Iako je ukrajinska kompanija MHP, za koju su mediji tvrdili da ulazi na srpsko tržište, demantovala navode da distribuira GMO piliće, čak i spekulacije da će se na našim trpezama naći GMO hrana ponovo su otvorile pitanje koliko je efikasan sistem bezbednosti prehrambenih proizvoda u Srbiji.
Strah od GMO hrane izazvala je informacija beogradskih medija da je ukrajinska kompanija MHP, u vlasništvu tajkuna Jurija Kosjuka, na korak do preuzimanja slovenačkog prehrambenog giganta „Perutnina Ptuj“, koja je vlasnik i srpskog „Topika“ iz Bačke Topole.
Precizirajući da stočna hrana u Ukrajini najvećim delom potiče od GMO zrna soje i kukuruza, „Novosti“ su navele da se, iako su Ukrajinci već objavili da su kupili tu kompaniju, čekaju reakcije slovenačke države, ali i regulatornog tela koje se bavi monopolima.
Ukrajina: Naši pilići nisu GMO
U međuvremenu, ukrajinska poljoprivredna kompanija MHP demantovala je pisanje srpskih medija da koristi GMO seme za ishranu živine i da prodaje GMO piliće.
U saopštenju se navodi da MHP kontroliše kompletan proizvodni proces kroz sve njegove faze — od farme do trpeze, uključujući uzgoj žitarica za prehranu živine.
„Sve zrnevlje, kojim se hrani živina koju uzgajamo, dolazi od sertifikovanih međunarodnih proizvođača i podleže striktnom pravilu da nije i da ne sadrži GMO“, piše u saopštenju.
MHP ne koristi genetski modifikovano zrnevlje u uzgoju žitarica i hrane za živinu, niti u bilo kojoj drugoj fazi proizvodnje mesa, navodi se i ističe da je MHP višestruko sertifikovana kompanija pod redovnim monitoringom Generalnog direktorata za bezbednost hrane i zdravlja.
„Dodatno, važno je istaći da MHP nema nameru da pileće meso proizvedeno u Ukrajini plasira u regionu Balkana, uključujući Srbiju. Plan kompanije MHP je da se bavi daljim strateškim razvojem ’Perutnine Ptuj‘ i njenih brendova, kao i odnosa sa farmerima i lokalnim dobavljačima te kompanije“, piše u saopštenju.
Dok organizacije predstavnika potrošača upozoravaju da je sistem kontrole nesavršen, iz Direkcije na Nacionalne referentne laboratorije za Sputnjik ističu da je uspostavljen dupli sistem kontrole i da se hrana na prisustvo GMO detaljno ispituje.
- Prosto je nemoguće da kukuruz iz Amerike koji je 90% GMO i neguje kukuruzne pahuljice, da se samo kod nas nalaze iz organske proizvodnje. Malo nelogično zvuči, je l’ tako? Postoje neki proizvodi kojima ne možete da detektujete te donje granice koliko ima GMO u sebi, ali je obaveza proizvođača da to deklariše. To izbegavaju - da deklarišu da li je životinja koristila GMO. Imate meso iz uvoza gde krave jedu onu GMO soju, je l’ tako, kako nije GMO soja, pa se postavlja pitanje - da li je to meso GMO? Da li možete da ga detektujete? Ne možete.
Sa druge strane, v. d. direktora Direkcije na Nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac tvrdi da akreditovane laboratorije vrše detaljne kontrole i da se analizama može detektovati i najmanje prisustvo GMO u hrani.
- Kontrola se vrši prilikom uvoza, na graničnim prelazima, vrši se kontrola primarnih poljoprivrednih proizvoda, a vrši se i kontrola domaće proizvodnje. Postoji sigurno desetak laboratorija koje imaju akreditaciju za GMO, one rade te analize na osnovu naloga inspekcijskih službi. Radi se o DNK analizama, prati se bukvalno gen koji je doživeo tu mutaciju, tačno se zna o kakvim se mutacijama radi i oni mogu u veoma minimalnim količinama da budu pronađeni. Postoji sistem uzorkovanja, ako je u pitanju seme. Iz jedne vrećice, iz transportne zapremine uzima se reprezentativan uzorak određene količine semena, sa velikom verovatnoćom, sa malom mogućnošću greške, ustanovljava se da li je došlo do bilo kakvih mutacija.
Što se tiče kontrole hrane iz uvoza, postoje dve inspekcijske službe koje su nadležne za ovu kontrolu, tj. dva ministarstva - Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja, precizira Dolovac.
