Dve firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kupovinom paketa akcija, zajednički će imati kontrolu nad kompanijom Al Dahra iz Abu Dabija u čijem okrilju je nekoliko preduzeća u Srbiji, uključujući i PKB.
Kontrolu nad privrednim društvom Al Dahra (Al Dahra Group Sole Proprietorship LLC), uz kompaniju Baynunah Agriculture LLC, imaće ubuduće i Grainveta Limited. S obzirom na to da je Al Dahra prisutna i u našoj zemlji, ove dve kompanije obratile su se Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije podnoseći prijavu koncentracije na tržištu. Prijavu su poslale u junu, a naša im je komisija dala pozitivan odgovor u roku od dvadesetak dana, u skraćenom postupku. Reč je o kompanijama o kojima nema dostupnih podataka u javnosti – Baynunah Agriculture LLC i Grainveta Limited nemaju korporativne prezentacije i sajtove, a o poslovanju se ne može videti ni na službenim stranicama privrednih institucija u Abu Dabiju.
Komisija je u rešenju o odobrenju koncentracije navela da su dve firme iz Abu Dabija podnele i zahtev za zaštitu određenih podataka sadržanih u prijavi koncentracije, što je u skladu s našim zakonom. Stoga je Komisija o ovom zahtevu odlučila posebnim zaključkom o zaštiti podataka.
U obrazloženju se navodi da je Baynunah Agriculture LLC društvo sa ograničenom odgovornošću iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, osnovano u cilju sprovođenja predmetne koncentracije kao matično društvo Al Dahra grupe društava, specijalizovanih i aktivnih u oblasti poljoprivrede.
“Ova grupa društava ima aktivnu strategiju stranih investicija, putem preuzimanja društava i preduzimanja zajedničkih ulaganja sa specijalizovanim proizvođačima hrane širom sveta, a poseduje veliku imovinsku bazu, uključujući zemljište od 300 hiljada hektara, 15 stočnih i proizvodnih postrojenja, tri glodalice pirinča i dve glodalice brašna”, navodi se u obrazloženju.
Komisija za zaštitu konkurencije objašnjava da drugi podnosilac prijave – Grainveta Limited – do sada nije bio prisutan na tržištu Srbije, te da je njegov osnivač javno akcionarsko društvo u vlasništvu države Abu Dabi.
Al Dahra LLC je preko svojih zavisnih društava (Al Dahra Holding SP LLC i Al Dahra Capital SP LLC) prisutna na našem tržištu gazdujući u šest firmi. To su Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela koja se bavi uzgojem muznih krava, Al Dahra Rudnap d.o.o. Irig, koja ima voćnjake, Veterinarska služba Al Dahra Srbija d.o.o. Padinska Skela, Eko-Lab d.o.o. za upravljanje kvalitetom, PKB Agroekonomik d.o.o, te Društvo za savetodavne i stručne poslove u poljoprivredi Padinska Skela.
“Sva ova društva, aktivna na domaćem tržištu u oblasti poljoprivredne proizvodnje i plasmana prehrambenih proizvoda, predstavljaju predmet promene oblika kontrole u prijavljenoj koncentraciji”, navodi se u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije.
REŠENJE KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE: BAYNUNAH AGRICULTURE LLC – GRAINVETA LIMITED – AL DAHRA GROUP SOLE PROPRIETORSHIP LLC, 3. 7. 2020. - U SKRAĆENOM POSTUPKU
Kako je agrobiznis upao u galimatijas firmi iz Emirata
Al Dahra se u Srbiji pominje još od 2013, kada je u Abu Dabiju tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Abdulahom bin Zajedom Al Nahjanom potpisao međudržavni sporazum o saradnji.
Al Dahra je po ugovoru sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduzeća u restrukturiranju – Bačku iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi Borac iz Sonte i Agrobačku iz Bača. Nije poznato zašto taj sporazum nije poštovan i kako je Al Dahra ispala iz igre kada je o ovim firmama reč.
Ipak, ova kompanija nije otišla iz Srbije. Godinu dana nakon prvog pojavljivanja u aranžmanu Vučića i bin Zajeda postala je većinski vlasnik firme Rudnap agrar Vojina Lazarevića, a 2015. i stopostotni vlasnik. Rudnap je tada imao voćnjak jabuka na 130 hektara nadomak Iriga.
Potom se Al Dahra kao ozbiljan igrač u srpskom agrobiznisu javlja 2018, kada je Ministarstvo privrede objavilo tender za prodaju imovine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) po početnoj ceni od 104,5 miliona evra, što predstavlja 50 odsto procenjene vrednosti imovine PKB-a. Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi i zalihe.
