Bioekonomija zasnovana na znanju je blisko povezana sa biotehnologijom i intelektualnom svojinom. Nesumnjivo je da je genetska modifikacija bila i da će ostati fundamentalni element bioekonomije i da biotehnološki napredak pruža prilike za ekonomski rast. U ovom slučaju se prefinjena nauka (genomika, proteomika, bioinformatika) "prevodi" u obične proizvode, na primer: farmaceutske proizvode, sredstva za pranje veša ili instant supe. Savremena biotehnologija u svakodnevnom životu ljudi budi ambivalentna osećanja u društvu.
Proizvodi za dnevnu upotrebu dobijeni genetskom modifikacijom spadaju u red proizvoda široke potrošnje:
kada je u pitanju hrana: Bt kukuruz, genetski modifikovana soja, GM pivo, ulje od GM soje; važno pitanje predstavlja i sadržaj GMO u hrani i prehrambenim proizvodima kao i obeležavanje GMO proizvoda; kada je u pitanju zdravlje: hormoni, kao što su eritropoetin, gensulin; monoklonska antitela u dijagnostici; genske terapije;
kada je u pitanju industrijska primena: pamuk, stočna hrana, enzimi u proizvodnji, različite vrste praška za pranje (…) i mnogi drugi.
Tri osnovne ekonomske grane definišu meru u kojoj će GMO biti uključen u biotehnološke grane koje nazivamo zajedničkim imenom „boje“:
agrobiotehnologija – tzv. zelena biotehnologija
industrija – koja predstavlja belu biotehnologiju
zdravlje – koje predstavlja crvenu biotehnologiju
O autoru
Prof. dr Tomaš Tvardovski zaposlen je na Institutu za bioorgansku hemiju Poljske akademije nauka u Poznanju i na Fakultetu za biotehnologiju i prehrambene nauke na Institutu za tehničku biohemiju Tehnološkog univerziteta u Lođu. Od 2004. godine, predsednik je Biotehnološkog saveza Poljske, a u nekoliko mandata potpredsednik Odbora za biotehnologiju Poljske akademije nauka i glavni urednik časopisa „Biotehnologija“. Njegova naučna interesovanja i istraživački rad tiču se regulatornih mehanizama za biosintezu proteina u eukariotskim sistemima, posebno kod biljaka. Njegov rad takođe uključuje pravna i društvena pitanja koja se tiču biotehnologije, a to su: intelektualna svojina, biobezbednost i prihvatanje u društvu.
Komentara: 0