Kompanija Alumina iz Zvornika (Rеpublika Srpska, BiH), ranije poznata kao Birač, saopštila je danas oko 16 časova da je "usled topljenja snega sa stokova boksita u fabričkom krugu kompanije došlo je do zamućenja vode u Drinskom kolektoru".
Alumina je naglasila da je "pH vrednost vode u dozvoljenim granicama", a da je "zamućenje posledica otopljenog snega koji je sa sobom poneo i čestice boksita, odnosno obojio vodu Drinskog kolektora, koja se ispušta u reku Drinu".
Na kraju saopštenja ova kompanija navodi da "očekuje brzu normalizaciju stanja vode u Drinskom kolektoru".
Obaveštenja komunalnih preduzeća
Ovim povodom, preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Loznice saopštilo je da je urađeno uzorkovanje i analiza vode na svim vodoizvorištima, da je pokazano da je voda ispravna za upotrebu i da nema odstupanja u parametrima koji bi ukazivali na bilo kakvu kontaminaciju, prenosi Fonet.
Na osnovu dobijenih informacija, uzrok promene boje reke Drine je povećano otapanje snega u području grada Zvornika, koje je na putu do reke spiralo naslage boksita.
Taj proces je doveo do promene boje vode, ali to nije uticalo na njen kvalitet za korišćenje, tvrdi JKP iz Loznice.
Imajući u vidu značaj zdravstvene bezbednosti, kao i mere predostrožnosti, preduzeće je navelo da će nastaviti uzorkovanje i analize više puta u naredna 24 sata.
Sve nadležne institucije i organi su obavešteni i situacija se neprekidno prati, navodi se u saopštenju i dodaje da su razgovori obavljeni i sa osobama koje su uzimale uzorke na mestu gde se ova voda ulila, a koji su potvrdili da nema zagađenja.
U slučaju bilo kakvih promena, građani će biti blagovremeno obavešteni, navode iz Vodovoda.
Oglasilo se i JKP Drina iz Malog Zvornika koje je obavestilo korisnike da je "zbog obojenosti reke Drine isključeno izvorište Suva Reka u Brasini iz sistema vodosnabdevanja. Obavešteni su nadležni organi, dr. Igor Dragičević iz ZZJZ Šabac, republički sanitarni inspektor Vladan Rašić i vodni inspektor Dragan Tadić".
Ovo JKP je priložilo i fotografiju:
Snimci udruženja
Pokret "Pokrenimo Mačvu" objavio je današnji video snimak Drine koji potvrđuju pomenuto "zamućenje", a zapravo zagađenje reke:
Posredstvom ovog udruženja objavljujemo i snimak lokacije odakle se materije ulivaju u reku - OVDE.
U međuvremenu smo dobili i snimak sa lica mesta od Olivere Kikanović, nekadašnjeg inspektora za zaštitu životne sredine grada Šapca. Navela je da je reč o Gornjoj Koviljači.
- Institucije ne rade, idealno za trovače! Voda je crvena već drugi dan, a sve ukazuje na moguće ispiranje boksitnih materijala u reku. Boksit, bogat gvožđem i aluminijumom, ostavlja iza sebe crvenu boju koja ne samo da ugrožava ekosistem reke već može imati i štetne posledice po zdravlje ljudi i životinja. Traje po par sati, pa se očisti!
Saopštenje Ministarstva
Naposletku, u poslednjem satu 2. januara, i Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je saopštenje za javnost u koje piše da su republički inspektori zaštite životne sredine "u najkraćem roku izašli na teren, kako bi sa nadležnim službama, utvrdili uzrok akcidenta zbog kojeg je sliv reke Drine duž teritorije Republike Srpske i Srbije obojen u crveno".
Ministarstvo dodaje da se, "prema informacijama nadležnih, akcident se dogodio u Republici Srpskoj kada je, usled većih padavina, došlo do odrona otpada sa deponije mulja fabrike Alumina doo Zvornik. Inspektori su danas obišli lokaciju Sunčana Reka, nizvodno od Malog Zvornika, gde su došli do saznanja da se preduzimaju sve potrebne mere i da su o akcedentu obaveštene sve nadležne institucije Republike Srpske, kao i Republike Srbije - Vodna inspekcija Republičke direkcije za vode, Agencija za zaštitu životne sredine i nadležno JVP Srbija vode.
Ministarstvo je najavilo da će u petak 3. januara Agencija za zaštitu životne sredine izvršiti uzorkovanje vode reke Drine. Uzorkovanje je zakazao i Zavod za javno zdravlje Šabac. Laboratorija JKP Vodovod i kanalizacija Loznica ispituje kvalitet vode za piće, merenjem osnovnih parametara na svakih sat vremena, a bunari najbliži reci preventivno su isključeni, navedeno je na kraju saopštenja.
Uticaj hemijskog i mineraloškog sastava crvenog mulja na parametre alkaliteta
Izvod stručnog rada
Crveni mulj je visokoalkalna koloidna suspenzija, zaostala nakon prerade boksita u glinicu po Bajerovom postupku. Uprkos višestrukom ispiranju crveni mulj zadžava snažan alkalitet, usled prisustva zaostale baze i čitavog niza alkalnih minerala. U ovom radu se razmatraju aspekti Bajerovog procesa koji utiču na alkalitet mulja, mehanizmi i hemizmi koji ga uslovljavaju, te parametri koji služe za njegovo kvantifikovanje.