U oktobru iste godine Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je sa kompanijom Al Dahra Srbija doo iz Iriga ugovor o prodaji imovine PKB-a po ceni od 105,055 miliona evra. Matična kompanija kupca bila je Al Dahra Agriculture LLC. Vojin Lazarević postavljen je tada za novog direktora Al Dahre Srbija doo Irig.
PESAK TEŽI OD ZEMLJE: POSLOVNI PODUHVAT UAE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U SRBIJI
Foto: Predsednik.rs
Počevši od 2012. godine, sa novom srpskom vladom koju predvodi Srpska napredna stranka koja je došla na vlast, jedan od važnih stranih partnera Srbije koji učestvuju u nekoliko ekonomskih poduhvata postali su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), sa vladajućom dinastijom Al Nahjan, igrajući važnu ulogu. Jedan od ovih poduhvata se vrti oko kupovine i zakupa poljoprivrednog zemljišta.
U prethodnim decenijama poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu je iznajmljeno lokalnim poljoprivrednicima. Sa investitorima iz UAE koji kupuju zemlju, Vlada Srbije može zaraditi manje. Prema nekim proračunima, Srbija gubi oko 1 milion evra po jednoj zemljišnoj imovini. Dakle, koji je razlog za ovaj aranžman? Koji je motiv Vlade Srbije? Razlog za to je obećanje kompanija iz UAE (i Vlade Srbije) da će se poboljšati proizvodnja i kvalitet zemljišta.
Zašto ovo i zašto sada?
Poljoprivredno zemljište je jedno od oblasti mogućnosti investiranja koje su identifikovale Vlada Srbije i kompanije koje dolaze iz zemlje koja se nalazi u oazi među arapskim peskovitim poljima.
Na početku ovog aranžmana nabavke i zakup poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije, odnosno u autonomnoj pokrajini Vojvodina, artikulisani su u okviru međudržavnog sporazuma koji su sklopile vlasti Srbije i UAE. Član 6 ovog sporazuma navodi da se svim sporazumima, ugovorima, programima i projektima koji su napravljeni u vezi sa ovim sporazumom ne moraju poštovati zvanična pravila javne nabavke i procedure raspisivanja tendera propisane u zakonodavstvu Republike Srbije. Prethodno su na sličan način napravljene poslovne šeme između UAE i Srbije, poput učešća „Etihad ervejz“- u vlasničkoj strukturi srpskog avio prevoznika i projekta „Beograd na vodi“.
A tu su i konkurenti
Prema istraživanju istraživačko-analitičkog centra Vojvodine nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, javnost „Al Dahru“ i „Al Rawafed“ smatraju „otimačima zemlje“. Obe kompanije su vezane za vlasti UAE i pokazuju tendencije ka stvaranju monopola. Obe ove kompanije su morale da registruju svoje supsidijarne kompanije u Srbiji.
„Al Dahra“ je u septembru 2009. godine registrovala kompaniju pod imenom „Al Dahra Rudnap“ sa uzgojem voća navedenim kao glavna delatnost. „Al Dahra Rudnap“ je već kupila zemljište sa plantažama voća u blizini opštine Irig. Ukupna finansijska ulaganja od oko 373 miliona dinara (3 miliona evra) donela je isključivo „Al Dahra Serbia Investment Inc.“. Na zvaničnoj veb-lokaciji „Al Dahra Holdinga“, matične kompanije, Srbija nije predstavljena kao mesto poslovanja. Bar ne do sada.
„Al Rawafed“ je registrovala kompaniju pod imenom „Al Rawafed Srbija Llc.“ 2014. godine. Osnovna delatnost ove kompanije je gajenje pšenice i uljarica. Registrovan kapital uložen je 10 miliona dinara (84,5 hiljada evra). Investicija je zajedničko ulaganje „Al Rawafed International Investment Llc.“ sa sedištem u Abu Dabiju, u UAE (80,00%), i Vlade Srbije (20,00%). Veb-lokacija kompanije navodi da će ukupna ulaganja iznositi 105 miliona evra.
Kao što je predstavljeno, već postoje značajna ulaganja koja su obavila i kompanije iz Emirata i Vlada Srbije. Sve u svemu, u igri već postoje javna sredstva. To znači da postoje ozbiljna očekivanja za takve investicije, bar u ime Vlade Srbije.
Iako je najavljeno ulaganje od 140 miliona dolara i služilo je kao razlog za optimizam, zapravo nije bilo ulaganja u protekle dve godine, zemljište se nije kultivisalo, a lokalni farmeri su u dugom periodu izgubili priliku za korišćenje ovog zemljišta. Pre toga, Sektor materijalnih resursa Ministarstva odbrane Srbije izdao je mišljenje srpskoj vladi da takvo sticanje nije prihvatljivo.
