Jedna je tranziciona, dabogda imao pa nemao, a druga je seme ti se zatrlo, dabogda! Ta zbog pritiska kompanija koje genetski modifikovanim organizmima uništavaju srpsko tržište dampinškim cenama
Kao seljačko dete poljoprivredu je zavoleo od malih nogu. Toj ljubavi ostao je veran i kao student i kao univerzitetski profesor, i sada kao skupštinski poslanik. Ceo svoj život prof. dr Miladin M. Ševarlić posvetio je nauci o poljoprivredi i borbi za selo i seljaka. Prvo predajući studentima Poljoprivrednog fakulteta BU, gde je izveo generacije studenata, koje su imale privilegiju da uče od profesora kao što je on. Zatim u javnim istupima u medijima i na skupovima posvećenim poljoprivedi, gde oduvek deli svoja znanja, savetuje i seljake i vlast, objašnjava šta je dobro, a šta nije u našoj poljoprivednoj politici, i ne libi se da kritikuje, da digne glas protiv genetski modifikovane hrane, protiv prodaje državne zemlje i drugih loših stvari.
I danas, kad je zvanično u penziji, bar što se profesure tiče, on svoju misiju nastavlja. Što kao poslanik i predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina, što kao donedavno predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Objašnjavajući zašto ne može i suštinski da se penzioniše, jednostavno kaže da se pamet ne može penzionisati i da će, dokle god ga zdrav razum bude služio i bude fizički sposoban, činiti sve što je u njegovoj moći na polzu narodu srpskom, nezavisno od toga da li će biti u Skupštini ili ne.
Odakle tolika ljubav prema selu i poljoprivredi?
- Ja sam seljački sin. Moji su pokojni roditelji imali malo gazdinstvo u selu Preljini kod Čačka, gde sam proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Nasledio sam ga i proširio, kupio još tri hektara, u jednom komadu, kako mi to kažemo. Uz finansijsku pomoć mlađeg sina, koji nažalost ne živi u Srbiji.
Dodaje da je lane na toj zemlji gajio soju, za čačanski kraj neobičnu kulturu. Prijala joj je, kaže, kišna godina. Ne žali se na prinos, s obzirom na to da, kao i većina Srba ratara, nema rešen problem navodnjavanja.
Iz svog proizvođačkog iskustva preporučuje poljoprivrednicima da napuštaju proizvodnju koja im se ne isplati, izuzev kad proizvode za sopstvene potrebe.
- Srpskog seljaka – kaže – unazađuje ekonomski neodrživa logika da nije bitno ako se izgubi na jednoj proizvodnji, pa se to pokrije zaradom na drugoj, jer time uništavaju i onu proizvodnju koja im je rentabilna.
Selo od srca preporučuje i svim gradskim penzionerima. Da prodaju svoje stanove, kupe kuće s okućnicama u relativno urbanizovanim seoskim naseljima, gde imaju zdravstvenu zaštitu.
- Tamo bi lepo mogli da se zanimaju organskom poljoprivrednom proizvodnjom za svoje i potrebe svojih potomaka. Pride da žive zdravim životom, a i da na seosko stanovništvo prenesu svoja znanja i iskustva stečena radom u gradovima – objašnjava.
A kakav je položaj srpskog sela i seljaka danas?
- Srpska poljoprivreda i srpski domaćini nalaze se između dve kletve. One jevrejske koja je opštepoznata, dabogda imao pa nemao, jer sve ono što su imali uništeno je u godinama tranzicije. I druge, još teže, srpske kletve: Seme ti se zatrlo, dabogda. Te zbog pritiska kompanija koje proizvode genetski modifikovane (GM) organizme (GMO) i proizvođača koji koriste te sirovine i njima vrše pritisak na srpsko tržište po dampinškim cenama. Nijedna država u svetu ne bi dozvolila to što dozvoljava naša! Samo kod nas jedan ministar trgovine, kao što je u Srbiji Rasim Ljajić, može letos javno da kaže kako se na tržištu Srbije nalaze GM proizvodi i da mu ni dlaka s glave ne fali. U svakoj drugoj zemlji bi predsednik vlade smenio takvog ministra. Ali, eto, kod nas sve može. Može iako su odbornici u 135 skupština opština i gradova jednoglasno usvojili Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO.
Može i da se najavljuje prodaja državne zemlje, čak i strancima. A tome se profesor Ševarlić žestoko protivi, smatra to zločinom prema budućim generacijama.
- Jer mi tu zemlju nismo nasledili od naših očeva i dedova, već smo je pozajmili od naših sinova i unuka. Zato se postavlja pitanje, ako ova generacija s postojećim resursima nije u stanju da bude ekonomski i socijalno održiva, kako će biti naredna, kada joj ova sadašnja rasproda zemlju, vodu i svu državnu imovinu? To nije imovina Vlade Srbije, kako oni to pogrešno shvataju i krčme, već imovina naroda Srbije – zaključuje.
Osim svojim stavovima, prof. dr Miladin M. Ševarlić skrenuo je letos na sebe pažnju javnosti kad je u narodnoj nošnji došao na konstituisanje Skupštine.
- Hteo sam da poručim da Skupština treba da bude narodna, a ne partijska. Voleo bih da na svako svečano zasedanje svi poslanici dođu u narodnim nošnjama, bilo da su Srbi, ili da pripadaju manjinama.
On lično će, obećava, u narodnoj nošnji doći svaki put kad ispred Skupštine bude postrojena garda, kad bude pevana himna i kad se bude raspravljalo o problemima poljoprivrede i sela.
Nije Skupština jedino mesto gde paše tkanicu. Nošnju odeva i za druge najvažnije svečanosti.
