Švajcarski birači u nedelju izlaze na dva referenduma kako bi zaštitili kvalitet svoje ishrane i poljoprivrede, prenose švajcarski mediji. Švajcarci ujedno odlučuju i o pravnom statusu biciklističkih staza.
Švajcarska je uglavnom urbano društvo, ali je poljoprivreda važan deo njenog kulturnog identiteta. Mnogi veruju da je identitiet ugrožen uvozom jeftine hrane koja krši visoke švajcarske standarde.
Švajcarci zato izlaze na biračka mesta 23. septembra na dva referenduma o budućnosti prehrambene industrije. Zakazani su pošto je prikupljeno više od 100.000 potpisa, kako je i utvrđeno Zakonom o direktnoj demokratiji.
Prvi referendum poznat je kao Inicijativa o pravednoj ishrani. Poziva se savezna vlada da promoviše ekološku i pravednu proizvodnju hrane koja uzima u obzir dobrobit životinje. Predlaže se uvođenje detaljnijeg označavanja proizvoda i preduzimanje mera protiv bacanja hrane.
Drugi referendum je o prehrambenom suverenitetu Švajcarske. Zbog suverenosti hrane u toj zemlji, zahteva se radikalna reorganizacija poljoprivrednog sektora, sa jačim fokusom na manja i porodična gazdinstva. Predlaže se zabrana genetičkog inženjeringa, mere za povećanje broja zaposlenih u poljoprivredi, određivanje pravednih cena za sve proizvode i plaćanje većih nameta za uvezenu hranu.
Prvi referendum promoviše švajcarska Zelena partija, a drugi švajcarsko poljoprivredno udruženje Uniter.
Protivnici, uključujući švajcarsku vladu, veruju da će usvajanje oba zahteva dovesti do porasta birokratije i cena, a Švajcarska može da bude i u sukobu sa postojećim međunarodnim trgovinskim sporazumima.
Prema anketama, rezultati će biti "tesni".
Švajcarci u nedelju glasaju i na referendumu koji je najavila vlada kako bi potvrdila svoju martovsku odluku da legalno uskladi staze za biciklizam sa pešačkim i planinskim stazama.
Pre četrdeset godina, u Ustav Švajcarska uneta je obaveza održavanja i gradnje pešačkih i planinskih staza, a sada se želi proširenje i na obavezne biciklističke staze.
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0