Kompanija „Al Dahra“ po prvi put se pojavila u 2013. godini kada su održani pregovori o ulaganju u državno poljoprivredno zemljište u Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije čak je ratifikovala i sporazume potpisane između Srbije i Emirata. U ovom slučaju to je bio dogovor sa kompanijom „Al Dahra“, a tada ga je vodio ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić. Ovaj aranžman je ostao bez ikakvog sprovođenja.
I pored toga, živi entuzijazma za predstavnike kompanije „Al Dahra“. Nedavno je kompanija „Al Dahra Rudnap“ bila jedini poslovni subjekt koji je dostavio kompletnu dokumentaciju potrebnu za sticanje vlasništva nad „Korporacijom PKB“ i nad njenom imovinom procenjenom na 7.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i drugih resursa za proizvodnju mleka i mesa. Ova korporacija predstavlja i jednog od najvećih zemljoposednika u zemlji. Na kraju, ova korporacija je prodata kompaniji „Al Dahra Rudnap“. Iako su kompanija „Al Dahra“ i njena srpska podružnica bili predmet kontroverznog i neuspešnog aranžmana 2013. godine, rezultati njihovih najnovijih akvizicija još nisu vidljivi.
U oblasti privatnog vlasništva u poljoprivredi u Srbiji postoje bitke koje treba da dobiju kompanije iz UAE. Trenutno najveći vlasnici privatnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji su srpski privrednici, Petar Matijević i Miodrag Kostić (po nekoj analizi, trenutno najbogatija osoba u Srbiji). Štaviše, prema podacima centralne banke Srbije, UAE nije među vodećim investitorima u Srbiji. Još uvek vodeći strani investitori dolaze iz zemalja članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
To je problem, zar ne?
Kao i u svakom dogovoru između Vlade Srbije i kompanija iz Emirata, najveći problem ostaje netransparentan ili čak neobjavljen javni poziv. Da podsetimo, sve se radi o imovini u javnom vlasništvu.
Ipak, građani Srbije su najveći gubitnici u ovoj neobičnoj igri koju igraju kompanije sa sedištem u UAE i srpska vlada. Uključivanje javnih sredstava koje je Vlada Srbije uložila u neuspešan poslovni poduhvat je jedan od njih. Takođe, zemljište koje je nedavno kultivisalo, koristilo i poboljšalo 80 porodica, sada se daje u zakup kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, poput kompanije „Al Rawafed“, u narednim decenijama. Ne treba zaboraviti, lokalni poljoprivrednici su takođe investirali u ova područja u prethodnim godinama. Nijednu od takvih investicija nije napravila kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata. Još nije.
Zbog toga je pesak teži od zemlje.
Ovaj članak je napisan u okviru projekta „Zapadni Balkan na raskrsnici: Procena aktivnosti nedemokratskih spoljnih uticaja,“ koju vodi Praški institut za bezbednosne studije
AL DAHRA I ELIT AGRO ORU OKO 29.000 HEKTARA, AL RAVAFED VIŠE NIJE GAZDA
Oranice u Srbiji u “arapskom Gordijevom čvoru”
Otkada je 2013. godine u Abu Dabiju tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić potpisao međudržavni sporazum o saradnji sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Abdulahom bin Zajedom Al Nahjanom, u agrobiznis u Srbiji ušle su tri arapske kompanije – Al Ravafed holding (Al Rawafed Holding), Al Dahra , a od skoro i Elit agro LLC (Elite Agro LLC).
Od te godine su na ovdašnje oranice posredno ušle firme Optim investments grup (Optim Investments Group) i Optim junajted investment (Optim United Investment) – preko Al Ravafeda, Al Ain Holding – preko Al Dahre, i od skoro Jas holding (Yas Holding) – preko firme Elit agro.
Slika arapskih polja u Srbiji značajno se promenila od oktobra prošle godine do danas. Naime, do tada je najviše poljoprivrednog zemljišta obrađivao Al Ravafed Srbija, ali je odskora izgubio primat među Emiraćanima na srpskim njivama. Prvo je u oktobru 2018. godine Al Dahra došla u posed nekadašnje imovine PKB-a, a marta meseca 2019. Elit agro LLC preuzeo je Al Ravafed holding, pa time posredno i Al Ravafed Srbiju. Ta koncentracija odobrena je firmi Elit agro u skraćenom postupku Rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije (KZK) od 5. marta 2019. godine.