U crvenom mulju pojavljuje se veliki broj minerala. Deo minerala vodi poreklo iz boksita, a ostali minerali su sintetisani usled delovanja procesnih uslova na boksit. Ovi novonastali minerali značajno doprinose alkalitetu crvenog mulja, a posebno desilikacioni produkti. Alkalitet crvenog mulja najlakše je posmatrati preko pH vrednosti. pH crvenog mulja je uglavnom u rasponu 10.5 – 12.5, i snažno je puferovana zbog prisustva više alkalnih minerala (hidroksidi, karbonati, aluminati i aluminosilikati) i njihovog dugoročnog rastvaranja. Prisustvo više puferujućih materija u mulju, izaziva kompleksno ponašanje mulja pri neutralizaciji kiselinama. Pored rastvaranja minerala nosioca alkalnih anjona, alkalitetu doprinose i reakcije izmene alkalnih anjona koje se dešavaju na površini metalnih oksida. Alkalni minerali uglavnom su nerastvorni ili slabo rastvorni u vodi, a rastvaraju se u mineralnim kiselinama. Zbog toga je alkalitet iz crvenog mulja vrlo teško ukloniti ispiranjem vodom. Tretman mulja mineralnim kiselinama, CO2, i gipsom, kao i odležavanje mulja na jalovištimima dovode do sniženja alkaliteta.
Konačno, alkalitet crvenog mulja predstavlja nepoželjno svojstvo sa širokim spektrom uticaja i potrebno ga je otkloni. Poznavanje mehanizama neutralizacije i rastvaranja, može doprineti efikasnosti neutralizacije i pronalaženju novih postupaka, kao i različitih primena neutralisanog mulja.
Iz zaključka rada
Konačno, alkalitet crvenog mulja treba da se otkloni, jer značajno utiče na deponovanje, upotrebu, neutralizaciju, brzinu taloženja, gustinu, hidrauličku provodljivost, brzinu sušenja, prašenje i druge parametre. Iz tog razloga razumevanje složenih mehanizama puferovanja i neutralizacije crvenog mulja predstavlja važnu oblast istraživanja. Razumevanje reakcija i mehanizama koji uzrokuju visok i dugoročno održiv alkalitet, može doprineti uspešnijoj neutralizaciji i pronalaženju novih postupaka, kao i različitih primena neutralisanog mulja.
Stručni rad Slavka Smiljanića i Ljubice Vasiljević sa Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Tehnološkog fakulteta u Zvorniku i Gordane Ostojić iz fabrike glinice Alumina - u celini OVDE.
Alumina o sebi
Alumina se bavi proizvodnjom alumosilikatnih proizvoda od 1978. godine i predstavlja, kako se opise na sajtu, "jedan od najvažnijih i najvećih industrijskih kompleksa na ovim prostorima".
U opisu još piše da je "u potpunosti izvozno orijentisana kompanija (preko 98% izvoz) i da izvozi proizvode u 55 zemalja "širom sveta na oko 310 različitih destinacija".
Od januara 2024. Alumina je u vlasništvu Pavgorda iz Foče, a od maja iste godine Pavgord je postao najveći akcionar kompanije Boksit iz Milića.
"Alumina je glavni partner Boksita sa dugoročnim ugovorom o isporuci rude boksit, koji je jedna od osnovnih sirovina za proizvodni proces Alumine. Ova strateška povezanost osigurava poslovnu stabilnost i kontinuitet naših operacija", stoji na zvaničnom sajtu.
Raniji problemi sa Aluminom
Mediji su pre tri godine pisali da se između zvorničkih povratničkih naselja Klisa, Durakovići i Čelišmani nalazi jezero crvenog mulja koji dolazi kao otpad nekadašnje fabrike glinice Birač Zvornik, današnje Alumine.
Crveni mulj je visokoalkalna koloidna suspenzija, zaostala nakon prerade boksita u glinicu po Bajerovom postupku. Uprkos višestrukom ispiranju crveni mulj zadržava snažan alkalitet, usled prisustva zaostale baze i čitavog niza alkalnih minerala, objavio je N1 2021.
Alumina je pretprošle godine planirala da uz ugalj koji koristi za zagrevanje fabrike loži i RDF gorivo napravljeno iz komunalnog i industrijskog otpada uvezenog iz Evropske unije. Ovu ideju su ranije razmatrali i u upravi preduzeća Rudnik i termoelektrani Gacko, uz veliko protivljenje meštana, pisao je Kapital.
Isti izvor je prošle godine objavio da problem odlaganja jalovine, odnosno, crvenog mulja koji dolazi kao otpad iz ove fabrike glinice, uprkos najavama, nije rešen, zbog čega se ponovo pojavilo crvenilo u reci Sapni.
Ponovljeno je da je reč o visokoalkalnoj koloidnoj suspenziji (talog visoke pH vrednosti), zaostaloj nakon prerade boksita u glinicu za koju su 2020. iz ove fabrike najavljivali da će biti rešena tako što će brana jezera u koje se jalovina odlaže biti podignuta za još pet metara.
Komentara: 0