Pritisci GMO-industrije i EU-lobista konstantni su, a deo onih koji odlučuju fasciniran je idejom da tehnologija može da reši probleme.
"Treba obrađivati svoj vrt", zaključio je Kandid na kraju čuvenog istoimenog filozofskog romana velikog francuskog prosvetitelja i filozofa Voltera.
Isti zaključak doneli su i Kristina i njena porodica sa kojom obrađuje vlastiti vrt u Velikoj Gorici kod Zagreba - doduše, iz razloga koji Volteru nisu mogli da padnu na pamet.
Vlastiti paradajz, tikvice, blitvu, salatu i štošta drugo počeli su da uzgajaju zato što smatraju da su za uzgoj voća i povrća na policama trgovina korišćeni pesticidi, a u njihovom je vrtu, tvrdi, sve organski uzgojeno.
"Čim se dira u prirodu, nije dobro"
O genetički modifikovanim organizmima, kaže, ne zna puno jer se to pitanje tematizuje kao "naučna fantastika". Svi, pa i ona, kaže, pretpostavljaju da je to loše i opasno za zdravlje, pa zaziru od toga iako nisu previše edukovani o GMO-ima i kako djluju na čovekov organizam. No, smatra da je strah itekako opravdan jer je sigurna u jedno: čim se dira u prirodu, to nije dobro.
"Mislim da kod nas nema GMO-a, nisam sigurna, ali mislim da do toga još nije došlo. Ali, ne sviđa mi se to što se priča o tome da će biti uslovljeno – znači, nećeš moći da uzimaš vlastito seme ili one stare sorte – nego se ide prema tome da se uzimaju ta GM semena."
"Ono što lično držim jeste da je daleko najveći problem ne samo za Hrvatsku, već uopšteno, problem životne sredine - kada jednom GM seme, odnosno polen, pustite u prirodu, nemamo nikakvog mehanizma ili barijera da ga zadržimo. To seme kontaminira sva ostala polja i mi ćemo kroz nekoliko godina ili generacija praktično celu zemlju zagaditi tim GM polenom i više nećemo da imamo čiste ne-GMO useve", kaže Znaor.
Priroda bez odbrane pred nepoznatim
A posledice su, ističe, nepoznate – prvi put u istoriji čovečanstva u prirodu ispuštamo nešto njoj nepoznato.
"Zadnjih stotinak godina koristimo i određene hemikalije, ali priroda, svejedno, tokom vremena može da razgradi većinu tih hemikalija, dok, kada je reč o GMO-u i radijaciji, to je nešto prirodi posve strano i priroda nema samoobrambene snage da to pročisti".
Osim toga, smatra, Hrvatskoj GMO ne treba – nismo gladni, a, osim toga, trebalo bi da svoje mesto na tržištu tražimo i profilišemo se kao čista, "zelena", ekološka zemlja, koja, kroz svoj turizam i gastroturizam, nudi nešto što nije industrijska poljoprivreda i proizvodnja hrane.
"U tom smislu ne vidim lično nikakvu dodatnu korist od GM organizama u Hrvatskoj. Čak vidim da bi to samo moglo da nam donese nevolje na nivou turističkog imidža".
U međuvremenu, krajem marta kao i krajem januara na glasanju Stalnog odbora za biljke, životinje, hranu i životinjsku hranu u Briselu, predlog Evropske komisije o autorizaciji dve nove GM sorte kukuruza i reautorizaciji postojećeg GM semena Mon810 za uzgoj na području Evropske unije nije uspeo da prikupi kvalifikovanu većinu država članica. Nije odobren ni uvoz niza genetički modifikovanih sorti kukuruza za upotrebu u hrani i stočnoj hrani, pa će konačnu odluku da ima Evropska komisija.
Hrvatska zabrana i suzdržanost
Pritom je Hrvatska oba puta, iako je na svojom teritoriji zabranila uzgoj GM hrane, pri glasanju bila suzdržana.
