjenica.
Nedeljnik Radar ponovo pogrešno tumači Evropski registar transparentnosti navodeći da praćenje tema navedenih u registru podrazumeva i lobiranje za njih. Kompanija Rio Tinto ne lobira za pridruživanje Srbije EU, što smo i prethodno naveli.
U ovom tekstu Nedeljnik Radar je izostavio činjenicu da je kompanija United Group, matična kompanija United Media grupe i nedeljnika Radar, takođe registrovana u EU registru transparentnosti za praćenje teme „proširenje EU posebno u vezi sa usklađivanjima zakona i regulativa“, što se može videti uvidom u registar.
Na osnovu pogrešne logike nedeljnika Radar to bi značilo da bi se i kompaniju United Group moglo optužiti da lobira za pristupanje Srbije EU.
U skladu sa zakonom zahtevamo da nedeljnik Radar objavi reakciju kompanije navodeći jasno da je i kompanija United Group registrovana u EU registru transparentnosti za praćenje teme „proširenje EU posebno u vezi sa usklađivanjima zakona i regulativa“.
Širenje netačnih informacija i neosnovane optužbe shvatamo veoma ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.
Kompanija Rio Tinto
Izvor: Radar, 1. 6. 2024.
Litijum i ostalo: Kako EU misli da se „oslobodi“ Kine
Evropska unija donela je smernice kojima namerava da se oslobodi zavisnosti od Kine kada su u pitanju 34 kritične sirovine za ekonomiju budućnosti, kao što je litijum. Može li to da uspe?
Foto: Ruda litijuma - Robert Michael/DPA/Picture Alliance
Stanovnici Biterfeld-Volfena su naviknuti na hemijsku industriju. Međutim, rafinerija litijuma je novo postrojenje u industrijskom parku ovog istočnonemačkog grada. Toliko novo, da je prvo te vrste u celoj Evropi.
Fabrika AMG Lithium u Nemačkoj će igrati ključnu ulogu u borbi Evropske unije za sopstvenu industriju u ovoj oblasti. Pogon će omogućiti nabavku, obradu i rafinisanje litijuma u proizvod za baterije koji će omogućiti evropsku industriju baterija – bez kineskog litijuma.
To je barem ono što je planirano za 2028. godinu, kada će, kako kažu iz AMG-a, moći da se liše kineskog posrednika.
To bi trebalo da dovede EU na pravi put za postizanje ambicioznih ciljeva koji su sami sebi postavili. Radi se o reciklaži, rafinisanju i nabavci 34 takozvane kritične sirovine, među kojima su litijum, fosfor i boksit, kao i retki elementi kao što je niobijum.
Zakon EU o kritičnim sirovinama (CRMA), stupio je na snagu krajem maja i to je prva sveobuhvatna evropska strategija o nabavci minerala i metala.
Ambiciozni ciljevi ovog zakona trebalo bi da podstaknu domaću ekstrakciju, preradu i reciklažu. Do 2030. godine EU ne bi trebalo da troši godišnje više od 65 odsto određene sirovine (sa liste) iz trećih zemalja – što je teško zamislivo uzimajući u obzir trenutne lance snabdevanja.
„Da bismo mogli da se na geopolitičkom nivou takmičimo sa drugim velikim igračima kao što su Kina i SAD, vrlo je važno da CRMA omogući koordinaciju potreba i zahteva različitih država članica“, rekla je za DW Melani Miler iz berlinske Fondacije nauka i politika.
Kina dominira tržištem
Potražnja Unije za retkim zemljanim mineralima se danas rešava uvozom iz Kine, izveštava Evropska komisija. Kina dominira globalnim tržištima metala, rudarstvom, a posebno kontrolom obrade i rafinisanja sirovina.
U pokušaju Evrope da diverzifikuje lance snabdevanja i pokrene zelenu tranziciju, uticaj Kine se sve više doživljava kao pretnja.
„Bilo da govorimo o čipovima za virtuelnu stvarnost ili ćelijama za solarne panele, i zelena i digitalna tranzicija će biti podstaknute sirovinama. Litijum i retke rude već zamenjuju gas i naftu u srcu naše ekonomije“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još 2022. godine.
Da bi se postigli novi ciljevi Evropske unije, moraće da se otvaraju novi rudnici u Evropi – najmanje 10 odsto potrošnje cele Unije trebalo bi da se do 2030. godine pokriva lokalnim iskopavanjem, u odnosu na trenutnih tri odsto.
Međutim, rudarstvo zahteva vreme i novac. „U proseku je potrebno 17 godina da se razvije rudnik litijuma od prvobitnog otkrića do početka proizvodnje“, rekla je Alis Ju, analitičarka u informacionoj službi za cene energije S&P Global Commodity Insights.
Štefan Šerer iz AMG-a procenjuje da bi se investicioni troškovi za proizvodnju litijum-hidroksida iz novog nalazišta kretali između 500 miliona i milijardu evra.
Šta je sa novcem?
Prvi modul fabrike koja se gradi u Biterfeld-Volfenu trebalo bi da košta oko 140 miliona evra, a pet miliona obezbedila je vlada nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt.
Ali ulaganje u ovakve projekte je rizično zbog oscilacije cena koje mogu nepredviđeno da ugroze profit kompanije. Na primer, cena litijuma pala je za 80 odsto od 2022.
„Ljudi su veoma, veoma oprezni kada ulažu novac u litijumske projekte u ovom trenutku, jer je sa trenutnim nivoom cena veoma teško pokrenuti investicije“, rekao je Šerer.
Tu može da pomogne zajednička inicijativa vlada Francuske, Italije i Nemačke: te zemlje su zajedno obećale oko 2,5 milijarde evra javnih investicija. Ali taj novac možda neće biti dovoljan. Analitičarka Ju je rekla da će samo za postizanje cilja Evropske unije do 2030. u odnosu na litijum biti potrebno još nekoliko milijardi evra.
Ono što bi moglo da pomogne jeste privlačenje privatnog kapitala. I tu bi, paradoksalno, mogla da pomogne ni manje ni više, nego Kina. U razgovoru za DW, Ju je izjavila:
„Kada govorimo o diversifikaciji bez Kine, uglavnom mislimo na uvoz iz Kine. Ali do sada je EU sarađivala sa, recimo, kineskim ulagačima u proizvodnju baterija u Evropskoj uniji. Dakle, hoće li da se pokuša saradnja sa kineskim ekspertima i kapitalom i u pogledate rafinisanje litijuma?“
Izvor: Dojče vele, 3. 6. 2024.
Foto, unutrašnje: Prviprvinaskali.com
Foto, naslovna: Mindat
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0