Kako se navodi na sajtu Global Ag Investinga, platforme koja pruža uvid u globalni sektor investicija u poljoprivredi, Al Dahra je u vlasništvu šeika Muhameda bin Zajeda Al Nahjana. Upravlja sa 81.000 hektara širom sveta, posluje u Egiptu, Grčkoj, Maroku, Namibiji, Saudiskoj Arabiji, UAE, Indiji, Pakistanu i Srbiji. Prošle godine kupila je za oko 245 miliona dolara najvećeg rumunskog poljoprivrednog proizvođača – Agrikost.
Na sajtu kompanije Al Dahra navodi se pak da je to jedan od multinacionalnih lidera u agrobiznisu, da upravlja sa 400.000 hektara na kojima je 1.200 sistema za navodnjavanje i više od 2.000 poljoprivrednih dobara.
Elit agro (Yas Holding), u vlasništvu sada ima oko 2.700 hektara, a u zakupu 9.321 hektara. Ukupno, arapske firme u Srbiji gazduju ili u dugoročnom zakupu na 20 i 30 godina poseduju oko 29.151 hektar.
Do oktobra 2018. najveći arapski gazda ovdašnjih njiva bio je Al Ravafed Srbija, koji je posredno deo Al Ravafed holdinga. Bavio se pretežno uzgojem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje na oko 10.400 hektara, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta, a ostalo je koristio po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji i ugovora o dugoročnom zakupu.
Elit agro – u Maroku, Mauritaniji i kod nas
U svetskom agrobiznisu Elit agro, a pogotovo Al Ravafed holding, nisu bitni igrači. U sektoru ratarstva uglavnom nisu prisutni u velikoj meri, sem u Srbiji. Kada je reč o Al Ravafed holdingu, osim firme koja posluje kod nas, u njegovom sastavu je Al Ravafed agrikalčr Abu Dabi (Al Rawafed Agriculture Abu Dhabi), koji prema podacima sa sajta kompanije ima samo 50 hektara organske proizvodnje u UAE. Treća članica Al Ravafed holding je Al Ravafed u Namibiji koji ima 180 hektara palmi i 20 hektara vinograda.
Elit agro najvećim delom okrenut je proizvodnji voća i povrća, a plantaže, odnosno plastenike ima u Emiratima, Maroku i u Mauritaniji. Na sajtu ove kompanije nema podataka o površinama pod voćem, povrćem ili drugim kulturama ili pak obimu proizvodnje i prodaje.
Tokom 2016. godine došlo je do promena u proizvodnoj i setvenoj strukturi na zobnatičkom imanju – prodate su sve svinje i zatvorena je farma koja je isporučivala 11.000 tovljenika godišnje, a podignuta je plantaža borovnica. Pre toga na većim površinama zasađen je krompir. Inače, pre dolaska Arapa u “Zobnaticu”, ovo preduzeće bilo je predmet spornih privatizacija, a kada ga je 2014. kupovao Elit agro imalo je 464 akcionara – 23,25 odsto akcija je bilo u vlasništvu fizičkih lica, a 76,76 odsto u vlasništvu pravnih lica.
Poslovanje i plaćanje obaveza stalno pod velom tajni
Al Ravafed Srbija gazdovao je u nekoliko preduzeća – u Vojnoj ustanovi “Morović” u Karađorđevu, u “Bačkoj” u Sivcu, u “Jadranu” u Novoj Gajdobri, oko stotinu hektara obrađuje u Baču, ima oranice pod sistemom za navodnjavanje i u Sonti.
Ulagači iz Emirata povlašćeni u Srbiji
U međudržavnom sporazumu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata iz 2013. godine navedeno je da ugovori, sporazumi, projekti sa UAE ne podležu procedurama javne nabavke i tendera ili drugim procedurama koje su definisane nacionalnim propisima Republike Srbije. U tom dokumentu rečeno je – da bi se investiralo u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivredne infrastrukture, Srbija je spremna da ponudi vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz UAE imovinu u poljoprivrednim društvima u državnom vlasništvu dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno ekonomsku saradnju koja će biti definisana ugovorima ili sporazumima o kupoprodaji, dugoročnom zakupu, koncesiji, prodaji kapitala u postojećim društvima...
U javnosti se često postavljalo pitanje da li i u kom iznosu Al Ravafed državi plaća zakup oranica iznajmljenih na 20 i 30 godina, ali jasan odgovor nikada nije dobijen ni od Vlade Srbije, to jest Ministarstva odbrane (koje je nadležno za Vojnu ustanovu “Morović”), ni od Pokrajinske vlade koja takođe ubira deo sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Odgovor nije stigao ni od lokalnih samouparava Bačka Topola, Bač i Bačka Palanka, gde se nalaze oranice koje koristi ova arapsko-srpska firma.