- Što se tiče kontrole na granici, vrše je i privatne i državne laboratorije koje su izabrane putem konkursa koje je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. U okviru tog sistema postoji više, možda i preko 20 laboratorija. Osnovni uslov koji garantuje ispravnost rada ovih laboratorija jeste akreditacija. Nijedna laboratorija koja kontroliše bezbednost hrane ne može da bude bez akreditacije i ne može da kontroliše hranu ako nije izabrana putem zvaničnog konkursa.
Predsednik NOPS-a Papović ističe za Sputnjik da je najveći problem činjenica da je prilikom uvoza dovoljno da prekontrolišete jedan šleper, a da pet ostalih ne moraju da prođu sistem kontrole.
- I sami znate, zbog prakse Evropske unije, zbog bržeg prometa, da je samo potrebno da dostavite dokumentaciju da zadovoljava sve ono što piše, što se zahteva pri uvozu, a da inspektor procenjuje da li treba naknadna kontrola da se uradi, da li treba da se uradi još nešto, odnosno da li će se raditi monitoring. Tako da neki proizvodi uđu na tržište jer ste samo dali papire, a mi znamo da mnoge naše firme imaju sestrinske firme napolju, pa zadovolje formu, nabave sve moguće sertifikate, dozvole, analize da je neko radio, i onda to tako uđe, vi kao ništa ne sumnjate. Mi uvek imamo crv sumnje za tako nešto.
Pored prisustva GMO u hrani, u namirnicama se često nalaze pesticidi i ostaci veterinarskih lekova, kao i elementi koji nisu navedeni na deklaracijama. Zbog toga je potrebno još više unaprediti sistem kontrole i povećati broj nadležnih inspektora, slažu se sagovornici Sputnjika.
Kada je proizvodnja lekova u pitanju, začuđuje činjenica da je Farmaceutska industrija SAD, u razdoblju od 1999. do 2000. godine, trošila oko 200 miliona američkih dolara na političko lobiranje, što je skoro četiri puta više od, u tu svrhu, utrošenih sredstava automobilske industrije ili šest puta više od istih troškova industrije hrane. Ova industrija je plaćala preko 625 lobista – više nego što je ukupan broj senatora i članova Kongresa, a preko polovine tih Ijudi službenici su „Capitol Hill-a“ ili neke druge Vladine agencije. Pri tom je korporacija „Eli Lilly“ najveći politički kontributor.
Još 1999. godine smatralo se da se u ljudskoj ćeliji nalazi oko 100 hiljada gena koji određuju naše morfološke i fiziološke karakteristike, kao i stepen našeg zdravlja. Koliko je znanje čoveka ograničeno pokazuje činjenica da i danas posle dešifrovanja ljudskog genoma, još uvek nije poznat tačan broj gena kod čoveka. Tek se nagađa da čovekove osobine kontroliše, ne kako se prvobitno verovalo 100 hiljada, već daleko manje; po jednima 30, a po drugima oko 40 hiljada gena. Razlika (pogreška) između ova dva poslednja rezultata, od oko 25 odsto, samo potvrđuje uverljivo nizak nivo naučne preciznosti primenjenih tehnika, kao i obim naučnog saznanja o funkciji gena kod čoveka. Stoga ne čudi ideja naučnika da se jedan oštećeni gen u bolesnom organizmu zameni novim ispravnim genom. Ašanti Di Silva bila je prva pacijentkinja podvrgnuta genskoj terapiji. S namerom lečenja oštećenog imunog sistema, u njeno telo uneseno je bezbroj kopija ispravne verzije oštećenog gena. Ovom metodom, među ostalim bolestima, pokušala se lečiti mišićna distrofija, cistična fibroza, rak mozga. Nijedna terapija nije bila uspešna. Kao direktni rezultat genske terapije beleži se smrt mladića Jesse Gelsinger-a (umro je septembra 1999. godine, u Medicinskom centru „Pensylvania Univerziteta“). Zašto su strani geni ubili ovog mladića, dok su drugi pacijenti preživeli sličnu terapiju? Di Silva, iako je njeno stanje poboljšano i danas prima lekove za održavanje imunog sistema.
Pokazalo se da je redukcionistički pristup problemu pogrešan. Nerešena pitanja za sada ostaju: Kako ubaciti željeni gen u određeni organ? Kako odrediti intenzitet delovanja tog gena? Kako ubačeni gen učiniti nevidljivim za imuni sistem pacijenta, jer ga isti tretira kao strano telo i odbacuje? Dakle, genska terapija se nije pokazala tako revolucionarnom kao što se očekivalo.
„U našim srcima verovali smo da ubrzo možemo pomoći Ijudima, ali pokazalo se da smo bili preveliki optimisti“, kaže doktor Frenk V. Anderson.
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0