Dr Berenji, Društvo genetičara Srbije: Opasna igra genima

Dr Berenji, Društvo genetičara Srbije: Opasna igra genima

Koliko nam GMO hrana ugrožava zdravlje? Modifikovani organizmi nose transgen iste vrste ili iz potpuno nesrodnog organizma, a sposobni su čak i da ga predaju potomstvu


Narodna poslovica "zdravlje na usta ulazi" poslednjih godina kao da sve više gubi smisao, s obzirom na to da su vesti o "otrovnoj" hrani koju jedemo postale naša svakodnevnica. O tome da li su GM organizmi opasni ili je reč o tehnici uzgajanja, koja bi mogla da reši problem gladi u svetu, za „Život plus“ govori profesor dr Janoš Berenji iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i predsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije:

- GMO nastaju u bitehnološkim laboratorijama primenom genetičkog inženjerstva sa ciljem da se planski promeni, odnosno poboljša genom ciljnog organizma. Ciljni organizam može da bude mikroorganizam, biljka ili životinja. Transgen koji se dodaje genomu ciljnog organizma može da potiče iz iste vrste ili iz nekog drugog potpuno nesrodnog organizma. Transformacija, odnosno transgeneza se izvodi na nivou DNK i ćelije, posle čega se ceo sistem podiže na nivo biljke. Novostvorena biljka nosi transgen u svakoj svojoj ćeliji, pa ga čak predaje i potomstvu.

Da li je zdravlje ljudi ugroženo genetski modifikovanom hranom i u kojoj meri?

- Na ovu temu vode se opsežne diskusije. Protivnici GM hrane smatraju da su posledice genetičkog inžinjerstva i unošenja stranog gena nepredvidive. Lako se može dogoditi da transgene biljke, kao hrana sadrže za čoveka štetne materije. Naučni stav je da je rizik od potencijalne opasnosti suviše mali da bi unapred osudili GMO zbog i dalje nedokazane toksičnosti hrane. Uostalom, 15 godina koliko se radi na GMO je kratak period da bi moglo objektivno da se sagledaju negativne posledice. S druge strane, tokom prenošenja gena iz jednog u drugi organizam, može da se dogodi da se uz poželjna svojstva prenesu i nepoželjni genetički fragmenti. To mogu da budu alergeni, kao što se dogodilo kod prenošenja gena iz brazilskog oraha u soju. Svidelo se to nekome ili ne, skoro je sigurno da će zelena biotehnologija vremenom zauzeti svoje mesto među drugim inovativnim tehnologijama. Jedino čime se stručnjaci rukovode je proizvodnja sve veće količine hrane neophodne planeti i osiguranje njene zdravstvene bezbednosti, uz očuvanje čovekove okoline.

Kako praktično izgleda GMO?

- Recimo genetski modifikovan kukuruz je otporan na insekte, jer se u njemu nalazi gen određene bakterije koji stvara toksin protiv štetnih insekata. Ovakav kukuruz se sam bori protiv štetočina koje ga napadaju. Soja je, s druge strane, modifikovana sa transgenom iz jedne zemljišne bakterije. Omogućava neutralizaciju najprodavanijeg herbicida na svetu za uništavanje korova. Gen otpornosti na herbicide u svetskim razmerama poseduje još pamuk i uljana repica. Posebnu pažnju privlači najnoviji primer transgene sorte pirinča, koja sintetizuje beta-karoten, odnosno provitamin A. Na ovaj način "obogaćen" pirinač mogao bi da spase milione dece u siromašnim delovima Azije od avitaminoze, s obzirom na to da običan pirinač ovaj vitamin ne sadrži. Međutim, ne stoji priča da na ovaj način može da se poveća prinos. Na prinos utiče ogroman broj gena, a genetički inženjering nije na takvom nivou da sve te gene može simultanim postupkom da unese u ciljanu biljku.