To je, kaže hrvatski evro-izaslanik Davor Škrlec, uzbunilo sve one koji prate problematiku GMO-a u Hrvatskoj, a izabrani predstavnici iz Evropskog parlamenta upozorili su na taj, kako kaže, kontradiktoran stav.
"Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić objasnio je kako je Hrvatska bila izuzeta u aneksu dokumenta i da je zbog toga glasala suzdržano, ali da će ubuduće biti protiv. Objašnjenje je neobično jer se autorizacija vrši za celu teritoriju EU, uz izuzeće država koje se odmah izjašnjavaju protiv i to treba da bude u tekstu rešenja, a ne u aneksima. Države članice imaju mogućnost i naknadnog izuzeća, ali su u tom slučaju obvezne su to da obrazlože naučnom analizom, što je komplikovano i preskupo za države poput Hrvatske", kaže Škrlec.
U Ministarstvu, pak, objašnjavaju da su predlozi odluka u kojima je Hrvatska ostala suzdržana napisani tako da se u njihovom dodatku navodi izuzeće od uzgoja GMO-a na teritoriji svih država članica koje su prethodno podnele takav zahtev.
A među državama koje su zatražile izuzeće jest i Hrvatska – i tu je stvar, prema Ministarstvu, "zapela" na birokratskim formulacijama.
Nedoslednosti članica EU
"U ime Republike Hrvatske, kao nadležno tielo, Ministarstvo zdravstva glasalo je suzdržano, uz suglasnost Ministarstva poljoprivrede, zbog mišljenja da bi glasanjem protiv Odluka to značilo da smo i protiv izuzeća od uzgoja GMO na teritoriji Hrvatske. Na samom glasanju RH je naglasila da je protiv uzgoja GMO-a, ali zbog načina na koji su Odluke napisane – odnosno da sadrže listu država koje traže izuzeće od GMO – glasali smo suzdržano. Napominjemo da je u Hrvatskoj zabranjen uzgoj GMO useva, bez obzira na konačni završetak procedure donošenja Odluka, koje su, pak, upućene na Žalbeno vieće u EU jer nije postignut potreban konsenzus. Ministarstvo poljoprivrede poduzima korake na osnovu kojih će prilikom sledećeg glasanja na temu GMO-a Hrvatska glasati protiv".
No, Škrlec uppozorava i na nedoslednosti drugih zemalja, poput Nemačke, koja je takođe bila suzdržana, ili Italije, koja je glasala "za". Objašnjava da SAD, kao veliki zagovornik i korisnik GMO kultura za ljudsku i životinjsku prehranu, kontinuirano vrši pritisak u EU.
"Ne samo kroz svoje kompanije za proizvodnju semena nego i prehrambenu industriju. Pogotovo autorizacija GMO-a za životinjsku prehranu prolazi relativno nezapaženo u EU. Iako EU svojim zakonodavstvom zahteva navođenje prisutnosti GMO u prehrambenom proizvodu i dodatno sa dozvoljenim procentom, vrlo je malo potrošača upoznato sa tom činjenicom".
A s obzirom na to da se Bajer odlučio za kupovinu Monsanta, može se, kaže, očekivati sve veći pritisak unutar EU na sadnju GM kultura jer će i hemijska industrija imati interes zbog sredstava za zaštitu bilja ili uništavanje korova, pogotovo na bazi glifosata, čija se autorizacija, navodi, uporno pokušava da progura.
Škrlec upozorava i na mogući "prodor GMO-a na mala vrata" ne samo u zemlje članice Unije, nego i u susedne zemlje.
Fascinacija tehnološkim napretkom
"Vrlo lako može da dođe do prekogranične kontaminacije, vetrom ili insektima, ali zabrinjavajuće je kako je upravo iz susednih zemalja, Bosne i Hercegovine i Srbije, ilegalnim putem u Hrvatsku ušlo GM seme, jer su GMO usevi otkriveni u pograničnom području Hrvatske".