VOICE je uputio Ministarstvu odbrane pitanje koliko je na ime zakupa oranica u VU “Morović” platio Al Ravafed, međutim, odgovor nije dobio.
Kada je reč o Karađorđevu, prema ugovoru o zajedničkom ulaganju iz 2014. trebalo je da VU “Morović” dobija 20 odsto profita od zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove, koje je koristila zajednička firma Al Ravafeda i Srbije. Tokom prvih deset godina njive u arendi trebalo je da budu plaćane 250 evra po hektaru, a u narednih deset do 370 evra. Taj zakup po ugovoru traje 20 godina, ali se automatski produžava na još 20 ako se implementira početni investicioni plan – 115 miliona evra u sisteme za navodnjavanje i agrotehnički razvoj u prve četiri godine. Javnosti, međutim, nisu dostupne informacije o tome da li je u irigacione sisteme Al Ravafed Srbija uložio toliko.
Promene u APR-u pre rešenja o kupovini preduzeća
Elit agro je krajem januara 2019. godine podneo Komisiji za zaštitu konkurencije prijavu koncentracije i u skraćenom postupku mu je već 5. marta odobreno da preuzme Al Ravafed holding i posredno, njegovo zavisno društvo Al Ravafed investment internešnl. Rešenje Komisije izdato je 5. marta 2019. godine. Međutim, već dan ranije je došlo do promena u Agenciji za privredne registre – u preduzeću Al Ravafed Srbija u kojem 80 odsto udela ima Al Ravafed internešnl, promenjeni su predsednik i članovi nadzornog odbora.
Elit agro LLC kupio je 100 odsto udela u Al Ravafed holdingu i time ostvario posrednu kontrolu nad zavisnim društvom Al Ravafed internacional investment koje ima udeo od 80 odsto u preduzeću Al Ravafed Srbija doo.
U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da je kao akt o koncentraciji dostavljen kupoprodajni ugovor od 21. januara 2019. godine, zaključen između Optim investment grup iz UAE i Optim junajted investment iz UAE, kao prodavca, i Elit agro LLC, kao kupca. Predmet kupoprodaje je stopostotni udeo koje prodavci imaju u Al Ravafed holdingu.
INSAJDER VIDEO: AL DAHRA NA OSNOVU RAZLIKE IZMEĐU PLAĆENE I FER VREDNOSTI IMOVINE PKB-A ZARADILA 106,3 MILIONA EVRA, 18. 6. 2019.
Podaci iz finansijskog izveštaja kompanije Al Dahra potvrdili su istraživanje Insajdera da je u postupku privatizacije, imovina PKB-a prodata ispod svake cene.
U izveštaju o poslovanju Al Dahre za 2018. navodi se da je ova kompanija samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a zaradila 106,3 miliona evra.
Al Dahra je u oktobru 2018. godine imovinu PKB-a platila 121 milion evra, iako je njena knjigovodstvena vrednost 227 miliona evra.
Al Dahra je zemljište plaćala 4.700 evra po hektaru.
Da je to daleko ispod realne cene pokazuje i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a nedavno je oglašena na prodaju po osam puta većoj ceni, za 38.700 evra po hektaru.
Najvrednija imovina PKB-a koju je u postupku privatizacije kupila Al Dahra je 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda.
Arhiva PPNS
...Semi-synthetic antimalarial brewed The French pharmaceutical company Sanofi has officially started a new artemisinin production facility in Garessio, Italy. Pending approval from the World Health Organization, Sanofi is expected to produce around 35 tonnes of artemisinin in 2013, and 50-60 tonnes in 2014. This will meet about a third of global demand. The initial cost will be $350-400/kg (£230260/kg). Sanofi’s fermentation process uses genetically engineered yeast that turns glucose into artemisinic acid and costs around €15 M (£12.9 M)...
GRACE AND AL DAHRA TO BUILD FIRST FCC CATALYSTS MANUFACTURING PLANT IN MIDDLE EAST, 2013.
...Al Dahra Agricultural Company-Namibia does all of the farming and management of the land. We started preparations in 2010 and are now cultivating 180 hectares of dates and 20 hectares of grapes around the Naute Dam, with the most genetically modified date varieties such as Madjool, Barhee, Khalas, Khenze, Maktoomi, Fard White, Sultana and Abu moon. We additionally grow three varieties of table grapes...
AL DAHRA AGRICULTURAL COMPANY-NAMIBIA: NURTURING THE BEST OF TWO WORLDS, 2014.
Komentara: 0