Za krupan i neukusan paradajz često tvrdimo da je GMO?

- Po važećem zakonu, u našoj zemlji nije dozvoljeno gajenje niti promet proizvoda koji sadrže GMO. Shodno tome, nema nijednog ploda genetski modifikovanog paradajza. Krupni, tvrdi i neukusni plodovi u prodaji nemaju nikakve veze sa genetičkom modifikacijom. Njihova loša svojstva su posledica gajenja u zatvorenom prostoru, plastenicima i staklenicima, gde ubrzano sazrevanje krupnih plodova donosi najveći profit, pri čemu je kvalitet potisnut.

Zbog čega se onda sve češće govori o "genetičkom imperijalizmu"?

- Multinacionalne kompanije, koje u potpunosti kontrolišu GMO od razvoja do prodaje, okrivljene su za stvaranje posebnog vida vladavine - "genetičkog imperijalizma". On je posebno usmeren ka nerazvijenim i siromašnim zemljama, koje nemaju drugog izbora već da se kupovinom skupih proizvoda vežu i u potpunosti postanu zavisni od bogatih. Istovremeno, protivnici biotehnologije tvrde da se na ovaj način probijaju prirodne granice među vrstama, odnosno da se u laboratorijama obavlja rekombinacija gena koje nikad u prirodi ne bi nastale. Ponašajući se na takav način genetički inžinjering zadire u sam genetički kod života, dovodeći do promena postojećih i stvaranja potpuno novih živih bića. S druge strane, pristalice biotehnologije naglašavaju da se planskom rekombinacijom gena ne prkosi zakonima prirode i da je sve što genetički inženjering radi zapravo u interesu i zadovoljenju potreba čoveka.

Ipak, sve je više GMO protivnika?

- To je zato što još nema preciznog odgovora na to da li je genetički inženjering dobar za čovečanstvo ili ne? Protivnici postavljaju pitanje kakva je hrana dobijena na ovaj način, bilo da je biljnog ili životinjskog porekla? Upozorava se i na opasnost spontanog prenošenja transgena iz genetski modifikovanih biljaka u druge organizme, kao što su korovi. Iz ovakve kombinacije mogu da nastanu "superkorovi", otporni na svaku vrstu preparata koji bi trebalo da ih unište. Šta to onda znači? Na takvim površinama više ne bi moglo da se gaje bilo kakvi usevi, osim genetski modifikovanih. Ista stvar može da se dogodi i kada je reč o stvaranju "superinsekata", takođe otpornih na svaku vrstu preparata. Postojeće kulture, koje nisu GMO, ne bi mogle da se izbore za opstanak u novonastalim okolnostima – upozorava dr Janoš Berenji.

PROMENE NA ŽELUCU, NEPLODNOST, UBRZANO STARENJE...

Da li je i koliko genetski modifikovana hrana zdravstveno bezbedna, možda najbolje pokazuje obavljeno istraživanje na Univerzitetu centralne bolnice Šerbruk u Kvebeku u Kanadi. Ispitine su trudnice kod kojih su traženi GMO sastojci u nerođenim bebama. Analiza je pokazala da su pozitivne na GMO toksine u krvi. Rezultat istraživanja dokazuje da se transgeni materijali nisu efikasno razložili i eliminisali tokom varenja, kao što proizvođači GMO hrane tvrde.

Po mišljenju naučnika, ovo je veoma zabrinjavajući podatak, jer pokazuje da su otrovi u organizam žena i u njihov plod ušli preko GMO hrane, "efikasno zaobilazeći digestivni sistem". Međutim, dugoročno gledano zdravstvene posledice su nepoznate, jer nisu ni istražene, ali mogu da se očekuju.

S druge strane, Američka akademija za medicinu upozorava da su istraživanja sa GMO pokazala da postoji šira lepeza bolesti do kojih ova hrana može da dovede. Kod ispitanika obuhvaćenih istraživanjima ispoljili su se imunološki problemi, promene na želucu i crevima, neplodnost, kao i ubrzano starenje...

