Centar za životnu sredinu početkom ovog meseca dostavio je Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa inicijativu za ratifikaciju GMO amandmana na Arhusku konvenciju od strane Bosne i Hercegovine. Arhuska konvencija - Konvencija o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosuđu u oblasti životne sredine - ratifikovan u 2008. Bosna i Hercegovina, a GMO amandman bi se odnosio na učešće javnosti u odlučivanju o namernom unošenju u životnu sredinu i na tržište genetički modifikovanih organizama (GMO).
Inicijativu za ratifikaciju GMO amandmana Arhuske konvencije su podržale 23 organizacije civilnog društva iz Bosne i Hercegovine koje se bave zaštitom životne sredine, Federalno ministarstvo životne sredine i turizma, kao i Savet za GMO BiH. Do danas, GMO amandman je ratifikovalo 30 potpisnica Arhuske konvencije, izjavio je koordinator Arhus centra u Banja Luci Viktor Bijelić.
- GMO amandman se samo dodaje kao poseban deo koji omogućava građanima, fizičkim i pravnim licima pristup informacijama po pitanju genetički modifikovanih organizama, o namernom unošenju u životnu sredinu i stavljanju u promet, kao i učešće javnosti kada se odluke donose za takve aktivnosti, znači oslobađanje i marketing. Poenta je da građani imaju pre svega informacije da se nešto takvo priprema, a drugo - da odlučuju o tome da li da se tako nešto učini ili ne", objašnjava Bijelić.
Bijelić ističe da je ratifikacijom GMO amandmana neophodno pokazati opredeljenje Bosne i Hercegovine da se uskladi domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti sa međunarodnom i evropskom legislativom. Uz to, želi se uticati na svest građana o pitanjima vezanim za GMO.
- Ovom inicijativom želeli smo da postignemo dva efekta - jedan je da pokrenemo informacije o tome u javnosti, da građani Bosne i Hercegovine imaju više informacija o tome šta su genetički modifikovani organizmi, koji rizikuje sa sobom nose, a sa druge strane da omogućimo da Bosni i Hercegovini pristupi tom GMO amandmanu, ratifikuje ga i počne da ga primenjuje u praksi.
Zakoni u BiH nisu rekli "ne" GMO proizvodima
Bijelić podseća da GMO trenutno nisu dozvoljeni u Bosni i Hercegovini za ljudsku upotrebu, a da tu oblast definišu dva zakona - Zakon o GMO BiH i Zakon o GMO RS, koji nisu usklađeni.
- Zvanično, u Bosni i Hercegovini nisu dozvoljeni GMO za ishranu ljudi. Ne postoji niti jedan zvanični zahtev za stavljanje GMO u promet, niti za proizvodnju GMO na teritoriji BiH za ljudsku puotrebu. Postoje 25 zahteva koji su odobreni i koji su aktivni, da se koriste ili za uvoz GM sojine sačme, koja se nalazi u tzv. stočnom miksu, stočnoj hrani. Na ovaj način, ona je ušla na tržište Bosne i Hercegovine i nalazi se u stočnoj hrani. Obaveza svakog operatera koji uvozi takvu GM sojinu sačmu je da na stočnom miksu kao finalnom proizvodu mora da navede da sadrže GM soju.
Prošle godine u Bosni i Hercegovini su zabeleženi žitni usevi koji su bili genetički modifikovani. Nakon što su otkriveni, uništeni su. Ali pitanje je do kada će tržište BiH biti zaštićeni, jer zakoni nisu jasno reći "ne" proizvoda od GMO.
- Postoji samo okvir u kojem se odlučuje o donošenju odluka o uvozu, o stavljanju na tržište, tzv. ispuštanje u životnu sredinu, gde je, između ostalog, predviđena i procena rizika od takvih aktivnosti. Na osnovu procene rizika, Savet za GMO odlučuje da li može tako nešto da se uradi ili ne, kaže Bijelić.
Kampanja za ratifikaciju GMO amandmana Arhuske konvencije od strane Bosne i Hercegovine, sprovodi Centar za životnu sredinu iz Banjaluke, uz finansijsku podršku Fondacije Geko iz Nemačke i programa tranzicija Ministarstva spoljnih poslova Republike Češke.
Komentara: 0