Da li jedemo GMO hranu u Srbiji?

Za mnoge GMO predstavlja bioinženjersku hranu koja sadrži genetski materijal koji se može detektovati i koji je modifikovan kroz određene laboratorijske tehnike koje se ne mogu stvoriti konvencionalnim uzgojem ili naći u prirodi. Koliko se često genetski modifikovana hrana sreće u praksi rekli su nam stručnjaci iz laboratorije za GM hranu Instituta Fins.

- Na sreću ne tako često, ja ću samo reći u vezi GMO, ja sam i sprecijalizovana na ovom odeljenju. Radimo detekciju prisustva GMO i mogu da kažem da se retko kad javlja u smislu učestalosti 5 uzoraka na 300 godišnje recimo, s tim što i tad detekcija prisustva ne znači da je limit prisustva GMO veći od 0,9%, takav uzorak dalje ide na kvantifikaciju, određuje se koliki je GMO i samo ukoliko je viši od 0,9% onda se takav organizam smatra genetskim modifikovanim, rekla je Danijela.

Na istitutu kažu da se najviše tesitra semenski materijal, a od toga najčešći su uzorci semenskog materijala od ovih kultura.

- Kukuruza, soje, dolazi i pšenica i druge žitarice, ali najčešće i najveće je u pitanju kukurz i soja. Gde se može očekivati da bude GMO, dodaje Danijela.

Krzo laboratorijska ispitvanja DNK se može izvući iz svih delova biljke i u bilo kojoj fazi njenog rasta i tako se precizno utvrditi prisustvo GMO.

- Najčešće se modifikacije i vrše da bi neka vrsta postala otporna na herbicide, da bi bila otpornija na izmrzavanje, da bi imala neku poboljšanu karakteristiku. Najčešće se za takve stvari rade modifikacije. Koliko to deluje negativno to je već upitno.

Ipak na nekim biljnim vrstama bioinženjering je teže uraditi nego na drugim.

- Kod pšenice je jako teško odraditi genetsku modifikaciju obzirom da je ona heksaploidna vrsta i onda je to jako kompleksno ubacivanje određenog gena u pšenicu jer tokom tih procesa deoba, mitoze i mejoze dolazi do jako velikih promena i to je teško održivo.

U našoj zemlji i dalje postoje i važe zakoni koji zabranjuju proizvodnju GMO biljaka, ali ono što mnogi nisu znali jeste da postoji ta granica od 0,9 posto prisustva modifikovane dnk. Dakle sve što je ispod granice od 0.9 posto može da se uzgaja i stavlja u promet.

VIDEO PRILOG (3:25)


Izvor: Agro media, 14. 2. 2021.

IZ ARHIVE PPNS

Šta ćemo sa domaćom semenarskom industrijom i našom samodovoljnošću u proizvodnji hrane? Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? Hoćemo li u našoj zaljubljenosti u "savremenu nauku" stići da zaštitimo nacionalne resurse i interese?

Tatjana Brankov,
vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu
Stručni saradnik udruženja/portala PRVI PRVI NA SKALI

Detaljno: KORPORATIVNO OZELENJAVANJE

PREDAVANJE: OČUVANJE STARIH SORTI, ZA SRBIJU BEZ GMO - DR IVANA PETROVIĆ (VIDEO)

REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)