Portal PRVI PRVI NA SKALI dobio je 2. jula snimke sa više parcela na teritoriji Loznice za koje je iskazana sumnja da je reč o uzgoju GMO soje, genetički modifikovane kulture, što je zakonon zabranjeno u Srbiji.

Prijava za hitan postupak

Snimke i dostavljene podatke o parcelama prijavili smo 3. jula nadležnom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja i Fitosanitarnoj inspekciji i shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputili zahtev da dobijemo odgovore na pitanja:

1. Šta će preduzeti po ovoj prijavi?
2. Da li su ove parcele bile već prijavljivane po istom osnovu - uzgoj GM soje?
3. Ukoliko su već prijavljivane, navedite kada sve i šta je preduzeto po prijavi?

Ovaj zahtev se odnosi na informaciju za koju se, shodno predmetnom Zakonu, "može pretpostaviti da je od značaja za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine", pa je organ vlasti morao da nas obavesti o "posedovanju informacije", da nam "stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju", odnosno da nam "izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva".

Pošto je u navedenom roku izostao odgovor organa vlasti, u skladu sa zakonom, prijavili smo ga Povereniku za informacije od javnog značaja, uz molbu da nam omogući pristup informacijama.

Inspekcija na terenu, po prijavi

Odgovor nadležnih jeste izostao i sada je predmet rada Poverenika, ali sa lica mesta dobili smo i drugi put fotografije, ovoga puta kao potvrdu da je inspekcija 8. jula kontrolisala prijavljene parcele, a svaka je testirana tzv. brzim trakama "reveal-cp4-round-up-ready". 

Tačnost ovakvog testa je do jednog zrna na hiljadu. Obično se pozitivan poljski test, koji je kvalitativan, detaljnije isprati kvantitativnim testom kao što je "pi-si-ar" testiranje - saznali smo ranije od naših stručnih saradnika. 

Pre 12 godina, u okviru diplomskog-master rada "Detekcija i identifikacija specifičnih genetsčkih modifilkacija soje", gde su po slučajnom sistemu uzimani uzorci soje iz prodavnica "zdrave hrane" u Novom Sadu, utvrđeno je da u jednom od deset ispitivanih uzoraka postoji opravdana sumnja da se radilo o GM soji u zrnu. Detaljnije o tom korišćenju upravo "reveal" testa - OVDE.

Pre sedam godina, obratili smo se genetičaru Miodragu Dimitrijeviću, profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za osvrt na problem nezakonitog gajenja soje koji se u Srbiji dešava iz godine u godinu. Uz obimniji odgovor, čija je suština u par reči u nastavku, dostavljeni su nam i naučni radovi koji dalje rasvetljavaju problem koji mogu da nose genetički modifikovane kulture. Detaljnije: SAMO IZOLOVANA GM SOJA JE BEZBEDNA


Još uvek nezvanično, saznali smo da je na svim parcelama na teritoriji Loznice, kontrolisanim 8. jula, utvrđen nezakonit uzgoj GMO soje.

Kazne i prestupi, po Zakonu

Ako i zvaničan odgovor Ministarstva ovo potvrdi, ispostaviće se da su svi vlasnici parcela povredili bar dva zakona - Zakon o semenu i Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO).

U Članu 2 Zakona o GMO piše: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". U skladu sam tim, vlasnici parcela imali su u posedu nezakonitu robu, pa podležu još nekim zakonima Srbije.

Kaznene odredbe Zakona o GMO, Član 45, su jasne:

"Ko protivno odredbama ovog zakona započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavlja u promet, gaji u komercijalne svrhe ili odlaže u životnu sredinu i time prouzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine.

GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo krivično delo".

Ovakvo poslovanje u Srbiji predstavlja privredni prestup, regulisan Članom 46. Zakona:

"Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavi u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva (član 9).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.

GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo privredni prestup".

Vlasnici-fizička lica takođe čine prekršaj, na koji se odnosi Član 49:

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako, pored ostalog, namerno uvodi u životnu sredinu, a nije dobilo odobrenje (član 9).

Rio Tinto (Rio Sava) među vlasnicima parcela

Sve parcele iz prijave nalaze se u katastarskoj opštini Slatina, uknjižene su kao poljoprivredno zemljište, od kojih u Katastru za većinu piše da su njive, različite klase, a jedna parcela je livada.

