Možda će se tek u sledećoj generaciji znati kakve su posledice genetski modifikovane hrane po zdravlje. U eksperimentima su dokazani štetni efekti ovih namirnica po životinje, ali rezultati nisu uporedivi
Srbija je, posle Ukrajine i Italije, najveći evropski proizvođač soje koja nije genetski modifikovana (GM), i jedina smo zemlja u Evropi čija proizvodnja zadovoljava potrebe države. Uprkos tome, postoje nagoveštaji da se i na našim trpezama nalaze neki prehrambeni proizvodi, meso, jaja ili mleko, koji su, u lancu od proizvođača do trgovinskih lanaca, indirektno postali GM.
Da li su takve namirnice zdravstveno bezbedne i šta se dešava u ljudskom organizmu nakon konzumiranja GM hrane, pitanje je na koje stručnjaci, nažalost, još ne mogu da daju precizan odgovor. Pre svega zbog takozvanog produženog efekta GM hrane, koja se na tržištu nalazi tek 15 godina, što nije dovoljno da bi mogao da se sagleda njen dugoročni uticaj na zdravlje ljudi.
Međutim, prvi signali da GM hrana može da predstavlja potencijalni zdravstveni rizik dati su još krajem devedesetih godina prošlog veka, svega nekoliko godina posle pojave prve komercijalne GM kulture, paradajza "flavr savr".
- Arpad Pustai, koji je istraživao uticaj GM hrane na laboratorijske pacove, u Rouet istraživačkom institutu u Aberdinu, u Škotskoj, još ’98-’99. je ustanovio zadebljanje sluzokože želuca kod laboratorijskih pacova, koje vodi ka gastritisu, i čija posledica može da bude pojava čira i/ili maligniteta - kaže za "Novosti" profesor dr Miodrag Dimitrijević, redovni profesor Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Ove promene je pripisao ishrani ovih pacova GM krompirom.
U istraživanja Jermakova u Rusiji, Seralinjija u Francuskoj i u drugim zemljama, na eksperimentalnim životinjama, u laboratorijskim uslovima, GM hrana je dovedena u vezu sa alergijama, degenerativnim promenama, slabljenjem imunog sistema, povećanjem učestalnosti kancerogenih oboljenja, padom reproduktivne sposobnosti. Takođe, utvrđen je produžen negativni efekat na dve-tri generacije potomstva životinja koje su hranjene GM hranom.
- Imajući ukupna saznanja u vidu, postoje veoma ozbiljne naznake da GM hrana, na ovom nivou razvoja transgene tehnologije, može da predstavlja rizik po zdravstvenu bezbednost ljudi - napominje dr Dimitrijević. - Ali treba uzeti u obzir da su sitnije laboratorijske životinje brže u reakciji na ishranu, brže i u reprodukciji od ljudi. U pojedinim tretmanima hranjene su isključivo GM hranom, što sa ljudima nije slučaj. Zato su efekti GM hrane na laboratorijske organizme burniji, vidljiviji u kraćem vremenskom roku, dok bi se ti efekti kod ljudi, koji ne jedu koncentrovanu GM hranu, eventualno videli posle dužeg vremenskog perioda. Možda tek u narednoj generaciji, pa bi time bilo teže da se povežu negativne zdravstvene posledice, baš i isključivo sa GM hranom.
Mi smo ono što jedemo, ističe Dimitrijević. Hrana menja naš nasledni materijal na duge staze. To je dvosmerni put, gde čovek prilagođava ishranu sebi, ali se i sam prilagođava onome što jede. Transgena tehnologija, koja proizvodi GMO i hrana koja nastaje od GMO sigurno utiče na promene u organizmima, koji je usvajaju.
- Novija istraživanja ukazuju da delovi naslednog materijala iz hrane koju unosimo mogu da ostanu i opstanu u organima za varenje - objašnjava naš sagovornik. - Sve do skoro se smatralo da se nasledni materijal hrane raspada, degradira pri varenju i da ne utiče na nasledni materijal i procese čoveka. Iz tog razloga uticaj ishrane na stanje ljudskog organizma, na molekularnom nivou, nije detaljnije proučavan. Međutim, u poslednjih nekoliko godina je naučnim eksperimentima pokazano da pojedini delovi nukleinskih kiselina iz hrane mogu ne samo da opstanu, već i da menjaju procese u ljudskom organizmu. Ono što jedemo definitivno može da utiče na naše gene.
Istraživanja iz 2005. godine pokazala su da elementi mikro RNK, koji mogu da uđu u naš organizam putem hrane, pa i GM hrane, potencijalno mogu da utiču na rad oko 5.300 gena u ljudskoj naslednoj osnovi, što čini oko 30 odsto humanog genskog fonda.
- Svaka nagla promena nasledne osnove, na način kako to radi današnja transgena tehnologija, od strane ćelije (organizma) doživljava se kao agresija - zaključuje dr Dimitrijević. - Prirodna reakcija ćelije je da enzimskim mehanizmima iseče i "popravi" promenu tj. vrati naslednu osnovu na stanje pređašnje. Ako to ne uspe, onda može da pokuša da blokira genski produkt. Ako to ne uspe, onda je skoro izvesno da će s vremenom da dođe do promene u samom genu koji je ubačen. Pravac te promene nije izvestan ni u trajanju, ni u ishodu.
- Mnoge evropske zemlje, kao što su recimo Austrija, Nemačka, Švajcarska, svoje potrošače su "obezbedile" uvođenjem oznake GMO FREE kvalitet "Dunav soja" - kaže Marija Kalentić, regionalna direktorka organizacije "Dunav soja".
- Ovaj strogo kontrolisani standard omogućava označavanje prehrambenih proizvoda (mesa, jaja, mleka) koji su dobijeni korišćenjem genetski nemodifikove soje evropskog porekla.
Komentara: 0