SRBIJI JE POTREBNA ZAŠTITA OD GMO

Izveštaj centara SAD za nadzor nad bolestima pokazao je da su bolesti povezane sa hranom, porasle od dva do deset puta u periodu od 1994, kada je počela komercijalizacija Genetički modifikovanih organizama (GMO), do 1999. godine. S obzirom na to da istraživanja dejstva na ljudsko zdravlje nisu sprovođena dugo, ne može sa velikom preciznošću da se kaže do kog stepena GMO hrana može da bude opasna, ali su se određena štena dejstva već ispoljila.

Prema rečima američkog molekularnog biologa Džona Fagana, koji je bio jedan od učesnika Međunarodne konferencije o GMO održane u oktobru u Beogradu, SAD imaju najdužu istoriju konzumiranja GM hrane, mada istaživanja o njenom dejstvu na zdravlje nisu rađena, "pokazalo se da nešto sa tim nije u redu".

Fagan je podsetio da je reč, pre svega, o firmama koje proizvode hemijska sredstva za zaštitu biljaka i kojima je jedini cilj stvaranje profita, pa nisu zainteresovane za posledice. Tamo gde raste GMO, stvaraju se superkorovi, pa su za njihovo uništavanje potrebna sve jača hemijska sredstva, što je izazvalo bolest kod ljudi. On je naveo i da su stanovnici Argentine imali probelema sa zdravljem, i da se nije povećao samo broj obolelih od najtežih bolesti, već i broj siromašnih sa 15 na 46 odsto pošto se smanjio broj drugih useva na račun GMO soje.

Fagan smatra da Srbija apsolutno treba da zaštiti sebe, kao što su to već učinile Nemačka, Italija i Francuska.

Samo 20 godina pošto je 1953. godine otkrivena trodimenzionalna struktura DNK, Herbert Bojer i Stenli Koen su stvorili prvi uspešni rekombinantni DNK organizam. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je 1982. godine prvi genetski lek - oblik ljudskog insulina koji proizvodi bakterija. Prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih biljaka (duvan) su sprovodeni u Belgiji 1986. godine, a 1987. prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih useva (duvan i paradajz) u SAD.

Devedesetih godina, pojavile su se prve komercijalne GM biljke - duvan, paradajz i paprika, ali se od njihovog gajenja odustalo jer su bile bezukusne. Danas se gaje uglavnom GM industrijske i krmne biljke, najviše soja i kukuruz, a nešto manje pamuk i uljana repica. U Evropi je prvi genetski modifikovan usev - duvan, odobren u Francuskoj 1994. godine.

- Prema podacima iz 2012. godine, GMO proizvodi se gaje u svetu na 170 miliona hektara, najviše u SAD, Kanadi, Južnoj Americi, Indiji i Kini, koje imaju više od dva miliona hektara pod GMO zasadima - navodi stručnjak Instituta za kukuruz dr Snežana Mladenović Drinić.

PROIZVOĐAČI

Najpoznatije biotehnološke kompanije koje se bave proizvodnjom i plasmanom GMO-a su: Monsanto, Bajer, Sindženta, Dau...

M. D. P; Z. Ostojić Joksović 
Izvor: Novosti 


PREPORUKA PPNS 

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

  • GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
  • DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

  • 77,2% ukupne teritorije Srbije
  • 84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
  • 75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine



Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.



Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud. 

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije


OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

PREPORUKA PPNS

PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ

  • AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
  • NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
  • RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO

Detaljnije


Korisni članci na PPNS o glifosatu

Korisni članci na PPNS o EFSA


PPNS/O GMO/EVROPA

PPNS/O GMO/SVET

PPNS/O GMO VIDEO

PPNS/O GMO/DOKUMENTI


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
 

ppns - modli

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html