Bitka oko najkontroverznijeg herbicida na svetu – glifosata – traje godinama.

U nju se 2018. uključio i nemački farmaceutski div Bajer kupivši njegovog proizvođača, firmu Monsanto.

Od 160.000 parnica koje se u Sjedinjenim Američkim Državama vode oko ovog herbicida, zaključeno ih je tek 113.000, a za vikend je pala dosad rekordna kazna – 2,2 milijarde dolara.

Propala je i nada da će novi izvršni direktor pronaći brzo rešenje za višegodišnju dramu. Deonice kompanije u međuvremenu su dodatno pale.

ARHIVA PPNS, 2022. SAD: HERBICID GLIFOSAT U 80 ODSTO UZORAKA URINA


Ima li nade za posrnulog nemačkog diva?

Tokom vikenda sud u Filadelfiji doneo je presudu prema kojoj Bajer mora da isplati odštetu od 2,2 milijarde dolara. Čovek koji je oboleo od raka okrivio je Bajerov herbicid roundup, u kojem se nalazi sporni aktivni sastojak glifosat, oko kojeg se i u Evropi dugo lome koplja.

To je najveća kazna na koju je Bajer osuđen u parnicama u vezi s ovim herbicidom. Bajerovi deoničari su u šoku – deonice firme, koje su već zabeležile oštar pad, izgubile su dodatnih pet posto vrednosti, preneo je T portal.

Bajer s druge strane na temelju brojnih istraživanja i dalje negira da glifosat ima kancerogeni efekat te planira da se žali na presudu. A izgledi da se kazna znatno smanji poprilično su dobri. Ipak, to ne menja činjenicu da se Bajer našao u teškoj poziciji u SAD i da će drama s glifosatom još dugo trajati.

Bajer je 2018. za 63 milijarde dolara preuzeo proizvođača glifosata Monsanto, što je bila najveća investicija jednog nemačkog preduzeća u inostranstvu u istoriji. Zbog proizvoda Monsanta kompaniji je porastao promet, ali se bori i s velikim dugovima i tužbama, a u godini u kojoj ga je preuzela kompanija je i izgubila prvu parnicu.

Otad do danas Bajerove deonice izgubile su polovinu svoje vrednosti. Dugo je to bila najvrednija firma na nemačkoj berzi, a i dalje je reč o najvećoj nemačkoj farmaceutskoj kompaniji.

Međutim, smer u kojem je Bajer krenuo preuzimanjem Monsanta zadaje mnoge glavobolje deoničarima.

U 2022. Bajer je imao promet od preko 50 milijardi evra i ostvario rekordnu dobit od 4,15 milijardi evra, ali polovina od toga otpada na agrarni sektor. Ali upravo agrarni sektor sada mu zadaje probleme.

I dok je 2020. uspeo da napuni rezervu namenjenu rešavanju tekućih i budućih parnica sa 16 milijardi dolara, novac iz tog razloga nedostaje na drugim mestima, na primer u farmaceutskom segmentu njihovog poslovanja.

Važno je napomenuti da je Bajer iz tog "fonda za parnice" dosad već platio 9,5 milijardi dolara. Krajem 2022. u njemu je ostalo još "samo" 6,4 milijarde dolara.

U poslednje vreme činilo se da stvari idu nabolje. Nakon što je Bajer uspeo da dobije nekoliko parnica zaredom, rodila se nada. Ipak, kako stvari sada stoje, sve se ponovno vraća na početak.

Kompaniji nimalo ne ide naruku i to što se obično tuže u onim delovima SAD u kojima je porota obično sklona potrošačima i više kritički nastrojena prema industriji, poput Kalifornije ili St. Luisa. A u poslednje vreme ne okrivljuje se samo aktivni sastojak glifosat, nego celi hemijski sastav herbicida.

ARHIVA PPNS, 2019. GLIFOSAT PODSTIČE NASLEĐIVANJE BOLESTI - ZAKLJUČAK STUDIJE IZ APRILA 2019.


Hoće li Bajer biti primoran da odbaci lekove poput aspirina?

Tim presudama propala je i nada brojnih ulagača da bi Bil Anderson, koji je od juna na čelu firme, mogao da pronađe brzo rešenje za američke tužbe. Anderson će sad verovatno biti pod još većim pritiskom da poveća vrednost Bajerovih deonica. Postoji mogućnost da će kompanija odlučiti da odbaci biznis s lekovima koji se kupuju bez recepta, između ostalog i aspirina.

Markus Mans, menadžer portfelja Bajerovog deoničara Union investment, poprilično otrežnjeno gleda na novi poraz kompanije na sudu.

"Za razliku od onoga što se mislilo pre godinu dana, tužbe vezane za glifosat nisu mogle da se reše sporazumno, naprotiv, izgleda da sve počinje ispočetka. Broj medijskih napisa koje američki advokati koriste da bi pronašli potencijalne žrtve ovog herbicida znatno se povećao i povećaće se nakon poslednje presude", kazao je Mans za Virtšafts vohe (Wirtschafts Woche).

Naime, stalno se javljaju novi tužitelji, ponajviše jer ih američki advokati vrbuju za podnošenje tužbi – što je više tužbi, to je stvar unosnija i za advokate.

Ulagače neće utešiti ni činjenica da će Bajeru najverovatnije biti smanjena rekordna kazna. Od 2,2 milijarde dolara, samo je 250 miliona zapravo predviđeno kao odšteta tužitelju. Preostale dve milijarde nametnute su kompaniji kao "kaznena odšteta". Međutim, u sličnom slučaju vezanom za glifosat pre nekoliko godina kazna je u velikoj meri smanjena nakon žalbe.

O tome koliko je glifosat štetan nema konačnog mišljenja stručnjaka. Dok je Agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 2015. za glifosat rekla da "verovatno izaziva rak", Evropska komisija je krajem prošle godine odobrila upotrebu tog herbicida za idućih deset godina. I američka ustanova za zaštitu okoline EPA tvrdi da ne izaziva rak.

ARHIVA PPNS, 2022. BRAZIL: HERBICID GLIFOSAT OTKRIVEN U UZORCIM MAJČINOG MLEKA - POKAZALA STUDIJA


Bajer se mnogo zadužio

Preuzimanjem Monsanta i plaćanjem odšteta Bajer se mnogo zadužio. Prema pisanju Dojče velea, krajem septembra 2023. ukupno mu je neto zaduženje iznosilo 38 milijardi evra, što je za oko šest milijardi više od trenutne vrednosti koncerna na berzi (oko 32 milijarde evra).

Zbog prevelikog zaduženja i niske vrednosti na berzi ,sve češće se govori o razbijanju koncerna. Prodajom nekih izdvojenih delova mogli bi da se smanje dugovi, ali postoji bojazan da bi novac od prodaje motivisao advokate u SAD na još više tužbi.

Pojedinosti o reformi koncerna i viđenje poslovanja u 2024. Bajer bi trebalo da objavi u martu. Ali Anderson je već sad najavio da će mu struktura postati mršavija, birokratija smanjena, a biće ukinute i neke vodeće pozicije, te će "95 odsto odluka u organizaciji biti prebačeno s menadžera na radnike koji obavljaju određeni posao“, kazao je čelnik firme Anderson.

Mark Tangler iz Nemačkog udruženja za zaštitu deoničara (DSW) tako radikalnu reformu vrlo tradicionalnog koncerna smatra velikim izazovom.

"Takav put ne može biti bolniji i naporniji", kazao je. Ali možda je to, kaže on, jedini put koji im preostaje.

Foto: FT
Izvor: T-portal, 30. 1. 2024.

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS