Evropski parlament izglasao je prigovor na odobrenje za stavljanje na evropsko tržište proizvoda od GMO kukuruza
Reč je o kukuruzu biotehnološke kompanije Sindženta. Odobrenje se ne odnosi na uzgoj, već na prodaju hrane i stočne hrane koja sadrži taj kukuruz.
"Protivim se ovom odobrenju jer je većina građana EU i Hrvatske protiv GMO proizvoda. Osim toga, taj kukuruz je otporan na herbicide iz klase glifosata što znači da njegov uzgoj povećava upotrebu kontroverznog herbicida. Parlament je dosad izglasao prigovor na svako novo odobrenje GMO hrane od strane Komisije jer smatramo da je sistem odobrenja nepravedan", kazala je tim povodom evrozastupnicima Biljana Borzan, kako je saopšteno iz njenog kabineta.
Prema istraživanju koje je kancelarija euvrozastupnicima Borzan sprovela u Hrvatskoj, 73,4 odsto ispitanika izjavilo je da ih zabrinjava GM hrana. Da nemaju problema sa GM hranom izjavilo je 15 odsto ispitanika, dok ih 11,6 odsto nije moglo dati definitivan odgovor.
"Ti podaci pokazuju da je hrvatska javnost vrlo negativno raspoložena prema GM hrani i svi koji ih predstavljaju to bi trebalo da poštuju. Utoliko mi nije jasno zašto su predstavnici Ministarstva poljoprivrede nedavno glasali uzdržano kada se u Komisiji odobravao uzgoj novih GMO kultura. Dobila sam veliki broj poruka zabrinutih građana, sve sam ih uputila na ministra poljoprivrede jer su po njegovim uputstvima glasali službenici", pojasnila je.
Kod odobrenja svakog novog GMO na tržištu EU države glasaju preko svojih službenika u Stalnom odboru za biljke, životinje, hranu i životinjsku hranu unutar Komisije, ali im je potrebna kvalifikovana većina, što je otprilike 20 država. Od 2003. države nikad nisu uspele da prikupi kvalifikovanu većinu "za" ili "protiv" i Komisija u tom slučaju mora preseći i doneti odluku.
"Kada to odobrenje dođe na dnevni red Parlamenta, glasaću za prigovor na odluku Komisije jer je moj posao da EU radi za ljude, a oni očigledno ne žele širenje GMO kultura. Pozivam predstavnike ministarstva poljoprivrede da se tako postave kada sledeći put budu glasali", poručila je Borzan, navodi se u saopštenju.
U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.
U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:
77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 1
Sekula
Kakva farsa. Šta su sve ljudi spremni da urade za pare. Da pobiju pola čovečanstva i da mirno spavaju...