- Prvo za krsnu slavu, Svetog Iliju, kad u narodnoj nošnji tri dana dočekujem goste. Zatim, Vidovdan, slava Društva srpskih domaćina. Tada obilazim mesta herojskih podviga srpskih domaćina i njihovih sinova, spomenik majoru Gavriloviću, Tekeriš na Ceru, mojkovačku Bojnu njivu, Javor... – nabraja. – Tako idem i na svadbe i krštenja, a ne libim se da je odenem i van granica Srbije.
Jednom je u nošnji održao uvodno predavanje na međunarodnom simpozijumu o seoskom turizmu na Državnom agrarnom univerzitetu u Volgogradu, na kome je i počasni profesor. Oduševio je sve učesnike simpozijuma, od Amerikanaca do Rusa. Pogotovo Ruse.
- Rekli su da sam ih postideo, naravno, ne u pežorativnom smislu, jer oni imaju tako bogate nošnje. Pogotovu što je to područje koje se graniči s donskim kozacima, a njihove su nošnje prekrasne.
A ima ne jednu nego dve nošnje! Jednu Karađorđevića, sivomaslinaste boje, drugu Obrenovića, teget boje, da objedini i pomiri dve srpske dinastije. Međutim, kaže, malo je majstora u Srbiji koji znaju nošnju da sašiju.
- Imam sreće što mi je porodični kum Tone Mutapović, terzija iz sela Prislonica, pa imam u čemu da dolazim na skupštinska zasedanja. Da iz skupštinskih klupa branim srpskog seljaka. Tako me bolje razume.
antrfilei
Ne opraštam državi što mi zavlači ruku u džep
Profesor Ševarlić je jedan od 700.000 penzionera kojima se isplaćuju umanjene penzije. „Radeći više od 40 godina stekao sam relativno skromnu penziju, sada manju od 500 evra, jer mi svakog meseca ovaj režim zakida 10.711 dinara i 80 para. Godišnje, preko hiljadu evra. Od te sume za celu 2016. godinu vratili su mi 5.000 dinara, dakle, svega 3,89 odsto od onoga što su mi oteli. Ima li negde u svetu da jedna država na takav način i toliko pljačka svoje građane?! To je isto, kaže: „Kao da su ušli u banku i skinuli mi novac sa štedne knjižice! Naravno da ne opraštam to zavlačenje ruke u džep! Solidaran sam s ostalim opljačkanim penzionerima i verujem da ćemo, uz pomoć advokata, svoje pare vratiti, ako bude trebalo, i preko suda u Strazburu.”
Što Beograd ne bi dao zemlju u zakup penzionerima
Beograd bi mogao da učini jednu dobru stvar za svoje penzionere. Da im, bez naknade ili za simboličnu naknadu, na više godina izda u zakup po 10, 15 ari državnog zemljišta, koje se sada ni za šta ne koristi, predlaže profesor Ševarlić. Neiskorišćenog zemljišta u sitnijim parcelama na teritoriji Beograda ima na hiljade hektara, i to u svim opštinama izuzev tri centralne. Penzioneri bi na iznajmljenim parcelama mogli da organizuju proizvodnju za sebe i svoje domaćinstvo, umesto što ta zemlja, kao što je sada slučaj, kaže, ne služi ničemu ili su je vlasnici susednih parcela uzurpirali i koriste je.
Stidim se na pijaci
Stidim se kad odem vikendom na pijacu i vidim kako se bivši seljački sinovi, današnja pokondirena gospoda, kad kupuju od seljaka, cenjkaju za svaki dinar i likuju kad uspeju da mu spuste cenu proizvoda. Isti ti seljački sinovi u kafićima plaćaju preskupi kapučino i još ostavljaju bakšiš. To je taj naš omalovažavajući odnos prema poljoprivrednicima i našem seoskom poreklu, kaže profesor Ševarlić.
Najmlađi odbornik
Prof. dr Miladin M. Ševarlić rođen je 12. juna 1949. u Čačku, od oca Miloša i majke Milene. Detinjstvo je proveo i osmogodišnju školu završio u selu Preljina. Deda Radovan mu je bio solunski ratnik. Iako je u tim posleratnim godinama bilo uobičajeno da se žene na selu porađaju kod kuće, njegova majka se porodila u čačanskoj bolnici. Tu su ga zamenili s drugom bebom, koja je srećom bila devojčica, pa je zamena brojeva šest i devet lako otkrivena.
Voli da istakne da je njegova Preljina ucrtana na svim auto-kartama, pa kolegama po Evropi ne mora dvaput da kaže odakle je, jer su mnogi to ime upamtili putujući kroz Srbiju.
Gimnaziju je završio u Čačku, a Poljoprivredni fakultet u Zemunu, gde je magistrirao, doktorirao i predavao agroekonomske predmete do penzionisanja. Honorarno je predavao i na drugim fakultetima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.
Sada je nestranački poslanik u Skupštini Srbije izabran na listi koalicije Dveri-DSS. I to mu nije prvi „politički angažman“. Davne 1969. bio je najmlađi odbornik Prosvetno-kulturnog veća u Skupštini Beograda. U tom sazivu bio je s pokojnim glumcem Ljubom Tadićem.
Suprugom Miroslavkom oženio se sa 25 godina i iz tog braka ima dva sina, Predraga (1977) i Branka (1980) i za sada troje unučadi, Relju (2007), Nedu (2011) i Iskru (7. decembra 2016).
Glose
Pamet se ne može penzionisati
Penzioneri, prodajte stanove i idite na selo!
Srpskog seljaka unazađuje logika da nije bitno ako se izgubi na jednoj proizvodnji, pa se to pokrije zaradom na drugoj
Mi nismo zemlju nasledili od naših očeva i dedova, već smo je pozajmili od naših sinova i unuka
U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.
U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:
77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 0