Znaor, pak, kaže da su dva ključna razloga za probleme u EU povezana sa GMO – prvi je taj što je deo onih koji odlučuju "fasciniran tehnološkim napretkom".
"Misle da se čovek može igrati Boga stvoritelja i da ćemo kroz tehnološki napredak da rešimo sva naše socijalne, ekonomske, ekološke i ostale probleme. Nažalost, istorija nas uči da nam tehnologija nikada nije sasvim rešila probleme; naprotiv, većina tehnoloških inovacija stvorila je dodatne".
Kao drugi razlog navodi to što je reč o industriji koja raspolaže golemim novcem i lobistima koji mogu, ako ne direktnim, one koji odlučuju da "navuku" indirektnim koristima.
"Mnogi od tih ljudi, kada završe u politici, karijeru nastavljaju u tim industrijama ili iz tih industrija dolaze u politiku", zaključuje Znaor.
"GMO-free" sertifikat za praćenje trendova
Potrebe i bojazni potrošača prepoznali su u varaždinskoj "Vindiji", čija je firma "Koka" krajem prošle godine postala prva i zasad jedina firma u Hrvatskoj kojoj je dodeljen GMO-free serfitikat, i to za sveže pileće meso robne marke "cekin". Sertifikat je dobila i njihova fabrika stočne hrane "Blagodar", čijim se proizvodima snabdevaju kooperantske farme za uzgoj pilića. Time se, kaže direktor Stjepan Sabljak, garantuje da na stolove dolazi isključivo domaća piletina iz prirodnog uzgoja i prerade, koja se i tovi hranom iz Hrvatske. Kaže da su se pritom vodili vladajućim trendom svakodnevne konzumacije zdravih namirnica. Sertifikaciju je sprovela ovlašćena kuća Agrovet iz Austrije, a sertifikatom se, ističe, potvrđuje da piletina ne sadrži ni dopušteni procenat GMO-a do 0,9 posto.
"U Hrvatskoj je GMO proizvodnja zabranjena, ali dopušten je uvoz GM hrane za životinje, što znači da su u proizvodima životinjskog porekla mogući tragovi GMO. Prema zakonu, mesni i mlečni proizvodi nastali od životinja koje su se hranile genetički modifikovanom hranom ne moraju na svojim deklaracijama da imaju oznaku GMO. "Koka" dobijenim sertifikatom garantuje da su proizvodi sveže piletine ’cekin’ u potpunosti bez GMO".
"Nulta tolerancija" na GMO u životnoj sredini
U Ministarstvu ističu da je u Hrvatskoj zabranjen uvoz genetički modifikovanog poljoprivrednog reprodukcijskog materijala, kao i njegova proizvodnja, bilo u komercijalne svrhe, bilo u obliku poljskih istraživanja, pa je na snazi "nulta tolerancija" na uvođenje u životnu sredinu živih genetički modifikovanih organizama. Navode i da na tržištu Hrvatske nema GM hrane za ljudsku prehranu, a da bi, kad bi je bilo, morala da bude jasno označeno da sadrži GMO ili sastojke koji sadrže GMO, kao što je to obvezno i u svim drugim zemljama članicama EU.
"U skladu s Direktivom EU iz 2015. godine Hrvatska je i pre donošenja izmena i dopuna Zakona o GMO (u septembru 2015.) dostavila zahtev o geografskom izuzeću Evropske komisije za devet genetički modifikovanih biljnih kultura koje su bile u postupku odobravanja ili već odobrene za uzgoj na nivou EU. Ovime se Hrvatska odlučila za zabranu setve/sadnje GM kultura na svojoj teritoriji, što je od strane EK primljeno na znanje i prihvaćeno od strane biotehnoloških kompanija".
Komentara: 0