Dve parcele (njive) vode se kao javna svojina - imalac prava je Republika Srbija, a ostale su privatne. Te privatne parcele su u vlasništvu više fizičkih lica, ali tri njive i pomenuta livada za "lice upisano sa matičnim brojem" imaju preduzeće Rio Sava eksplorejšn, ćerku firmu Rio Tinto koju je u Srbiji osnovao 16. maja 2001. godine.

Tu dolazimo do apsurdne situacije, prateći podatke iz Agencije za privredne registre. Naime, Rio Sava je registrovana kao preduzeće za geološka istraživanja, njena pretežna delatnost, sa šifrom 0891, je eksploatacija minerala, proizvodnja mineralnih đubriva i hemikalija.

Postavlja se pitanje zašto Rio Tinto izlazi iz zakonskih okvira kojima je određena delatnost kojom se bavi, a ona je nespojiva sa poljoprivrednim zemljištem i livadama. Isto to bi se odnosilo i na drugo preduzeće registrovano u Srbiji - Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. Beograd-Novi Beograd, sa istom delatnošću, ali se ne nalazi među vlasnicima ovih parcela.

Ukoliko je GMO namerno uveden u životnu sredinu preko svih ovih parcela - što je kršenje zakona, ne bi trebalo da bude "amnestije", usled ustupanja parcele trećim licima. Svakako je država na potezu.

Ovaj rudarski gigant, ozloglašen zbog svoje pretežne delatnosti u svetu, do objave našeg članka nije izdao saopštenje o prijavi GMO soje na njegovim parcelama u Srbiji, tj. o radu inspektora na parcelama.

Rio Tinto i GMO u Srbiji 2022.

Rio Tinto je već povezivan sa GMO u Srbiji pre dve godine. Podsećamo, Rio Sava, ćerka-firma Rio Tinta, objavila je 29. aprila 2022. godine na svojoj FB stranici "Jadar Projekat - Rio Tinto", da su meštani tada "ukazali na navodne aktivnosti pojedinih zakupaca i sadnju određenih neodobrenih sorti na parcelama u vlasništvu kompanije". Rio Tinto je tada najavio da će u narednom periodu proveriti stanje na parcelama kako bi utvrdili da li se zemljište koristi u skladu sa ugovorom, koji "obavezuje zakupca da ga upotrebljava u skladu relevantnim zakonskim odredbama". "Više informacija možete pronaći na našem veb-sajtu", pisalo je na kraju tog saopštenja, ali na navedenoj adresi nije bilo dodatnih podataka.

Tada smo se obratili Rio Tintu za preciznije informacije o sadnji, pitali smo koje su to "neodobrene sorte".

- U narednom periodu ćemo proverom na terenu utvrditi da li su navodi tačni, kao i o kojim se sortama radi.

Kako bismo dalje istražili o kojim "neodobrenim sortama" je reč, zamolili smo za dodatne informacije:

• O kojim parcelama u vlasništvu Vaše kompanije je tačno reč, kako bismo uputili precizan zahtev nadležnima?
• Jeste li već prijavili navedenu sadnju Fitosanitarnoj inspekciji i drugim nadležnim organima, u skladu sa odredbama zakona koji se odnose na upotrebu i proizvodnju sorti i namerno uvođenje u životnu sredinu?

Naredni odgovor Rio Tinta glasio je:

- Kao kompanija koja posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije i odnosi se odgovorno i sa brigom prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini provera se sprovodi na svim parcelama u našem vlasništvu, kako bi se utvrdila istinost navoda, o čemu će u skladu sa zakonom biti obaveštena i nadležna inspekcija.

Pošto smo narednih mesec dana ostali bez odgovora, u maju smo upitali Rio Tinto:

• Da li ste završili provere na svim parcelama u vašem vlasništvu?
• Jeste li utvrdili istinost navoda i obavestili inspekcije?
• Možemo li da saznamo podatke?

Ovoga puta nismo dobili nikakav odgovor.

ARHIVA PPNS 2022 RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?

Pošto Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne obavezuje privatne kompanije, ove godine je traženje odgovora od Rio Tinta izlišno. Sačekaćemo zvanične podatke Ministarstva, po nalogu Poverenika.

D. M. M. - PPNS

*Preuzimanje sadržaja je dopušteno, uz navođenje izvora - PRVI PRVI NA SKALI, i postavljanje linka koji vodi do ove stranice

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS